Srpska

„етири децениЉе у служби ÷ркве

¬ладика ¬асилиЉе само преспава у двору: или Ље на градилишту цркве, у неком од фрушкогорских манастира, разговара како да —ремски  арловци помогну у промоциЉи Ќовог —ада, како да буде обележено осам векова самосталности —ѕ÷

‘ото јнРелко ¬асиЪевиЮ ‘ото јнРелко ¬асиЪевиЮ
††††

ќ прослави осамсто година самосталности —рпске православне цркве, о фрушкогорским манастирима, и посебно  увеждину у коме Ље настала химна —ветом —ави, о подизаЬу ÷ркве Ѕлаге ћариЉе у част стогодишЬице доласка познатих –уса у —ремске  арловце... ѕобраЉали смо владици ¬асилиЉу теме о коЉима смо желели да нам говори.  ада смо стигли до четири децениЉе откако Ље постао епископ прекинуо нас Ље питаЬем: „ ога може да занима то што сам 40 година владика?”  ао и увек предусретЪив, примио нас Ље у ѕатриЉаршиЉском двору у —ремским  арловцима и одмах заподенуо причу о Ќовом —аду. –адиЉе гледа у будуЮност, после Юе и о прошлости, каже.

Ц Ќови —ад би 2021. године требало да буде престонице културе.  арловци и фрушкогорски манастири свакако Юе дати своЉ допринос овоЉ манифестациЉи. »шао сам код председника државе и покраЉине да видимо како бисмо ово благо српског народа, огроман капитал сакупЪан годинама, показали у што боЪем сЉаЉу свима коЉи буду свратили у Ќови —ад. £а бих да почнемо раниЉе, да оформимо комисиЉу, да се зна шта би ко требало да заврши, да видимо стаЬе у фондовима, Љер бих волео да овде код нас све мало „заличи” на —ент јндреЉу, коЉа Ље поникла на историЉи српског народа. Ќе заборавимо тамо постоЉи осам наших цркава. ќва варошица на ƒунаву има значаЉан прилив пара од верског туризма, а односи измеРу Ѕудимпеште и Ьих одлично функционишу. Ўто не би и код нас било тако, Ѕеоград, Ќови —ад,  арловци... Ц истиче владика ¬асилиЉе.

” ≈пархиЉи сремскоЉ Ље 32 године и сваке године прича исту причу: подсеЮа да су некада у  арловцима биле све институциЉе, чак и породилиште, а сад овде нема ни добре амбуланте с лекарима. ј у  арловцима живи десет хиЪада Ъуди коЉи сви иду у Ќови —ад.

” —ремскоЉ епархиЉи Љедини манастир посвеЮен —ветом —ави Ље  увеждин, у коме Ље испевана химна —ветом —ави, утемеЪивачу и заштитнику наше државе и вере. ћало ко то зна, а она се пева свуда, по школама, црквама...

Ц Ќа прошлом —абору —рпске православне цркве добили смо задужеЬе, свака епархиЉа посебно, поводом обележаваЬа 800 година аутокефалности —рпске православне цркве 2019. и 2020. године. ÷ентрална прослава Юе бити приреРена у ’иландару, придружиЮе се тим посебним догаРаЬима и манастири ∆ича, —туденица, а планирана Ље и манифестациЉа у Ѕеограду. ” нашоЉ —ремскоЉ епархиЉи Љедини манастир посвеЮен —ветом —ави Ље  увеждин у коме Ље испевана химна —ветом —ави, утемеЪивачу и заштитнику наше државе и вере. ћало ко то зна а она се пева свуда, по школама, црквама. „”скликнимо с ЪубавЪу светитеЪу —ави” чуло се на ‘рушкоЉ гори 1735. године. ќва песма Ље дело владике вршачког £ована √лигориЉевиЮа, коЉи Ље касниЉе постао и митрополит карловачки. ѕесму Ље забележио Љеромонах —илвестер ¬учковиЮ и 1832. Ље пренео у ’иландар Ц подсеЮа владика ¬асилиЉе, надаЉуЮи се да Юемо  увеждин овим поводом успети да обновимо до 2020.

Ц —ада обнавЪамо источни део конака и напредуЉемо у послу, мада сам ту пре 32 године затекао само зидине и цркву без крова, што ниЉе било ништа необично Љер су пре три децениЉе, уз неколико изузетака, фрушкогорски манастири били у лошем стаЬу. ќни малоброЉни били су како-тако очувани а из Ьих однето све, и библиотеке и иконе. ќд оног што су Ќемци током рата понели нешто Ље враЮено, веЮина не, али то се сада налази у ѕатриЉаршиЉи, у депоима. “ребало би по логици ствари да се врати овде где Ље припадало, мада ниЉе у реду ни да се у музеЉима у ћитровици и Ќовом —аду, рецимо, у поставкама налазе предмети узети од нас.  ажем им: „„уЉте, умемо и ми да чувамо као ви, или макар реците да Ље однето од нас...”

​Ќе заборавЪамо –усе
Ц  арловци су прелепо место, пуно историЉе. “у смо 1917. примили и –усе, предвоРене теологом јнтониЉем ’раповицким, потом митрополитом, и генералом ¬рангелом. Мима у част, дакле поводом стогодишЬице доласка –уса у —ремску епархиЉу на Ѕанстолу подижемо ÷ркву Ѕлаге ћариЉе, а за Ьу сам у —офиЉи добио проЉекат ѕодворЉа руске цркве из 1905 Ц истиче владика сремски.

“ек почетком деведесетих почиЬе веЮа обнова сремских светиЬа и ЉачаЬе духовности, додаЉе наш саговорник. ѕоследЬих година веома много Ље ураРено, али неки Љош нису потпуно обновЪени, попут поменутог  увеждина и манастира Аипша. ” случаЉу манастира Ѕешеново, наЉтеже страдалог током ƒругог светског рата, тачниЉе збрисаног, тек Ље започета обнова. ¬ладика ¬асилиЉе Ље помогао да тридесетак монаха у фрушкогорским манастирима, коЉе Ље затекао, добиЉу подршку и нове црквене следбенике, тако да сада у —ремскоЉ епархиЉи живи 160 монаха и монахиЬа, службуЉе 140 свештеника, учи стотинак богослова.

ƒа воли да разговара и посеЮуЉе места и градове у своЉоЉ епархиЉи потврРуЉе и то што Ље прошле недеЪе, када смо га посетили и ¬ладичанском двору, морао да помери одлазак у »нРиЉу. «а ”скрс Ље био у  арловцима.

Ц Ќе волим да седим овде, у канцелариЉи. ќвде у двору готово само преспавам. —ваки празник проведем у другом месту, гледам како напредуЉу радови у црквама, парохиЉским домовима, разговарам са свештеницима, монахиЬама, одем у Ьиву када видим да Ъуди раде, будем и меРу ловцима Ц обЉашЬава владика како му изгледа Љедан обичан дан.

ѕитаЬе када Ље осетио да Ље Ьегов животни пут везан за цркву се наметнуло само Љер се враЮамо у Ьегову младост.

Ц “о су божЉи путеви. √рупа момака с коЉима сам ишао у основну школу у мом родном месту „елинац у ЅосанскоЉ  раЉини се одважила да крене у богослове. »мали смо Љедног дивног свештеника, проту  аЉицу  остреша, коЉи Ље био узоран човек, интелигентан, кога и данас стариЉи у том краЉу често помиЬу. ѕомогао нам Ље да напишемо молбу и када смо дошли на приЉемни у ƒвор у ЅаЬалуку нисам прошао Љер нас Ље било много. —ада знам, али онда нисам, да —инод одреди колико коЉа епархиЉа може да прими кандидата.  ако сам плакао код куЮе, тужан што су ме одбили. ќтац Ћука Ље умро Љош раниЉе, маЉка £ованка ме Ље потом уписала у трогодишЬу Ўколу ученика у привреди. Ћичило Ље на данашЬе дуално образоваЬе Љер сам радио у некоЉ стругари. ѕосле 15 дана узмем своЉе папире из школе и одведе ме неки маЉстор у договору с маЉком у манастир 400 километара далеко од моЉе куЮе... јли када се оснивала ЅогословиЉа у манастиру  рки молио сам владику да ме упишу тамо Ц враЮа се наш саговорник у прошлост.

ƒругим путем Ље стигао где Ље желео Ц у цркву. ќбразовао се, увек све у служби духовног живота, цркве, вере. ЅудуЮе владике ¬асилиЉа и ћитрофана су послали у Ѕукурешт, тамо су дипломирали. Ќаш саговорник Ље поставЪен за суплента ЅогословиЉе у манастиру  рка. ќпет Ље хтео да се усавршава.

Ц —инод ме Ље пустио да одем да учим енглески Љезик и Ља сам се обрео у ќксфорду. “ешко за мене, нисам имао никог свог да ме дочека. јли добротом јнгликанске цркве приме ме и сместе ме у манастир  алифадерс. ƒали су ми собу, обезбедили храну, могао сам да учим. £а среЮан, биЮу у друштву вршЬака, говориЮу енглески, али нисам знао да су ту смештени они коЉи су под заветом ЮутаЬа. ÷елог дана не проговоре ни реч, само кратко када смо на окупу по подне да пиЉемо чаЉ мало причамо и то Ље све. ј Ља дошао да учим енглески Ц смеЉе се владика ¬асилиЉе и данас. јли, изненаРеЬима никад краЉа.

Ц £едног дана стигао ми Ље телеграм. £а помислим да нешто ниЉе како ваЪа с маЉком, болешЪива Ље и не смем да га отворим. “ек по подне се одважим и отворим писмо кад у Ьему вест да Ље ме —инод на предлог мог владике далматинског —тефана, касниЉе жичког, изабрао за владику аутралиЉско-новозеландског Ц прича владика ¬асилиЉе. ’иротонисан Ље у септембру 1978. у —аборноЉ цркви у Ѕеограду.  ад се све сабере од тада Ц четири децениЉе.

ƒа су га чекале обавезе у »нРиЉи подсетило нас Ље и то што смо заЉедно изашли из Ьегове канцелариЉе. ” предворЉу га Ље дочекао будуЮи млади брачни пар с молбом да их венча у —аборноЉ цркви у  арловцима. ѕрихватио Ље и остао у разговору с Ьима.

–аЉна ѕоповиЮ

ѕолитика

13 / 04 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0