Srpska

«ашто ”краЉини ниЉе потребна аутокефалност Ц пример ѕоЪске

††††

јутокефалност ѕоЪске ѕравославне ÷ркве, коЉу данас за пример узимаЉу поборници украЉинске аутокефалиЉе, резултирала Ље страшним прогонима православаца у ѕоЪскоЉ.

Ќедавно, 22. Љуна, навршило се 70 година од тренутка када Ље ѕоЪскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви дарована аутокефалност. ƒелегациЉа ѕоЪске ÷ркве на челу са архиепископом Ѕелостокским и Ѕелским “имотеЉем се, 1948. године, обратила –ускоЉ ѕравославноЉ ÷ркви са молбом о осниваЬу канонске аутокефалне ѕравославне ÷ркве на териториЉи поЪске државе.  ао резултат тих залагаЬа потписан Ље Ђјкт о поновном обЉедиЬеЬу ѕоЪске ÷ркве са –уском ѕравославном ÷рквом и о дароваЬу аутокефалиЉеї.

¬реди напоменути да Ље том акту претходила дуга и трагична историЉа, веома слична ономе што се сада дешава у ”краЉини. јко би постоЉала некаква ЂреинкарнациЉаї историЉских догаРаЉа, могло би се реЮи да данашЬа ”краЉина иде истим путем као и ѕоЪска пре 100 година. ”печатЪива Ље сличност политике коЉу Ље према ѕравославноЉ ÷ркви водила тадашЬа поЪска држава и политике коЉу данас воде украЉинске власти.

 ада Ље ѕоЪска постала независна, Ьене власти су одлучиле да Ље на ЬеноЉ териториЉи недопустиво присуство црквене структуре повезане са –уском ѕравославном ÷рквом. Ќа пример, 1921. године, министар вера у поЪскоЉ влади извесни –атаЉ, обЉаснио Ље православним епископима да ѕравославЪе као вера може бити легално само у условима црквене аутокефалиЉе.

—а своЉе стране, министар образоваЬа ѕоЪске Ље почетком 1923. године изЉавио следеЮе: Ђ¬лада ѕоЪске не може допустити да се ѕравославном ÷рквом у ѕоЪскоЉ управЪа ван Ьених граница. — те тачке гледишта, питаЬе о аутокефалности Ље политичко питаЬе... «ависност ѕравославне ÷ркве у ѕоЪскоЉ од власти ћосковског ѕатриЉарха Љеднака Ље подчиЬеЬу руским властима, што поЪска влада не може допустити.ї «ар та реторика не подсеЮа на данашЬу ”краЉину у коЉоЉ председник ѕорошенко изЉавЪуЉе да Ље независноЉ ”краЉини потребна независна црква?

»засланик поЪске владе £одко, посетио Ље “урску 1920. године, у циЪу разЉашЬеЬа питаЬа о подчиЬеЬу ѕоЪске ÷ркве  онстантинопоЪском ѕатриЉархату. ‘анариоти су, судеЮи по неким изворима, позитивно одговорили на ту молбу. »нтересантно Ље да су фанариоти у преписци са представником –уске цркве, архиепископом јнастасиЉем (√рибановским), слали гаранциЉе да Ђон нема разлога да се узнемирава у вези са било каквом одлуком, коЉа би била неприхватЪива за –усиЉуї.

 ако Ље могуЮе овде не застати и подсетити се изЉаве савременог представника  онстантинипоЪа, архиепископа £ова (√ечиЉа), коЉи Ље у августу 2016. године рекао да ‘анар неЮе стварати паралелну црквену ЉурисдикциЉу у ”краЉини. —етимо се и речи утицаЉног свештеника истог ѕатриЉархата, јлександра ( арлуцоса), коЉи Ље уверавао да  онстантинопоЪ као ћаЉку ÷ркву на подручЉу ”краЉине признаЉе Љедино –уску ѕравославну ÷ркву.

” августу 1921. године, поЪска влада Ље водила преговоре са –уском ÷рквом о дароваЬу аутокефалиЉе ѕоЪскоЉ ÷ркви.  ао гест добре воЪе руски патриЉарх “ихон дао Ље ѕоЪскоЉ ÷ркви широку аутономиЉу. ѕо Ьеговом мишЪеЬу, нису се стекли услови за пуну аутокефалност из разлога што ѕоЪска ниЉе православна држава, а даривати аутокефалиЉу некоЉ националоЉ маЬини би било, у наЉмаЬу руку, чудно. ” сваком случаЉу, поглавар –уске ÷ркве ниЉе одбиЉао могуЮност разматраЬа тог питаЬа, али Ље настоЉао на томе да аутокефалиЉа треба да буде дарована канонским путем, а не под притиском политичара.

ѕатриЉарх “ихон Ље 1922. године био ухапшен од стране комуниста и диЉалог Ље прекинут, а поЪски архиЉереЉи нису имали довоЪно стрпЪеЬа да обнове преговоре под боЪим условима. ” маЉу исте године, Ђ¬аршавски саборї коЉи се састоЉао из свега три епископа обЉавио Ље аутокефалност ѕоЪске ÷ркве. —ви архиЉереЉи коЉи нису били сагласни са том политиком били су принуРени да напусте ѕоЪску. —тога Ље ову одлуку поЪско свештенство донело без било какве опозициЉе.

††††

 онстантинопоЪски патриЉарх √ригориЉе VII Ље 1924. године подписао “омос є 4588 о дароваЬу аутокефалиЉе ѕоЪскоЉ ÷ркви. «ванични повод за ову контроверзну одлуку била Ље жеЪа да се помогне православцима у ѕоЪскоЉ, али архиви сведоче о великоЉ новчаноЉ Ђблагодарностиї поЪске владе упуЮеноЉ цариградском патриЉарху у износу од 12 хиЪада британских фунти. »пак, патриЉарх √ригориЉе ниЉе успео да се окористи овим средствима Љер Ље убрзо затим преминуо.

”краЉински поборници аутокефалности из неког разлога представЪаЉу поЪски сценарио као нешто што треба узети за пример, као прецедент на коЉи се може позивати у тражеЬу аутокефалиЉе за ѕравославну ÷ркву у ”краЉини. ћада, постоЉи одреРена доза ирониЉе у томе што се украЉински аутокефалисти позиваЉу на ѕоЪску. “а идеална слика у коЉоЉ поЪске власти ЂспасаваЉуї православце од ЂимпериЉалнеї ћоксве и живе у Ђслозиї са ”краЉинцима Ље демантована суровом реалношЮу поЪске ЂпацификациЉеї и ЂреституциЉеї.  ако се испоставило, аутокефалиЉа Ље била пуки инструмент за уништеЬе ѕравославЪа у ѕоЪскоЉ.

ѕоЪске власти уопште нису тражиле независност православних епархиЉа како би их начинили равноправним члановима поЪског друштва, или како се то данас каже, како би спровели ЂреинтеграциЉуї. ”краЉински историчар и публициста £арослав √рицак пише: Ђ”место да наРе заЉеднички Љезик са ”краЉинцима, тиме демонстрираЉуЮи преимуЮство демократиЉе и да их подстакне да узму активну улогу у поЪскоЉ држави, поЪска влада Ље непрестано прибегавала репресиЉи.ї ј поЪски публициста «бигЬев «алуски примеЮуЉе: ЂѕоЪска измеРу два светска рата никада ниЉе била интегрисана држава. ”век Ље постоЉала ѕоЪска "ј" и ѕоЪска "Ѕ"ї.

” треЮоЉ и четвртоЉ децениЉи прошлог века, у ѕоЪскоЉ Ље била уништена треЮина православних храмова, измеРу осталих и монументални храм јлександра Ќевског у ¬аршави, док Ље знатан броЉ цркава предат на коришЮеЬе католичкоЉ цркви. ƒржавни чиновници су спроводили политику ЂполонизациЉеї, приморавали су православне свештенике да користе поЪски Љезик у богослужеЬу и при обраЮаЬу пастви. ѕосебно Ље за православце било тешко стаЬе у ’олмскоЉ и ѕодлашкоЉ области на данашЬем истоку ѕоЪске. ћало боЪе им Ље било у ¬олинскоЉ области у данашЬоЉ западноЉ ”краЉини, али само зато што ѕоЪска тамо ниЉе успела да спроведе намерене процесе Љер Ље избио ƒруги светски рат.

«арад прегледности, осврнимо се на званичну статистику Ћублинске области тог времена коЉа сведочи да Ље 145 православних храмова предато католичкоЉ цркви, до краЉа 1930. године. ќд тог броЉа, Ьих 122 су предати католицима услед ЂстихиЉне реституциЉеї, коЉу Ље на своЉу руку спровело римокатоличко свештенство, потпомогнуто локалним становништвом. ƒок Ље 23 храма, коЉе су поЪске власти означиле као сувишне, било срушено. » ту Ље реч само о ЉедноЉ области.

”ништеЬе саборног храма јлександра Ќевског у ¬аршави ”ништеЬе саборног храма јлександра Ќевског у ¬аршави
††††

¬аршавски комитет за питаЬа националних маЬина (коЉи подсеЮа на ќдеЪеЬе за верска и маЬинска питаЬа украЉинског ћинистарства културе) Ље 1935. године расписао конкурс за ЂполонизациЉуї ѕравославне ÷ркве. —инод ѕоЪске ѕравославне ÷ркве Ље, 17. октобра 1936. године, донео решеЬе о превоРеЬу литургиЉе на поЪски Љезик. ѕоЪске власти су истовремено одлучиле да затворе православну богословиЉу у  ременцу, коЉа Ље била Љедина образовна институциЉа за православно свештенство у целоЉ ¬олинскоЉ области.

„ак Ље и воЉска била укЪучена у процес асимилациЉе православаца. ѕоЪски министар воЉни, “адеуш  аспжицки, Ље на састанку вишег командног кадра, 1936. године, изЉавио да поЪска држава треба да тежи ЂподчиЬеЬу одреРених конфесиЉа асимилационом утицаЉу поЪске културеї. ” децембру исте године у ЋублинскоЉ и ¬олинскоЉ области основан Ље  оординациони комитет на челу са генералом ћечиславом —моравинским. Мегов задатак Ље био спровоРеЬе кампаЬе покатоличеЬа православаца. ќдлуке тог комитета су биле обавезуЉуЮе за све месне органе власти.

” ¬олинскоЉ области том Ђмисионарскомї делатношЮу су се занимали такозвани Ђ орпуси заштите пограничних области Ц  ќѕї. ” ’олмскоЉ и ѕодлашкоЉ области, представник горепоменутог комитета Ље био генерал Ѕрунон ќлбрихт. ќн Ље издавао директиве коЉе су се односиле на период коЉи Ље обухватао дуги низ година. ћеРу Ьима су: припрема Љавног мЬеЬа кроз медиЉе (у штампи су обЉавЪивани чланци о украЉинскоЉ претЬи, у коЉима Ље ѕравославна ÷рква била оптуживана и за украинизациЉу и русификациЉу), формираЬе месних веЮа (сличних украЉинским сеоским референдумима за прелазак под ЉурисдикциЉу неканонског киЉевског патриЉархата), коЉа су изгласавала ЂликвидациЉеї православних храмова. ѕоЪски чиновници су на располагаЬу имали разне репресивне мере Ц хапшеЬа, глобе, отпуштаЬа с посла...

” исто време када су комунисти уништавали православне храмове у –усиЉи, ѕоЪаци су Љеднако поступали на своЉоЉ териториЉи. ”змимо за пример храм у селу ћежлесЉу, Ѕелског округа: Ђ”Љутру у 7 часова, у село су се на 8 камиона довезли поЪски полицаЉци и радници. ѕолицаЉци су гуменим пендрецима растерали народ и формирали обруч око цркве.  омандир ¬оЉт Ље почео да тражи свештеника коЉи се скрио у другом селу. –адници су кренули да руше кров, да ломе и избацуЉу из цркве иконе и иконостас. ќко поднева успели су да обруше велико кубе, а потом су тестерама резали зидове, свезивали их конопцима и рушили. Ќегде око 3 часа изЉутра, након што су завршили своЉу каиновску работу, полициЉа и радници су напустили село.ї «амените неке речи и пред очима Юе вам се указати сцене рушеЬа цркава од стране комуниста.

“о се никако не може назвати успехом црквене дипломатиЉе  онстантинопоЪског ѕатриЉархата. ”опште, треба констатовати да ‘анар никада и ниЉе осеЮао важност историЉског момента и површно Ље оцеЬивао разне догаРаЉе у многим сложеним ситуациЉама. ћожемо се присетити како Ље цариградски патриЉарх √ригориЉе подржавао руске ЂобновЪенцеї и позивао патриЉарха “ихона да остави патриЉаршиЉски престо. » све то у периоду када Ље –уска ÷рква преживЪавала наЉсуровиЉе прогоне и када ЉоЉ Ље, као никада пре, била потребна подршка!

“ешко Ље реЮи шта би било да су поЪске владике сачекале са проглашеЬем аутокефалности. јли постоЉе мишЪеЬа да догаРаЉи не би кренули тако деструктивним путем. ѕо речима архиепископа ѕекиншког »нокентиЉа (‘игуровског), да су поЪски епископи били сложни са руским архиЉереЉима и да су се ослонили на –уски «агранични —инод, тада би ÷рква заЉедничким напорима могла да се супротстави прогонима коЉима Ље било подвргнуто православно становништво ѕоЪске, али и да се успротиви уништеЬу саборног храма јлександра Ќевског у ¬аршави.

ƒанас Ље иста ситуациЉа Ц ÷ариград не види целу слику, не види да украЉинске власти само користе тему аутокефалности како би задовоЪиле личне интересе, а не интересе обичних верника. Ќаравно, лако Ље рекламирати се као Ђпозитиван ликї, користеЮи се популистичким методама.  обаЉаги подарити ”краЉинцима, коЉе мучи раскол, светлост истине и Љединства. —ве то лепо звучи, али зар историЉа ниЉе доказала да се непромишЪени кораци увек заврше лоше?

††††

«ар фанариоти не разумеЉу да Юе се све завршити коначним конзервираЬем раздора унутар украЉинског ѕравославЪа? » то Ље наЉбоЪа вариЉанта. ј наЉгора, коЉа Ље прилично реална, се своди на легализациЉу непризнате украЉинске цркве што Юе довести до тоталне дискриминациЉе милиона других ”краЉинаца, коЉе веЮ оптужуЉу да су Ђагенти  ремЪаї и Ђмоскалиї. » то се неЮе битно разликовати од поЪске ЂпацификациЉеї.

ћожемо додати да се сада не ради о насилном покатоличеЬу православаца. јли какве то везе има ако се украЉинске власти буду служиле истим методама против милиона православаца? ÷иЪ не оправдава таква средства, ма шта ко рекао. ƒа ли Юе историЉа икада научити оне, коЉи покушаваЉу да управЪаЉу судбином ”краЉинаца, да никада уз помоЮ насиЪа не треба давати Љеднима, а узимати од других?

— руског јлександар АокиЮ

30 / 06 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0