Литургијом и парастосом у Цркви Вазнесења Господњег и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у црквеној порти, у Брадини је обиљежено обиљежено 26 година од злочина који су над Србима у овом коњичком селу починиле муслиманске и хрватске снаге.
Српске жртве - Брадина На најбруталнији начин 25. маја 1992. године у Брадини је убијено 48 српских цивила, а преостали су одведени у логоре или протјерани, њихова покретна имовина опљачкана, а куће и Црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени.
У логорима су живот изгубила још 22 становника Брадине, док се за пет још трага.
Преживјели расељени Срби из Брадине сваке године у мају долазе из свих дијелова Републике Српске и Србије, а неријетко и из прекоокеанских земаља, у обновљену цркву да би одали почаст страдалима и подсјетили на злочине које су починили припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране, Хрватског вијећа одбране /ХВО/, полиције и муслиманских паравојних формација.
За злочине у Брадини правосуђе БиХ до сада није никога осудило.
Миралему Мацићу Суд БиХ судио је по оптужби да је у мају 1992. године, као резервни полицајац Станице јавне безбједности Коњиц, у Брадини убио тројицу Срба и учествовао у малтретирању и мучењу српских цивила, али је суђење обустављено након што је Мацић умро у јануару 2012. године.
Суд БиХ потврдио је у марту ове године оптужницу против 12 лица, бивших команданата и припадника такозване Армије БиХ, Територијалне одбране, ХВО-а, полиције и муслиманских паравојних формација, оптужених за злочине почињене 1992. и 1993. године над српским цивилима на подручју Коњица, Брадине и околине.
Оптужени су Есад Рамић, Шефик Никшић, Аднан Аликадић, Митко Пиркић, Реџо Балић, Хамед Лукомирак, Сафаудин Ћосић, Мухамед Цакић, Исмет Хебибовић, Алмир Падаловић, Енес Јахић и Аган Рамић.
Они су оптужени за нападе и убиства више десетина српских цивила, оба пола, међу којима је било дјеце и старијих особа, те мучења, злостављања, нечовјечна поступања, противправна заточења већег броја Срба из Коњица и околних села Брадина, Церићи, Зукићи, Брђани, Џепи, Загорице, Хум, Блаце, Невиздраци, Доње Село, Врдоље, Живања, Ситник, Бјеловчина, Забрђани, Бијела.
У оптужници се наводи да је велики број српских цивила са овог подручја незаконито ухапшен и одведен у логоре на подручју Коњица, гдје је настављено њихово мучење и злостављање.
У Суду БиХ 2. априла у предмету "Есад Рамић и други" одржано је рочиште за изјашњење о кривици на којем су се оптужени у овом предмету изјаснили да нису криви за извршење кривичног дјела злочини против човјечности.