Srpska

”покоЉио се јрхиРакон јндреЉ ћазур

††††

јндреЉ Ћазаревич ћазур Ље роРен 8. децембра 1926. године у селу Ќови  окорев, у близини ѕочаЉевске —ветоуспенске лавре, у породици веруЉуЮих православних хришЮана. ќд малена јндреЉ показуЉе огромну Ъубав према ÷ркви и богослужеЬу. Ѕлизина ове велике светиЬе умногоме оЉачава жеЪу јндреЉа да служи Ѕогу. ” то време Ље у лаври био чувени Ракон, силни бас, отац —тратоник коЉи Ље на Ьега утицао примером.  ада Ље имао само четири године, остаЉе без маЉке јгате. ќтац Ћазар Ље био тутор сеоског храма у коме Ље млади јндреЉ певао у хору и редовно одлазио на богослужеЬа. ЅрилиЉантног начина живота и служеЬа, оваЉ „уникат светског ѕравославЪа“, како архиРакона назива патриЉарх московски и целе –усиЉе  ирил, до наших дана таворски краси богослужеЬа. Ѕог га Ље обдарио различитим даровима. —вакако онаЉ коЉи Ље наЉпознатиЉи, по коме га памте Ъуди широм света, то Ље раскошан и снажан глас коЉим сав живот слави Ѕога и коЉим Ље пратио на богослужеЬима наЉвеЮа имена савремене руске црквене историЉе.

”чио Ље у рускоЉ, односно поЪскоЉ школи, Љер Ље «ападна ”краЉина до 1939. године припадала ѕоЪскоЉ. ѕосле ослобоРеЬа ЅелорусиЉе од немачке окупациЉе, 1943. године бива позван у редове ÷рвене армиЉе. ” светскоЉ воЉсци Ље био оно што и у ’ристовоЉ, поЉац. Ќа положаЉу команданта минобацачког одреда, учествовао Ље у воЉним операциЉама у близини Ѕерлина.

ѕосле демобилизациЉе 1946. године одлази на послушаЬе у ѕочаЉевску лавру, где Ље пре богословиЉе две године био поЉац и помоЮник. ѕосле тога пише молбу и уписуЉе се у ћосковску духовну семинариЉу, коЉа се тада налазила при ЌоводЉевичком храму у ћоскви, под називом Ѕогословски институт. »з богословиЉе на Љедном распусту са наЉбоЪим другом одлази у ѕерм, код архиепископа £ована (ЋавриЬенка). ќтишли су на ЋитургиЉу, и јндреЉу Ље дато да чита јпостол.  ада га Ље архиепископ £ован чуо, задивЪен одмах му понуди да буде Ьегов протоРакон. ѕрихвативши, јндреЉ Ље послат у ”краЉину да се жени и одмах прихвати службу.  олико Ље био надпросечно надарен за поЉаЬе, казуЉе и чиЬеница да Ље Љедно време студирао и у ћосковскоЉ консерваториЉи, коЉу Ље морао напустити због испита у богословиЉи.

—едамнаестог септембра 1950. рукоположен Ље у чин Ракона. ќд 1957. до 1968. служи у “роЉичном храму јлександро-невске лавре тадашЬег ЋеЬинграда, као архиЉереЉски Ракон епископа јлексеЉа ( онопЪова) и диригент. »пак, прекретница у Ьеговом животу биЮе служеЬе и сусрет са тадашЬим митрополитом леЬинградским и новгородским Ќикодимом (–отовим). —коро сав Ьегов пут биЮе трасиран саслуживаЬем овом врлом архипастиру –уске ÷ркве. »сти митрополит га Ље преместио у саборни храм ЋеЬиграда, после чега Ље имао наЉбоЪу препоруку и могуЮност преданог Раконског служеЬа. “ако Ље после митрополита Ќикодима служио са Љош шесторицом митрополита и два патриЉарха –уске ÷ркве.

”истину Ље оваЉ човек споЉ архиРаконâ апостолског доба и склад институциЉе ове службе у православним храмовима  онстантинове ере. √де год Ље служио, своЉим упечатЪивим и продорним гласом Ље стварао акустику и где ниЉе постоЉала. ѕолиЉелеЉи коЉе Ље померао тамо где би се он обрео на богослужеЬу, своЉим ЪуЪаЬем као да су пливали у гласовним фреквенциЉама вансериЉског баса. ƒо данас Ље образац правилног певаЬа и узглашаваЬа архиЉереЉских и литургиЉских многоЪетствиЉа и возгласа.

»збором јлексиЉа ≤≤ за руског ѕатриЉарха 1990. године јндреЉ ћазур постаЉе патриЉарашки протоРакон. ѕриликом прве првоЉерарашке посете ѕетрограду, на служби у »сакиЉевском храму на великом входу, патриЉарх јлексеЉ рукопроизводи протоРакона јндреЉа ћазура у зваЬе архиРакона. ќд тада богослужи широм православног света. “ри пута под сводовима светиЬа £ерусалима, јтона и других великих светих места. —лужеЬе и молитве уз митрополита Ќикодима доносе огромну духовну привилегиЉу архиРакону јндреЉу.

ѕри —вЉатЉеЉшем патриЉарху московском и све –усиЉе  ирилу наставЪа поверено му служеЬе патриЉарашког архиРакона. ” своме животу Ље служио на епископским хиротониЉама сто тридесет седморици епископа, коЉе Ље са двери приводио под омофор патриЉарахâ. “о Ље Љединствени случаЉ у светскоЉ историЉи ѕравославЪа. Ќикад ниЉе било ниЉедног Ракона коЉи Ље постигао тако нешто као патриЉарашки архиРакон јндреЉ ћазур. —воЉим побожним односом према богослужеЬу и своЉственим му духовним даровима: скромношЮу, доброжелатеЪношЮу, незлобивошЮу и ведрином духа, стекао Ље велики ауторитет меРу свештенством, као и велику Ъубав и уважаваЬе меРу верницима. »стински Ље пример будуЮим свештенослужитеЪима, како се воли и предано, с ЪубавЪу, служи света служба ЅожЉа, уз предаваЬе себе и свег свог живота ’ристу Ѕогу и ÷ркви.

ЋитургиЉу Ље увек служио наизуст, без —лужебника. ѕричислени Ље клирик при храму Ѕлаговети ѕресвете Ѕогородице у ѕетрограду, где Ље Ьегов зет старешина храма. »ма троЉе деце (два сина су се упокоЉила) и Юерку удату за свештеника, пет унука и шест праунука. Ќосилац Ље наЉвиших црквених и државних одликоваЬа. ƒругог децембра 2011. одликован Ље орденом —ветог равноапостолног великог кнеза ¬ладимира, првог степена. »змеРу осталих, и орденом ќтаЯбинског рата, другог степена.

«бог немоЮи у ногама, у последЬе време ниЉе служио на патриЉарашким богослужеЬима уз патриЉарха  ирила, али Ље увек био на помоЮи братиЉи храма у —анкт ѕетербургу. Ўездесет и осам година се навршило Ьеговог Раконског служеЬа. ќстаЮе воЪен и упамЮен у циЉелом роду православном. “реЮег маЉа 2018. године, у деведесет и другоЉ години живота, упокоЉио се ѕатриЉарашки архиРакон јндреЉ ћазур.

Ѕожидар ¬асиЪевиЮ

15 / 05 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0