Srpska

ѕрво питаЬе после операциЉе, или како сам се приближио Ѕогу

††††

“о се десило као у нашем старом филму: Ђќклизнуо сам се, пао, освестио се, кад оно Ц гипс.ї “ако Ље скоро било и са мном. —амо ми ниЉе Љасно где сам се Ђоклизнуої с тим раком, где сам га закачио. јли сам се после операциЉе пробудио. ѕробудио, и то у одеЪеЬу интензивне неге.

—а цевком у душнику, уз пиштаЬе неког апарата, коЉи Ље мерио откуцаЉе мога срца. ѕосле Ље пиштаЬе престало, а срце Ље наставило да биЉе.  ако се вешто изразио Љедан мени близак човек, коЉи Ље прошао кроз слично искуство: буРеЬе из постоперативне наркозе Ље попут пробе смрти. Ќикада у свом животу нисам искусио такво мучеЬе. “ело се борило, мишиЮи се грчили, као агониЉа човека коЉи умире, изнутра сам се осеЮао лоше, сваког тренутка болест Ље била свуда.

 ада сам дошао себи прво што сам чуо било Ље: Ђ¬идела сам га на православном “¬ каналу „—пас“ї. “у фразу Ље изговорила трипут. Ќакон тога сам успео да мало окренем главу и приметио сам младу, црнокосу медицинску сестру, коЉа Ље изненаРено неког питала: Ђѕоп? ѕоп?ї »з неког разлога ниЉе добиЉала одговор, а Ља нисам могао да се умешам због цевке у трахеЉи кроз коЉу сам дисао. ѕосле се Љако близу мене указало добродушно лице седокосе лекарке. ќна ме Ље ухватила топлим рукама за оба образа и нежно рекла: ЂЅудимо се, добри моЉ, будимо се.ї »з Ьених очиЉу светлела Ље чистота Ъубави и доброте. “а Ъубав ми Ље уливала снагу, греЉала душу, тако да ме Ље свака реч те добре баке враЮала у живот. ”век се хватамо барем за делиЮе доброте и Ъубави, с коЉима се сусреЮемо у животу, Ц без тога пропадамо.

”брзо су извадили цевчицу и први уздах Ље био као уздах новороРеног детета, коЉе Ље тек угледало свет, Ц уздах живота. “ада ми Ље млада, црнокоса сестра поставила питаЬе, некако на дечЉи начин: Ђ–еците ми, молим ¬ас, а како сте ви нашли Ѕога?ї

—акупио сам сву снагу и схватио да неЮу моЮи пуно тога да кажем, онда сам изрекао прве речи после свог малог васкрсеЬа: Ђѕриближио сам се Ѕогу када сам имао тринаест година, тада сам се крстио и за време те —вете “аЉне осетио сам ЅожиЉе присуство, изнутра сам се радовао, осеЮао се слободно и лако.ї —естра се зачудила и одговорила: Ђјли то Ље све могло да буде производ лучеЬа ендорфина.ї —могао сам последЬе атоме снаге и све их улио у Љедну фразу: Ђƒуша Ље сЉедиЬена с телом зато Ље требало да се поЉаве и ендорфини.ї “о Љест, радост душе коЉа Ље пронашла Ѕога се одражава на човеку у целини, то се види у: срцу, уму, воЪи Ц и наравно у телу уз лучеЬе одговараЉуЮих хормона и ензима. ƒиЉалог се завршио, свако Ље наставио да се бави своЉим послом, а Ља сам се присеЮао своЉих тинеЉЯерских година, коЉе су тако одлучно утицале на сав моЉ живот.

ќбична совЉетска атеистичка породица. “ата, мама, сестра и Ља Ц без трунке вере. —амо су у селу код баке на зиду висиле иконе. —вако лето смо проводили код Ье Ц права дечЉа среЮа. ”вече бисмо шетали по сеоском путу и ишли до оближЬе старе, напуштене цркве. «раци залазеЮег сунца су нежно обливали старе зидове од црвене цигле, коЉи су се пресиЉавали приЉатном ружичасто-пурпурном боЉом. «апамтио сам таЉ одблесак вечерЬег сунца на храму као одблесак –аЉа, као топлоту —ветла, коЉе греЉе душу за читав живот.

÷рквена врата отварала су се уз шкрипу. јли се из неког разлога, чак и усред празнине разорене светиЬе, тако Љасно осеЮала “аЉна. ћалочас си био у свакодневном, овоземаЪском свету, а чим крочиш у храм веЮ Ље све другачиЉе Ц тихо и таЉновито, буквално си на прагу нечег неизрецивог.

Ќама деци нико ниЉе причао о Ѕогу. —амо смо Љеданпут видели баку како се на коленима моли пред иконама Ц то Ље било када Ље за време олуЉе умало ниЉе убио гром, коЉи Ље ударио у земЪу отприлике метар и по од Ье.

 о зна како, у село Ље с времена на време долазио свештеник Ц непозната поЉава коЉа Ље изазивала подозреЬе, иако га ми нисмо ни видели. ќдседао Ље код неког у селу и испуЬавао своЉе дужности за оне коЉи су то желели. Ѕака нам Ље предложила да се крстимо. ћи смо то одбили.

 ако се само сеЮам свог младалачког атеизма! Ќеко би рекао: Ђ£а веруЉем у Ѕога, а ти?ї ЂЌе, Ц одговарао сам смело, Ц Ља у Ѕога не веруЉемї. ” том одговору сам осеЮао снагу и независност своЉе личности. »з искуства сам знао да Ѕога нема, Љер √а, истини за воЪу, нисам Љош октрио кроз своЉе искуство. Ќисам √а видео, чуо, нисам √а поимао ни умним, ни телесним очима. Ќисам √а примеЮивао ни у ЉутарЬоЉ радости неба, ни у вечерЬоЉ тишини залазеЮег сунца. ј да ли слепац може видети? ƒа би видео, мора да прогледа. Ќису ми о Мему певали славуЉи у природи васкрслог пролеЮа, нити шапутало тихим шуштаЬем лишЮе топола и бреза. ј да ли глув може чути? £едино су ретка дечЉа осеЮаЬа, потрага за неисцрпном радости живота, и одблесци –аЉа на зидовима сеоске цркве будила у моЉоЉ души некакав зов, неизрециву жеЮ за Ќеизрецивим.

√одину дана после хиЪадугодишЬице  рштеЬа –усиЉе (1989. године), дословце су се у мени пробудили гени предака, буквално су се окупили моЉи благочестиви праоци и прамаЉке, премостили таЉ хиЪадугодишЬи Љаз и претеЮи ми рекли: Ђћи смо градили ѕравославЪе у –усиЉи хиЪаду година, а ти?ї

ћи деца смо сами одлучили да одему у цркву и крстимо се. £а, моЉа роРена сестра, моЉа роРака и Ьен муж са великим интересоваЬем смо ступили под сводове саборне цркве. Ќи сами нисмо знали зашто смо отишли да се крстимо. ƒа ли смо у томе видели обред коЉи Юе нам дати неку заштиту, или да бисмо продужили хиЪадугодишЬу традициЉу, више се ни не сеЮам. јли сигурно то нисмо учинили из вере. ’вала Ѕогу да нас нико пред  рштеЬем ниЉе питао ништа о вери. £ер мислим да би ме засигурно отерали из цркве да сам у данашЬе време такав дошао да се крстим.

” £еванРеЪу Ље √оспод испричао Љедну кратку причу: Ђ£ош Ље ÷арство Ќебеско као благо сакривено у поЪу, коЉе нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поЪе оно (ћт. 13: 44).ї ќсобеност те приче Ље у томе што човек неочекивано и изненада примеЮуЉе скривено благу у поЪу, без било какве изнуруЉуЮе потраге. ќн ни сам ниЉе знао да Ље у поЪу сакривено благо, али када га Ље нашао, одрекао се свега што Ље дотад имао. “а прича се, измеРу осталог, односи и на мене.

“ако смо ми стаЉали у соби за крштеЬа. ѕришао нам Ље озбиЪан свештеник, прелетео строгим погледом преко нас и започео чинопоследоваЬе. Ўта сам осеЮао у том тренутку? ÷рквенословенске речи сам тешко разумео, да не кажем да их сасвим нисам разумео, а и свештеник их Ље изговарао прилично неразговетно. —имболе и обред  рштеЬа нам нико ниЉе обЉаснио, Љедва смо успевали да пратимо када су се други тамо-амо окретали, одговарали, дували, пЪували, и по први пут невешто се крстили. јли и уз све то споЪно неразумеваЬе —вете “аЉне, по први пут у животу сам осетио невероватну промену срца.  ако Ље то само тешко речима обЉаснити! Ѕез било каквих унутрашЬих припрема и аутосугестиЉе, без помисли да Юе било шта осетити, душа Ље искусила нешто сасвим ново. »знутра су засиЉале радост, лакоЮа, чистота, слобода, као да Ље неко из тебе извадио сву прЪавштину, избацио Ље напоЪе, а уместо Ье улио небеску светлост Ц благодат ƒуха —ветога. » напрасно, Ѕог постоЉи, разумЪиво и Љасно Ц тако се на Љедноставн начин то открило души. ЌевидЪиви и недостижни Ѕог наЉедном постаЉе тако очигледан, колико Ље за дете очигледна Ьегова мама, чим Ље оно дошло на свет.

Ѕлажени јвгустин у своЉоЉ Ђ»сповестиї пише како Ље Ьегов приЉатеЪ, коЉи Ље био у стаЬу несвести због болести, био крштен.  ада Ље дошао к себи, у потпуности се одрекао бивших заблуда и провео остатак свог живота у искреноЉ верности ’ристу. “о само значи да понекад ЅожиЉа Ѕлагодат, у складу са ѕромислом ЅожиЉим, делуЉе и на нас мимо нашег разума.

“о Ље Љасно откровеЬе срца. “ако нам Ље било дато да осетимо да Ѕог заиста постоЉи и да Ље близак души, као да си дошао у госте на Ќебо. “ако нешто ниЉе могуЮе помешати са било чим другим. “о Ље као да те обухвати светлост, светлост Ъубави. » осеЮаш да те с топлотом и ЪубавЪу √оспод прима у —воЉ загрЪаЉ. ѕосле тога схваташ да мораш иЮи у цркву, мораш преодолети своЉу немоЮ и незнаЬе, мораш проникнути у молитве, традициЉе и обреде ÷ркве, у потпуности преобразити своЉ живот како би се приближио Мему, Љер се управо у томе налази сва твоЉа радост и среЮа.

÷ео таЉ дан био Ље за мене прожет некаквом светлошЮу и необЉашЬивом радошЮу. ¬укло ме Ље у храм, и Љако сам осеЮао да Ље √оспод невероватно близу, да Ље покраЉ мене. —ада се у свему, и у ЉутаЬоЉ зори, и у поЉу славуЉа, и у дашку свежег ветра, и у сочном лишЮу тополе и бреза, откривало присуство Ѕога “ворца, коЉи нас воли и брине се о нама.  ако Ље дивно прогледати!

—ветлост Љасног летЬег сунца не можеш помешати са боЉажЪивим трептаЬем феЬера, живу душу са хладноЮом робота, Ъубав са прорачунатошЮу. “ако ни присуство ЅожиЉе не можеш помешати ни са Љедном овоземаЪском радошЮу.

Ќе, сусрест с Ѕогом не можеш помешати са лучеЬем ендорфина. ћожеш уживати у укусном напитку, у приЉатном разговору са блиским човеком, у успесима и достигнуЮима. —ве те радости долазе и пролазе, уз пЪесак хормона коЉи нам заврте главу и нестану, као пена на обали мора. —усрет с √осподом испуЬава душу дубином свеобухватне топлоте и радости, чистоте и слободе, Ъубави према свима коЉе видиш и чистоте мисли и осеЮаЬа.

ƒодир с Ѕогом не причиЬава просто задовоЪство, он преображава.

–адост прати промене у души, коЉа се дотакла Ѕлагодати ЅожиЉе.

Ќека свакоме од вас Ѕог пружи такву радост и среЮу!

—вештеник ¬алериЉе ƒухаЬин
— руског јлександар АокиЮ

27 / 04 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0