Srpska

ћанифестациЉа —пасовдански дани у ѕризрену

” оквиру ове манифестациЉе приказана изложба фотографиЉа ,ѕризренски времеплов“

††††

ћанифестациЉа —пасовдански дани у ѕризрену, коЉа се веЮ четврту годину за редом организуЉе са благословом епископа –ашко-призренског г-дина “еодосиЉа, а под покровитеЪством  анцелариЉе за  осово и ћетохиЉу, ƒруштва приЉатеЪа манастира —вети јрхангели код ѕризрена и општине ѕризрен, одржана Ље и ове године у данима око —пасовдана.

†††† ћанифестациЉа Ље отворена у среду, 16.маЉа изложбом фотографиЉа "ѕризренски времеплов" ауторке др јлександра Ќоваков, у атриЉуму ÷ркве —ветог —паса у призренскоЉ ѕодкаЪаЉи.

††††

ќва изложба Ље обухватила фотографиЉе митрополита и епископа –ашко-призренске митрополиЉе(епархиЉе) (1854-1941) и ректора ЅогословиЉе у ѕризрену (1871-1941)

†††† ќтвараЬу изложбе су, осим расеЪених ѕризренаца и —рба из ѕризрена и околних места, присуствовали и пароси призренски отац —лободан и отац АорРе, као и професори и ученици ѕризренске ЅогословиЉе.

”ченици ѕризренске ЅогословиЉе су “ропарима —пасовдану и Ѕогородици ѕризренскоЉ и отворили ово сабраЬе, а окупЪене Ље испред ƒруштва ѕриЉатеЪа манастира —вети јрхангели, поздравио председник ƒруштва ЅоЉан ЅабиЮ. ќн се захвалио епископу “еодосиЉу,  анцелариЉи за  осово и ћетохиЉу и општини ѕризрен и казао:

-ќво Ље четврта година како смо овде за редом и како успевамо да ову манифестациЉу понавЪамо из године у годину. ƒраго нам Ље да сте овде и у оволиком броЉу и веруЉем да Юе данашЬи дан и сутрашЬи дан, када Ље слава —пасовдан, проЮи у лепом расположеЬу и да одете куЮи са лепим утисцима. » волео бих да се опет овде видимо и да она стара изрека ,,до године у ѕризрену“ постане стварност.

††††

»зложбу Ље отворио проф.др ¬ладан ¬ириЉевиЮ са ‘илозофског ‘акултета у  осовскоЉ ћитровици и присеЮаЉуЮи се рада на отвараЬу Љедне сличне изложбе пре рата у ѕризрену, истакао важност оваквих изложби и догаРаЉа .

-ѕрипала ми Ље изузетна част да ове године будем позван да отворим ову вечерашЬу изложбу и на таЉ начин означим почетак ових —пасовданских дана, празника ’ристовог ¬азнесеЬа, празника коЉи свима нама улива наду и даЉе снагу и истраЉаЬе да се задржимо на том нашем досадашЬем путу, да се трудимо да опстанемо, да се одржимо, оЉачамо. ЌемоЉте нам замерилти, али осеЮамо се узбуРено. Љер смо пре двадесет две године, у овом истом граду, под кровом ѕризренске ЅогословиЉе, били Љедан од актера сличног догаРаЉа , изложбе посвеЮене 125 годишЬици Ьеног постоЉаЬа и рада коЉу смо приредили са двоЉицом колега тадашЬим из ѕокраЉинског архива  осова и ћетохиЉе из ѕриштине - рекао Ље проф.др ¬ладан ¬ириЉевиЮ.

††††

ќн Ље казао да Ље јлександра Ќоваков, Љедан од наЉбоЪих познавалаца прошлости не само ѕризрена и Ьегове ЅогословиЉе веЮ и свеопштих прилика на просторима тзв. —таре и Љужне —рбиЉе у деветнаестом и почетком двадесетог века, у приреРивачком предговору  аталога ове изложбе, написала да Ље,, древни царски град ѕризрен престоница цара ƒушана из времена наЉвеЮег узлета српске државе у средЬем веку, представЪао своЉеврсну културно просветну и националну зубЪу српског народа у ќсманлиЉскоЉ империЉи“.

†††† -” Ьему се након укидаЬа —рпске ѕатриЉаршиЉе 11.септембра 1776. налазило седиште ѕризренске ћитрополиЉе, на чиЉем челу су се до 1895. налазили митрополити √рци поставЪени од стране ¬асеЪенске ѕатриЉаршиЉе. Ѕлагословом последЬег од Ьих ћитрополита ћелетиЉа као и великим одрицаЬем и заслугом —име јндреЉевиЮа »гуманова 1871. године, ѕризрен Ље добио Ѕогословску школу, просветни завод коЉи Ље децениЉама после тога за —рбе одиграо неизмерно важну улогу у образоваЬу свештеничког и учитеЪског кадра. ќна Ље била духовни и потпорни стуб на коЉем Ље почивала целокупна српска просвета и своЉеврсно извориште духовних пастира српког народа, коЉи су своЉим прегалачким радом пресудно допринели очуваЬу Ьегове биолошке супстанце у временима искушеЬа, патЬи и страдаЬа, тежим од ових данашЬих, дубоко свесни оне мисли старине Ќовака о постоЉаЬу на страшноме мЉесту.

††††

√овореЮи о изложби, професор ¬ириЉевиЮ Ље рекао да Ље јлександра Ќоваков, марЪивим радом прибрала 18 портрета рашко - призренских митрополита и епископа и ректора ЅогословиЉе пружаЉуЮи о сваком од Ьих сажете биографиЉе из коЉих се могу спознати наЉзначаЉниЉи биографски као и подаци о Ьиховом богоугодном пастирском и просветно- културном раду:

  • —ваки од Ьих Ље оставио неизбрисив траг на Ьиви √осподЬоЉ, предано служеЮи своЉоЉ вери и свом роду уписуЉуЮи себе на таЉ начин у ѕантеон бесмртности. ЅореЮи се мишЪу с крстом, £еванРеЪем и пером у руци, хришЮанским милосрРем, али када Ље то било неопходно и пушком, они су мукотрпно крчили стазу ¬аскрса српства на светим просторима српског исходишта. «ахваЪуЉуЮи Ьиховим броЉним рукописима, ми смо данас у прилици да спознамо сурову збиЪу, своЉеврсну —цилу и ’арибду са коЉоЉ се суочавао српски народ краЉем 19. и на освиту 20. века. » они нам данас служе као прворазредни историЉски извори и сведочанства.

†† ѕрофесор ¬ириЉевиЮ се у обраЮаЬу присутнима на отвараЬу изложбе и запитао, да ли смо и у коЉоЉ мери ми данас достоЉни ,,ових часних подвижника“ и какве би нам речи они данас упутили:

-—тоЉеЮи вечерас пред фотографиЉама ових часних подвижника не можемо, а да се не запитамо да ли смо их и у коЉоЉ мери достоЉни?  акве би нам речи они вечерас упутили. ѕоуке благородне, родитеЪске, испуЬене речима охрабреЬа и наде свакако, али и опомене да се само трпЪеЬем и истраЉношЮу, спремношЮу на жртву свакоЉаку, може и мора доЮи до жеЪеног циЪа. ”судиЮу се реЮи и реч прекора и питаЬе на коЉоЉ смо то од многих историЉских раскрсница ушли у погрешан смер, забасали у своЉеврсни Юорсокак из кога и дан данас тумараЉуЮи покушавамо да пронаРемо какав такав излаз. ѕутеви √олготе на коЉима су они ишли носеЮи своЉ крст, нажалост су актуелни и данас. ќни исти путеви посути трЬем, драчом и оштрим шкриЪцима, коЉи вековима уназад параЉу жуЪевите табане српског народа на немирним косовско метохиЉским ветрометинама.

††††

Ќа краЉу Ље професор ¬ириЉевиЮ завршио своЉе обраЮаЬе са надом да ниЉедна жртва неЮе бити узалудна:

-—весни да свако време носи своЉе бреме и да Ље повест циклични процес, остаЉе нам да истраЉемо у вери и нади да ниЉедна жртва неЮе бити узалудна и да Юе оваквих богоугоних вечери попут данашЬе и у будуЮе бити у ѕризрену, као и у другим срединама, у коЉим се, како у приповеци ,,ќклопник без мане и страха“ пише знаменити √ригориЉе ЅожовиЮ и сам некадашЬи професор ѕризренске ЅогословиЉе, српски народ, попут чича ћоЉсила «латановиЮа из √орЬе ћораве, зубима држи за земЪу, бранеЮи на таЉ начин своЉу тапиЉу вековног постоЉаЬа. Ќа краЉу, остаЉе нам да одамо признаЬе, искажемо захвалност гордим старинама, чиЉа нас благородна лица посматраЉу са ових паноа и упутимо честитке аутору ове изложбе др јлександри Ќоваков на уложеном труду и прегалаштву, коЉим Ље у знаменити косовско- метохиЉски венац уденула Љош Љедну драгоцену гранчицу.

јуторка јлександра Ќоваков Ље позвала присутне да погледаЉу изложене фотографиЉе говореЮи о самоЉ изложби и сведочеЮи своЉу Ъубав према ѕризрену.

-ћени све што се односи на ѕризрен много значи. ѕрошле године смо имали изложбу фотографиЉа ,,‘отографиЉе старог ѕризрена“, а ове године смо се определили да покажемо фотографиЉе свих митрополита и епископа од 1854 -1941. почевши од ћелетиЉа, преко ƒионисиЉа, ЌиЮифора, ћихаила и —ерафима и свих ректора ѕризренске богословиЉе од 1871- 1941. почевши од —аве ƒечанца, а завршили смо са ∆иваном ћаринковиЮем. ∆елимо да ѕризренцима и свим учесницима —пасовданских дана приближимо и наше митрополите и наше ректоре ЅогословиЉе, коЉи су значаЉно допринели у очуваЬу српског живЪа на простору, не само ѕризрена, него целе –ашко-призренске митрополиЉе, односно ≈пископиЉе, и уопште  осова и ћетохиЉе, —таре —рбиЉе и ћакедониЉе. “о ми Ље посебно важно, да Ьихова племенита дела остану нама у сеЮаЬима и да их ми сачувамо нашим будуЮим генерациЉама и за наше потомство - рекла Ље др јлександра Ќоваков.

21 / 05 / 2018

     оментари:

    2018-05-26
    10:24
    ¬ера ћилосавЪевиЮ :
    —амо наЉлепше речи искреног признаЬа за оваЉ подвиг! јли, пошто су  осово и ћетохиЉа свугде где —рби живе и српска срца куцаЉу, било би лепо да се ова изложба значаЉних Ъуди и дивних Ьихових ликова прикаже и на другим местима - на пример, у Ќовом —аду, у ћатици српскоЉ... “акоРе, очекуЉемо промоциЉу новообЉавЪене кЬиге ѕетра  остиЮа.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0