Srpska

÷ео наш живот Ље пост

—а оцем јрсениЉем јрсениЉевиЮем, старешином Љедног од наЉстариЉих београдских храмова у част ¬азнесеЬа √осподЬег разговарамо о ¬еликом посту и Ьеговом смислу, о снази воЪе и стараЬима за врлински живот у ’ристу.

††††

—тигли смо до средине поста, до ЌедеЪе коЉа се назива  рстопоклона. ќче јрсениЉе, можете ли нам реЮи нешто више о предстоЉеЮим недеЪама, о Ьиховом значаЉу и смислу?

—ада Ље  рстопоклона седмица, треЮе недеЪе ѕоста. ќва седмица нас подсеЮа на —традаЬа ’ристова, коЉих Юемо се, наравно, све више сеЮати, посебно на ¬елики ѕетак. ” ову недеЪу се изнози „асни  рст, и он нам Ље потпора и помоЮник. Ѕлагодат  рста √осподЬег нам помаже да издржимо време поста, коЉе Ље ипак дугачко, 7 недеЪа. ” овоЉ недеЪи, када смо се веЮ заморили од дужих богослужеЬа, од уздржаЬа,  рст нам Ље утеха. ќн нас подсеЮа да, у тренуцима када нам Ље тешко, пост не треба да преРе у рутину, или нешто што треба да обавЪамо само на Љедан споЪашЬи начин. ѕост Ље подсеЮaЬе на силу ’ристових страдаЬа, а кроз  рст наравно, и на ¬аскрсеЬе ’ристово, коЉе искупЪуЉе сав род Ъудски.  рст Ље наш живот, наш пут. ќн нам ставЪа до знаЬа да пост ниЉе само уздржаЬе од хране, веЮ Ље начин живота хришЮана. Ќаш живот Ље крстоваскрсни, што значи да треба да се распиЬемо за свет, да умиремо непрекидно за оваЉ свет, ако желимо да заЉедно са ’ристом васкрснемо у —лави.

††††

” овоЉ недеЪи можемо додатно да осветлимо у себи смисао свега онога што чинимо. ѕризвани смо на пост током целог живота, а период „асног ѕоста Ље период када Ље наЉлакше да се посветимо овоЉ мисиЉи Ц умираЬу за свет и живЪеЬу за ’риста. ѕре свега, Љер Ље благодат ЅожиЉа у ¬еликом ѕосту заиста велика. ЅогослужеЬа, коЉа Ље ÷рква одредила током ¬еликог поста, непрестано подсеЮаЉу човека на ову велику мисиЉу. ќсим тога, треба напоменути да Ље благодат нашег заЉедничког посног живЪеЬа у ово време подЉеднако присутна, и она такоРе помаже човеку. £ер како каже ’ристос „√де су два или три сабрана у моЉе име, онде сам и Ља меРу Ьима“ (ћт. 18:20). ѕостити Ље много лакше када постимо као заЉедница, него када човек сам пости, када одреди неких недеЪу дана током године, ван посног периода, а он, ето, решио да пости.

“реба схватити да смо у овом животу, према речима £ова, у воЉсци, то Љест, да Ље човеку дат оваЉ земаЪски живот као Љедан испит коЉи треба да положи. “реба да искористи период земаЪског живота за добиЉаЬе ÷арства ЅожиЉег. «ато треба непрекидно да се уздражавамо од чиЬеЬа зла, од онога чему нас наша пала природа мами и призива ̶ препуштаЬу угодностима, самовоЪном делаЬу. „овек непрекидно мора да обуздава своЉу воЪу, да се учи да испуЬава воЪу ближЬег како би могао да прихвати √оспода. ќн човека призива у —воЉе ÷арство. ѕост представЪа умираЬе за оваЉ свет, а начин наше исхране у посту треба само да буде помоЮ да се ова животна мисиЉа изврши. “о Ље лакше када смируЉемо тело кроз посну исхрану. —мисао наше посне исхране Ље управо у томе да нам да Љедну додатну снагу да издржимо пост како ваЪа.  ао што спортиста, да би остварио неки врхунски резултат, има различите методе припреме, и менталне и физичке, тако и ми, у постизаЬу циЪа Ц сЉедиЬеЬа са ’ристом, треба да користимо све методе, а меРу Ьима и ту телесну методу, уздржаЬе од хране.

—вети ќци кажу да Ље „пост пут стицаЬа блага“. Ќа какву врсту блага се то тачно односи?

–еч Ље, наравно, о духовном благу, врлинама коЉе човека оспособЪаваЉу да прими у себе благодат ЅожиЉу, и на таЉ начин достигну Ѕлажену ¬ечност. ÷иЪ нашег живота Љесте стицаЬе врлине. £едино што можемо понети из овог живота у вечност, Љесу наша дела. ƒа ли су она добра или рРава, какво Ље наше унутрашЬе расположеЬе срца, да ли смо очистили срце од суЉете, мржЬе, идолопоклонства, среброЪубЪа, или Юемо то све понети са собом у вечност као неизрециво бреме. «ато Ље оваЉ живот дат човеку да би стицао блага. “а светоотачка мисао Љесте оно што сви осеЮамо када креЮемо са постом. —вако ко озбиЪно крене да пости, да се бави исправЪаЬем себе, приметиЮе да пост доноси духовно благо. Ќикада се човек не осеЮа толико добро духовно, као за време ¬аскршЬег ѕоста. ћожда ово ниЉе у сваком тренутку код сваког човека тако, али то осеЮаЬе постоЉи. „ак и песме коЉе се певаЉу у ¬еликом ѕосту, говоре о празноваЬу душе. “ело се одмара, нема оне бриге, коЉа Ље присутна у неком другом периоду, све ради тога да би се души посветила веЮа пажЬа. „овек осеЮа да га √оспод управо на таЉ начин посеЮуЉе, да Ѕлагодат ЅожиЉа чини да и оно што му Ље тешко, постаЉе лако. ƒа човек без проблема издржи пост коЉи траЉе 48 дана, Љер осеЮа да она лепота и духовна снага задобиЉена током поста оправдава сваки Ьегов труд. Ўтавише, да Ље Ьегов труд мали у односу на оно што добиЉа. ѕост Ље веома важан, и нису у праву они коЉи га пренебрегаваЉу, и сматраЉу да су битна само Ъудска дела, а да пост сам по себи нема неки значаЉ. Ѕез поста човек неЮе бити у стаЬу да доРе до врлина. Ѕез обуздаваЬа своЉе природе и тела, човек неЮе бити у стаЬу да учини ни Љедно добро дело. ƒуховно искусни, а то су —вети ќци, наши духовници кроз сва времена, су опитно сазнали да Ље човеку немогуЮе да се приближи Ѕогу, уколико нема самоограничеЬа. јко човек не умире за оваЉ свет, онда све страсти иду заЉедно са Ьим.  ао што човек не може истовремено да буде и прЪав и чист. јко Ље човеку Љедан део тела чист, а остатак прЪав, свеЉедно Юе изазивати гаРеЬе код других Ъуди. »сто Ље и са човеком коЉи у срцу носи и врлину и страст, и такав Юе бити гадан Љер ниЉе себе очистио од зла. Ѕез поста Ље немогуЮе очистити се од страсти, од угаРаЬа, превелике бриге према телесним задовоЪствима. » у духовном смислу исто примеЮуЉемо како пост има велики значаЉ, како човек не може Љедну суЉетну мисао да победи ако непрестано угаРа сопственом телу.

“оком поста се трудимо да се поправимо и исправимо своЉе мане.  ако онда после да задржимо то што смо успели да исправимо?  ако да се не уназадимо?

–екли смо да Ље цео човеков живот пост. „ак и у раЉу Ље човек добио заповест посног карактера, да се уздржава од Љедног дрвета Ц од дрвета познаЬа добра и зла. “ако да се, кроз уздρжаЬе од зла, испитуЉе наша воЪа. Ќаша воЪа никада не престаЉе. —амо што у периоду ван црквених постова, човек слободно узима другу храну. »пак, то не значи да наш подвиг у уздржаЬу од било каквог облика зла треба да престане. —мисао поста и уздржаЬа од одреРене врсте хране, не би ни био Љасан када се не би постило. ” човековом животу су неопходне те промене. “ако, у суштини, сваки ’ристов празник ми не постимо. јко Ље, на пример, празник ÷вети, коЉи пада у посту, онда ту буде разрешеЬе на наЉблаже што се може у посту узимати, а то Ље коришЮеЬе и рибе и вина и тако даЪе. “име се показуЉе да се празник увек прославЪа другачиЉе.

ѕразнична трпеза нас подсеЮа на ону трпезу у ÷арству Ќебеском, коЉа Юе бити таква да се човек никада неЮе моЮи наситити Ье, неЮе се моЮи преЉести. “а храна неЮе бити трулежна као ова наша. »сто Ље и са посебним данима коЉе празнуЉемо после ¬аскрса ̶ ѕедесетницом, што се сматра Љедним славЪеничким периодом, иако се пости, по благослову ÷ркве, средом и петком. √енерално, цео период ѕедесетнице Ље период славЪа. ћи, заправо иконично поступамо, када имамо раскошну трпезу. —ве што радимо треба да меримо кроз молитву и кроз нашу хришЮанску веру. ”колико се човек буде руководио пре свега православном вером, неЮе залутати. —ве Юе мерити мером ’ристовом и узимаЮе са благодареЬем. ћожда би наЉбоЪа поука била да треба све да чинимо са свешЮу да Ље то на —лаву ЅожиЉу, да Ље то прослава празника, и онда Юемо, наравно, имати меру у свему. ЌеЮемо претерати, него Юемо сачувати Љедну меру побожности, коЉа Юе бити Ѕогу угодна.

¬еЮ смо поменули однос према храни: пост на води, на уЪу, разрешеЬе на рибу, и тако даЪе. £ош Љедна врло важна ствар Љесте —вета “аЉна »сповести.  олико често приступати »сповести, и како она треба да изгледа?

Ўто се тиче хране, мислим да наши верници не би требало превише да се оптереЮуЉу тиме. ѕостоЉе одреРена правила поста коЉа су дата као максимална мера. —ада, ми смаЬуЉемо ту меру према могуЮностима. Ќа пример, трудница не може да пости онако како пости жена коЉа ниЉе у блаженом стаЬу. Ѕолестан човек не може да пости као здрав човек, човек изложен великим физичким напорима не може да пости као човек коЉи се мало умара. “о све показуЉе да треба да се прилагоРавамо. ÷рквени канон, коЉи прописуЉе одреРену врсту исхране у посту, ниЉе написан да би се сви у потпуности придржавали тога, иако то нама изгледа као логично. “о Ље максимална мера коЉа треба да нас упуЮуЉе на то да, уколико не можемо да посту приступимо на такав начин, имамо неку врсту скрушености и покаЉаЬа. ј не да се поносимо што смо испоштовали неки канон поста и тако даЪе. ”блажаваЬе поста, коЉе Юе свештеник благословити своЉим парохиЉанима, представЪа разумеваЬе за ситуациЉу у коЉоЉ се Ъуди налазе. Ќе треба много да се тиме оптереЮуЉемо, него треба да се посаветуЉемо са своЉим духовником какав Юе пост нама бити могуЮ. ”колико можемо да постимо седам недеЪа на води, а да нам то не представЪа проблем, зашто да не. ”колико човек пости на води, а непрестано мисли само на то како Юе да Љеде, таЉ пост нема своЉ смисао. ѕромашен Ље циЪ. “реба у свему наЮи меру, па и у посту. —уштина Ље да схватимо да Ље телесни пост потпора много важниЉем, духовном посту, за уздржаваЬе од лоших склоности, за исправЪаЬе себе, налажеЬе праве мере. ”колико Ље човек среброЪубив, треба да размишЪа о томе да раздаЉе добра, како би се лечио од страсти коЉа га Ље опсела. “о Ље пример Љедне страсти са коЉом се треба борити. јко Ље човек многоговорЪив и у томе нити има мере, нити може увек да каже оно што треба, него каже и неку грубу реч, треба да искористи време поста да размишЪа како да своЉ Љезик мало обузда.  ада изаРе из поста, да каже „—лава Ѕогу, и ЬеговоЉ благодати, ипак сам успео нешто да исправим. Ќапредовао сам мало у врлини“. ЌаЉважниЉе Ље да се човек скрушава кроз пост. ЌаЉважниЉе Ље то. ј телесни пост, по могуЮности.

††††

 ада Ље реч о исповести, многи наши парохиЉани исповест везуЉу за пост, Љер Ље то време када Юе се народ чешЮе причешЮивати, и када природно чешЮе долази на исповест. ѕост и исповест нису аутоматски повезани, али Ље логично да када се Ъуди више труде око промене, то чине и кроз исповест.  ада осеЮаЉу своЉе недостатке, и да желе да се ослободе грехова коЉима су ожалостили √оспода. ƒа збаце камен са плеЮа. —тога, нормално Ље да исповест у посту буде чешЮа. ќно што Ље важно Ље да се потрудимо да препознамо своЉа сагрешеЬа, да спознамо то и поЉмимо да смо ми Љедини кривци за наше грехове. ƒа не размишЪамо о околностима коЉе су потпомогле наш пад, Љер √оспод разуме сваког човека. Ќе треба ми много да разумемо себе, веЮ треба себе да осудимо. “о не значи некакво наметаЬе комплекса човеку, веЮ начин да се оваЉ заиста очисти, да би √оспод могао да уРе у Ьега, да би могла да уРе енергиЉа Ъубави према ближЬима и сваком створеЬу. “о Ље нешто што човек треба да постигне кроз пост и исповест. —вештеници су сведоци да Ъуди долазе на исповест и могу савршено да поброЉе своЉе грехове, али што се тиче промене, ту Ље ситуациЉа много тежа. «начи да, иако смо исповедали грехове и свесни смо их, у суштини не жалимо много о Ьима. ѕосебно у периоду поста треба да сопствена сагрешеЬа не прихватамо само умом , него да душом осетимо колико смо √оспода ожалостили.  олико смо прекршили заповести и да се заиста скрушавамо, да се помолимо √осподу да нам ќн да снаге да таква сагрешеЬа више не чинимо. »сповест треба да буде тренутак када Ље човек решио да промени себе. Ќе само таксативно набраЉаЬе грехова. Ќеко те грехове, на пример, запише, што наравно ниЉе лоше. ѕроблем Ље када човек само формално приступа исповести, а у дубини ниЉе решио да се меЬа. ћорамо непрекидно да окреЮемо нови лист. “акав треба да буде живот човека. —ваког дана треба да кажемо „ќд сада почиЬем нови живот“. “акав треба да буде живот сваког хришЮанина. ћожда то некоме звучи чудно, али тако Ље. „ƒо сад сам грешио, али ево од сада, од овог тренутка, кренуЮу да се исправЪам, да молим Ѕога да ми да Ѕлагодати —воЉе да превазиРем слабости, а Ља Юу дати све од себе да ми се то више не понавЪа. ЌеЮу више да имам ружне помисли према свом брату, неЮу да завидим, да се наслаРуЉем блудним помислима. ƒаЮу све од себе да то искореним.“ Ќа такав начин, ако човек буде тако поступао, доЮи Юе до промене. јко буде само набраЉао, биЮе као онаЉ што Ље упао у блато и упрЪао се, па се мало опрао, али се онда опет упрЪао, и ту краЉа нема.

ќче јрсениЉе, Љасно Ље за стариЉе Ъуде, и Ъуде коЉи су дуго у ÷ркви, коЉи веЮ имаЉу одреРени ритам током поста, али како да се понашаЉу млади Ъуди и они коЉи тек прилазе ÷ркви, коЉи желе да посте, а друштво и околина намеЮу друге вредности.  ако ускладити савремени живот и живот у ÷ркви, ако су често у потпуноЉ супротности?

“о Ље проблем. ѕосебно млаРима. ѕроблем Ље утолико веЮи, уколико човек почиЬе са духовним животом и покушава да промени себе. “ада верски максимализам коЉи смо помиЬали, бива човеку тежак и он жели да наРе неки лакши пут. ƒобро Ље да човек крене да живи као хришЮанин, пре свега, да долази у храм, да пости макар мало, колико може. —игурно, ако буде искрен у томе, овакав живот Юе га привуЮи. ” суштини, човек не би требало да има дилему. ’ришЮанин Юе увек да буде неко ко одскаче од своЉе средине. —амо, то одскакаЬе од средине Юе или меЬати средину на боЪе, или средина неЮе моЮи да поднесе таквог човека. ѕа Юе или сам човек изаЮи, или Юе постати непожеЪан за друштво. ќво можда звучи као строг приступ, и не значи да Ље препорука Ъудима да се тако понашаЉу. Куди треба полако, како могу, да меЬаЉу своЉ живот и да не учествуЉу у ономе што Ље лоше. ”колико друштво оговара и ради ствари коЉе препознаЉемо као лоше, треба да будемо слободни да не учествуЉемо у томе. —а друге стране, желимо и да се видимо са Ъудима, да попричамо, одемо у кафиЮ. “о исто може, али докле год нас то не оптереЮуЉе и докле год видимо да то не доводи наш духовни живот у питаЬе. ћислим да Юе свако ко пожели искрено да живи као хришЮанин, препознати границу до коЉе може да иде, а коЉа граница га оптереЮуЉе. “ако да Юе Ъуди препознати себе и сопствену меру. ’ришЮани прошлих времена су умирали за ’риста, и умирали за оваЉ свет тако што нису прихватали вредности овог света. ћи данас гледамо то да избегнемо. ∆елимо да будемо добри и свету и ’ристу. ј то се наЉчешЮе не може.

††††

“реба да схватимо да то што смо хришЮани, треба да буде прва ствар коЉа одреРуЉе наш идентитет. ƒругостепена вредност Ље коЉе смо националности, треЮестепена у ком времену живимо. ”колико нам Ље примарна ствар да будемо хришЮани, примарно Юе нам бити да испуЬавамо ЅожиЉе заповести. Ѕез обзира на свет у коме живимо, морамо да се потрудимо да схватимо да Ље наше живЪеЬе на небесима. ƒа смо путници пролазници. ћа како нам изгледао развиЉено или неразвиЉено оваЉ свет, било да живимо у богатству или сиромаштву, оваЉ наш живот се завршава и онако како смо успели да се остваримо као хришЮани, као Ъуди коЉи треба да буду боголики, таква Юе и наша вечност бити. ѕост Ље време када можемо интензивно да размишЪамо и када нам Ље √оспод дао сва могуЮа помагала и средства за то. » свечана великопосна богослужеЬа, и то да се спасавамо кроз заЉедницу и беседе светих отаца, све то имамо и имамо могуЮност да живимо као хришЮани првих времена, уколико то желимо. ”колико не желимо, тражиЮемо изговоре за нашу немогуЮност да се суочимо са собом.

11 / 03 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0