Srpska

ѕорука —ветог јрхиЉереЉског —абора о  осову и ћетохиЉи

ѕорука —ветог јрхиЉереЉског —абора о  осову и ћетохиЉи

††††

ћи, епископи —рпске ѕравославне ÷ркве, древне и славне ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе, благодаЮу —ветога ƒуха сабрани на редовно заседаЬе —ветог јрхиЉереЉског —абора у историЉском седишту српских архиепископа и патриЉараха, манастиру ѕеЮкоЉ ѕатриЉаршиЉи, и првопрестоном Ѕеограду, у години припремâ за обележаваЬе 800-годишЬице стицаЬа аутокефалиЉе, односно самосталности наше —ветосавске ÷ркве (1219-2019), у бризи за опстанак и добробит српског народа и Ьегових светиЬа на  осову и ћетохиЉи, упуЮуЉемо, на челу са Меговом —ветошЮу нашим ѕатриЉархом, ову поруку верним синовима и кЮерима наше свете ÷ркве, као и домаЮоЉ и светскоЉ Љавности.

ѕитаЬе  осова и ћетохиЉе представЪа српско црквено, национално и државно питаЬе првог реда. Ќаша ÷рква као духовна мати нашега народа у целини и —рбиЉа као држава наЉвеЮег дела српског народа, коЉоЉ териториЉа  осова и ћетохиЉе и припада, носе наЉвеЮе бреме одговорности за очуваЬе те наше историЉске покраЉине у границама —рбиЉе и за будуЮност српског народа у ЬоЉ.

 осово и ћетохиЉа, са своЉих хиЪаду и петсто српских православних хришЮанских манастира, цркава, задужбина и споменика српске културе, представЪа неотуРиви средишЬи део —рбиЉе, о чему убедЪиво сведочи традиционална духовна свест наше ÷ркве, у коЉоЉ  осовски «авет означава израз централне поруке Ќовога «авета, конкретно доживЪене у историЉском искуству српског народа, као и свест српског народа о свом идентитету, духовним и етичким вредностима и историЉском путу.  осово и ћетохиЉа, са нашег становишта, ниЉе питаЬе ни националне идеологиЉе или митологиЉе нити, штавише, само териториЉе веЮ представЪа саму срж нашег црквено-народног биЮа и постоЉаЬа, без коЉе се губимо у процесу опште глобализациЉе и секуларизациЉе. ѕросперитет —рбиЉе се не може градити на дезинтеграциЉи онога што представЪа камен темеЪац Ьеног идентитета и Ьене историЉе и државности.

—рпска ѕравославна ÷рква понавЪа и потврРуЉе своЉ вековни став о  осову и ћетохиЉи, истоветан од епохе светородне лозе ЌемаЬиЮа и од  осовског боЉа до дана данашЬег, а у наше дане од ћеморандума наше ÷ркве о  осову и ћетохиЉи из 2003. године па наовамо. ќна никада ниЉе напустила  осово и ћетохиЉу нити Юе икада са Ьега одступити. ” свим условима и недаЮама остаЮе са своЉим древним светиЬама и са своЉим верним народом.

Ўто се тиче државно-правног статуса наше државе на  осову и ћетохиЉи, односно Ьеног пуног суверенитета и интегритета, —абор понавЪа Љасан, више пута изречен став поглавара —рпске ѕравославне ÷ркве, Мегове —ветости патриЉарха »ринеЉа: „јпелуЉемо на наше државнике да не смеЉу никада даЉу своЉу сагласност на отуРеЬе  осова и ћетохиЉе, Љер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то Ље за свагда изгубЪено, а то —рби и —рбиЉа не смеЉу дозволити“. ћи се искрено надамо, уз молитву √осподу да Юе се проблем, створен наЉпре оружаном побуном албанских сепаратиста, а потом окупациЉом ѕокраЉине, решити искЪучиво мирним путем на начелима правде и права. ћир Ље неопходан услов да би косовско-метохиЉски —рби могли да живе слободно, без страха за голи живот и да правда за Ьих истовремено буде и правично решеЬе за тамошЬе јлбанце и за све заЉеднице коЉе живе на  осову и ћетохиЉи.

ќчуваЬе  осова и ћетохиЉе као интегралног дела —рбиЉе, по свим меРународним стандардима, а уЉедно у складу са ”ставом —рбиЉе и са –езолуциЉом 1244 ”ЉедиЬених нациЉа, не значи и конфронтациЉу са светом веЮ управо афирмациЉу става да се без основних права и слобода Љедног народа, Ьеговог идентитета, духовности и културе, не може наЮи стабилно дугорочно решеЬе. Ќикада као сада нисмо имали веЮу обавезу да на сваком месту и у свакоЉ прилици аргументовано сведочимо да се на  осову и ћетохиЉи не гради друштво Ъуди Љеднаких права и слобода него друштво коЉе Ље у свим аспектима противно основним вредностима на коЉима почиваЉу демократска друштва.

 осовске албанске институциЉе, од краЉа рата 1999. године, а посебно од проглашеЬа такозване независности, 2008. године, показале су Љасно и нескривено да желе да створе етнички чисту албанску државу на овом простору и да у ЬоЉ нема места за —рбе, па ни за остале не-јлбанце. ќчигледно кршеЬе Ъудских права —рба уз масовне прогоне после завршетка рата, зауставЪаЬе процеса повратка прогнаних —рба, спречаваЬе повратка узурпиране имовине и непоштоваЬе правâ —рпске ѕравославне ÷ркве не улива наду да би се положаЉ ÷ркве и народа могао побоЪшати на неком „независном  осову“, уз било чиЉе и било какве гаранциЉе, Љер садашЬе косовске власти не поштуЉу ни сопствене законе. ЌаЉбоЪи пример кршеЬа правâ нашег народа и ÷ркве Љесу спречаваЬе формираЬа функционалне «аЉеднице српских општина, непоштоваЬе одлуке ”ставног суда  осова о земЪи манастира ¬исоких ƒечана, што признаЉу и кЪучни меРународни фактори на  осову и ћетохиЉи, блокада регулисаЬа правног положаЉа —рпске ѕравославне ÷ркве и српске културне баштине. Ќедавна одлука такозване владе  осова да гради магистрални пут поред манастира ¬исоких ƒечана директно Ље кршеЬе елементарних правних норми. »ако су канцелариЉе ≈” и ќ≈Ѕ—-а, као водеЮе западне мисиЉе на  осову и ћетохиЉи, Љасно указале на то да Ље овакав пут противзаконит, косовска „влада“ не одустаЉе од пута коЉи би дугорочно угрозио манастир ƒечане, наЉзначаЉниЉи споменик ”Ќ≈— ќ-а у ћетохиЉи. ќво су само инициЉални наговештаЉи како би се „независна држава  осово“ понашала према нашоЉ ÷ркви и Ьеном верном народу.

—абор посебно захтева неповредивост верских права и слобода српског народа и осталих народа на  осову и ћетохиЉи. “а права и слободе неодеЪиво су повезани са положаЉем и статусом наших светиЬа Ц манастира, цркава, грoбаЪа, споменика културе... —рбиЉа чини све, Ц а и у будуЮности Юе чинити, Ц за заштиту, обнову, рестаурациЉу и очуваЬе тих светиЬа и споменика сакралне и културне баштине и у томе има неподеЪену подршку релевантних меРународних установа, пре свега ”Ќ≈— ќ-а. «а бригу о Ьима непрекидно и неуморно се залажу и наЉвиши представници наше ÷ркве Љер то ниЉе дневнополитичко питаЬе него суштинска историЉска стварност и идентитетска вредност српског народа. ћи не можемо да пасивно Юутимо пред чиЬеницом да Ље значаЉан део тог црквено-духовног и културног наслеРа веЮ уништен, и то наочиглед читавом свету, а да преосталом наслеРу прети иста судбина. ” вези са тим, питамо се и питамо: како Юе они коЉи су своЉу побуну почели паЪеЬем конакâ ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе (1981) Ьу и остале српске светиЬе и споменике културе штитити у будуЮности?

ѕодсеЮамо све на то да меРународи правни поредак, успоставЪен у свету после ƒругог светског рата, у потпуности оправдава став —рпске ѕравославне ÷ркве, државе —рбиЉе и српског народа по овом болном питаЬу. “о важи и за Љавно мЬеЬе у веЮини држава на свету, од коЉих многе, меРу Ьима и наЉвеЮе земЪе, укЪучуЉуЮи и неке европске земЪе, па и земЪе чланице ≈вропске униЉе, не признаЉу нелегалну сецесиЉу и Љеднострано проглашену „независност“. Ќе признаЉу Ље ни наЉрелевантниЉе меРународне институциЉе (”ЉедиЬене нациЉе и ќрганизациЉа за европску безбедност и сарадЬу пре свега).

Ѕез сагласности —рбиЉе и —авета безбедности ”Ќ и без консензуса свих европских земаЪа (меРу коЉима чак пет чланица ≈” не признаЉе независност  осова) ова ситуациЉа не може бити насилно промеЬена и поред свих политичких притисака са коЉима се суочаваЉу како —рбиЉа тако и поЉедине друге земЪе коЉе не прознаЉу „независно“  осово. ѕосле вишедецениЉског прогона и дискриминациЉе нашег народа и уништаваЬа сто педесет наших светиЬа Ц нажалост, у присуству меРународних снага Ц признаваЬе незаконито проглашене независности наше Љужне ѕокраЉине, што се упорно настоЉи наметнути —рбиЉи, дугорочно би угрозило опстанак наше ÷ркве и народа и допринело проглашаваЬу српских светиЬа за косовске или албанске споменике културе. —ве би то убрзано довело до дезинтеграциЉе православног хришЮанског идентитета у целом српском народу и представЪало би право „убиЉаЬе сеЮаЬа“ (memorycide) српског народа.††††††††

” Љавности се и даЪе сусреЮе идеЉа о подели  осова и ћетохиЉе измеРу —рбиЉе и самопроглашене „косовске државе“. ѕритом се, свесно или несвесно, пренебрегава чиЬеница да подела не би била ништа друго до признаваЬе „независне државе  осово“ и поклаЬаЬе наЉвеЮег дела териториЉе ѕокраЉине. ” светскоЉ историЉи нема примера да неки народ у миру, две децениЉе после оружаног сукоба, даЉе своЉе за своЉе. ѕоделом би народ великог дела  осова и ћетохиЉе аутоматски био оставЪен на милост и немилост режиму такозване државе  осово, изложен погрому сличном оном из марта 2004. године или, под притиском и тихим терором, био присиЪен на егзодус.

ЌапомиЬемо да Ље тешка ситуациЉа на  осову и ћетохиЉи последица систематског неиспуЬаваЬа и подриваЬа –езолуциЉе 1244 —авета безбедности, коЉа гарантуЉе повратак прогнаникâ и слободу свима, без обзира на порекло. ”порни покушаЉи поЉединих земаЪа да се на  осову и ћетохиЉи по сваку цену изгради граРевина на живом блату довели су свет у ситуациЉу да  осово и ћетохиЉа под влашЮу некадашЬих воРа ќ¬  данас, више него икада, представЪа црну рупу ≈вропе и преседан коЉи прети дезинтеграциЉи многих земаЪа широм ≈вропе и света. ќно што Ље створено на безакоЬу не доноси мир и перспективу ни самим косовским јлбанцима.

ћотив за ову нашу пастирску поруку и оваЉ очински апел ниЉе само напор да се заштите витални верски, национални и државни интереси српског народа веЮ и ЉеванРелска Ъубав према свима и свакоме, укЪучуЉуЮи и косовско-
-метохиЉске јлбанце, и молитвена жеЪа да Ѕог, £едини „евекоЪубац,  оЉи жели да се сви Ъуди спасу (I“им. 2, 4), просвети све нас и све Ъуде светлошЮу богоЪубЪа и братоЪубЪа. јмин, Ѕоже даЉ!

14 / 05 / 2018

     оментари:

    2018-05-15
    08:51
    Ѕранислав:
    јћ»Ќ !!!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0