Srpska

«аписи болничког свештеника

—вештеник £арослав ƒрагун, настоЉатеЪ храма посвеЮеног —ветим великомученицима √еоргиЉу ѕобедоносцу и ƒимитриЉу —олунском у граду  алуги, коЉи такоРе служи у  алушкоЉ обласноЉ болници, решио Ље да подели са нашим читаоцима неколико истинитих прича из свог искуства.

††††

∆иви, —аша, живи

ѕрича коЉа Ље пред вама Ље истинита и дешава се у наше време у  алуги, у ЉедноЉ необичноЉ младоЉ породици.

ЌеобичноЉ, Љер Ље та породица уистину савез Ъуди коЉи безгранично воле Љедно друго, а чак се и у Ьиховим очима може приметити одблесак дубоке повезаности и меРусобног разумеваЬа, коЉи упркос ЬиховоЉ младости, веЮ бЪешти на неком вантелесном, духовном нивоу. “о Ље среЮа таквих мужева и жена коЉи заЉедно корачаЉу многострадалним путем, од чега су Ьихова осеЮаЬа окамеЬена у вечности.

ќни имаЉу двоЉе деце, двоЉе очараваЉуЮих малишана, обоЉе са златно-риРом косом, чиме у исти мах привлаче пажЬу свих коЉи их окружуЉу.

—тариЉи, осмогодишЬи ‘Љодор Ље живахан, послушан и радостан дечак, безбрижан, као и сва деца, и испуЬен неизмерном ЪубавЪу према своЉим родитеЪима.

ћлаРи, —аша, главни хероЉ наше приче, има четири године. Ќишта ниЉе упуЮивало на то да Юе га погодити болест. Ќеколико месеци после роРеЬа, лекари су диЉагностификовали ретку генетску болест Ц синдром ЋиЉа. Ќа читавом свету Ље било свега стотину деце са —ашином диЉагнозом.  ао што су лекари рекли родитеЪима: Ђ¬аш син Ље сада сто први.ї

ѕосле подробних прегледа и саветоваЬа са наЉбоЪим руским специЉалистима, породица Ље донела одлуку да сакупи сва доступна средства како би Ьихов син прошао скупу терапиЉу на «ападу. Ѕили су и у —ЉедиЬеним ƒржавама, и у западноЉ ≈вропи. —вуда су лекари слегали раменима: Ђƒата болест Ље у овом тренутку неизлечива.ї

–уски неуролог коЉи Ље пратио —ашино стаЬе Ље рекао да деца са таквом диЉагнозом у раном узрасту обично не поживе више од годину дана. Ќе могу издржати ни два напада. Ђћоже вам помоЮи само Ѕог, ако постоЉиї, Ц додао Ље безверни доктор.

јли –уси се никада не предаЉу. јндреЉ и јглаЉа, —ашини родитеЪи, нису клонули духом. «аЉедничка невоЪа Ље оснажила Ьихов брак, коЉи се распадао. ћедицина Ље била немоЮна, а тада се наши Ъуди ослаЬаЉу на помоЮ ЅожиЉу. ѕопут деце, мимо свих рационалних обЉашЬеЬа, упркос мишЪеЬу свих лекара и медицине, дрско, уз мало суЉеверЉа, као што Ље жена коЉа Ље крвоточила дванаест година и од коЉе су лекари дигли руке решила да се пробиЉе кроз гомилу Ъуди и додирне ризу —пасетиЪа да се исцели, тако су и наши родитеЪи почели да се моле Ѕогу да спаси Ьиховог малишана, коЉи Ље копнио пред Ьиховим очима. ѕочели су редовно да иду у цркву.

 роз прве »сповести, сузе и ѕричешЮе, повратак ’ристу и оцрковЪеЬе, јндреЉ и јглаЉа су прошли заЉедно и постепено, уз повремена дежурства код постеЪе Ьиховог сина, мало у болници, мало у интензивноЉ нези.

ѕосле Љош Љедне у низу —ашине кризе, када Ље дечак почео опасно да се гуши, лекари из интензивне неге су не часеЮи часа саопштили родитеЪима да Юе Ьихов син убрзо умрети.

—аша Ље чудом преживео и недуго затим су га пустили из одеЪеЬа интензивне неге.

ƒруги пут кад се обрео у том одеЪеЬу, са упалом обеЉу плуЮних крила, неуролог атеиста га Ље одмах отписао грубим речима: Ђ“акви не живе више од године, а Љош и са упалом плуЮа.ї

ƒечак Ље месец и по дана провео примаЉуЮи интензивну терапиЉу. »шао сам тамо и често га причешЮивао.  ада се —ашино стаЬе поправило и лекари се спремали да га пребаце у обичну болничку собу, он Ље неочекивано ослепео (губитак вида Ље последица рецидива болести ЋиЉа). Ћично сам видео како Ље престао да реагуЉе на светло.

јли десило се Љош Љедно чудо! –одитеЪи су довели дете куЮи и вид му се вратио. Ќедавно се —аша насмешио када ме Ље видео.

“оком састанка са —ашиним неурологом, коЉи прати Ьегово стаЬе веЮ четири године, доктор Ље у повереЬу рекао јндреЉу и јглаЉи: Ђ«нате, почиЬем да веруЉем у то да над нама влада ¬иша —ила, Ѕог.ї

ј —аша живи. ∆иви, а око Ьега се дешаваЉу чуда. ¬еровали или не. јндреЉ и јглаЉа су се оцрковили и постали стални парохиЉани нашег храма. Ќашли су мир у души и са пажЬом се односе према свом духовном животу. Михова породица се оснажила и постала Љака као стена. Ќеуролог Ље поверовао у Ѕога, а дечЉи лакари из интензивне неге су се опаметили. Ѕолнички свештеник се утврдио у вери. „удни су путеви “воЉи, √осподе!

»спитаЉте и видите како Ље добар √оспод; благо човеку коЉи се узда у М (ѕс. 34, 8)!

“аЉна смрти

“ако се десило да у свом служеЬу у болници често среЮем, разговарам са, исповедам и причешЮуЉем Ъуде коЉи умиру од рака.

ѕриметио сам да сви Ъуди умиру на своЉ начин. Ќеко буквални бесни, у гневу се и страху на самртном одру преврЮе чим угледа болничког духовника, узвикуЉе погрдне речи и захтева да га оставите на миру.

«натно чешЮе се Ъуди коЉи одлазе са овог света, измучени болестима, односе равнодушно према краЉу свог живота, као према некоЉ безизлазноЉ ситуациЉи. Ќа позорницу живота се спушта завеса, а ниЉе им познатно шта се налази иза кулиса... ƒушу мучи неизвесност, а призори из прошлости се тугобно намеЮу и невидЪиви свет се незауставЪиво приближава болничком прозору.

ќни коЉи имаЉу вере, оцрковЪени, коЉи су се помирили са собом и примили —вете ƒарове одлазе мирно, тихо, неприметно, као да су били само гости на овом свету.

јли сусрет са Љедним човеком ми се урезао у памЮеЬе и Љош увек могу видети све догаРаЉе до наЉситниЉих детаЪа.

“о Ље био отац »рине, диригенткиЬе хора нашег храма, Ѕорис ¬ладимирович.

— Ьим сам се упознао некoлико дана пре него што Ље преминуо, као што Ље случаЉ са многим моЉим штиЮеницима коЉи вену од грозног рака. Ѕорис ¬ладимирович Ље био новинар коЉи Ље нашао Ѕога и све године после свог обраЮеЬа предао Ље служеЬу ÷ркви. ќн Ље уложио много труда у обнавЪаЬе и организациЉу храмова у околини вароши  ондрова, у близини  алуге. ƒа Ље био човек светле душе, поЉац у црквеном хору, весеЪак и душа сваког друштва, познавалац дела —ветих отаца Ц сазнао сам од Ьегове кЮерке »рине, када сам му донео —вету  рв. Ѕорис ¬ладимирович се често причешЮивао за време болести, али у последЬе дане више ниЉе могао да гута.

Куди коЉи умиру од рака одаЉу специфичан мирис. “аЉ задах смрти сам добро упамтио исповедаЉуЮи пред смрт, када сам се нагиЬао над тим Љадним Ъудима како бих чуо неЉасни шапат са Ьихових немоЮних усана. “о Ље мирис труЪеЬа Љош увек живог човека. “ешко Ље издржати, али исповест Ље углавном кратка.

 ада сам се наклонио до лица Ѕориса ¬ладимировича био сам у шоку: труЪеЬа ниЉе било, веЮ само благи мирис. Ќе, то ниЉе била свежина коЉа се осети после купаЬа скупим сапуном или нешто слично. “о Ље био миомирис неке мени непознате материЉе, сличан блаженом мирису чудесног ЉелеЉа мироточиве иконе.

—таЉао сам, нагнут над тим благообразним старцем, слушао Ьегову последЬу исповест и схватио да сам сведок додира човека с ¬ечношЮу, где нема ничег бесмисленог и излишног, веЮ само Ѕог, Мегова недостижна Кубав и —веопроштаЉ, ћилост и позив к —еби за све коЉи су уморни и натоварени, како би ту нашли мир (види ћт. 11, 28).

Ѕорис ¬ладимирович Ље уснуо за време ѕасхалне седмице, у ЌедеЪу о раслабЪеном, и више се ниЉе пробудио. Ќа сахрану Ље дошло више Ъуди, него што Ље очекивала Ьегова родбина. » било Ље тако топло, светло и радосно, како и приличи ѕасхи.

Ўта да радим, оче?

ќдеЪеЬе торакалне онкологиЉе  алушке болнице. ќвде се налазе жене коЉе се лече од рака млечне жлезде. “о Ље потмула и зла болест.  ао лопов у ноЮи, поЉавЪуЉе се изненада и брзо се развиЉа. Ћекари мамолози предлажу женама стариЉим од четрдесет година да се подвргну мамографском прегледу Љедном годишЬе, а стариЉим од педесет година двапут годишЬе.

” том одеЪеЬу, свештеник Ље увек добродошао. ћноге жене зову болничког свештеника у своЉе собе ради разговора, траже молитве и благослов за лечеЬе страшне болести. ј та болест Ље одиста страшна. ƒешавало се да уРем у собу где су лежале пациЉенткиЬе после ампутациЉе доЉке. Ѕол, плач, трагедиЉа за жену Ц не само телесна, колико и душевна. √руди су симбол женствености.

£едан од главних извора рака груди су абортуси. ѕретпоставЪам да веЮина жена коЉе се у овом одеЪеЬу лече сазнаЉу то тек када се наРу овде. —редЬи узраст пациЉенткиЬа Ље од педесет година и навише. “о Ље покоЪеЬе из 70-их година прошлог века, Ђзлатног доба ———–-аї, када Ље основно средство контрацепциЉе био абортус.

«а време прве године служеЬа у болници, из онколошког диспанзера сам излазио потпуно опустошен и прегажен због свега што сам тамо чуо. Ѕолесни се отвараЉу свештенику и говоре му оне ствари коЉе никада не би рекли лекару, коЉи Ље затрпан послом, или психологу. —ваки свештеник носи на своЉим плеЮима тешке приче жена о Ьиховим тугобним судбинама и раЬеним душама. јли овде у торакалном одеЪеЬу се налази срж туге, овде Ље буквално сакупЪено женско страдаЬе.

ћоЉ сабрат колега, болнички свештеник ми Ље испричао Љедну причу из свог искуства. ƒевет од десет жена са раком груди, о коЉима се он старао, су извршиле абортус. ќд Љедног па све до две десетине и више. “о су у дубинском смислу несреЮне особе, убиЉене тугом. јмпутациЉа доЉке Ље само врх леденог брега Ьихове горке судбине. ћного раниЉе, оне су биле жртве себичних пиЉаних мужева коЉи су их принудили на абортус, доживеле су да им синови постану наркомани и самоубице, преживеле су распад своЉих породица и породичне несреЮе своЉе деце, да би на краЉу постале одбачене, усамЪене старице. £една шездесетогодишЬа жена, дуги житеЪ онколошког одеЪеЬа, поделила Ље с Ьим своЉ бол:

Ђ»звршила сам седам абортуса. “акво Ље време било, били смо млади и нико нам ниЉе говорио да Ље то смртни грех са тешким последицама. ∆ивели смо у малом стану, муж Ље сваки пут инсистирао, а понекад ме и присиЪавао на то, а ни Ља нисам хтела да стварам себи потешкоЮе. ѕосле сам свеЉедно родила сина. Ѕог ми ниЉе дао више деце. Ќеко време после роРеЬа сина, муж ме Ље оставио и отишао код друге. —ин Ље растао, подизала сам га и издржавала сама како сам знала и умела Ц можда му Ље нешто и недостаЉало. «а време криминалних 90-их, бивши муж се обогатио. ѕочео Ље чешЮе да прича са сином, Љош увек младим момком. ”скоро се преселио код оца, видевши колико Ље оваЉ зарадио. ј мене Ље сасвим заборавио и одбацио. Ћежим на онкологиЉи веЮ више од месец дана, нико ми не долази у посету, чак ме ни не зове телефоном. Ќи роРака немам.ї

Ќа краЉу се расплакала и рекла: ЂЎта да радим, оче?ї

“аЉ седи искусни свештеник се присетио Љедне друге приче из свог живота. Ќекако му Ље почетком 90-их, тада Ље Љош увек био млад духовни пастир, пришао Љедан стамен момак:

Ц ќче, ратовао сам у јвганистану, скоро сам се вратио. “амо сам се нагледао разних ствари. ”мем добро да пуцам и убиЉам. ќвде, у цивилном животу, све Ље пошло по злу. Ќи од чега не презам, ништа ме не занима, не знам куд Юу. ∆ивим стихиЉски. —традам. Ўта да радим, оче?

ѕастир му се загледао у очи, а у Ьима Ц празнина и немоЮ душе, и сетио се Љедног ретка из —ветог ѕисма. “о место у £еванРеЪу —ветог Ћуке, где —ветог £ована воЉници питаЉу:

ј ми шта Юемо чинити? » рече им: Ќикоме да не чините силе нити кога да опадате, и будите задовоЪни своЉом платом (Ћк. 3, 14).

Ђѕочни да идеш у цркву да се молишї, Ц рекао му Ље свештеник кратко и Љасно, Ц Ђпочни да идеш у цркву.ї

¬етеран Ље испрва почео да свраЮа у храм, после да иде на литургиЉе, па Ље кренуо са —ветим “аЉнама исповести и причешЮа, а на краЉу Ље у тоЉ парохиЉи нашао себи место, у толикоЉ мери да га Ље ускоро настоЉатеЪ позвао да постане олтарник.

—ада Ље оваЉ учесник јвганистанског рата постао уважени и савесни ЉереЉ ЅожиЉи.

 ако свештеник може да помогне женама на онколошком? ”век Ље потребна заЉедничка молитва, коЉа оснажуЉе и штити човека, коЉа у Ьему буди покаЉаЬе. “аквоЉ молитви се Љеднодушно придружуЉу сви из дате болничке собе и неки из суседних. —ви коЉи ЉоЉ присуствуЉу су, по правилу, крштени, али не и оцрковЪени. ∆ене са жаром узимаЉу покаЉничке молитве после чедоморства, коЉе сам одштампао по упутствима из ѕатриЉаршиЉе.

ј оно што Ље наЉважниЉе и на шта Ље усмерен сав моЉ труд у овом болничком одеЪеЬу се може сажети у неколико речи, коЉе Ља стално понавЪам: Ђѕочните да идете у храм да се молите, почните!ї

—вештеник £арослав ƒрагун

— руског јлександар АокиЮ

04 / 05 / 2018

     оментари:

    2018-05-05
    23:05
    —лаРана:
    ѕредивни текстови коЉи се читаЉу у даху и не оставЪаЉу нас равнодушним. —ве Ље пролазно, осим ¬ере и √оспода!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0