Srpska

ќ пажеЬу на себе

††

ƒуша сваког вежбаЬа у √осподу Љесте пажеЬе. јко човек не пази на себе, онда су сва таква вежбаЬа неплодна, мртва.  о жели спасеЬе, таЉ мора да уреди себе тако да може да пази на себе и када Ље сам и када Ље окружен Ъудима и заузет пословима, дакле у свим оним ситуациЉама у коЉе га, понекад, саме околности увлаче против Ьегове воЪе. —трах ЅожиЉи нека претегне на ваги срца над свим осталим осеЮаЬима: тада човек лако пази на себе и у келиЉном тиховаЬу и усред светске буке и вреве.

–азборита умереност у Љелу умаЬуЉе врелину крви и тиме знатно помаже човеку да пази на себе; а узруЉаваЬе крви Ц на пример због прекомерног узимаЬа хране, због повеЮане живости тела, због силног узбуРеЬа изазваног гневом, због усхиЮености празном славом и због осталих разлога Ц изазива мноштво помисли и маштаЬа, другим речима расеЉаност. „овеку коЉи жели да пази на себе свети оци налажу пре свега умерено, уЉедначено, устраЉно уздржаваЬе у Љелу.[1]

 ада се пробудиш Ц слично ономе коЉи очекуЉе да се сви Ъуди пробуде из мртвих Ц управи мисли према Ѕогу, принеси на жртву Ѕогу прве и наЉбоЪе помисли ума, док Љош ниЉе примио никакве суЉетне утиске. ” тишини, веома опрезно, обави све што Ље телу потребно када устане из сна, прочитаЉ уобичаЉено молитвено правило, али при томе маЬе води рачуна о обиму и дужини траЉаЬа молитвословЪа, а више о Ьеговом квалитету, то Љест о томе да га учиниш са пажеЬем и ради пажеЬа, а све зато да молитвени дух милости и утеха оплемене и оживе срце. ѕосле молитвеног правила, опет свим силама водеЮи рачуна о пажеЬу, читаЉ Ќови завет, а првенствено £еванРеЪе. ѕри том читаЬу помно запажаЉ све завете и заповести ’ристове да би по Ьима могао да управЪаш своЉу делатност, видЪиву и невидЪиву. ќбим и дужина траЉаЬа читаЬа зависе од човекових снага и околности. Ќе треба преоптереЮивати ум прекомерним читаЬем молитава и ѕисма; не треба, такоРе, пропуштати своЉе обавезе ради неумереног бавЪеЬа молитвом и читаЬем.  ао што прекомерно узимаЬе хране квари и слаби желудац, тако и неумерено узимаЬе духовне хране слаби ум, одвраЮа га од побожних развиЉаЬа добрих способности, наводи на Ьега униниЉе.[2] ѕочетнику свети оци предлажу честе, али кратке молитве. ј када ум достигне пуноЮу духовног раста, када очврсне и сазри, тада Юе бити у стаЬу да се непрестано моли. ”право на хришЮане коЉи су достигли савршени раст у √осподу се односе речи светог апостола ѕавла: ’оЮу, дакле, да се мужеви моле на сваком мЉесту, подижуЮи свете руке без гЬева и двоумЪеЬа,[3] то Љест мирно и без икакве расеЉаности и занесености. ќно што Ље своЉствено човеку Љош ниЉе своЉствено детету.  ада —унце истине, √оспод наш »сус ’ристос, посредством молитве и читаЬа озари човека, тада нека он излази на дела дневног попришта и при томе пази да у свим Ьеговим делима и речима, у целом Ьеговом биЮу влада и деЉствуЉе свесвета воЪа ЅожиЉа, откривена и обЉашЬена Ъудима у ЉеванРелским заповестима.

јко током дана, коЉим случаЉем, будеш имао слободне тренутке, искористи их за пажЪиво читаЬе неких изабраних молитава, или неких изабраних места из ѕисма, и Ьима изнова поткрепи душевне снаге, поткрепи Љер их делатност у овом суЉетном свету исцрпЪуЉе. Ќе буде ли тих златних тренутака, онда треба да зажалиш за Ьима, као за каквим изгубЪеним благом. »згубЪено данас не треба губити и сутра: зато што се наше срце лако препушта немару и заборавности, а Ьихов плод Ље мрачно незнаЬе, толико погубно у делу ЅожиЉем, у делу спасеЬа човека.

ƒеси ли се да кажеш или учиниш нешто противно заповестима ЅожиЉим, не часеЮи ни часа лечи грешку покаЉаЬем, и посредством искреног покаЉаЬа враЮаЉ се на пут ЅожиЉи са кога си скренуо нарушаваЬем воЪе ЅожиЉе. Ќе задржаваЉ се ван пута ЅожиЉег! ЌадолазеЮим грешним помислима, маштаЬима и осеЮаЬима супротставЪаЉ с вером и смиреЬем ЉеванРелске заповести, и при томе говори са светим патриЉархом £осифом:  ако бих учинио тако грдно зло и Ѕогу згриЉешио.[4] „овек коЉи пази на себе дужан Ље да одустане од сваког маштареЬа, колико год оно било примамЪиво и лепо изгледало: свако маштареЬе Ље лутаЬе ума изван истине, у земЪи непостоЉеЮих и неостваривих утвара, коЉе вараЉу и обмаЬуЉу ум. ѕоследице маштареЬа су губитак пажеЬа на себе, расеЉаност ума и окорелост срца у молитви, а из тога произилази душевно растроЉство.

”вече, док се спремаш за сан, коЉи у односу на живот тога дана Љесте смрт, преиспитаЉ своЉа дела учиЬена тог дана. јко водиш пажЪив живот, онда такво преиспитиваЬе ниЉе тешко: пажеЬе на себе уништава заборавност, толико своЉствену расеЉаном човеку. ѕошто се, дакле, присетиш свих своЉих сагрешеЬа, учиЬених делом, речЉу, помишЪу, осеЮаЬем, принеси због Ьих покаЉаЬе Ѕогу, добру воЪу и искрени залог да Юеш их исправЪати. «атим, након читаЬа молитвеног правила, мислима о Ѕогу заврши дан започет мислима о Ѕогу.

 уда одлазе све помисли и осеЮаЬа човека коЉи спава?  акво Ље то таЉанствено стаЬе, сан, током кога душа и тело Љесу живи, а у исти мах не живе, далеки од свести о свом животу, као да су мртви? —ан Ље исто тако несазнаЉан као и смрт. “оком сна душа се, као у свом вечном починку, одмара и тако заборавЪа наЉЪуЮе земаЪске невоЪе и несреЮе. ј тело!Е јко оно устаЉе из сна, онда Юе неизоставно васкрснути и из мртвих. ¬елики јгатон Ље рекао: „Ѕез поЉачаног пажеЬа на себе не може се узнапредовати у врлини.“[5] јмин.


[1] ƒобрототубЪе, део II, главе преподобног ‘илотеЉа —инаЉског.

[2] »сак —ириЉски, —лово 71.

[3] 1 Tим 2, 8.

[4] ѕост 39, 9.

[5] —китски патерик.

—ветосавЪе

13 / 05 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0