Srpska

¬еруЉемо ли сви у истог Ѕога?

††††

ƒавно Ље постало помодно мишЪеЬе, а данас наставЪа да се шири, да све религиЉе говоре о Љедном истом Ѕогу. £едном приликом сам чуо како нека проста жена расуРуЉе о своЉим новим суседима из муслиманског ƒагестана: Ђќни су такоРе верници, такоРе се моле, истини за воЪу, на своЉ начин, не попут нас. јли шта има везе, Ѕог Ље свеЉедно исти Ц и код нас и код Ьихї.

—агласан сам са чиЬеницом да сви живимо у свету где су Ъуди разних религиозних убеРеЬа свакодневно у контакту, заЉедно раде или се Љедноставно возе истим аутобусом, живе у истом улазу, похаРаЉу исту школу. ¬ерску традициЉу другог човека треба поштовати, али никако не смемо бити топлохладни према своЉоЉ вери.

’аЉде да поразмислимо о томе да ли све религиЉе говоре о Љедном Ѕогу? Ќе, само монотеистичке. јко за пример узмему скандинавску митологиЉу или грчко-римску, приметиЮемо да тамо постоЉи прилично сложен пантеон богова. “у нема ни говора о ЂЉедном богуї. ј ако говоримо о монотеистичким религиЉама Ц Људаизму, исламу и хришЮанству, поЉавЪуЉе се велико искушеЬе да кажемо да веруЉемо у Љедног истог Ѕога, само ћу се молимо и клаЬамо на различите начине, али да сва та овоземаЪска разграничеЬа немаЉу значаЉа на небу.

» заиста, сваки Юе се хришЮанин, и сваки муслиман, и сваки ЉудеЉ сагласити са тврдЬом да Ље Ѕог и “ворац света Ц Љедан. ƒруго Ље питаЬе како √а ми себи представЪамо? ј све те три религиЉе представЪаЉу Ѕога сасвим другачиЉе.

”змимо као пример да причамо о неком човеку. Ќека то буде генерални секретар ”ЉедиЬених нациЉа јнтонио √утерес. Ќеко каже: Ђ“о Ље седамдесетогодишЬи мушкарац, седе косе, средЬег раста и гоЉазанї. ƒруги меРутим тврди: Ђ–ади се о витком, високом, четрдесетогодишЬакуї. ƒа ли ми говоримо о истом човеку? ƒа. јли први човек га описуЉе на Љедан начин, а други потпуно различито. Ћогика налаже да Ље Љедан од Ьих у праву, а други у криву. јли лако Ље доЮи до истине када говоримо о човеку. ”куцаЉ Ьегово име у интернет претраживач и добиЮеш све податке о Ьему.

 ада говоримо о своЉствима Ѕога то Ље теже проверити. ћи Юемо другачиЉе говорити о Ѕогу од муслимана и ЉудеЉа. » то ниЉе неважно размимоилажеЬе у мишЪеЬу, питаЬе Ље следеЮе: да ли Юемо препознати Ѕога, када се наРемо лице у лице са Мим, или не?

ћожемо навести овакав пример: решили смо да подигнемо одреРени обЉекат и саветуЉемо се са граРевинцима. Ќеко из Ьих тврди да опека марке 75, такве и такве дебЪине, не одговара изградЬи високог здаЬа, а други пак каже да Ље опека такве марке десет пута издржЪивиЉа и да сасвим одговара потребама датог проЉекта.  о Ље у праву, а ко не? јко будемо градили обЉекат полазеЮи од нетачних ставова о своЉствима потребног граРевинског материЉала: опеке, бетона, металне конструкциЉе и тако даЪе, зграда Юе се срушити и ми Юемо настрадати. ”колико сачинимо правилан прорачун, здаЬе Юе се чврсто држати.

ћного Ље озбиЪниЉе питаЬе када говоримо о √осподу, Љер смо позвани да подражавамо Мему и Меговим одликама. — тим се слажу и муслимани, и ЉудеЉи. јли ако ми различито представЪамо те одлике, тежиЮемо различитим циЪевима. ћуслимани и ЉудеЉи доживЪаваЉу Ѕога на различит начин. „ак и католици и протестанти другачиЉе говоре о Ѕогу од православаца.

–азлози за прекид евхаристиЉског општеЬа са католицима, као и са свим другим Љеретицима с коЉима Ље своЉевремено ÷рква прекинула односе, своде се на то да Ље ÷рква оличена у —ветим оцима и ¬асеЪенским саборима сматрала да су лажни погледи на Ѕога недопустиви, Љер Юе неминовно довести до катастрофе у сфери духовног живота и постати препрека на путу спасеЬа.

Ќеко би рекао, шта то има везе? ∆иви како ти савест налаже, моли се Ѕогу како умеш. јли ствар Ље у томе да ако човек просто покушава да направи прве кораке према Ѕогу: да живи по савести, да не шкоди ближЬима, ако почиЬе да се учи молитви и тако даЪе, онда Юе судеЮи по свим тим карактеристикама православци личити и на католике, и на протестанте. »пак, што се озбиЪниЉе односимо према духовном животу, што дубЪе проничемо у практику аскезе, у догмате вере, то Юе се разлике меРу нама увеЮавати.

”словно говореЮи, они православци коЉи тек понекад свраЮаЉу у цркву, коЉи се не моле код куЮе, не придржаваЉу се поста и причешЮуЉу се можда Љедном годишЬе, практично се не разликуЉу од католика коЉи исто тако поступаЉу. јли, на пример, православни монах аскета и монах аскета католик се веЮ много више разликуЉу Ц и у своЉим поступцима, подвизима, односом према Ѕогу. ј католички и православни свеци се кардинално разликуЉу Љедни од других. јко погледамо чему позива ‘раЬа јсишки, а чему ѕреподобни —ерафим —аровски, схватиЮемо да се ти позиви уопште не поклапаЉу.

‘раЬа јсишки Ље покушао да се уподоби ’ристу у споЪашЬем смислу. Ќа пример, он Ље, као и ’ристос, покушао да ништа не Љеде четрдесет дана, али Ље желевши да демонстрира скрушеност, поЉео пола просфоре. ќн Ље жудео за тиме да претрпи све муке као и ’ристос. ќдрекао се богатства Ц постоЉи чак и фреска Ђ∆енидба ‘раЬе и ЅедноЮеї, Љедне жгоЪаве и веома непривлачне даме. јли суштина ниЉе у одсуству или присуству богатства Ц спасава се само кроз сЉедиЬеЬе са ’ристом. ј да би се човек сЉединио са ’ристом, неопходно Ље да се Мему уподоби. » ту видимо велику разлику измеРу —ерафима —аровског и ‘раЬе јсишког.

—етимо се наЉпознатиЉег подвига ѕреподобног —ерафима, када Ље он хиЪаду дана и ноЮи стаЉао на камену и молио се: ЂЅоже, милостив буди мени грешномеї. ќн Ље видео своЉу греховност, да не одговара идеалу коЉи нам Ље задао ’ристос. » поЉмивши таЉ своЉ пад, он се молио само за милост ЅожиЉу. — друге стране, ‘раЬа Ље тврдио да нема ниЉедног греха коЉи ниЉе искупио исповешЮу и покаЉаЬем. ” животопису ‘раЬе јсишког наведено Ље да га Ље ’ристос после смрти сусрео и одвео Ѕогу ќцу, а ќтац се на тренутак збунио и ниЉе могао да разазна ко Ље од Ьих двоЉице син по природи, а ко по благодати. ѕреподобни —ерафим се не би усудио да каже да нема ниЉедан грех, када Ље хиЪаду дана и ноЮи молио √оспода да му опрости грехе.

ћорамо разумети на шта треба да се угледамо у овом животу. »збор ‘раЬе јсишког, или “оме  емпинског, или »гнациЉа ЋоЉоле и Ьихов начин подражаваЬа ’ристу су неприхватЪиви за православног подвижника. “о се тиче разлике измеРу католичанства и православЪа.

ѕротестантизам веЮ у много веЮоЉ мери одступа од православног поимаЬа Ѕога, а ислам и Људаизам су Љако далеко од Ьега. —тога Ље немогуЮе говорити о Љедном истом Ѕогу у разним религиЉама. ƒа, Ѕог Ље Љедан. јко кажемо муслиманима: Ђћолимо се Ѕогу коЉи Ље створио оваЉ светї, они Юе бити сагласни са нама. јко кажемо да Ље то Ѕог јврама, »сака, £акова, они Юе нас разумети. јли када доРемо до конкретних своЉстава или карактеристика Ѕога, ту Юемо се веЮ разиЮи са муслиманима. Михов опис јлаха потпуно се разликуЉе од нашег описа Ѕога. » ту веЮ никако не можемо са Ьима говорити о £единственом Ѕогу. “о Юе бити иста ситуациЉа као са генералним секретаром ”Ќ-а. £едни Юе га себи представЪати као пуначког старца, средЬег раста, а други Юе га доживети у складу са своЉим описом. » ако им се укаже прилика да се сретну са тим човеком, ко Юе га из те двоЉице препознати? “ако Юемо и ми препознати Ѕога, ако будемо имали правилну представу о Мему, Љер смо управо Мему стремили цео своЉ живот и Мему обратили сву нашу Ъубав, па и макар смо на том путу доживЪавали и падове.

ћитрополит  алушки и Ѕоровски  лимент
— руског јлександар АокиЮ

¬ечерЬа ћосква

15 / 06 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0