Srpska

—рпска ѕравославна ÷рква Ље кохезиона снага коЉа нас Ље вековима обЉедиЬавала

–азговор са ћилоЉком Ѕудимиром, секретаром ”дружеЬа —рба из ’рватске и чланом ќдбора за £асеновац —ѕ÷ ††††

” организациЉи ”дружеЬа пензионера и ”дружеЬа —рба из ’рватске, у данима, када се обележава деветнаестогодишЬица Ќј“ќ бомбардоваЬа на нашу земЪу, у посету  осову и ћетохиЉи, дошло Ље 50-ак избеглих  раЉишника, а меРу Ьима и ћилоЉко Ѕудимир, секретар ”дружеЬа —рба из ’рватске, члан ќдбора —ѕ÷ за £асеновац. ћилоЉко Ѕудимир Ље за ѕравославие.ру причао о овоЉ посети, али и многим другим темама коЉе повезуЉу —рбе на простору ’рватске и на простору  осова и ћетохиЉе.

†††† ƒа баш на ових дана доРу на  осово и ћетохиЉу, по речима ћилоЉка Ѕудимира, ”дружеЬе се одлучило Љер Ље за Ьих из ’рватске, коЉи су уточиште после прогона са простора ’рватске, нашли у —рбиЉи, бомбардоваЬе тадашЬе —–£ била наЉава нових страдаЬа и прогона:

†††† -ћи смо одлучили да ових дана, посЉетимо  осово и ћетохиЉу, Љер смо хтели да и на оваЉ начин пружимо подршку нашем народу на  осову и ћетохиЉи. ЅомбардоваЬе Ље траЉало 78 дана, као што сви знамо, до десетог Љуна када Ље –езолуциЉом закЪучено да  осово и ћетохиЉа, иако се повукла полициЉа и воЉска, остаЉе у саставу —рбиЉе. ћи и даЪе избЉегли и прогнани —рби из ’рватске, заЉедно са свим —рбима осЉеЮамо  осово и ћетохиЉу као своЉу колиЉевку, надамо се и вЉеруЉмо у √оспода, да Юе тако и остати, да нема никакве силе на земЪи коЉа може да отуРи  осово. «ато се увиЉек изнова радуЉемо да можемо да га посЉетимо, и ово Ље веЮ треЮи пут у задЬе три године. ” томе имамо и подршку и помоЮ  анцелариЉе за  осово и ћетохиЉу.

¬и сте и тих деведесетих када сте избегли из  раЉине, долазили на  осово и ћетохиЉу. »мате ли податак колико Ље —рба из ’рватске уточиште пронашао на овим просторима?

†† ћи смо Љош деведесетих осЉетили да нам се спрема нека несреЮа и невоЪа и тада Ље формирано ”дружеЬе —рба из ’рватске. » заиста од 1991-95. у вриЉеме граРанског рата наЉвеЮи део народа, коЉи Ље живио на тим просторима, био Ље приморан да напусти ’рватску. ЌаЉприЉе из хрватских градова 1991. и `92. а онда 1995. у акциЉама „ЅЪесак“ и „ќлуЉа“ готово цЉелокупно становништво са подручЉа ’рватске Ље напустило и прешло у избЉеглиштво у –епублику —рпску и —рбиЉу. ƒанас нас има свуда од  анаде до јустралиЉе. Ќаша несреЮа, прогон и све оно што нам се десило Ље заиста могло да се окарактерише као хуманитарна катастрофа, али то се ниЉе догодило, тако да ми ни послиЉе двадесет и више година нисмо у ситуациЉи да се вратимо у своЉ завичаЉ. –иЉетки су они коЉи су се вратили и наравно да су Ъуди у том времену морали да потраже рЉешеЬе на другим странама. ЌаЉвеЮи дио Ље остао у —рбиЉи негдЉе 300-400 000 избЉеглих и прогнаних —рба. ” том првом валу око 20 000 Ље дошло на подручЉе  осова и ћетохиЉе, када смо заиста очекивали да више тих ратних сукоба неЮе бити. » ми смо као што рекох жеЪели да се солидаришемо са  осовом. Ќаше изложбе - радови ”мЉетничког братства манастира  рка и иконе из манастира  рке и других манастира имали смо у ѕриштини 1996. и `97., а затим у ѕризрену. »коне су се Љедним диЉелом вратиле у ’рватску, али нажалост ниЉе се вратио прогнани српски народ и ми стално говоримо ,,онда када се врати народ, вратиЮемо и друго културно благо коЉе се налази у —рбиЉи“.

†††† —а бомбардоваЬем и тим новим егзодусом —рба, са  осова и ћетохиЉе су се, у друге делове —рбиЉе, али и широм света, како рекосте, отиснули и —рби из ’рватске. ¬и сте дошли да посетите српски народ и српске светиЬе. Ўта сте приликом ове посете видели, чули, научили?

- ќно што смо могли да научимо и стално смо у прилици да учимо, почели смо обилазеЮи ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу и видЉели смо коЉа Ље то снага наше духовности. —азнали смо да Љош од —ветог —аве од 1219. када Ље успоставЪена аутокефалност —ѕ÷, да Ље из манастира ∆иче, одмах као метох, формирана ѕеЮка ѕатриЉаршиЉа, коЉа Ље свих тих наредних вЉекова траЉала и за вриЉеме “урака Ље преживЪавала, да би била обновЪена 1557., а изнова Ље угашена 1776. и онда Ље дошло до одреРених подЉела да би послиЉе ѕрвог светског рата обЉединила се наша —ѕ÷, али извориште Ље остало у ѕеЮкоЉ ѕатриЉаршиЉи. ” турско вриЉеме ѕеЮка ѕатриЉаршиЉа окупЪала све православне —рбе без обзира под чиЉом су се власти налазили. ј онда смо обишли ¬исоке ƒечане, мЉесто коЉе сваки —рбин, ма где живио на свЉету, би требао бар Љедампут у животу да обиРе и да упозна Љедну изузетну монументалну граРевину. » не само граРевину коЉа Ље примЉер стила ¬изантиЉе и запада, него Ље тамо наше духовно средиште и налази се гроб —тефана ƒечанског, оца цара ƒушана, а ми знамо да Ље ƒушанова сестра £елена била удата за ћладена “реЮег ЎубиЮа и 1350. Ље подигла манастир  рку, а Љош раниЉе 1317. краЪ ћилутин као своЉу задужбину подигао Ље манастир  рупу. ќве немаЬиЮке задужбине говоре о нашоЉ повезаности са  осовом, то су наше тапиЉе на простор на коме су —рби живЉели не само у вриЉеме средЬовековне српске државе, него и касниЉе под “урцима. «начи, наша —ѕ÷ Ље Љедина кохезиона снага, коЉа нас Ље свих ових вЉекова обЉедиЬавала, и у овим тешким временима за  осово мислим да Ље то Љедина снага коЉа може да нас одржи.

††††

 олико сте ви из ”дружеЬа у могуЮности, а колико остали расеЪени —рби из ’рватске да одете тамо и да будете део живота споменутих манастира и уопште да на неки начин докажете постоЉаЬе —рба на тим просторима?

†††† ћи се заиста трудимо, Љер ти манастири су као што сам рекао наше тапиЉе на таЉ простор. ћи смо прошле године обиЪежили седам вЉекова манастира  рупе. Ѕио Ље скуп од неколико десетина хиЪада Ъуди у манастиру на ¬елику √оспоЉину 28. августа. «атим за ѕреображеЬе сваке године више хиЪада Ъуди посЉети манастир  рку и не само на таЉ дан или славу манастира, веЮ и током читаве године, —рби ма гдЉе живЉели, труде се и свако ко може посЉети своЉ завичаЉ и наше манастире. “у, наравно, морам споменути манастир ƒраговиЮ коЉи Ље имао тешку судбину, Љер Ље измЉештен са простора када Ље граРена брана ѕеруча и сад се налази на другоЉ локациЉи. “о су три наша манастира, три немаЬиЮке задужбине. » то Ље оно духовно што нас веже за таЉ простор. ћи Юемо и ове године у више мЉеста на подручЉу  нинске краЉине обиЪежити четири виЉека постоЉаЬа више парохиЉалних цркава и то: —ветог £ована у —трмици, —ветог Ќиколе у ¬рлици, —ветог √еоргиЉа у ∆егару и —ветог √еоргиЉа у ѕлавну. “о на наЉбоЪи начин говори да су —рби на тим просторима присутни дуже од Љедног милениЉума. £ош за вриЉеме бана “вртка,  нин се спомиЬе као српски град. ЅудуЮи да сам по струци археолог могу да кажем да, на жалост, због тога што ниЉе истражена наша прошлост, а она иде Љош од наЉраниЉих времена, од самог насеЪаваЬа, може да се говори да су —рби аутохтон народ, коЉи Ље од 6. и 7. виЉека живео на тим просторима. јли опет кажем у последЬе вриЉеме готово их тамо више и нема. ЅроЉ —рба Ље смаЬен. Ќа задЬем попису 2011. било их Ље 186 000, а на локалним избормина прошле године избрисано Ље Љош око 70 000. “ако да можемо говорити о два до три посто. “о Ље оно што Ље хрватски председник “уРман предвидео. Ќажалост чини ми се да су у томе успели, Љер таЉ граРански рат Ље и воРен зато да —рби нестану из ’рватске.

†† ЌемаЬиЮке светиЬе и —ѕ÷ везуЉу просторе и —рбе из ’рватске и просторе  осова и ћетохиЉе. ќсим светиЬа , пошто сте и члан ќдбора за £асеновац , кажите нам колико нас и страдаЬе повезуЉе?

†† Ќажалост у 20. виЉеку су наЉвише страдали —рби. ѕочело Ље то од Ѕалканских ратова и наставило се за вриЉеме ѕрвог свЉетског рата и албанске голготе. ќве године обиЪежавамо 100 година од када су —рби ту своЉу државност уградили у  раЪевину —’—, рачунаЉуЮи да Юе сви ти £ужни —лавени живети у тоЉ заЉедничкоЉ држави, што други нису мислили. “о Ље довело у ƒругом свЉетском рату до новог страдаЬа —рба на тим просторима, када Ље формирана Ќезависна ƒржава ’рватска 10. априла 1941.коЉа Ље озаконила страдаЬе —рба. “о Ље била политика ,,Љедна треЮина да се побиЉе, Љедна да се прекрсти и Љедна да се протЉера“. Ќа подручЉу ¬елебита и Ћике, одакле сам родом, има више од тридесет крашких Љама у коЉе Ље бачено преко 70 000 —рба са свих простора на коЉима су —рби живЉели. ќд свих тих Љама наЉпознатиЉа Ље Љама £адовно у коЉоЉ Ље завршило више од 10.000 —рба.  ада Ље извршена реокупациЉа тога подручЉа под »талиЉом, негде у августу 1941. почео Ље да дЉелуЉе логор £асеновац и остао сво вриЉеме до завршетка рата. Ќеколико стотина хиЪада, казуЉу извори, а ми коЉи се бавимо са тим, говоримо о 700 000 —рба коЉи су настрадали на том простору и £асеновац Ље меРу наЉвеЮим концентрационим логорима у ≈вропи. ¬идЉели смо недавно, када Ље поставЪена изложба у МуЉорку о том логору, да Ље ’рватска на неки начин показала негодоваЬе. “о нас Ље зачудило да нека власт у овом времену може да покаже нешто према истини. “амо Ље само исказано оно што се у £асеновцу десило - страдаЬе —рба, £евреЉа, –ома и антифашиста ’рвата, коЉи нису одговарали тадашЬем режиму Ќƒ’. ћи сваке године имамо утврРена два датума то су 22.април, дан када су ти логораши коначно одлучили да побЉегну и наЉвеЮи их Ље дио тада страдао, па се обиЪежава таЉ ƒан пробоЉа логораша и имамо 13. септембар, то Ље ƒан Љасеновачких новомученика. » то Ље заиста дан када би —рби са свих простора, из свих краЉева наше земЪе, требало да доРу у £асеновац. “амо Ље сада владика £ован чиЉим доласком ††се вратио и народ црквама, поготово у ѕакрацу, где се налази црква —вете “роЉице и ¬ладичански двор коЉи се изнова обнавЪа. ћного напора треба уложити послиЉе свега што се десило да се врати духовни живот, а поготово да се врате Ъуди са тих простора са коЉих су протЉерани.

’рватска Ље негодовала поводом изложбе о £асеновцу, рекосте. ј колико ми —рби чувамо то памЮеЬе, и да ли смо ми заслужни што нам се ти злочини понавЪаЉу, враЮаЉу на неки начин ?

ћи смо доста одговорни, Љер ни за толико времена колико Ље прошло од ƒругог свЉетског рата нисмо били у стаЬу да изградимо Љедан мемориЉални музеЉ. “ек се сада, у ово вриЉеме припрема мемориЉални музеЉ на —таром саЉмишту, али колико Ље времена требало да проРе да бисмо упознали свЉетску Љавност са страдаЬем коЉе су доживЉели —рби за вриЉеме ƒругога свЉетскога рата. ѕа готово да жртве нису пописане. «ато су ’рвати могли да кажу како нису задовоЪни са броЉкама. ћи смо одговорни на неки начин што нисмо то утврдили, а са друге стране жалили су се зашто Ље тамо у негативном контексту приказан кардинал јлоЉзиЉе —тепинац, од коЉег желе да произведу свеца. »звршена Ље беатификациЉа и треба канонизациЉа и због тога су наши прекрили таЉ пано, иако Ље познато коЉи су злочини ураРени и колико Ље —рба превЉерено за вриЉеме јлоЉзиЉа —тепинца. «начаЉна Ље наша одговорност и ми се надамо у да Юе у времену коЉе долази та неправду коЉу смо сами себи учинили бити исправЪена.

» како Ље данас место логора £асеновац обележено, шта се тамо може видети? £а сам, сеЮам се 1988. тамо била, постоЉао Ље музеЉ, видела сам фотографиЉе, неке справе за мучеЬе и приказали су нам кратак филм о страдаЬу —рба, посебно деце у том логору. ѕосле тога се десио таЉ наЉновиЉи рат, па ме интересуЉе, да ли и сада на том месту има доказа о страдаЬу —рба?

£а повремено, два до три пута годишЬе посЉетим то подручЉе, коЉе за оне коЉи доРу са стране и не знаЉу шта се ту десило, не изгледа уопште као мЉесто на коме Ље био логор. —ве оно што Ље подсЉеЮало на логор Ље послиЉе рата уништено. —ада се тамо налази Љедан споменик - камени цвиЉет и Љедна композициЉа коЉом су заробЪеници довожени до логора. “о подсЉеЮа на уреРену ливаду, као терен за голф, и кажем, заиста Ље одговорност коЉу су имали они коЉи у том времену ништа нису урадили. — друге стране и музеЉ коЉи Ље био у £асеновцу до 1991. године када су хрватске «енге заузеле то подручЉе, су Љедним делом девастирале.  асниЉе Ље та музеЉска граРа пренесена у –епублику —рпску, затим Ље отишла у музеЉ ’олокаиста у ¬ашингтон и изнова се вратила у ’рватску. —амо дио те граРе нашао се у новоЉ поставци коЉа не може да пружи праву слику онога што се догодило у том логору за вриЉеме ƒругог свЉетског рата. „ак су и хрватски председници »во —анадер и —тЉепан ћесиЮ након отвараЬа музеЉа 2006. рекли да Ље за ’рватску страмота такав музеЉ. јли поред тога они нису ништа промЉенили и ††музеЉ и даЪе функционише иако недовоЪно наглашава злочиначки карактер усташког режима.

ѕраву слику £асеновца за време ƒругог светског рата не можемо видети у музеЉу и месту логора. ј кажите ми колико Ље издавачка делатност коЉом се бавите у оквиру —рпског културног друштва «ора, битна и колико они коЉи немаЉу други начин могу преко тих кЬига коЉе ви штампате да на неки начин схвате и виде шта се тамо дешавало?

“о нам Ље Љедино остало. ћи покушавамо преко кЬига да упознамо домаЮу и светску Љавност са оним што се дешавало. —ваке године ”дружеЬе —рба из ’рватске издаЉе Љедан зборник, коЉи се зове „√раРански рат у ’рватскоЉ 1991-1995“. ƒо сада Ље издало 13 таквих публикациЉа и више зборника са одреРеним темама. » ове године урадиЮемо исто поводом 100 година од формираЬа  раЪевине —’— да би показали, како Ље српски народ, коЉи Ље тамо живио дуже од Љедног милениЉума готово нестао са тих простора. —рпско културно друштво „«ора“ коЉе Ље основано у  истаЬама код манастира  рка, има таЉ задатак заЉедно са другим нашим удружеЬима, да се боримо за истину и да би коначно доказали пред свиЉетом да су —рби наЉвеЮи страдалници у току 20. вЉека. «бог тога ми сваке године код манастира  рушедол на ‘рушкоЉ гори, последЬе суботе у месецу маЉу, литургиЉом и парастосом одаЉемо помен свим страдалима, посебно у акциЉама „ЅЪесак“ и „ќлуЉа“, а онда одржимо и пригодан културно уметнички програм и  рушедолску бесЉеду коЉу говоре наши наЉеминентниЉи научници, да би могла домаЮа и светска Љавност да сазна о дубини трагедиЉи —рба коЉи су живелиу на подручЉу –епублике ’рватске.

††††

» шта би за краЉ овог нашег разговора била порука свим —рбима ма где да су?

†† ЌаЉважниЉе би у овим моментима било да наше све мисли буду везане на  осово и ћетохиЉу.  о не доРе на  осово и ћетохиЉу и не види наше светиЬе, таЉ заиста не може поЉмити шта Ље  осово и ћетохиЉа. “о Ље заиста наша душа и сви ми, без обзира гдЉе се налазили, да ли на просторима бивших Љугословенских република или у диЉаспори од јустралиЉе до  анаде, у вриЉемену коЉе предстоЉи морамо бити Љединствени Љер Ље  осово оно што нас окупЪа и што нас држи. ЌапуштаЉуЮи  ић наше мисли остаЉу са нашом браЮом Љер ми наЉбоЪе знамо што значи остати без завичаЉа. «ато се искрено надамо да више неЮе бити ни „ЅЪеска“ ни „ќлуЉе“ и да се српски народ остати на своЉим вековним огЬиштима. ѕотврду за то смо пронашли и у ЋепосавиЮу где се уздиже нови храм посвеЮен —ветом ¬асилиЉу ќстрошком а испред Ље монументални споменик партиЉарха ѕавла. «аЉедничка фотографиЉа са патриЉархом чуваЮе наше успомене до нове посете нашоЉ ЉужноЉ покраЉини. » зато Љош Љеданпут би била моЉа порука свим —рбима коЉи су остали на  осову и ћетохиЉи да знамо кроз шта све пролазе, али да мораЉу да издрже, а да сигурно и у моралном и сваком другом погледу могу да рачунаЉу на нас,  раЉишнике, коЉи смо то искусили.

17 / 04 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0