Srpska

254 месеца у ланцима и мучном раду. ∆ивотни подвиг светитеЪа јтанасиЉа (—ахарова)

††††

—удбина светитеЪа јтанасиЉа (—ахарова) Ље Љединствена. Ѕио Ље изабран за епископа 1921. године, у узрасту од 34 године, када су кренуле прве акциЉе комунистичке партиЉе и совЉетских специЉалних служби на ѕравославну ÷ркву.

ћлади архиЉереЉ Ље одмах одбио било какве компромисе са богоборачком влашЮу. “оком 33 године, он Ље провео на слободи нешто више од 5 година, у совЉетским логорима и затворима Ц 21 годину, у прогонству Ц преко 6 година. ÷рква Ље имала мало таквих, као епископ јтанасиЉе, а до средине 1950-их година, остало их Ље свега неколицина.

 ада Ље познати црквени историчар ћ. ≈. √убонин, 1958. године посетио епископа јтанасиЉа у ѕетушках, угледао Ље човека, коЉи Ље наликовао на древне светитеЪе „из времена догматског и иконоборачког метежа у ¬изантиЉи, када су у прогонство слали младе светитеЪе и монахе Ц ревнитеЪе за чистоту православЪа, коЉе су током децениЉа сви заборавили,Ц као дошЪаци са оног света Ц стаЉали су пред очима нових покоЪеЬа попут древних старцаца, са белим седим брадама, и дрхтавим рукама, али са несаломЪивим, Љаким духом, и као некад, ватреном вером у своЉа непоколебЪива убеРеЬа, за чиЉу су жртву са таквом спремношЮу понели сав своЉ тешки, прогнанички живот.“ “ако епоха жестоких гоЬеЬа током боЪшевичке власти у –усиЉи, ниЉе уништила ÷ркву, веЮ напротив, исковала Ље плеЉаду великана духа, од коЉих Ље Љедан био свети јтанасиЉе.

ЅудуЮи епископ, у свету —ергеЉ —ахаров, роРен Ље 2. Љуна 1887. године у селу ѕаревци  ирсановског округа, “амбовске губерниЉе, у породици гимназиЉског писара, √ригориЉа ѕетровича —ахарова. —ерЉожа ниЉе имао ни две године, када му Ље отац умро. Мегова маЉка, ћатрона јндреЉевна се, у тешким животним условима, изборила да ЉоЉ син добиЉе духовно образоваЬе.

—ерЉожино детиЬство и младост су прошли у Љедном од наЉстариЉих и наЉлепших предела –уске земЪе Ц у граду ¬ладимиру, познатом по своЉим манастирима, и храмовима, у коЉима се чуваЉу чудотворне иконе, и свете мошти многих руских светитеЪа. «ахваЪуЉуЮи очевим сродницима, —ерЉожа Ље успео да се упише у ЎуЉску духовну школу. ¬еЮ у тим годинама се у Ьему родила посебна Ъубав према ÷ркви и богослужеЬу, а са 12 година Ље будуЮи епископ почео да саслужуЉе у олтару. »з тог периода Ље и прво Ьегово литургиЉско искуство: саставио Ље тропар ЎуЉско-—моленскоЉ икони ћаЉке ЅожиЉе.

1902.године, —ергеЉ —ахаров Ље уписао ¬ладимирску семинариЉу. “реба реЮи, да Ље Ьегово школоваЬе пало у период протеста богослова, и штраЉкова, током коЉих се делила нелегална литература. Ќишта од тога ниЉе дотицало —ергеЉа. „“оком свих година школоваЬа у семинариЉи, Ц сведочи Ьен ректор, Ц он се издваЉао изузетним понашаЬем, никада ниЉе допуштао никакво нарушаваЬе школске дисциплине Ц био Ље тих, скроман, пун поштоваЬа и увиРаЉан Ц карактерисала га Ље искрена религиозност и апсолутно црквено усмереЬе...“ ќн Ље блиставо завршио школоваЬе и уписао се на ћосковску духовну академиЉу, коЉу Ље завршио 1912.године, са титулом магистра богословЪа.

12. октобра 1912. године, —ергеЉ —ахаров Ље замонашен. Ќа монашеЬу Ље добио име јтанасиЉе, у част светог јтанасиЉа ѕателариЉа, патриЉарха ÷ариградског, Ћубенског чудотворца. ћонашио га Ље ректор ћосковске духовне академиЉе, епископ “еодор (ѕоздеЉевски). »сте године, јтанасиЉе Ље рукоположен за Љеромонаха. „итавог свог живота, епископ јтанасиЉе Ље сматрао себе монахом “роЉице-—ергиЉеве лавре. «аписао Ље: „£а сам наЉбоЪе године провео под кровом роРене Ћавре, под кровом ѕреподобног, мог небеског покровитеЪа, од тренутка крштеЬа; мог великог игумана, Љер сам се у ЬеговоЉ обитеЪи удостоЉио монаштва.“

” периоду измеРу 1917-1918. године, јтанасиЉе, Ље као представник монаштва, примао учешЮе у раду ѕомесног —абора ѕравославне –уске ÷ркве. јктиван рад у неколико одеЪеЬа —абора, познанства са утицаЉним прегаоцима ÷ркве, и саставЪаЬе службе свим руским светитеЪима, у сарадЬи са професором ѕетроградског универзитета Ѕ. ј. “ураЉевим, били су наЉвиша достигнуЮа Ьеговог дореволуционарног служеЬа.

Ќа —абору Ље донета одлука да ÷рква поново почне да прославЪа празник —вих руских светитеЪа. ” вези са тим, требало Ље написати посебан текст богослужеЬа. ” извештаЉу, коЉи Ље урадио професор “ураЉев на —абору, речено Ље: „” нашим тешким временима, када се Љедна –усиЉа поцепала, када Ље наше грешно покоЪеЬе погазило подвиге светитеЪа, коЉи су се старали над ствараЬем уЉедиЬене ѕравославне –уске ÷ркве, и у пештерама  иЉева, и у ћоскви, и на —еверноЉ “иваиди, и у «ападноЉ –усиЉи, требало би да благовремено успоставимо оваЉ запоставЪени празник, како би нас и нашу отпалу браЮу, из рода у род подсеЮао Љедну ѕравославну –уску ÷ркву.ƒа таЉ празник буде мали прилог нашег грешног покоЪеЬа, и мало искупЪеЬе за наш грех.“

ѕрофесор “ураЉев и Љеромонах јтанасиЉе су преузели на себе рад на коректури и допуни древног текста, коЉи Ље саставио инок √ригориЉе, Љош у 16. веку. ѕосле кончине “ураЉева, 1920. године, посао саставЪаЬа службе Ље у целости пао на плеЮа оца јтанасиЉа. » оваЉ посао Ље он испуЬавао сав своЉ живот. ѕринудно га Ље оставЪао само док Ље пребивао у заробЪеништву.

1918. године, отац јтанасиЉе се вратио у ¬ладимир, где Ље ускоро безакоЬе сасвим узело маха: скрнавЪеЬе светих моштиЉу, шпиЉунираЬе свештенослужитеЪа, затвараЬе цркви и манастира. ѕошто Ље, током 1920-1921. године био намесник ¬ладимирског –ождественског манастира, отац јтанасиЉе Ље постао сведок тога, да су целу обитеЪ заузели чекисти.

1. Љула 1921. године, архимандрит јтанасиЉе Ље поставЪен за настоЉатеЪа ЅогоЪубског манастира. ѕосле девет дана, 10. Љула, по благослову ѕатриЉарха “ихона (Ѕелавина) хиротонисан Ље за епископа  овровског. £една добра владичина познаница присеЮала се Ьегове приче, како су оца јтанасиЉа, пред архиЉереЉском хиротониЉом, позвали у канцелариЉу ƒржавне политичке управе, и претЬама покушавали да га одврате од епископства. ќн Ље одбио све понуде чекиста, и наредног дана, примио Ље архиЉереЉски чин. “оком целе 1922. године, власти су наставЪале да се играЉу са владиком, као мачка са мишем: три пута су га хапсили, и затварали у тамницу, три пута су га ослобаРали.

” пролеЮе 1922. године члан ѕолитбироа ÷  – ѕ, Ћ. ƒ. “роцки (ЅронштеЉн) разрадио Ље план раскола ѕравославне руске цркве. ќн Ље планирао, под контролом боЪшевичких специЉалних служби, ствараЬе такозване обновЪенске црквене организациЉе Ц ¬ише црквене управе (¬÷”). ” ту организациЉу Ље требало да уРу клирици, заражени социЉалистичким идеЉама, а такоРе и они коЉи су само били незадовоЪни строгим системом црквене хиЉерархиЉе, и коЉи су били спремни на сарадЬу са комунистичким властима. ѕланирали су да обновЪенце затруЉу против епископа и свештенослужитеЪа, верних патриЉарху “ихону, према боЪшевичким терминима Ц „црна сотЬа“ и „контрареволуционарно“ свештенство. ƒаЪе Ље програм “роцког предвиРао уклаЬаЬе патриЉарха и замену Ьему верних клирина, на обновЪенце, а на краЉу Ц ликвидациЉу и саме обновЪенске структуре, као нечега што Ље испунило своЉу улогу и непотребног социЉалистичкоЉ држави. ќружЉе раскола Ље постала група „∆ива црква“, формирана уз подршку √ѕ”. ƒо октобра 1922. године, више од половина „тихоновских“, то Љест, верних православЪу, архиЉереЉа Ље замеЬено на обновЪенце.

16. Љуна 1922. године, основан Ље ћеморандум троЉице Ц проглас митрополита ¬ладимирског и ЎуЉског —ергиЉа (—трагородског), архиепископа Ќижегородског ≈вдокима (ћешерског) и архиепископа  остромског и √аличског —ерафима (ћешчеракова) о признаваЬу обновЪенске ¬÷”. ≈пископ јтанасиЉе се нашао у тешком положаЉу. јко Ље до поЉаве прогласа могао да се ослаЬа на надлежног архиЉереЉа, сада Ље морао да се сам супротставЪа боЪшевицима. ” своЉим проповедима владика Ље указивао пастви на лаж обновЪенаца, о чему су ускоро известили ƒржавно политичку управу. ќкривили су га за „уношеЬе пометЬе на религиозноЉ основи меРу верницима“. ≈пископ јтанасиЉе Ље ухапшен и послат на две године у «ирЉански краЉ (сада Ц република  оми).  асниЉе се митрополит —ергиЉе покаЉао за расколништво, те га Ље патриЉарх “ихон поново примио у ѕравославну ÷ркву.

” своЉим успоменама, познати богослов —.». ‘удеЪ Ље писао о владици јтанасиЉу: „први пут сам га запазио 1923.године у ”ст —исоЪске... “ада Ље то био сасвим млади, мршави ахриЉереЉ, беле пути и врло живахан и весео. <Е> —лужио Ље прилично често, с обзиром да у локалну цркву нико од нас ниЉе ишао: тамо су били живоцрквеЬаци. Ќаравно, могао Ље да има и архиЉереЉске одежде, али Ље он преферирао своЉе обични, дотраЉали, свештенички фелон. ѕреко Ьега Ље ставЪао омофор. ЌиЉе имао ни уобичаЉену митру, високу, обложену драгим камеЬем и природним брилиЉантима. Мегова Ље била мала, платнена, по узору на древне митре руских светитеЪа, без камеЬа и украса, само са иконама...“

ЌаЉпре Ље опремЪена домаЮа црква, наравно у име —вих —ветих, у земЪи –ускоЉ засиЉавших. «атвореници, пошто су се ближе упознали са епископом јтанасиЉем, добиЉали су од Ьега толико много духовне помоЮи, да су своЉе утиске чували годинама. „Ѕлагодаран сам Ѕогу што ми Ље, 1923. године у ”ст  емиЉу, послао то прелепо познанство са ¬ама и другим, кристално чистим ахрипастирима и пастирима. Ѕлагодаран сам и што сам могао да научим од ¬ас много доброг. “оком читавог живота, ма где био, па и све до данас живим, и трудим се према вашим поукама....–иза коЉу сте ¬и сашили, и до данас Ље цела, и завештао сам да ме у ЬоЉ сахране“, Ц писао Ље владици протоЉереЉ ¬асилиЉе ћухин, 1958. године.

«атворским свештенослужитеЪима су дозвоЪавали само да служе у своЉим становима и у присуству других чланова затворске администрациЉе. ЌаЉважниЉе што су тражили из ”праве, било Ље да на богослужеЬима не присуствуЉе локално становништво.

” фебруару 1925. године, владика јтанасиЉе се, пошто Ље провео у «ирЉанском затвореништву око две и по године, вратио у ¬ладимир. Ќа Љесен 1926. године, Ьега Ље посетио епископ ѕавлин ( рошечкин), коЉи Ље пред таЉне изборе скупЪао гласове за избор новог патриЉарха (светитеЪ “ихон се упокоЉио у априлу 1925. године, а избори за новог предстоЉатеЪа ÷ркве, забранили су боЪшевици). 8. децембра 1926. године, епископа ѕавлина су ухапсили, а 2. Љануара 1927. године епископ јтанасиЉе Ље поново ухваЮен и осуРен на три године заточеништва у —оловецком концентрационом логору.

ќд маЉа 1927. до Љануара 1930. године, епископ јтанасиЉе Ље радио као стражар и рачуновоРа у логорским испоставама на копну. «атим Ље, после краткотраЉног пребиваЬа на —оловках, (где Ље имао среЮу да, заЉедно са другим архиЉереЉима одслужи пасхално богослужеЬе), након болести тифуса, био премештен у инфективне бараке на ѕоповом острву (сада раЉон г. еми у  арелиЉи).

” марту 1930. године, владику су послали у “урухански краЉ. ќвде га Ље, у селу ћеЪниноЉе, на обали £енисеЉа, стигла вест о кончини дубоко воЪене маЉке ћатроне јндреЉевне. “у Ље почео да пише своЉ рад „ќ помиЬаЬу упокоЉених по уставу ѕравославне ÷ркве“. ќд фебруара до Љуна 1932. године, епископ јтанасиЉе Ље живео у селу —еливанихе, где се налазио, исто као заточеник, и митрополит  ирил (—мирнов). ѕрисно комуницираЉуЮи, владике су често разговарале о тешком положаЉу у коЉем се тада налазила ѕравославна ÷рква.

” ———– власти су правно признавале само обновЪенске структуре, а све православне парохиЉе су де Љуре биле нелегалне. ћитрополит —ергиЉе (—трагородски) Ље почео преговоре са властима, трудеЮи се да, путем компромиса легализуЉе групу епископа коЉу Ље лично предводио. ƒоговор Ље био постигнут, и Љула 1927. године он Ље обЉавио декларациЉу, у коЉоЉ Ље у име ÷ркве изразио свенародну благодарност „совЉетскоЉ власти за... пажЬу према духовним потребама православног становништва“, и уверио власти да „ми неЮемо злоупотребити пажЬу коЉа нам Ље указана“. ѕонизни тон, беседа захвалности богоборачкоЉ власти, покушаЉ да се заробЪени свештеници и мирЉани представе као неприЉатеЪи совЉетске власти, осуРиваЬе браЮе у диЉаспори, изопштили су митрополита —ергиЉа, од комуникациЉе са многим архиЉереЉима, свештеницима и парохиЉанима. ƒошло Ље до поделе Ц страшна трагедиЉа ÷ркве. ≈пископ јтанасиЉе и митрополит  ирил су сматрали да Ље митрополит —ергиЉе пошао на недопустив компромис са влашЮу, мотивисан тиме што документа коЉа Ље обЉавио нису имала законску снагу, с обзиром да су били издата без благослова егзарха патриЉаршиЉског престола, митрополита ѕетра (ѕоЪанског), коЉи Ље био у заточеништву.

≈пископ јтанасиЉе Ље одбио да призна црквену администрациЉу митрополита —ергиЉа (—трагородског). ” свом познатом писму, своЉоЉ духовноЉ деци, он Ље писао: „ ада Ље митрополит —ергиЉе изЉавио да Ьегово пуномоЮЉе проистиче од пуномоЮЉа митрополита ѕетра, и да он, митрополит —ергиЉе, свецело зависи од митрополита ѕетра, сви смо признали митрополита —ергиЉа као законског руководиоца црквеног живота ѕравославне –уске ÷ркве, чиЉи првоЉерарх наставЪа да буде митрополит ѕетар.  ада се митрополит —ергиЉе, пошто ниЉе био задовоЪан оним што Ље имао и што Ље могао да има, за живота законског првоЉерарха –уске ÷ркве, низом поступака показао као претендент на право првоЉерархам и када Ље у свом часопису обЉавио да Ьему, митрополиту —ергиЉу, не само да припадаЉу сва права егзарха, него и да Ље он „заменик заоденут партиЉаршиЉском влашЮу“ (∆урнал ћосковской патриархии. 1931. є 1. стр. 5) и да сам наш законски првоЉерарх, митрополит ѕетар нема права да се „меша у управЪаЬе, и своЉевоЪно да исправЪа чак и грешке свог заменика“ (исто тамо) Ц тада Ље одреРени броЉ ахрипастира, укЪучуЉуЮи и мене лично, признао да, то што Ље учинио митрополит ѕетар, такво присваЉаЬе свих права првоЉерарха за живота нашег законитог, канонског првоЉерарха, митрополита ѕетра Ц лишава узурпатора и оних права у вези са црквеним пословима, коЉе Ље у своЉе време добио. ”Љедно, ослобаРа православне од подчиЬаваЬа митрополиту —ергиЉу и синоду коЉи Ље образовао“.

јвгуста 1933. године, пола године након завршеног рока коЉи Ље био одреРен приговором, био Ље ослобоРен. ѕо повратку из заточеништва, у децембру 1933. године, архиепископ јтанасиЉе Ље послао митрополиту —ергиЉу писмо, у коЉем Ље отворено исказао своЉу позициЉу. ќдбиЉаЉуЮи било какво учешЮе у раду под руководством нове црквене администрациЉе, владика ниЉе сматрао за грех да се посеЮуЉу храмови, у коЉима се помиЬао митрополит —ергиЉе.

ќд 1933. године, до новог хапшеЬа, 1936. године, епископ јтанасиЉе Ље живео у ¬ладимирскоЉ области.  аткад Ље илегално долазио у ћоскву. ”споставио Ље везу са члановима црквених заЉедница, коЉе нису помиЬале митрополита —ергиЉа. ѕре свега, на Ьих се односе парохиЉани храма —ветитеЪа ЌиколаЉа в  лениках, а такоРе и духовна чада архимандрита —ерафима (ЅатЉукова), протоЉереЉа ¬ладимира Ѕогданова, свештеника ¬ладимира  риволуцког, оца јлександра √омановског, оца ћихаЉла Ўика и других. ¬ладика јтанасиЉе Ље обЉединио распарчане парохиЉе, лишене пастира коЉи су погинули у логорима, или коЉи су мучени у затворима. ” црквеним заЉедницама ћоскве, где се за богослужеЬем ниЉе помиЬало име митрополита —ергиЉа, сматрали су за свог владику јтанасиЉа, и Ьегово име су помиЬали одмах након имена егзарха патриЉаршиЉског престола митрополита  рутицког ѕетра (ѕоЪанског).

1.маЉа 1936. године епископ јтанасиЉе Ље поново ухапшен и послат у Ѕеломорско-ЅалтиЉски логор, са роком од пет година.  ако му Ље здравЪе веЮ било ослабЪено, радио Ље на сечи шума, гладовао. ¬ише пута Ље био у кажЬеничком одеЪеЬу, одакле су сваке ноЮи изводили затворенике на стреЪаЬе. ¬ладика се сваког часа спремао за смрт. »пак, краЉем октобра 1936. године, вратили су га на старо место. ѕочетком рата, затворенике су депортовали у ќнежске логоре. »зненаРуЉуЮе Ље како, прилично болестан и измучени епископ успео да преРе тих 400 километара пешице!

” наЉтежим околностима, владика јтанасиЉе Ље сачувао способност да бодри друге. 1941. године, ослобоРен Ље, и за место пребиваЬа изабрао Ље град »шим, где Ље живео око две и по године. —тално су га посматрали. ” новембру 1941. године, епископа су поново ухапсили. ќвог пута су случаЉ назвали бучним и лажним именом „јнтисовЉетско црквено подземЪе“. 1946. године, епископа јтанасиЉа су послали у “амниковски логор, а приликом ствараЬа —пециЉалних логора ћ¬ƒ, пребацили су га овамо Ц као посебно опасног државног преступника.

ƒок Ље био у заточеништву, владика Ље сазнао да Ље за новог патриЉарха на ѕомесном сабору изабран митрополит јлексиЉе (—имански). ќдмах након што Ље о томе био обавештен, он Ље почео да се моли за патриЉарха као „законског првоЉерарха –уске ѕравославне ÷ркве, коЉи Ље признат од стране свих источних патриЉараха, кроз кога се свршава и наше ЉедиЬеЬе са ¬асеЪенском ÷рквом“.

18. маЉа 1954. године, епископ јтанасиЉе Ље принудно послат из ƒубравлага у «убово-ѕоЪански дом инвалида, затворену установу логорског типа. ќдатле Ље успео да се ослободи само захваЪуЉуЮи свом старом другу, и духовном сину Ц £егору £егоровичу —едову, коЉи Ље оформио старатеЪство и довезао светитеЪа у своЉ дом, у град “утаЉев. 27. Љуна 1954. године, владика Ље написао у свом дневнику: „»спунило се 33 године архиЉереЉства. «а то време: на епархиЉском трону Ц 33 месеца. Ќа слободи Ц 32 месеца. ” прогонству Ц 76 месеци. ” ланцима и мучном раду Ц 254 месеца“.

Ќакон ослобоРеЬа од робства, епископ јтанасиЉе, Ље успоставио везу са своЉим старим познаницима из ћоскве, «агорска (сада —ергиЉев ѕосад), —иктивкара, ¬ладимира, и многих других градова и села. ќн Ље одмах написао извештаЉ ѕатриЉарху јлексиЉу, и саставио посланице пастви, позиваЉуЮи их да буду ревносни у богослужеЬима, и —ветим “аЉнама у московским храмовима.

4. октобра 1955. године, владика се преселио у сеоце (сада град) ѕетушки, ¬ладимирске области, где Ље провео своЉе последЬе дане. —ветитеЪ Ље председавао редовном  алендарско-богослужбеном комисиЉом при —ветом —иноду. –ад на прикупЪаЬу и исправЪаЬу црквених служби наставио Ље до краЉа своЉих дана. ¬ладика Ље велику пажЬу придавао пажЪивоЉ русификациЉи богослужбеног Љезика, да би приближио „наше дивно богослужеЬе, наше чудесне песме уму руског народа“. ” ѕетушкам Ље завршио и саставЪаЬе текста службе свим руским светитеЪима, саставио Ље и кЬигу молебана и богослужбених песама.

» током овог периода живота, епископ јтанасиЉе се налазио, према речима ћ. ≈. √убонина „на маргинама црквеног живота“, премда му ниЉе било забраЬено општеЬе са верницима. ЌаЉиздржЪивиЉи и наЉоданиЉи Ъуди ÷ркве, држали су се владике, коЉи се нашао у центру истинског, веома динамичног, премда скривеног црквеног живота, о чему сведочи Ьегова преписка.

≈пископ јтанасиЉе се скончао 28. октобра 1962. године и био Ље сахраЬен на —таром гробЪу у ¬ладимиру.

ќдредбом јрхиЉереЉског сабора –уске православне цркве, коЉи се одржавао од 13. до 16. августа 2000. године, епископ јтанасиЉе  овровски Ље приброЉан лику светитеЪа, у чину свештеноисповедника. 14. октобра 2000. године, било Ље обретеЬе Ьегових моштиЉу. 29. октобра, су литиЉом пренесене у манастир –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице, у ¬ладимиру. ƒан Ьеговог прославЪаЬа Ље 15. (28) октобар.

„ланак припремЪен уз подршку ћеРународног фонда за финансираЬе проЉеката „ѕравославна инициЉатива 2017-2018“

ќлга  осик,
ƒоктор филологиЉе, главни научни сарадник одеЪеЬа за нову историЉу –уске ѕравославне ÷ркве ѕ—“√”
—а руског »ва ЅендеЪа

Ђ–оссийское историческое обществої

20 / 06 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0