Srpska

ћама

††

”право та реч Ц мама Ц прва излази из бебиних уста. » то Ље сасвим природно Љер маЉка и дете чине Љединствен организам. »з маЉчиних груди, не из Ьених руку, хранимо се првих месеци нашег живота и у потпуности зависимо Ье. ћа колико одрасли, Љаки, паметни и лепи постали и ма колико далеко нас живот одвео од родитеЪског огЬишта, мама Юе за нас увек остати мама, а ми Ц Ьена деца са слабостима и манама коЉе нико не зна боЪе од Ье. » нико, наравно, неЮе умети тако да саосеЮа с нама и да нас уЉедно с благошЮу грди као што то ради маЉка.  ада нас укори због нечега, она не жели да нас увреди, веЮ да нас поправи. ≈то зашто се чак и маЉчиних шамара сеЮамо са захвалношЮу, Љер и онда кад се Ъути на нас Ц то Ље увек с ЪубавЪу.

„име можемо да отплатимо, да узвратимо мами за упаЪену свеЮу Ьене Ъубави коЉа пламти током свих година Ьеног живота? “а Ъубав Ље нас бранила и чувала кад смо били незаштиЮени и беспомоЮни; та Ъубав Ље нас подизала кад смо падали саблажЬени злим мислима; та Ъубав Ље нама уливала наду и учвршЮивала нас кад нас Ље живот донео у шкрипац и кад нам се чинило да нема излаза из замршених околности. „име да узвратимо маЉци за бесане ноЮи проведене поред нашег креветиЮа када се борила са свакоЉаким болестима и мукама коЉе тако често прате дечЉи узраст?

 о од нас може достоЉно да оцени мукотрпан, а уЉедно и неприметан маЉчин посао у куЮи, у домаЮинству, рад коЉи се наставЪа из године у годину? » све то ради наше користи и среЮе Ц само да деца буду сита, чиста и уредна, само да Ьихово детиЬство буде наЉсреЮниЉе доба живота. ј многе маЉке су биле приморане да раде током скоро целе недеЪе Ц устаЉале су много раниЉе од нас и касниЉе одлазиле на спаваЬе а при том су све стизале: и да поставе доручак, и да оперу, и да нам спреме чисту одеЮу како нико не би сина или Юерку назвао аЪкавко или прЪавко.

 ако, понавЪам, можемо узвратити том бескраЉно драгом и блиском биЮу коЉе нам Ље могао даровати само Ѕог и коЉе ми зовемо мама? “олико желим, приЉатеЪи моЉи, да одговор на то питаЬе буде златним словима записан у нашем срцу! “олико желим да та слова увек Љарко светле у вашоЉ свести, независно од тога колико Юете дуго ходати путем земаЪског живота! ћаЉци се ничим не можемо достоЉно одужити осим захвалношЮу коЉа никад не престаЉе, веЮ само расте Ц захвалношЮу испоЪеноЉ и речима, и делима, и молитвама.”право о томе говори √оспод у —воЉоЉ библиЉскоЉ заповести: „ѕоштуЉ оца своЉега и матер своЉу, да ти добро буде и да дуго поживиш на земЪи“.

ћени се чини да су поЉмови „мати“, „материнство“ свети. » нека мама саму себе сматра несавршеном или грешном Ц у очима своЉе деце она увек мора остати лепа, можда, чак, и света. ” сваком случаЉу, недопустиво Ље маму прекоревати и упуЮивати ЉоЉ примедбе коЉе су умесне само ако долазе из уста одраслих (у односу на генерациЉу коЉа расте). ЌеЮу да скривам, неки савремени младиЮи и девоЉке, душевно слепи и горди, прекореваЉу своЉе родитеЪе због своЉих сопствених недостатака, коЉе приписуЉу Ьиховим пропустима у васпитаЬу. Ќема веЮе незахвалности од ове коЉа заслужуЉе назив Ц црна!

Ќажалост, наша деца су данас толико занесена разним играма и компЉутерима да им мало времена остаЉе за маЉку.

 олико наших читалаца може да каже какве су маЉчине очи? Ќе, нисам мислио на боЉу Ц смеРе или плаве Ц тога се, Ѕогу хвала, сеЮамо. ћаЉчине очиЕ ” Ьима Ље Ц сав наш живот, у Ьима смо ми сами Ц у садашЬости, прошлости и будуЮности. ѕонекад у маЉчиним очима видиш мир и спокоЉство. ќне су налик Љезеру коЉе не узнемирава ниЉедан дашак ветра.  ада гледаш у те очи, неспокоЉство и немир ишчиле, срце се ослобаРа страхова и стрепЬи и ти веруЉеш: све Юе бити добро зато што Ље поред тебе Ц мама. ј понекад се те очи смркну, као што се смркне ваздух пре олуЉе, и претвараЉу се у страшне очи из коЉих у тебе гледа правда Ц тада се осеЮаш мали и грешан и стидиш се због свог презреног, поганог поступка. ” тим тренуцима пожелиш да скренеш поглед с маЉчиног лица зато што понекад заЉедно с Ьом на нас мотри —ам Ѕог, а од √оспода се не може сакрити ниЉедна таЉна реч, ниЉедна мисао коЉа се скрива у дубинама нашега срца.

ј шта ми знамо о маЉчиним рукама Ц пребрижним, коЉе не знаЉу ни за умор, ни за предах, коЉе стално нешто куваЉу, крпе, перу? ћи веруЉемо и знамо да су маЉчине руке чудотворне. ≈то зашто Ц кад нас нешто заболи или кад огребемо руку, кад се убодемо или кад се ударимо Ц одмах Љуримо ЬоЉ, оглашаваЉуЮи целоЉ куЮи циЪ нашег усплахиреног и наглог доласка громогласним Љауком: „ћама, маама!“ » гле чуда! —амо што нас Ље маЉка пригрлила, само што Ље помиловала болно место, помазила га Ц и бол сс веЮ упола смаЬио или Ље сасвим нестао.

≈х, за жаЪеЬе Ље што су се деца у наше време одвикла да се обраЮаЉу маЉци различитим умиЪатим именима. ЌеЮе да Ље загрле, неЮе да Ље поЪубе, неЮе да ЉоЉ кажу с ЪубавЪу: „ћамице моЉа лепа, драгаЕ“, веЮ ЉоЉ приРу и само одсечно одвале: „ ево, шта има за клопу?“ Ц примораваЉуЮи Ље да дешифруЉе то необично питаЬе. «нате, приЉатеЪи моЉи, Ѕог Ље украсио оваЉ свет да бисмо гледаЉуЮи Ьегове лепоте црпли начине за топло ословЪаваЬе маЉке. «ашто да ЉоЉ се не обратимо са „сунашце“ или „звездице“? —амо пробаЉте речи Юе саме доЮи и прирашЮе маЉци за срце.

јко хоЮете, откриЮу вам Љош Љедну таЉну: маЉка веома воли цвеЮе. јко нисте у стаЬу да купите маЉци раскошне руже, донесите ЉоЉ лети скроман букет поЪског цвеЮа од детелине и камилице. ћаЉка Юе се, као одговор на ваш поклон, тако осмехнути да Юе се Ьен озарен осмех заувек урезати у ваше сеЮаЬе и никакве потоЬе невоЪе и неприлике (Ьих Юе увек бити) неЮе успети да га избришу. ” тренутку потиштености и туге, када се поред вас не наРе нико ко би вас подржао и ободрио а они коЉи се називаЉу вашим приЉатеЪима тада вам окрену леРа, па останете сасвим сами у хладном свету, у том часу √оспод Юе у вашем сеЮаЬу васкрснути благодаран маЉчин осмех и тешко бреме Юе се изненада свалити с ваших плеЮа и срце Юе вам заиграти од милинеЕ

 ако с годинама мама буде све немоЮниЉа, тако веЮу пажЬу и бригу морамо да испоЪавамо у свом односу према ЬоЉ. ќна нас Ље ради тога мазила и пазила Ц да би Љедног дана Ьену немоЮ заменила наша снага, Ьену болест Ц наше здравЪе, Ьену оскудицу Ц наше изобиЪе. јктивна Ъубав према маЉци никога никад ниЉе понизила, чак ни наЉвеЮе Ъуде, напротив Ц учинила их Ље Љош племенитиЉим и достоЉниЉим поштоваЬа. «анемарити родитеЪе, оставити их без стараЬа Ц исто Ље што и прецртати све оно добро што смо некада учинили и одреЮи се Ѕога Ц а горе од тога ништа нема. „Ќека увек буде сунце, нека увек буде мама, нека увек будем Ља“ Ц ту песму зна свако. –ечи ове песме не обмаЬуЉу нас: маЉка Юе нам бити увек маЉка али неЮе увек бити поред нас. ≈то зашто Ље неопходно да сада, од данашЬег дана, учимо да волимо маЉку тако да та Ъубав испуни Ьено и наше срце и да се том ЪубавЪу повежемо тесним везама коЉе Юе бити Љаче и од саме смрти.

Ќе треба мислити да Ъубав захтева испуЬеЬе безусловно великих дела. Ќе, „од поточиЮа почиЬе река“. » огромна зграда слаже се од малих цигала. —вакоме од нас приличи да постане неимар Ъубави коЉа од нас очекуЉе напор, и то непрекидан напор. ќснова синовске Ъубави Ље Ц свагдашЬе сеЮаЬе на родитеЪе. ЌосеЮи у срцу маЉчино име, не можемо да се не молимо за Ьу. ћолитва за оне коЉи су нас родили, стална, дубока и искрена Ц Љош Љедна Ље врлина коЉу треба да простремо под намучене стопе материне. „овек коЉи се моли за ближЬег увек за Ьега тражи лепу реч. » ако до краЉа маЉчиног живота останемо приЉатеЪи с Ьом, ако Ље наше срце отворено за Ьен брижан и топао поглед, ако тежимо да с Ьом поделимо све што нам испуЬава душу, а родитеЪски савет, опрезан и мудар, за нас Љесте подстицаЉ за деловаЬе, онда Юемо и ми Ц деца и маЉка бити од Ѕога удостоЉени венцем Ъубави. “аЉ венац Ље саставЪен од драгога камеЬа: рубина саосеЮаЬа, сафира чистоте и нежности, бисера домаЮе тихе молитве.

—игуран сам да меРу нашим читаоцима, и младим и стариЉим, нема ниЉедног коЉи ниЉе видео икону ЅожиЉе ћатере с Ѕогомладенцем »сусом ’ристом на рукама. ћали —паситеЪ приЪубЪуЉе главу уз лице (како би рекли стари Ц уз образ) ѕречисте ƒЉеве коЉа грли руком —вога —ина, гледа с иконе свет, патеЮи и молеЮи се за сваког од нас. “а икона се назива „”миЪеЬе“ и лепше од Ье на свету нема. —тара икона с великом и победоносном снагом сведочи да Юе свака благочестива мати хришЮанка загрлити своЉе дете у ÷арству Ќебеском кад буду васкрсла тела на —трашном —уду ’ристовом. » тамо, у Ќебеском £ерусалиму, незалазним сунцем сиЉаЮе —унце правде Ц ¬аскрсли ’ристос, и тамо Юе увек бити маЉка, и тамо Юемо увек бити ми Ц ако код Ѕога заслужимо вечито блаженство делима вере и Ъубави на овоЉ грешноЉ земЪи.

—ветосавЪе

16 / 03 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0