Srpska

ќ посту

††††

” руском Љезику реч „пост“ има неколико значеЬа. “о Ље и уздржаЬе од хране, пиЮа и уживаЬа коЉе преписуЉе религиЉа; то Ље, уЉедно, и нека важна позициЉа. „ќн Ље на одговорноЉ позициЉи (посту)“, кажемо за неку важну „личност“. јко Ље у питаЬу воЉна тематика, где се говори „предао стражу Ц примио стражу“ онда ова стража „чува“. Ќа тоЉ позициЉи стоЉи стражар, чиЉе нас унутрашЬе стаЬе наводи на мисли о духовноЉ стражи. ƒуховна стража тражи од човека унутрашЬу прибраност, и у томе Ље Ьегова сличност са ступаЬем на дужност наоружаног воЉника. „Ќе зевати, не опуштати се, држати се устава, увек бити будан“- укратко, такве су обавезе стражара, ако бисмо се изразили речима коЉе описуЉу емоциЉе. »сто тако гласи део коЉи се односи на захтеве коЉе треба да испуни човек кад пости. ƒакле, ова омонимиЉа Ље са дубоким смислом и никако ниЉе случаЉна. ¬оЉну стражу „даЉу“ и „примаЉу“, црквену стражу Ц „држе“ и „поштуЉу“, али и Љедан и други „чуваЉу“. „овек се у оба случаЉа концентрише на поставЪене задатке. ” оба случаЉа он треба да разуме, да се бави послом од велике, ако веЮ неЮемо реЮи изузетне важности.

* * *

“оком поста треба се молити. —ам по себи пост, без поЉачане молитве спушта се на ниво диЉете, чиЉи Ље значаЉ мали, стога Љер се диЉета држи због личних потреба, а пост се, као жртва, приноси Ѕогу. —ва наша цивилизациЉа Ље пиЉаца подвала, где се исповест меЬа за одлазак код психоаналитичара, а литиЉа за митинг. ѕост такоРе ремети и „светски двоЉник“ са маском разних гладоваЬа и уздражаЬа.

ƒакле, треба искЪучити нешто из рационалног, али треба нешто и додати. “реба додати читаЬе псалама и Ќовог «авета, метаниЉе (за оне коЉи могу да метанишу, због здравственог стаЬа), и молитву у храму. “реба препознати и неприЉатеЪе молитве. ѕре свега, то Ље леЬост. ѕотом, то Ље суЉетност ума. “реЮе, злопамЮеЬе, увреде, и све остало, што израста из егоизма и што Ље супротно Ъубави према Ъудима. ѕрепознаЉмо ове неприЉатеЪе, Љер Ље штета од Ьих веЮа него што паразити могу нашкодити поЪопривредном домаЮинству. ѕри чему се поЪа редовно нечим Рубре и заливаЉу, обраРуЉу, док Ље духовним неприЉатеЪима лакше да делуЉу, када заборавЪамо на Ьихово постоЉаЬе.

* * *

ЋеЬост Ље свима позната. ќна Ље „мати, и пре нас се родила“. ќна се с разлогом римуЉе са речЉу „тама“, с обзиром да као сенка иде за сваким човеком. јко се препустимо Ьеном успавЪуЉуЮем деЉству, душа Юе се погрузити у униниЉе. “ешко да има ишта горе од чамотиЬе. Ўто се тиче суЉетности ума, то Ље прогресивна несреЮа. Меном прогресивном ширеЬу много помаже информациона епоха, у коЉоЉ живимо. ќно што се у области масовне информисаности представЪа као забава и приватно информисаЬе, наЉвеЮим делом Ље троваЬе Љавног мнеЬа или чак зомбираЬе (Љедно другом не конкуришу). ”колико имате списак са насловом „ќво у посту не Љедем“, можете, марак мислено саставити Љош Љедан, слични списак: „ќво не читам, не слушам, не гледам“. ≈фекат Юе неизоставно бити, и ви Юете га осетити. Ќека се умири ум у односу на световну ЉурЬаву. «емЪа треба да се напари, товарна животиЬа треба да одмори од вуче. —амо Ље бедна Ъудска глава осуРена на то да свакодневно буде канта за Рубре. Ќе слажем се. »скЪучуЉем телефоне и криЉем даЪинске. » чиним то ради малих мрва унутрашЬе чистоте. —амо услед неумеЮа да се осмисле мисли до краЉа, човечанство се брине за чистоЮу животне средине, и пренебрегава чистоЮу унутрашЬег света. ѕрЪавштина у екологиЉи само Ље прст коЉи указуЉе на прЪавштину у мислима и намерама човека.

£ош примеЮуЉемо да се они што посте више раздражуЉу. ѕролеЮни умор и духовно стараЬе ставЪаЉу до знаЬа о свом присуству. јли, треба да се суздржавамо да сваРама и ЯангризавошЮу не губимо плодове поста. ѕоред наброЉаних троЉе неприЉатеЪа, молитва има и друге. ¬ременом Юете сами моЮи да их откриЉете. —амо, за то Ље неопходна молитва. ќна Ље ватра, све остало Ље уЪе за кандило.

* * *

“реба неуморно понавЪати, да пост ниЉе толико само, и наЉпре, поЉава у вези са храном, колико Ље свеобухватна поЉава коЉа меЬа читавог човека. ѕост се односи на ум више него што се односи на црево. » гурманлук Юе се подредити посту ако постоЉи жеЪа Ц ниЉе прва година да се у ресторанима може пронаЮи посни мени. ƒесет врста Љела и наслов на ценовнику „ѕостите уздравЪе“. ј телевизор се у пост не уклапа. Ўтетно Ље прекомерно гледати га, било у посту, било ван Ьега. »сто се тиче и садржаЉа радио станица, и штампане продукциЉе. —ве ове фабрике новости и разоноде, у принципу, или нису способне чак да се споЪашЬе наштимуЉу на таласну дужину поста, или Юе им бити врло велики напор. «ато и треба напоменути да Ље екологиЉа ума и чистоЮа информационе хране наЉважниЉа за хришЮанина, и наравно, да му то наЉтеже пада.

* * *

ѕриликом удубЪиваЬа у поЉам поста, видимо да Ље пост неко „мало умираЬе“. „овек насилно чупа своЉ ум из круга свакодневних поЉава и пребацуЉе се на потпуно другачиЉе мисли. ћисли нас —уд, и награде грешним и праведним, о свом предстоЉаЬу пред ’ристом. ћисли на то, шта Ље веЮ учиЬено, а где Љош „овце нису пасле“. ћисли на то колико му Ље остало, и како оваЉ остатак правилно да проживи. Ќа таЉ начин, човек као да умире, или макар замире за уобичаЉене мисли и дела. “о и Љесте она „мала смрт“ коЉа се добровоЪно избира ради оживЪеЬа душе за ’риста.

* * *

»сто се догаРа и у ЅожЉем свету: Љедна врата се не отвараЉу пре него што се друга врата затворе. ƒете унутар маЉчине утробе, коЉе се Љош ниЉе родило, има затворене очи, уста, нос. ќстаци хране исто не излазе из Ьега онако, као што Юе после роРеЬа. «а исхрану му Ље отворена рупа, коЉа Юе се после затворити Ц пупак(!). “у живи сасвим невероватно: наопачке, у води, у тихом мраку. ѕосле роРеЬа Юе се отворити оно што Ље било затворено, и затвориЮе се оно што Ље било отворено. “акав Ље закон. »з тога следи, да и у духовном животу треба да научимо да оглувимо за Љедне разговоре, како бисмо чули друге речи. (Ќе назива се без разлога ћаЉка ЅожЉа саговорница ЮутЪивих). “реба ослободити ум од свих мисли, да би у сазнаЬе могле да продру друге. (ЌиЉе ни без разлога неко од отаца рекао да Юе ухо безмолвника чути дивно). ”мираЬе за прозаични живот ради оживЪеЬа истинског живота, то Ље пост.

* * *

 ада Љедни Ъуди посте, а други не, ниЉе искЪучено да у Ьиховом односу може доЮи до напетости. ќни што посте, склони су да осуРуЉу друге коЉи не посте. ≈во их, веле, „грешници и чревоугодници“. јли, опоненти имаЉу спремне аргументе у рукаву. „Ѕог ми Ље у души“, „човека скрнави не оно што улази у уста, него оно што излази из Ьега“. » тако даЪе. ”з то, свима Ље познат, неприЉатни тип религиозног меланхолика, на кога не желимо да личимо. ≈то многи мисле у себи „боЪе ми Ље да не испуЬавам много ревносно обреде и законе, пре Юу бити прост и искрен човек“. ѕресеЮи или одмрсити таЉ чвор ̶ у сваком случаЉу требаЮе да се пролиЉе зноЉ.

* * *

ѕогледаЉмо у ѕисмо. ѕрви словесни бисер нека буде: „£ела су за стомак, и стомак за Љела, али Юе Ѕог и Љедно и друго укинути.“ (1  ор. 6:13). ќве речи су упуЮене онима коЉи придаЉу велики значаЉ храни, на штету другим подЉеднако важним странама живота. ’рана за храну, молитва за молитву, Ъубав за Ъубав. ’аЉде да забранимо себи да осуРуЉемо оне коЉи из неког разлога не поштуЉу пост, имаЉуЮи при томе на уму да Юе „стомак сваког човека Ѕог уништити“. Ќа црквено-словенском се чита „упразнити“, то Љест, учинити неважним. –ади се о оноЉ промени коЉа очекуЉе свако тело, када Юе Ъуди после васкрсеЬа примити нове образе. —инови ÷арства, према речима ’риста, биЮе слични јнРелима ЅожЉим, Љер Юе бити синови васкрсеЬа. —амо, ÷арство нису храна ни Љело, веЮ радост и мир у —ветом ƒуху. » Љош, послушаЉмо Љош нешто; „ оЉи Љеде нека не презире онога коЉи не Љеде; и коЉи не Љеде нека не осуРуЉе онога коЉи Љеде, Љер га Ѕог прими“ (–им. 14:3).  ао што видимо, апостол се бринуо за то да се аскетизам или Ьегово отсуство не претворе у фактор расправе меРу хришЮанима. » нас, пре свега, не треба толико да брине однос маловерних према онима коЉи посте, веЮ насупрот. ∆елимо, да они коЉи посте не задиру нос и не осуРуЉу оне коЉи Љеду кобасицу, и гледаЉу телевизор у посту. ќд нас, хришЮана, много се тражи. ќд нас се очекуЉе разумеваЬе и неосуРиваЬе. ѕрема себи строгоЮа, према ближЬима милост, према Ѕогу поклоЬеЬе у духу. “о Ље хришЮанство.

* * *

ѕост Ље универзална поЉава. Ќигде у историЉи човечанства неЮете наЮи ни Љедну озбиЪну културу, где ради виших циЪева наЉбоЪи Ъуди нису узимали на себе труд уздржаЬа, привременог или сталног. ЌеЮете пронаЮи такву културу где би се узносила хвала преЉедаЬу, леЬости, испразности, а да се при томе долазило до великих откриЮа и достигнуЮа у области духа. —вет Ље мултикултуралан. Ќе напуштаЉуЮи оквире земЪе и града можемо се упознати са наукама истока, са разним аскетским традициЉама, уЮи у „„аЉна таун“ и изаЮи из Ьега, уписати се на курс Љоге и слично. Ќаши Ъуди то и чине. ƒобро или лоше су посебна тема, али то Ље веЮ чиЬеница коЉа се догодила. »змучени човек може много пре него што спозна своЉе грехе знати о чакрама и медитациЉи словена.

* * *

Куди лутаЉу не само из земЪе у земЪу, и не емигрираЉу само по земЪама. Куди такоРе лутаЉу из учеЬа у учеЬе, траже истину, и теже самореализациЉи. ƒакле, нигде ти Ъуди неЮе срести призив на сведозвоЪеност, уколико предмет трагаЬа буде чистоЮа ума и смиреЬе душе. Куди добровоЪно улазе у лични пост, ако даЉу завете и просе од Ѕога нешто важно. ќни обЉавЪуЉу колективни пост, ако Ље „неприЉатеЪ пред вратима“ и ако народу прети озбиЪна опасност. —пособност за уздржаЬе у тешким ситуациЉама Ље мера озбиЪности душе и Ьеног Љунаштва. —амо нам потрошачко друштво шапЮе на оба уха: „»скористи. ”живаЉ. ќпусти се. ∆иви пуним плуЮима“. ”право оваЉ дух сведозвоЪености, усресреРености на себе, краЉЬег егоизма и тежЬе ка непрестаноЉ промени задовоЪстава, и Љесте трулежни дух овог света. —матрам да Ље то разноликост духа јнтихристовог.  ада постимо, на неки начин се извлачимо из власти овог духа. ” сваком случаЉу можемо Ље избеЮи. «ато Ље дух поста дух борбени и благородни, а дух греховне раслабЪености Ље дух плебеЉски и дух робова. ”здржани човек Ље слободан, а прождрЪивац Ље роб. » блудник Ље роб. » леЬчуга Ље роб. —лобода ниЉе само политичка или социЉална поЉава. —лобода Ље поклон свесноЉ и разумноЉ особи од Ѕога. ’ришЮанство то зна. —амо Ље штета што Ље правих хришЮана меРу нама врло мало.

јли, далеко смо од униниЉа. ѕочели смо са стараЬем, и будуЮност Юе нам много открити. «богом, напред, и немоЉте се задржавати.

26 / 02 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0