Srpska

Ѕог Ље реалност

 Ьига „Ќе боЉ се, само веруЉ“ представЪа двадесет и Љедну беседу о параболама из —тарог и Ќовог «авета. ќтац јндреЉ “качов, будуЮи талентован кЬижевник, и искусан духовник, приближава читаоцу, смисао библиЉских парабола кроз савремену конструкциЉу текста. Ќа таЉ начин, отац јндреЉ сабира и сажима ЉеванРеЪску истину, науку светих отаца, са своЉом дугогодишЬом пастриском праксом, и сублимира их у збирку проповеди, о ЅиблиЉи, о Ѕогу, о вери и месту религиЉе у савременом свету. „итаЉуЮи кЬигу „Ќе боЉ се, само веруЉ“, читалац стиче утисак да Ље свака беседа упуЮена управо Ьему. “ако нас отац јндреЉ подсеЮа, и скреЮе пажЬу, измеРу осталог, и на значаЉ ЅиблиЉе као свете кЬиге, на значаЉ Ьеног пажЪивог и посвеЮеног ишчитаваЬа, на силу молитве, смиреЬа и покаЉаЬа, на то шта Ље ¬оЪа ЅожиЉа о нама, и колико Ље роптаЬе против исте штетно. ”Љедно, улива нам снагу и Ъубав за веру у Ѕога, у добро, и изнова и изнова понавЪа оно што савремени хришЮанин све чешЮе заборавЪа, да Ље све могуЮе ономе коЉи веруЉе.

***

Ѕог Ч то Ље ќнаЉ о  оме не бисмо имали никаквих питаЬа да нисмо грешни, да нисмо испали из раЉа, као што птиЮ испада из гнезда, Ч тада би све било другачиЉе и Ѕог не би био проблем. —ада Ље Ѕог проблем и питаЬе. ƒа ли ќн постоЉи? јко постоЉи, где Ље ќн? ј ако постоЉи и ако Ље негде, онда  акав Ље ќн? Ўта сам ћу Ља дужан? Ўта Ље ќн мени дужан? ” човеку се поЉавЪуЉе мноштво питаЬа. јли, свега тога не би било да ми нисмо сагрешили и да грех ниЉе заслепео наше очи. ћорамо да признамо да су сва тешка и компликована питаЬа о Ѕогу тешка управо због наше греховности, помрачености нашег ума. Кудски ум Ље помрачен, ослабЪена му Ље воЪа,човек Ље изнурен, дезориЉентисан, данас мисли Љедно, сутра друго, сада мисли Љедно, а после пола сата нешто сасвим друго. “оком Љедног минута може се колебати срцем налево и надесно. «ато што Ље, понавЪам, дезориЉентисан и помрачен.

††††

Ѕог Ч то Ље прва и наЉвиша реалност. «апитаЉте се, шта Ље за вас реално. –еалан Ље сто на коЉи се наслаЬам. –еална Ље кЬига коЉу могу да листам, читам и препричавам. –еално Ље електрично светло. –еални су зидови коЉе не могу пробити руком, а ако ударим у Ьих, одбиЮу се. –еална Ље и маса ствари коЉе се непосредно односе на мене: реалан Ље крст на моЉим грудима, коса на моЉоЉ глави... јли, Ѕог Ље много реалниЉи, и уколико то не осеЮамо, разлог Ље што смо згрешили и отпали од благодати. —ви су згрешили, сви су лишени славе ЅожиЉе.

Ѕог Ч то Ље живот сам по себи. ∆ивот нису хлеб и вода, ни процветали цвет, нити дете коЉе се тек родило, све су то поЉаве живота. ј живот сам по себи Љесте Ѕог, и ќн Ље прва и наЉважниЉа реалност. “а наЉпростиЉа истина нам ниЉе очигледна само зато смо, нажалост, деца грешног јдама и што су нам разум, воЪа и осеЮаЬа помрачени грехом.

¬раЮаЬе човека к Ѕогу Ље дуготраЉан, компликован пут. „овек страда, Љер човек ниЉе само homo habilis Ч Ђ човек способни ї, ни само homo sapiens Ч Ђ човек разумни ї, ни само homo erectus Ч Ђусправан човекї. „овек Ље Љош и homo passus (од passion Ч страдаЬе, страсти) Ч Ђчовек коЉи страдаї. £една од човекових карактерних особина Ље Ьегово константно страдаЬе: или споЪашЬе, или унутрашЬе, а наЉчешЮе и Љедно и друго. „овек страда, Љер живи неприродним животом, страда зато што живи далеко од »звора живота, отцепЪен Ље од Мега. јко желите, то Ље попут телефона коме се празни батериЉа и он пишти: „’итно ме стави на пуЬач. ќдвоЉен сам од извора напаЉаЬа, моЉа батериЉа умире...“ » црвеном лампицом сигнализира да Љош само мало Ч и угасиЮе се. »сто и човек. ј »звор живота, ∆ивот сам по себи, ∆ивот по имену „£ехаЉе“ (ЉевреЉско „£ахве“, значи „ќнаЉ  оЉи Љесте“) Ље Ѕог. Ќе бисмо сумЬали у Мега, да ниЉе греха, и Равола и свих наших личних грехова, и грешака, и сл.

—ви се ми налазимо у тужном стаЬу коЉе врло добро описуЉе “Љутчев. „овек:

” безверЉу Ље сух, опустошен,
ј неподношЪив терет данас носи...
» схвата да Ље сав упропаштен,
» жеРа веру Ц али он да проси...

”миремо од безверЉа, умиремо док се одваЉамо од »звора живота. Ќаша батериЉа сигнализира: „£ош мало и угасиЮу се...“ ”тичница Ље поред. »мамо утикач и имамо пуЬач. ѕостоЉи ÷рква, постоЉе —вете “аЉне. јли им не прибегавамо због гордости и што сумЬамо у постоЉаЬе Ѕога, у делотворност тог »звора напаЉаЬа.

—тога, питаЬе о Ѕогу ниЉе празно питаЬе. “о Ље питаЬе теоретско и филозофско, а уЉедно и животно. “о Ље питаЬе жедних, оних коЉи траже воду. јко ожеднелом човеку у пустиЬи кажемо: „ЌеЮу ти дати воду, али ево ти Ьена формулаЧ H2O “, Ч то Юе бити изругиваЬе. јко савременом човеку кажемо, на пример, Ѕог постоЉи, али га не приведемо Ѕогу Ч то Юе бити изругиваЬе. „√де Ље ќн? «ашто сам болестан, зашто сам сиромашан? «ашто ме Ље жена оставила, зашто су деца болесна? Ўто ми Ље умро отац? «ашто??? √де Ље ваш Ѕог?“ —тога, треба омогуЮити човеку благодатно искуство проживЪаваЬа Ѕожанске реалности. «бог тога и постоЉи ÷рква.

Ѕез ÷ркве Ље бесмислено започиЬати разговор о Ѕогу. —ви говоре о Ѕогу, а ÷рква проЉавЪуЉе Ѕога, али проЉавЪуЉе кроз богослужеЬа, преко —ветих “аЉни, своЉих праведника, светитеЪа. Ќаш бол у срцу, наше стрепЬе, бриге су управо о томе да Ъуди траже Ѕога и пронаРу √а. ќ томе Ље и говорио апостол ѕавле у Љедном од своЉих проповедничких дела: у ƒелима апостолским записане су Ьегове речи о томе, да Ље √оспод Ѕог од Љедне крви размножио по своЉ земЪи мноштво народа и дао одреРени духовни задатак: ƒа траже √оспода, не би ли га барем опипали и нашли, премда ниЉе далеко ни од Љеднога од нас; £ер кроз Ьега живимо, и мичемо се, и Љесмо (ƒела ап. 17, 27Ц28). ЌиЉе далеко од човека Ч моралног биЮа, а човек Љесте створеЬе морално. “ако Ље предодреРен. ЌиЉе створеЬе коЉе само Љеде, пиЉе, корача усправно, о нечему прича, веЮ створеЬе коЉе поставЪа себи питаЬа: „ о сам?“, „ќдакле сам?“, „ уда идем и како треба да живим?“ “аква питаЬа само човек себи поставЪа. Ќи нилски коЬ, ни жирафа, ни антилопа, хрчак, пацов нити врабац Ч никога не муче питаЬа егзистенциЉе. —амо човека. ќн се пита: „ о сам Ља?“ “реба да тражи Ѕога, не би ли га барем опипао и нашао. “ако да Ље трагаЬе за Ѕогом наЉважниЉи егзистенциЉални задатак човека.

Ѕог Ље очигледна реалност, а човек Ље воЪено ЅожиЉе створеЬе коЉе Ље испало из правог живота и доспело у зону неких привидности Ч у краЪевство кривих огледала. » залутало у том краЪевству, и осеЮа своЉу велику муку и нелагодност што се налази у нестварном животу. ѕошто осеЮа своЉе пребиваЬе у лажи, почиЬе да промишЪа и тражи: где си “и? «ашто сам овде?  о си “и,  оЉи ме Ље створио? ƒа ли “и постоЉиш? “о су стравична, врела питаЬа, коЉа раРаЉу човека у човеку, тада му се Ѕог постепено открива.

Ѕог Ље наЉвиша, наЉчистиЉа реалност коЉу не подвржемо сумЬи. ћожемо сумЬати у то, да Ља видим вас, а ви видите мене. ћожда спавамо, можда Ље све сан. ” то можемо сумЬати. јли да сумЬамо да Ље Ѕог реалност, то не смемо. ќн Ље пут, истина и живот (£н. 14, 6); и ќн Ље реалност, помрачена за човека због тога што се Раво са Ьим неслано нашалио, а ми прихватили ту шалу и именовали животом оно што живот ниЉе. «ато Ље трагаЬе за Ѕогом трагаЬе за собом правим, и трагаЬе за правим извором са коЉег можемо пити без престанка, не умируЮи.

јли Ља сам тек почео причу о Ѕогу.

ƒобро Ље говорити о Ѕогу, Љер Ље ќн овде, ќн чуЉе. √оспод никуда ниЉе отишао. ќн ниЉе далеко у небесима, ќн Ље близу, ќн чуЉе наше речи. Ќека би ќн испунио наше речи —воЉом благодаЮу, да наРу одЉек у срцима слушалаца. ƒа нам да разум да кажемо више и боЪе о Мему.  ако светитеЪ √ригориЉе Ѕогослов каже, „сеЮати се и говорити о Ѕогу, важниЉе Ље него дисати“.

ƒакле, ќн Ље живот и ќн Ље прва и наЉважниЉа реалност.

—а руског »ва ЅендеЪа

28 / 06 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0