Srpska

ќдлазак истинске маЉке

” уторак сахраЬена грачаничка игуманиЉа ≈фросиниЉа била Ље монахиЬа коЉа Ље готово читав живот провела служеЮи у овом манастиру

»гуманиЉа ≈фросимиЉа са патриЉархом ѕавлом (‘ото јрхива манастира √рачаница) »гуманиЉа ≈фросимиЉа са патриЉархом ѕавлом (‘ото јрхива манастира √рачаница)
††††

¬ладика рашко-призренски “еодосиЉе са свештенством и броЉним монаштвом служио опело

Ќа манастирском гробЪу у √рачаници сахраЬена Ље игуманиЉа ≈фросиниЉа, монахиЬа коЉа Ље готово читав своЉ живот провела служеЮи у овом манастиру. Ќеколико стотина мештана, приЉатеЪа и родбине присуствовало Ље опелу у грачаничкоЉ цркви.

Ц ќдрастао сам овде, играли смо се жмурке и досаРивали, а она, мати ≈фросиниЉа, била Ље блага и смеЉала се нашим несташлуцима. Кутила се кад прескачемо зид. ќткако знам за себе, знам и Ьу, и сви ми коЉи живимо овде Ц каже –але «дравковиЮ, чиЉа се куЮа налази у непосредноЉ близини манастирске порте.

»гуманиЉа ≈фросиниЉа дошла Ље у √рачаницу 1948. године као млада двадесетогодишЬа искушеница ћариЉана £еремиЮ из околине „ачка и сав своЉ дуги живот посветила служеЬу Ѕогу, цркви и своме народу.

Ц «а Ьу се може с правом реЮи да Ље била велика подвижница ’ристове Ъубави, Љер Ље од младости себе обеЮала √осподу и цео своЉ живот Ље посветила Ьему Ц рекао Ље владика рашко-призренски “еодосиЉе, коЉи Ље са свештенством и броЉним монаштвом из разних епархиЉа —рпске православне цркве служио опело.

Ц ћати ≈фросиниЉа Ље имала милостиво срце, свакога да дочека и утеши, а Ьене сестре сведоче о ЬеноЉ неизмерноЉ благости и Ъубави Ц рекао Ље владика “еодосиЉе.

Ц  о хоЮе много, неЮе дуго Ц често Ље понавЪала проницЪива и бистра старица коЉа Ље седамдесет година бринула о √рачаници. –аскошни храм, монументалне фреске, светску препознатЪивост, историЉски значаЉ, пратила Ље глад, дроЬци на калуРерицама, босе ноге, одузето имаЬе, спаваЬе у приземном собичку, забрана одласка у башту, понижеЬе на различитим нивоима и потпуна изолованост. ” наЉлепшоЉ српскоЉ цркви унутрашЬи живот био Ље сведен на егзистенциЉални минимум.  онаке Ље запосела воЉска, полициЉа, општина, локални сеЪаци заузели су Ьиве. »згледало Ље да Ље само питаЬе тренутка када Юе манастир остати пуст. ћеРутим, рад, молитва и грчевита борба за елементарне потребе победили су намеру комунистичких власти да √рачаницу претворе у музеЉ. ѕотпуно оставЪена од народа, одвоЉена од света групица младих монахиЬа преживела Ље захваЪуЉуЮи ропском трпЪеЬу, раду и чврстоЉ вери. Мима Ље било потребно мало и то мало победило Ље оне коЉе су желели да преузму све или да манастир прилагоде „новоЉ реалности, идеологиЉи и стаЬу на терену”.

Ц Ѕог нам Ље помогао, све нам Ље дао, а и тукле смо се за своЉе предвоРене нашом храбром игуманиЉом “атиЉаном Ц говорила Ље мати ≈фросиниЉа. ѕочетком деведесетих она наслеРуЉе стару игуманиЉу, наставЪа се период делимичног опоравка, враЮа се део земЪе, долазе младе монахиЬе и верници. «аЉедно с Ьима, на врата мати ≈фросиниЉе куцаЉу нови невоЪници.

Ц ”нутар вртлога коЉи нас Ље задесио тих година, избеглиштва из  раЉине и Ѕосне и ’ерцеговине, немаштине и сталних инфлациЉа, владавине криминалних кланова и експанзиЉе турбо-фолка, родио се на ”ниверзитету у ѕриштини Љедан тихи покрет студената без чланских кЬижица неке политичке странке Ц подсеЮа архимандрит ≈всевиЉе (ћеанЯиЉа) и додаЉе да су ти млади Ъуди, меРу коЉима Ље и он, поверовали у Ѕога и истинске вредности, па су многи отишли у манастире. Ц ЌаЉближа нам Ље била √рачаница и тамо смо сваке године са великом радошЮу ишли да помажемо сестре приликом браЬа грожРа. ј сама прослава ¬идовдана ниЉе могла да проРе без присуства патриЉарха ѕавла, али ни без помоЮи студената на манастирским послушаЬима под маЉчинским покровитеЪством игуманиЉе ≈фросиниЉе, коЉа нас Ље волела као своЉу децу.

¬ладика рашко-призренски “еодосиЉе са свештенством и броЉним монаштвом служио опело (‘ото √оран јндреЉевиЮ) ¬ладика рашко-призренски “еодосиЉе са свештенством и броЉним монаштвом служио опело (‘ото √оран јндреЉевиЮ)
††††

«атим стиже бомбардоваЬе, а игуманиЉа и сестринство 1999. године преживЪаваЉу веЮину невоЪа свог народа. Ѕомбе падаЉу близу манастира, долази  фор и живот постаЉе обележен пратЬом и оклопним транспортерима. ” манастир се пресеЪава седиште епархиЉе из ѕризрена, стижу дипломате, генерали, избеглице, новинари... «а све Ьих сестринство и игуманиЉа имаЉу топлу реч и кров обезбеРуЉу кров над главом. »сто Ље било и у погрому 17. марта 2004. године.

Ц —ви овде могу да стану. »ма места Ц говорила Ље тада, а у √рачаници ниЉе било ниЉедног кревета, ниЉедног собичка где нису били протерани —рби из ќбилиЮа,  осова ѕоЪа, ЋипЪана, ѕриштине...

£уче су се окупили многи од Ьих да испрате део Ъубави коЉа их Ље седамдесет година дочекивала иза ових зидова. ќкупили су се да поздраве истинску маЉку.

ѕолитика

08 / 03 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0