Srpska

Ќа рекама ¬авилонским

††††

“уга и нада су вечни сапутници истинског покаЉаЬа. £еванРеЪе нам открива бездан нашег пада и пропаст, коЉе нас, попут зрака муЬе разбиЉаЉу. ћеРутим, исто тако £еванРеЪе открива нешто бесконачно, слично ¬асеЪени, открива Ѕожанско милосрРе. ”гледати ад у своЉоЉ души и Љесте почетак покаЉаЬа. ќво осеЮаЬе треба да прати сеЮаЬе на свепраштаЬе √осподЬе.  ако Ље рекао —илуан јтонски, „држи своЉ ум у аду и не очаЉаваЉ“.

ѕост смаЬуЉе количину хране на столу, и у исто време повеЮава количину молитви у богослужеЬу, количину „псалама, и поЉаЬа, и духовних песама“. ƒругачиЉе и не треба да буде, Љер се тражи жртва телесних осеЮаЬа, како би се уживало у умноЉ трпези. ”кусна Ље она, та умна трпеза, обилна Ље и чува сладост у сваком поЉединачном залогаЉу. јли, аваЉ, она ниЉе за оног ко се наслаРуЉе обилним оброцима. ѕред такве Ъуде не треба просипати бисере. “аква особа неЮе разумети лепоту драгоцених бисера, веЮ може гордо стати ногом на Ьих.

£ош пре почетка поста ÷рква, слично маЉци пуноЉ Ъубави, ставЪа нам на таЬир Љедан за другим слатке парчиЮе. “о су оне сладости о коЉима Ље ƒавид рекао:  ако су слатке Љезику моЉему риЉечи твоЉе, слаРе од меда устима моЉима! (ѕс. 119, 103). ћеРу те духовне посластице убраЉа се и псалам 136. Ќаписали су га ЉевреЉи док су се налазили у вавилонском плену, тугуЉуЮи за отаЯбином. — обзиром да ÷рква ниЉе само неки историЉски музеЉ, с обзиром да све што се дешава у ЬоЉ, све речи молитви коЉе се чуЉу, тичу се непосредно нас, питаЮемо се: где смо ми у том псалму?

—ви Ъуди коЉи се каЉу и надаЉу на будуЮи живот, мора да имаЉу уроРено унутрашЬе осеЮаЬе, а управо Ч осеЮаЬе да Љош ниси код куЮе. ” туРини си, далеко, и ниЉе важно, ко те Ље одвео из родног краЉа: споЪашна сила, као у историЉи ЉевреЉа, када су били одведени у плен, или твоЉа зла воЪа, као у случаЉу блудног сина, када Ље отишао „у земЪу далеку“ да проЮерда очево наследство. Ќиси код куЮе!

 уЮи тек треба да се вратиш, а покаЉаЬе и Љесте унутрашЬе кретаЬе пут ќчевог загрЪаЉа. ќно, покаЉаЬе, Ље „трепет душе пред вратима раЉа“, како Ље рекао Љедан од светитеЪа.

јли, пре него што се вратимо, треба да се презаситимо досаде, на претек да се нагледамо туРег неба, да се доста исплачемо. “о Ље потребно да се душа не би, у случаЉу бега, окретала уназад, као Ћотова жена, и да не би роптала, као ЉевреЉи, сеЮаЉуЮи се египатских котлова са месом и луком. «ато блудни син у причи, пре него што се врати оцу, доживЪава краЉЬе понижеЬе, толико да чак Љеде заЉедно са свиЬама. £евреЉи у ¬авилону дуго пиЉу воду, помешану са горчином робоваЬа, и дуго Љеду хлеб натопЪен сузама туге.

“реба да се препознамо у овим дубоким и кратким речима.  ада смо тужни, не треба да не излазимо из своЉе коже, да бисмо имитирали весеЪе. “реба да покриЉемо своЉе лице и уздишемо. Ќека неко неумесно цитира ѕисмо и каже: „”век се радуЉте, непрестано се молите“. «намо, да смо грешници и да „Юе бити плач и шкргут зуба свакоме ко чини зло“. Ќисмо у раЉу, али путуЉемо ка Ьему. ≈во и ЉевреЉима су, исмеваЉуЮи их, говорили: „ѕропеваЉте нам из песама сионских“. ќни су одговарали: „ ако да певамо песму √осподЬу на земЪи туРоЉ?“

ѕостоЉи време плакаЬа и време смеЉаЬа, време загрЪаЉа и време када их се ваЪа клонити. ћи смо ушли у дане покаЉаЬа. “о Ље време плача, време када би требало да се клонимо загрЪаЉа. –азумЪива нам Ље туга деце —иона, затечених у ¬авилону.

ЌаЉвише пажЬе привлаче последЬи стихови псалама, они где се чуЉе неЪудски призив на одмазду и уништеЬе вавилонских младенаца. „ Юери ¬авилона, ти што пустошиш! Ѕлажен Ље ко узме и разбиЉе младенце твоЉе о камеЬе“.

 аква Ље то незаситна крволочност?  аква Ље то суровост, и шта Юе нам она?

“ако изгледа дело, засновано на плоти, према речи у ѕисму. јко се уздамо у такво дело, душа Юе се помутити, Љер Ље телесно мудроваЬе смрт, а духовно мудроваЬе живот и мир(–им. 8, 6).

ѕочеЮемо од тога да Ље „камен“ Љедан од имена —паситеЪа. ≈во полажем у —иону  амен краЉеугаони, изабрани, драгоцЉени; и ко у Ьега вЉеруЉе неЮе се постидети. (1 ѕет. 2, 6). “о ѕетар цитира пророке, мислеЮи на ’риста.

 амен коЉи одбацише зидари, оваЉ поста глава од угла; од √оспода то би, и дивно Ље у очима нашим (ѕс. 117, 22 Ц 23). ќваЉ псалам прориче ’риста, и пророчанство ово се много пута понавЪа у £еванРеЪу.

ƒакле, оци наши су пили духовно пиЮе од духовне стиЉене коЉа их Ље слиЉедила, а стиЉена бЉеше ’ристос (1  ор. 10, 4). ѕошто усагласимо да Ље камен ’ристос, потражимо обЉашЬеЬе за вавилонске младенце.

£едан монах коЉи Ље своЉим духовним искуством стекао вештину борбе са грехом, замолио Ље своЉе ученике да ишчупаЉу из земЪе растиЬе, на коЉе им он укаже. ћлади иноци су без великог труда почупали траву и млади жбун. “еже Ље било иноцима са тек никлим дрвеЮем, и на краЉу, сасвим немогуЮе Ље било да ишчупаЉу из земЪе дрвеЮе коЉе Ље веЮ пустило кореЬе. ќво нам Ље послужило као поука да не смемо дозволити да се грех укорени у нашоЉ души. “реба чупати изданке греха Ч што пре, то боЪе. ѕосле Юе бити све теже, а временом и сасвим тешко. —лаби изданци греха и Љесу вавилонски младенци. “ако Юемо ми проникнути у смисао ѕисма, ако дух ЅожЉи живи у нама (–им. 8,9).

 ажу да талентован писац може да надмаши самог себе. »з Ьеговог пера излази оно што далеко надилази Ьегову личну замисао, и што Юе бити савремено и након много векова. »сто Ље било и са —ветим ѕисмом. ƒогаРаЉи, коЉе су ЉевреЉи проживели, нису се односили само на Ьих, него и на сав остали свет. —тога, осим личних осеЮаЬа, осим сопствене горчине или радости, ЉевреЉски Љезик говорио Ље речи пророчке, коЉе се тичу директно и нас. ” своЉоЉ тузи они су представили наше мореЬе гресима, а у своЉоЉ жудЬи за осветом, указали су нам на неприЉатеЪа, рекавши како да се боримо са Ьим.

Ќаш неприЉатеЪ Ље грех. “ачниЉе, греховне помисли, почетак греховног покрета у души, претЬа да ум буде заробЪен. Ќаше оружЉе Ље име ’ристово. “о Ље  амен, о  оЉи треба ударати вавилонске младенце, док нису порасли, док нису постали горостаси, док нас нису уништили.

–атовати именом »сусовим значи творити »сусову молитву. √осподе »сусе ’ристе, помилуЉ ме.

ѕет речи у овоЉ молитви. Ќису ли то оних пет камена коЉим Ље ƒавид пошао на √олиЉата? »збра на потоку пет глатких камена и метну их у торбу пастирску, коЉу имаше (1 ÷ар. 17, 40). Ќису ли то оних пет речи коЉе Ље ѕавле желео да изговори умом, предпоставЪаЉуЮи Ьима хиЪаду речи, коЉе су просто излазиле из Ьега? јли у ÷ркви волим реЮи пет речи умом своЉим, да и друге поучим, неголи хиЪаде речи Љезиком. (1  ор. 14, 19).

√осподе »сусе ’ристе, помилуЉ ме.

≈во нашег оружЉа. ≈во камеЬа коЉе лети на √олиЉата. » уРе му камен у чело, те паде ничице на земЪу (1 ÷ар. 17, 49).

ƒакле, духовноЉ трпези на уласку у ¬елики пост ÷рква прилаже испрва Љедан псалам, при чему кратак. ” Ьему Ље наЉважниЉе оно на краЉу Ч „камен“. “о Ље онаЉ  амен, на коЉи ако ко падне разбиЮе се; а на кога он падне, сатрЮе се. (ћф. 21, 44). “о Ље ’ристос.

Меговим именом да побеРуЉемо вавилонске младенце Ч зле страсти, коЉе ничу из земЪе нашег срца. “реба их разбиЉати о камен без жалости, Љер ни они нас не жале, док им дозвоЪавамо да расту. ” победи над овим „младенцима“ и састоЉи се залог нашег повратка куЮи, у ќчев загрЪаЉ, у слободну земЪу, духовну ќтаЯбину.

„итав пост Ље раскошна богословска трпеза. Мен укус Юе осетити онаЉ коЉи испости утробу, сконцентрише ум и стегне срце тугом за почиЬене грехе. ѕожуримо на онаЉ пир, браЮо, док се врата нису затворила, док весници на распуЮима наставЪаЉу да зову, док се трпеза пуни болесницима.

ќтрок.ua

02 / 03 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0