Srpska

ƒух молитве почетника

ќвде износимо учеЬе о томе каква Ље молитва своЉствена почетнику коЉи Ље тек почео да иде ка √осподу путем покаЉаЬа. ќсновне мисли изнели смо засебно, са циЪем да се на Ьих при читаЬу обрати веЮа пажЬа, а и да се лакше запамте. „итаЬе ових мисли напаЉа ум истином, а срце смиреЬем, и зато може да даЉе души одговараЉуЮе смернице у Ьеном молитвеном подвигу и послужи као припремно занимаЬе за такав подвиг.

††

1. ћолитва Ље узношеЬе наших моЪеЬа Ѕогу.

2. ќснова молитве садржана Ље у томе да човек Љесте пало биЮе. ќн тежи да добиЉе оно блаженство коЉе Ље имао па изгубио Ц зато се и моли.

3. ѕристаниште молитве Ље у великоЉ милости ЅожиЉоЉ према Ъудском роду. —ин ЅожиЉи Ље ради нашег спасеЬа принео себе своме ќцу као жртву милости и помиреЬа: на тоЉ основи, ако желиш да се предаш молитви, одбаци сумЬу и дводушност.[1] Ќе реци сам себи: „√решник сам; зар Юе ме Ѕог услишити?“ јко си грешник, онда се управо на тебе и односе утешене —паситеЪеве речи: Ќисам дошао да зовем праведнике но грЉешнике на покаЉаЬе.[2]

4. ѕрипреме за молитву су: полугладан стомак, одсецаЬе брига мачем вере, искрено праштаЬе свих увреда, благодареЬе Ѕогу за све невоЪе у животу, удаЪаваЬе од себе расеЉаности и маштаЬа, побожни страх, као нешто што Ље човеку тако своЉствено да има када му, по неизрецивоЉ доброти “ворца према творевини, буде допуштено да разговара са своЉим “ворцем.

5. ѕрве —паситеЪеве речи палом човечанству биле су: ѕокаЉте се, Љер се приближило ÷арство небеско.[3] «ато, док не уРеш у то ÷арство, куцаЉ на Ьегова врата покаЉаЬем и молитвом.

6. »стинска молитва Ље глас истинског покаЉаЬа.  ада молитва ниЉе жива зато што у себи нема покаЉаЬе, тада она не испуЬава своЉе одреРеЬе, тада Ѕог не мари за Ьу. ќн неЮе одбацити дух скрушен, срце скрушено и унижено.[4]

7. —паситеЪ света назива блаженим сиромашне духом, то Љест оне коЉи мисле да су управо они наЉнижи, да су пала биЮа, и да су овде, на земЪи, у изгнанству, изван своЉе истинске отаЯбине Ц неба. Ѕлажени сиромашни духом коЉи се моле потпуно свесни свог сиромаштва, Љер Ље Ьихово ÷арство небеско.[5] Ѕлажени коЉи плачу у своЉим молитвама од осеЮаЬа свог сиромаштва, Љер Юе се утешити[6] благодатном утехом —ветог ƒуха, коЉа се састоЉи у ’ристовом миру и у Ъубави у ’ристу према свима ближЬима. “ада нико од ближЬих, ни наЉЪуЮи неприЉатеЪ, ниЉе искЪучен из загрЪаЉа Ъубави тога коЉи се моли; тада таЉ коЉи се моли бива помирен са свим наЉтежим приликама земаЪског живота.

8. ”чеЮи нас да се молимо, √оспод чини да душа коЉа се моли постане слична удовици: супарник Ље вреРа, и она упорно долази непристраном, праведном судиЉи да Ље одбрани.[7] Ќе удаЪаваЉ расположеЬе своЉе душе од ове сличности. Ќека твоЉа молитва буде упорно жаЪеЬе на грех коЉи над тобом врши насиЪе. ”дуби се у себе, расеци себе пажЪивом молитвом,и видеЮеш да и ти живиш као удовац у поменутом смислу пред ’ристом, а све због греха, твог неприЉатеЪа коЉи живи у теби и изазива у теби унутрашЬу борбу и мучеЬе, и чините туРим Ѕогу.

9. „—ав дан,“ Ц говори о себи ƒавид Ц „сав дан земаЪског живота Ц постиРен ходих[8]; проводих га у блаженом жаЪеЬу због своЉих грехова и недостатака Ц Љер се слабине моЉе напунише поругама, и нема исцеЪеЬа телу моме.[9] —лабинама Ље названо идеЬе путем земаЪског живота а телом човеково морално стаЬе. Ќа сваком кораку све Ъуде на том путу дочекуЉе броЉно камеЬе спотицаЬа; морално стаЬе Ъуди не може се излечити никаквим сопственим средствима и напорима. «а наше исцеЪеЬе неопходна Ље ЅожиЉа благодат, а она исцеЪуЉе само оне коЉи признаЉу да су болесни. —игуран знак нашег истинског признаЬа да смо болесни Ље наше брижно и непрестано пребиваЬе у покаЉаЬу.

10. —лужите √осподу са страхом, и радуЉте се Мему са трепетом,[10] говори пророк, а други пророк говори у име Ѕога: на кога Юу погледати? на невоЪнога и на онога коЉе скрушена духа и ко дрхти од моЉе риЉечи.[11] √оспод погледа на молитву смирених, и не понизи моЪеЬе Ьихово.[12] ќн даЉе живот, то Љест спасеЬе, ониЉем коЉи су скрушена срца.[13]

11. Ѕог одбацуЉе молитву онога коЉи се не моли као грешник, макар стаЉао на самом врху лествице врлина.[14]

12. „—матрам да се налазим у самообмани сваког оног дана у коме не плачем због себе“, рекао Ље Љедан блажени трудбеник истинске молитве.[15]

13. „ћакар пролазили многе наЉузвишениЉе подвиге“ Ц рекао Ље свети £ован Ћествичник Ц „они нису ни истинити ни плодни ако у Ьима немамо болно осеЮаЬе покаЉаЬа.“[16]

14. ∆аЪеЬе у мислима због греха частан Ље дар ЅожиЉи;онаЉ коЉи то жаЪеЬе носи побожно у своЉим грудима и чува га како доликуЉе, таЉ носи светиЬу. ќно замеЬуЉе све телесне подвиге, у недостатку снага за Ьих.[17] —упротно овоме, од снажног тела при молитви се тражи труд; без Ьега срце неЮе битискрушено, молитва Юе бити немоЮна и неистинита.[18]

15. ќсеЮаЬе покаЉаЬа чува човека коЉи се моли од свих лукавстава Равола: Раво бежи од подвижника и миомириса смиреЬа коЉим они одишу. ћиомирис смиреЬа раРа се само у срцу покаЉника.[19]

16. ѕриноси √осподу у своЉим молитвама дечиЉе тепаЬе,просту дечиЉу мисао Ц не красноречивост, не знаЬе. јко се не обратите Ц као из незнабоштва и мухамеданства, из ваше сложености и дволичности и не будете Ц рекао им Ље √оспод као дЉеца, неЮете уЮи у ÷арство небеско.[20]

17. ƒете исказуЉе плачем све своЉе жеЪе: и твоЉу молитву нека увек прати плач. » док изговараш речи молитве, и док молитвено Юутиш нека плач искаже твоЉу жеЪу за покаЉаЬем и помиреЬем са Ѕогом, твоЉу изузетно велику потребу за ЅожиЉом милошЮу.

18. ¬редност молитве зависи искЪучиво од Ьене садржине, а не од Ьене дужине: дужина Ље за похвалу ако доводи до садржине. —адржина увек доводи до дужине; дужина доводи до садржине када се човек ревносно моли.[21]

19. —адржина истинске молитве Ље добра зато што се ум током молитве налази у пажеЬу и што га срце подржава у томе.

20. «акЪучаЉ ум у речи молитве коЉе изговараш и сачуваЮеш га у пажеЬу.[22] »маЉ очи на устима, или их затвори:[23] тиме Юеш доприносити сЉедиЬеЬу ума и срца. »зговараЉ речиполако и лакше Юеш закЪучати ум у речи молитве: ниЉедна реч твоЉе молитве неЮе бити изговорена ако Ље пажеЬе ниЉе оживело.

21. ƒок се закЪучава у речи молитве, ум привлачи срце да га подржи. “а подршка коЉу срце пружа уму исказуЉе се кроз умиЪеЬе, тЉ. побожно осеЮаЬе коЉе у себи сЉедиЬуЉе жаЪеЬе и тиху, кротку утеху.[24]

22. ћолитва обавезно подразумева и краЮе чекаЬе[25].  ада осетиш сувоЮу, каменосрдност, не оставЪаЉ молитву зато што Юе ради твог чекаЬа и подвига против безосеЮаЉности срца сиЮи на тебе ЅожиЉа милост садржана у умиЪеЬу. ”миЪеЬе Ље дар ЅожиЉи: оно се шаЪе онима коЉи су трпеЪиви у молитви,[26] оно стално расте у Ьима и води их према духовном савршенству.

23. ƒок се пажЪиво моли пред невидЪивим Ѕогом, ум мора и сам бити невидЪив, као лик невидЪивог Ѕога; ум, дакле,не треба ни у себи, ни из себе, ни пред собом да ствара било какав лик Ц он мора бити потпуно невидЪив. ƒругим речима:ум се мора потпуно клонити маштаЬа, колико год то маштаЬе изгледало непорочно и свето.[27]

24. “оком молитве не тражи усхиЮеЬа, не покреЮи своЉе нерве, не узруЉаваЉ крв. Ќапротив, задржи срце у дубоком миру у коЉи га доводи осеЮаЬе покаЉаЬа Ц Љер материЉални огаЬ,огаЬ пале природе, Ѕог одбацуЉе. “воЉе срце има потребу да се очисти плачем покаЉаЬа и молитвом покаЉаЬа; а када се очисти, тада сам Ѕог шаЪе у Ьега своЉ свесвети духовни огаЬ.[28]

25. ѕажеЬе у молитви доводи нерве и крв у стаЬе мира,помаже срцу да се погрузи у покаЉаЬе и да остаЉе у Ьему. Ќи ЅожиЉи огаЬ не нарушава тишину срца ако сиРе у одаЉу срца онда када су у ЬоЉ сабрани ’ристови ученици Ц помисли и осеЮаЬа узети из £еванРеЪа. “аЉ огаЬ не опаЪуЉе, не распаЪуЉе срце, веЮ га, напротив, орошава, хлади, измируЉе човека са свим Ъудима и свим околностима, вуче срце у неисказиву Ъубав према Ѕогу и ближЬима.[29]

26. –асеЉаност поткрада молитву. ќнаЉ ко се помолио расеЉано, таЉ осеЮа у себи неодреРену празнину и сувоЮу. ќнаЉ ко се стално моли расеЉано, таЉ се лишава свих духовних плодова коЉе обично раРа пажЪива молитва и прихвата стаЬе сувоЮе и празнине. »з тог стаЬа раРа се хладноЮа према Ѕогу, униниЉе, помрачеЬе ума, ослабЪеЬе вере, и од Ьих мртвило према вечном, духовном животу. ј све ово заЉедно сигуран Ље знак да Ѕог такву молитву не прима.

27. ћаштаЬе у молитви Ље штетниЉе од расеЉаности. –асеЉаност чини молитву бесплодном, а маштаЬе Ље узрок лажних плодова: самообмане и демонске прелести, како их зову свети оци.

—лике предмета видЪивог света и у машти стваране слике невидЪивог света оставЪаЉу трага у уму, задржаваЉу се у Ьему, и тако га чине у извесном смислу материЉалним, преводе га из ЅожиЉе земЪе ƒуха и »стине у земЪу материЉе и лажи. ” тоЉ земЪи срце почиЬе да подржава ум, али не духовним осеЮаЬем покаЉаЬа и смиреЬа, веЮ телесним осеЮаЬем, осеЮаЬем крви и нерава, преураЬеним и хаотичним осеЮаЬем наслаРиваЬа, толико несвоЉственог грешницима, неправилним и лажним осеЮаЬем привидне Ъубави према Ѕогу. Кудима коЉи си неискусни у духовним опитима грешна и мрска Ъубав изгледа као света, а у ствари она ниЉе ништа друго до хаотично осеЮаЬе срца неочишЮеног од страсти, утонулог у наслаРиваЬе славоЪубЪем и сладострашЮем, дакле оним што Ље машта изазвала. “акво стаЬе Ље стаЬе самообмаЬиваЬа. јко човек оклева у Ьему, онда слике коЉе му се ЉавЪаЉу постаЉу необично живе и привлачне. „им се оне поЉаве, срце почиЬе да се незаконито распаЪуЉе и наслаРуЉе, или, како каже —вето писмо, да постаЉе преЪубник.[30] ”м сматра да Ље такво стаЬе благодатно, божанско: тада Ље близак прелаз у отворену демонску прелест, при коЉоЉ човек губи власт над собом, постаЉе играчка и предмет исмеЉаваЬа лукавог духа. Ѕог се са гневом одвраЮа од машталачке молитве коЉа доводи човека у такво стаЬе. Ќад оним ко се моли таквом молитвом збива се осуда ѕисма: ћолитва Ьегова да буде на грех.[31]

28. ќдбацуЉ наизглед добре помисли и наизглед светла знаЬа коЉи ти долазе током молитве и одвлаче од тебе молитву.[32] ќни долазе из области лажно названог знаЬа, седеЮи на славоЪубЪу као коЬаници на коЬима. Михова мрачна лица су прекривена зато да ум онога ко се моли не би могао да препозна у Ьима своЉе неприЉатеЪе. ћожемо, ипак, познати дасу оне неприЉатеЪи и да долазе из области господара овога света управо по томе што су неприЉатеЪске молитви, што одвлаче од Ье ум и одводе га у робоваЬе и тешку покорност, што пустоше душу и оставЪаЉу Ље без ичега. ƒуховни ум, ЅожиЉиум, помаже молитви, усредсреРуЉе човека у самог себе, погружава га у пажеЬе и у умиЪеЬе, наводи на ум побожно ЮутаЬе, страх и дивЪеЬе, створене осеЮаЬем ЅожиЉег присуства и ЅожиЉе величине. “о осеЮаЬе у своЉе време може да постане толико снажно да молитва за онога ко се моли постане суд √осподЬи, суРеЬе пред престолом Меговим пре —трашног суда.[33]

29. ѕажЪива молитва, далека од расеЉаности и маштаЬа,Љесте виРеЬе Ѕога, коЉи привлачи себи поглед ума и жеЪу срца. “ада ум гледа тако што затвори телесне очи, и потпуно Ље задовоЪан тим невиРеЬем вишим од сваког виРеЬа. –азлог тог блаженог невиРеЬа Ље бесконачна тананост и недостижност предмета ка коме Ље гледаЬе упуЮено. ЌевидЪиво —унце истине Ц Ѕог, шаЪе и зраке коЉе нису видЪиве, али их душа лако осети: оне испуЬаваЉу срце чудесним миром, вером, храброшЮу, кротошЮу, милошЮу, ЪубавЪу према ближЬима и Ѕогу.Ќа основу тих деЉстава, видЪивих у унутрашЬоЉ клети срца,човек поуздано препознаЉе да Ље Ѕог примио Ьегову молитву, почиЬе да веруЉе живом вером и тврдо се узда у ќнога коЉи воли и коЉег волимо. “о Ље почетак оживЪаваЬа душе за Ѕогаи блажену вечност.[34]

30. ѕлодови истинске молитве су: свети мир душе, сЉедиЬен са тихом, безгласном радошЮу, далеком од маштаЬа,од уображености, од порива и кретЬи коЉи распаЪуЉу, затим Ъубав према ближЬима, коЉа, ради Ъубави, не раздваЉа добре од злих, достоЉне од недостоЉних, веЮ посредуЉе за све пред Ѕогом, као за себе, као за своЉе сопствене чланове. »з такве Ъубави према ближЬима сиЉа наЉчистиЉа Ъубав према Ѕогу.

31. “и плодови су дар ЅожиЉи. ƒуша их привлачи у себе своЉим пажеЬем и смиреЬем, чува их своЉом верношЮу Ѕогу.

32. ƒуша остаЉе верна Ѕогу када се удаЪава од сваке грешне речи, грешног дела и грешне помисли, када се одмах каЉе због оних сагрешеЬа коЉима се предала због своЉе слабости.

33. ƒа заиста желимо да стичемо дар молитве доказуЉемо стрпЪивим остаЉаЬем у молитви пред вратима молитве. «а стрпЪеЬе и постоЉаност добиЉамо дар молитве. √оспод Ц каже ѕисмо Ц даЉе чисту молитву ономе коЉи се усрдно моли[35] стрпЪиво, сопственим напором.

34. ѕочетницима су корисниЉе кратке и честе молитве него дуге молитве измеРу коЉих проРе доста времена.[36]

35. ћолитва Ље наЉузвишениЉе вежбаЬе ума.

36. ћолитва Ље глава, извор, маЉка свих врлина.[37]

37. Ѕуди мудар у своЉоЉ молитви. Ќе тражи у ЬоЉ ништа пропадЪиво и суЉетно, и сеЮаЉ се —паситеЪеве заповести: »штите наЉприЉе ÷арство ЅожиЉе и правду Ьегову, и ово Юе вам се све, то Љест све потребно за пролазни живот, додати.[38]

38.  ада намераваш да нешто учиниш, или кад нешто желиш, у тешким животним околностима, обараЉ своЉу мисао у молитви пред Ѕогом: моли оно што сматраш да ти Ље потребно и корисно, али испуЬеЬе и неиспуЬеЬе твоЉе молбе оставЪаЉ ЅожиЉоЉ воЪи у вери и уздаЬу у свемоЮ, у премудрост и доброту ЅожиЉе воЪе. “аЉ наЉбоЪи пример молитве даровао нам Ље ’ристос, коЉи се у √етсиманском врту молио да га мимоиРе Мему одреРена чаша. јли не моЉа воЪа Ц завршио Ље ќн своЉу молитву ќцу Ц но “воЉа нека буде.[39]

39. ѕриноси Ѕогу смирену молитву за врлине и побожне подвиге коЉе чиниш, очишЮуЉ их, усавршаваЉ молитвом и покаЉаЬем. √овори о Ьима у своЉоЉ молитви оно што Ље праведни £ов говорио свакога дана у своЉоЉ молитви о своЉоЉ деци: ћоже бити да су се огриЉешили синови моЉи и похулили на Ѕога у срцу свом.[40] Ћукава Ље злоба: неприметно се меша са врлином, оскрнавЪуЉе Ље и труЉе.

40. ќдбаци све да би наследио молитву, и, подигнут са земЪе на крст самоодрицаЬа, предаЉ Ѕогу своЉ дух, душу и тело, а од Мега прими свету молитву, коЉа, по учеЬу апостола и васеЪенске ÷ркве, Љесте деЉство —ветог ƒуха у човеку када се ƒух настани у човеку.[41]

«ј К”„ј 

 о не хаЉе за вежбаЬе у пажЪивоЉ и покаЉаЬем раствореноЉ молитви, таЉ Ље далеко од духовног напредоваЬа, далеко од духовних плодова Ц таЉ се налази у мраку многоликог самообмаЬиваЬа. —миреЬе Ље Љедини жртвеник на коме Ље Ъудима дозвоЪено да приносе молитвене жртве Ѕогу, Љедини жртвеник са коЉег Ѕог прима молитвене жртве;[42] молитва Ље маЉка свих истинских, божанских врлина. Ќе може, ни у чему не може да духовно напредуЉе онаЉ коЉи Ље одбацио смиреЬе и ниЉе се побринуо да ступи у свети савез са молитвом. ¬ежбаЬе у молитви Ље завет апостола: ћолите се без престанка Ц говори апостол.[43] ¬ежбаЬе у молитви Ље заповест самог √оспода, заповест сЉедиЬена са обеЮаЬем: »штите, и даЮе вам се; тражите, и наЮи Юете; куцаЉте, и отвориЮе вам се.[44]

ћолитва неЮе задремати, ниши Юе заспати[45] док не покаже ономе коЉи Ьу воли и стално се вежба у ЬоЉ стан вечних наслада, док га не уведе у небо. “амо Юе се она преобразити у непрестану жртву благодарности. “о благодареЬе непрестано Юе приносити и неуЮутно изговарати ЅожиЉи изабраници од непрестаног осеЮаЬа блаженства у вечности, изниклог овде, на земЪи и у времену, из семена покаЉаЬа коЉе Ље посеЉала пажЪива и усрдна молитва. јмин.


[1] Jaк 1, 68.

[2] Mт 9,13.

[3] Mт 4.17.

[4] ѕс 50, 19.

[5] Mт 5, 3.

[6] Mт 5,4.

[7] Ћк 18, 18.

[8] ѕс 37, 7.

[9] ѕс 37, 7, 8.

[10] ѕc 2, 11.

[11] »c 66,2.

[12] ѕс 101,18.

[13] »c 57,15.

[14] —вети »сак —ириЉски, —лово 55.

[15] £еросхимонах јтанасиЉе, тиховатеЪ у звонику —венског манастира ќрловске епархиЉе, изговорио Ље ове речи Љедном странцу коЉи га Ље посетио 1829. године.

[16] Ћествица, ѕоука 7, гл. 64, по издаЬу ћосковске духовне академиЉе, 1851. године.

[17] —вети »сак —ириЉски, —лово 89.

[18] —вети »сак —ириЉски, —лово 11.

[19] ѕреподобни √ригориЉе —инаит, ќ прелести, као и о многим другим предлозима.ƒобротоЪубЪе, том 1. „ ада Раво види“, говори свети √ригориЉе, „да неко живи са плачем, он не пребива у Ьему, Љер се боЉи последице плача зване смиреЬе.“

[20] ћт. 18,3; Ћествица, ѕоука 28, гл. 9

[21] ѕреподобни ћелетиЉе, коЉи се подвизавао на √алилеЉскоЉ гори, ѕесма о молитви; Ћествица, ѕоука 28, гл. 21.

[22] Ћествица, ѕоука 28, гл. 17.

[23] —авет старца Љеромонаха —ерафима —аровског. ќ томе да Ље корисно молити се затворених очиЉу старац —ерафим —аровски Ље говорио у своЉоЉ ѕоуци 11, ќ молитви, ћосква, издаЬе 1844. године.

[24] ѕреподобни ћарко ѕодвижник, ќ онима коЉи мисле да се оправдаЉу делима, гл. 34. ƒобротоЪубЪе, том 1.

[25] ѕреподобни √ригориЉе —инаит,  ако безмолвник треба да седи и твори молитву, ƒобротоЪубЪе, том 1.

[26] –им 12, 12 и  ол 4,2.

[27] ѕреподобни  алист и »гЬатиЉе, ќ безмолвиЉу и молитви, —лово 73, ƒобротоЪубЪе, том 2, и Ћествица, ѕоука 28, гл. 42.

[28] Ћествица, ѕоука 28, гл. 45.

[29] ѕреподобни ћаксим  апсокаливит, Ѕеседа са преподобним √ригориЉем —инаитом, ƒобротоЪубЪе, том 1.

[30] ѕс 72, 27.

[31] ѕс 108,7; и: ѕреподобни —имеон Ќови Ѕогослов, ѕрви начин молитве код преподобног —инаита, л. 131. ƒобротоЪубЪе, том 1.

[32] Ћествица, ѕоука 28, гл. 59.

[33] Ћествица, ѕоука 28, гл. 1.

[34] ѕоменута песма преподобног ћелетиЉа, —лово о скривеном делаЬу “еолипта, митрополита филаделфиЉског, ƒобротоЪубЪе, том 2.

[35] 1 ÷ap 2, 9.

[36] —вети ƒимитриЉе –остовски, део 1, ”нутрашЬи човек, гл. IV.

[37] ѕреподобни ћакариЉе ¬елики, Ѕеседа 3, гл. 1; Ћествица, заглавЪе ѕоуке 28.

[38] ћт 6, 33. —вети »сак —ириЉски, —лово 5.

[39] Ћк 22,42.

[40] £ов 1, 5.

[41] –им 8,26. —вети »сак —ириЉски, —лово 21. „ о Ље достигао (непрестану молитву), таЉ Ље достигао врхунац врлина и постао стан —ветог ƒуха“, рекао Ље св. »сак.

[42] ћишЪеЬе преподобног ѕимена ¬еликог, јзбучни патерик.

[43] 1 —ол 5,17.

[44] Mт 7,7.

[45] ѕс. 120, 4.

—ветосавЪе

18 / 06 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0