Srpska

ќ правилноЉ исповести

ѕревиЉаЉмо своЉу рану

††

Ц —тарче, када ми се деси да паднем у духовноЉ борби, Ља се успаничим.

Ц Ќе боЉ се. “о Ље борба, а у борби се задобиЉаЉу и ране. ќне се лече исповешЮу. ¬идиш, и у рату воЉници коЉи су раЬени у борби одмах одлазе лекару, тамо им превиЉаЉу ране, па здушно наставЪаЉу да се боре. ќсим тога, воЉници на таЉ начин стичу искуство и боЪе се чуваЉу, како поново не би били раЬени. »сто тако и ми, када задобиЉемо ране у своЉоЉ борби, не треба да се боЉимо, веЮ да потрчимо духовнику, да му покажемо своЉу рану, да добиЉемо духовне лекове и опет наставимо добар подвиг[1]. «ло Ље када се не трудимо да наРемо страсти, те страшне неприЉатеЪе душе, и не боримо се како бисмо их уништили.

Ц —тарче, неки Ъуди не иду на исповест из усрРа.  ажу: „ћожда поново учиним исти грех. «ашто онда то да исповедам? ƒа би ми се свештеник ругао?“

Ц “о ниЉе у реду! “о Ље као да раЬени воЉник каже: „ѕошто рат Љош ниЉе завршен, зашто бих превиЉао рану?“ јли ако Ље не превиЉе, искрвариЮе, па Юе и умрети. “и Ъуди можда стварно не иду на исповест из усрРа, али на краЉу тиме сами себе упропаштаваЉу. ¬идиш, Раво се користи и даровима коЉима Ље Ѕог обдарио човека. јко исповешЮу не очистимо своЉу душу када паднемо и испрЪамо се, Љер мислимо како Юемо опет пасти и испрЪати се, само додаЉемо блато на старо блато и после Ље тешко очистити га.

Ќеопходност исповести

Ц —тарче, преподобни ћарко ѕодвижник каже: „ќнаЉ ко има знаЬе и познаЉе истину, исповеда се Ѕогу, не кроз сеЮаЬе на оно што Ље раниЉе учинио, него трпЪеЬем невоЪа коЉе √а постижу. “[2] Ўта он тиме хоЮе да каже?

Ц ƒа човек треба да чини и Љедно и друго. ƒа се верник исповеда духовнику, а пре тога да се са смиреЬем исповеди Ѕогу у молитви, разобличуЉуЮи самог себе: „Ѕоже моЉ, погрешио сам, Ља сам такав-и-такав.“ јли у исто време он осеЮа и тугу, коЉа се налаже на Ьега као лек. —ветитеЪ не каже да се не треба исповедати Ѕогу и духовнику, и да Ље довоЪно само трпети невоЪе. Ўта значи Ц исповедати се? «ар то не значи Ц отворено обЉавЪуЉем оно што Ље у мени? јко Ље у теби нешто добро, хвали √оспода[3], односно Ц прослави Ѕога. ј ако Ље у теби нешто лоше, исповедаЉ своЉе грехе.

Ц —тарче, да ли човек коЉи се први пут исповеда, треба духовнику да каже све о свом раниЉем животу?

Ц ѕрви пут треба да пред духовником изнесе Љедну општу исповест. Ѕаш као што болесник коЉи оде у болницу износи лекарима историЉу своЉе болести. ќн, примера ради, каже: „»мао сам неку болест на плуЮима, али Ље то сада прошло; извршена ми Ље операциЉа са општом“ Ц или -„локалном анестезиЉомЕ“ »сто тако, на првоЉ исповести човек треба да покуша да духовнику изнесе и детаЪе из свог живота, па Юе духовник тако наЮи духовну рану како би Ље исцелио. „есто се дешава да Љедан ударац на коЉи ниЉе обраЮена пажЬа, касниЉе има озбиЪне последице.  ада човек први пут оде на исповест, имаЮе да изнесе духовнику, рецимо, сто грехова. ƒруги пут Юе имати сто десет грехова, Љер Раво подиже веЮу борбу против Ьега, будуЮи да се исповедио и покварио му посао. “реЮи пут Юе можда бити сто педесет грехова, али Юе се временом таЉ броЉ непрестано смаЬивати, све док човек не поРе на исповест са незнатним броЉем грехова.

ѕравилна исповест

Ц «ашто понекад ми не улазимо у неопходну борбу за наше исправЪеЬе, иако нас савест изобличава?

Ц “о може да се деси због неког прелома у души. јко се човек успаничи због некаквог искушеЬа, он жели да се бори, али ниЉе расположен, нема душевне снаге. “ада треба да се исповешЮу изнутра доведе у ред. »сповешЮу човек стиче утеху, укрепЪуЉе се, и благодаЮу ЅожиЉом поново у себи налази одважност да се бори. јко се не доведе у ред, Ьега могу да сколе и друга искушеЬа, и када се тако жалостан сломи Љош више, он почиЬе да се гуши помислима, да очаЉава, а после више уопште не може да се бори.

Ц ј ако се то често дешава?

Ц јко се то дешава често, човек треба да се и често доводи у ред, да отвара своЉе срце духовнику и тако поново стиче одважност за борбу. ј пошто се доведе у ред, треба да упали духовни мотор и да крене у приЪежну и постоЉану борбу како би наЉурио онога коме овде ниЉе место.

Ц —тарче, шта Ље разлог томе када не осеЮамо потребу за исповешЮу?

Ц ћожда не пратиш себе? »сповест Ље —вета “аЉна. “реба да одеш и да просто изнесеш своЉе грехе. Ўта мислиш Ц коЉе грехе? “и ниси тврдоглава? Ќемаш у себи егоизма? Ќиси нечим повредила сестру? Ќе осуРуЉеш? ѕа кад Ља одем на исповест, о чему говорим? „–азгневио сам се, осуРивао самЕ“, и духовник ми прочита разрешну молитву. јли, и ситни греси имаЉу своЉу тежину.  ада сам отишао да се исповедим код старца “ихона[4], нисам имао да му изнесем неке озбиЪне грехе, па ми Ље он рекао: „ѕесак Ље то, синко, песак.“ —итни греси се скупЪаЉу и ствараЉу гомилу песка, али та гомила тежа Ље од Љедног великог камена. „овек коЉи Ље учинио неки велики грех, непрестано мисли о Ьему, каЉе се и смирава. “и имаш много ситних грехова. ј ако упоредиш услове под коЉима си ти одрасла, и услове под коЉима Ље одрастао човек коЉи Ље учинио таЉ велики грех, увидеЮеш да си ти гора од Ьега. ќсим тога, труди се да на исповести будеш Љасна. ЌиЉе довоЪно да човек каже: „«авидим, гневим сеЕ“, веЮ треба да изнесе своЉ конкретан пад, како би стекао корист од исповести.  ада Ље у питаЬу неки тежи грех, као што Ље лукавство, треба да кажеш и шта си мислила и како си поступила. ” супротном Ц ругаш се ’ристу. „овек коЉи не исповеди истину духовнику и не откриЉе своЉ грех, како би духовник могао да му помогне, самоме себи наноси велику штету, као што болесник наноси велико зло своме здравЪу када сакриЉе болест од лекара. ј када човек изнесе себе пред духовником онаквог какав Љесте, тада духовник може боЪе да га упозна и да му боЪе помогне.

ќсим тога, човек коЉи Ље некоме учинио неправду или Ље некога повредио своЉим држаЬем, треба прво код Ьега да оде, да смирено затражи опроштаЉ и помири се са Ьим, а после да исповеди своЉ пад духовнику, како би добио разрешеЬе тог греха. “ако долази благодат ЅожиЉа. јко човек каже своЉ грех духовнику, а пре тога ниЉе тражио опроштаЉ од онога кога Ље повредио, он неЮе моЮи у души да осети мир, Љер се ниЉе смирио. £едино у случаЉу када Ље човек кога Ље повредио умро, или не може да га наРе Љер Ље променио место боравка, а он нема Ьегову адресу како би га замолио макар и преко писма за опроштаЉ, али жели да то учини Ц тада му Ѕог опрашта грех, Љер види Ьегово настроЉеЬе.

Ц —тарче, а шта ако ми замолимо некога за опроштаЉ а он нам не опрости?

Ц “ада треба да се молимо да му Ѕог смекша срце. јли понекад Ѕог неЮе да помогне да том човеку смекша срце, Љер ако би нам он опростио, могли бисмо поново да паднемо у таЉ исти грех.

Ц —тарче, када човек учини неки тежак грех, постоЉи ли случаЉ у коме он не може таЉ грех да исповеди одмах?

Ц «ашто би га оставЪао за касниЉе? ƒа се укисели?  олико више задржаваш неку трулу ствар, она све више трули. «ашто би чекао да проРе месец-два, да оде код духовника на исповест? “реба да иде што пре. «ар би чекао да проРе месец дана да би почео да лечи отворену рану? Ќе треба чекати тренутак када Юе духовник имати више времена, како би нам посветио више пажЬе. “аЉ грех треба на брзину одмах реЮи, а после, када духовник буде имао времена, треба отиЮи за нешто више, на разговор, и томе слично.

ЌиЉе потребно много времена да духовнику даш слику о себи.  ада савест дела како треба, човек у две речи може да изнесе духовнику слику свог стаЬа. јли када Ље у човеку збрка, он може да прича много а да тиме ништа не каже о себи. ≈то, приметио сам да ми неки Ъуди пишу читаве свеске, двадесет-тридесет страница извештаЉа, ситним словима писаних, и Љош неколико страница постскриптумаЕ ј све то што пишу могли су да сместе на Љедну Љедину страницу.

ќправдаваЉуЮи себе на исповести, отежавамо своЉу савест

Ц —тарче, када човек исповедаЉуЮи неки грех не осеЮа онакав бол какав Ље осеЮао након што Ље учинио таЉ грех, да ли то значи да он нема право покаЉаЬе?

Ц јко Ље прошло неко време од када Ље учинио таЉ грех, рана Ље залечена, па зато и не осеЮа исти бол. ќно на шта треба да пазимо Љесте да се на исповести не самооправдавамо.  ада одем на исповест и кажем, на пример: „–азгневио сам се“ Ц мада Ље човека на кога сам се разгневио требало и добро ошамарити, не износим ту чиЬеницу, како духовник не би почео да ме оправдава. „овек коЉи се на исповести самооправдава нема мира, ма колико био несавестан. —амооправдаЬе коЉим се користи на исповести постаЉе бреме за Ьегову савест. ј онаЉ ко има истанчану савест, па преувеличава своЉе грехе и добиЉа од духовника велику епитимиЉу Ц осеЮа неизрециву радост. ѕостоЉе Ъуди коЉи се, ако украду, примера ради, Љедно зрно грожРа, осеЮаЉу као да су узели неколико корпи грожРа и непрестано мисле о свом греху. ѕо читаву ноЮ не спаваЉу, све док се не исповеде. »ма и таквих коЉи се самооправдаваЉу, и иако су украли и гомиле корпи, кажу да су узели само Љедан грозд. «нате ли какву божанску утеху осеЮаЉу они Ъуди коЉи не само што се не самооправдаваЉу, веЮ и преувеличаваЉу своЉе сиЮушне грехе, узнемираваЉу се и много пате због неког незнатног преступа? “у се и види божанска правда и како добри Ѕог узвраЮа човеку.

ѕриметио сам да Ъуди коЉи смирено разоткриваЉу своЉе грехе пред духовником и унижаваЉу се, блистаЉу, Љер примаЉу благодат ЅожиЉу. £едан демобилисани официр ми Ље веома скрушено испричао шта Ље учинио као осмогодишЬе дечак: ”зео Ље од Љедног малишана лопту, задржао Ље код себе те ноЮи, и сутрадан Ље вратио. √овореЮи о томе, плакао Ље Љер Ље ожалостио ближЬег.  ада су га демобилисали, потражио Ље све оне коЉе Ље ожалостио за време службе, чак и оне коЉе Ље ожалостио обавЪаЉуЮи своЉу службену дужност, и затражио од Ьих опроштаЉ! “о Ље на мене оставило Љак утисак! —ву кривицу преузео Ље на себе. ќн сада живи на селу, делеЮи милостиЬу. —лужи и своЉу остарелу, деведесетпетогодишЬу маЉку, коЉа Ље готово непокретна и прикована за постеЪу. ѕошто Ље бринуЮи о ЬоЉ принуРен да види Ьено тело, мучи га помисао: „ ада Ље ’ам, видевши наготу свог оца, био кажЬен[5], шта Ља да очекуЉемЕ?“ Ќепрестано Ље плакао. Ћице му Ље било просветЪено.  олико ме Ље само поучила Ьегова скрушеност!

Ц —тарче, може ли човек да преувеличава своЉе грехе са намером да духовнику покаже како истанчано дела на себи?

Ц “о Ље друга ствар. “у се човек горди своЉим „смиреЬем.“

ѕосле исповести

Ц —тарче, да ли Ље оправдано када неко после исповести осеЮа тежину?

Ц «ашто би осеЮао тежину? £едном правилном исповешЮу све се старо брише. ќтвара се нова бележница. ƒолази благодат ЅожиЉа коЉа потпуно меЬа човека. —муЮеЬе, озлоЉеРеност и напетост нестаЉу, а долазе тишина и мир. “а промена Ље толико приметна чак и од споЪа, да сам рекао некима да се фотографишу пре и после исповести, како би се и сами уверили у ту промену набоЪе, Љер се на лицу изображава унутрашЬе духовно стаЬе. —вете “аЉне ÷ркве чуда чине. ѕриближаваЉуЮи се Ѕогочовеку »сусу ’ристу, човек се обожуЉе и потом зрачи, а благодат ЅожиЉа га открива Ъудима.

Ц ƒакле, —тарче, човек после искрене исповести одмах осеЮа радост?

Ц Ќе увек. ћожда не осетиш одмах радост, али мало-помало она Юе се родити у теби. ѕосле исповести потребно Ље од све душе спознати себе. ƒа се осеЮаш попут човека коме Ље опроштен дуг, па из усрРа осеЮа благодарност према свом добротвору, и да му Ље дужник. Ѕлагодари Ѕогу, али истовремено живи као што каже псалам: £ер Ља знам преступе своЉе, и √рех Ље моЉ Љеднако преда мном,[6] како се не би одважила да поновиш исту грешку.

Ц —тарче, негде сам прочитала да Юе нас демони мучити у другом животу и за Љедну Љедину неисповеРену помисао.

Ц ѕази, када се човек каЉе и духовнику изнесе оно чега се сеЮа, без настроЉеЬа да нешто сакриЉе од Ьега, ту Ље тачка Ц демони немаЉу власт над Ьим. јли ако свесно не исповеди неке грехе, мучиЮе се у другом животу због Ьих.

Ц —тарче, да ли Ље то исправно поставЪаЬе када човек поново мисли о гресима своЉе младости и мучи се због Ьих, иако их Ље веЮ исповедио?

Ц јко осеЮа скрушеност због младалачких грехова и исповедио их Ље, нема разлога да се мучи, пошто му их Ље Ѕог опростио у тренутку када их Ље исповедио. ѕосле тога не треба да чепрка по старим гресима, нарочито онима коЉи су телесне природе, Љер може задобити тешке озледе. Ќа пример, за време борбе падне Љедна бомба близу неког воЉника, али Ѕог га сачува, те бомба не експлодира.  ада се борба заврши, воЉник пронаРе ту бомбу коЉа ниЉе експлодирала и почне знатижеЪно да Ље загледа, и на краЉу одлети у ваздух; али не у борби, веЮ након Ье.

ѕовереЬе у духовника

††

Ц —тарче, да ли Ље у питаЬу егоизам када се неко много трза и пада у жалост зато што га Ље духовник изгрдио због неког пропуста?

Ц ” суштини, има ту и егоизма. јко се трза по Ѕогу, имаЮе и утеху, а и напредоваЮе Љер Юе се потрудити да то више не чини. “реба духовнику да изнесе своЉе потешкоЮе, помисли, падове, и са радошЮу да прихвати и благо и строго држаЬе, Љер он све чини из Ъубави и бриге за напредак Ьегове душе.

Ц —тарче, а шта ако не прихватам Ьегову грдЬу или примедбу?

Ц јко не прихваташ, неЮеш се ни исправити. ќни коЉи не прихватаЉу примедбе чак ни од Ъуди коЉи их воле, остаЉу неотесани, и сами себе чине духовно неупотребЪивим. —традаЉу као даске коЉе не прихватаЉу столарску ренду, како би Љедног дана од Ьих постао намештаЉ Ц завршаваЉу у бетону или на граРевинскоЉ скели, па их газе и прЪаЉу блатом, док их не баце у ватру, па тако на краЉу пропадаЉу.

Ц —тарче, како треба да поступи човек коЉи се не слаже са духовником у вези са неким проблемом?

Ц ƒа Љедноставно и смирено каже своЉу помисао. «аиста Ље потребно да човек буде веома обазрив у избору духовника, како би могао да има повереЬа у Ьега и да би био сигуран у Ьегово руковоРеЬе.

Ц —тарче, да ли користи да човек инсистира на свом мишЪеЬу када он проблем види другачиЉе од духовника?

Ц Ќе, Љер он не зна шта се криЉе иза овог или оног мишЪеЬа за коЉе он сматра да ниЉе у реду. £ер да би схватио шта се криЉе иза Љедног поступка Ьеговог духовника, духовник можда треба, примера ради, да му изнесе исповест неког другог човека. ј зар Ље дозвоЪено говорити о туРим исповестима? —вакако Ц не. –ецимо, неко се договорио са духовником да се виде у то-и-то време, али баш тада Ље дошао и човек коЉи Ље имао помисли да изврши самоубиство, и духовник Ље позвао прво Ьега на разговор. ќнда оваЉ почиЬе да мисли: „ѕозвао Ље прво Ьега, значи мене он презире.“ јли како духовник да му каже да Ље таЉ човек стигао дотле да иза себе има неуспео покушаЉ самоубиства? јко му то обЉасни, уништиЮе, упропастиЮе оног другог. ј ако се оваЉ први и саблазни или дигне нос, ипак неЮе доЮи до неког веЮег зла. £едном приликом су се тако саблазнили и неки Ъуди коЉи су дошли овде, у моЉу келиЉу. Ѕаш тада се ту нашао и човек кога су сродници са великом муком успели да наговоре да доРе и да поразговара са мном. ѕримио сам га са великом радошЮу. «агрлио сам га, дао му броЉаницу, иконицеЕ ќви други су се увредили. –екли су: „Ќама, —тарче, ниси поклонио толику пажЬу.“ ј таЉ Љадник Ље био неки развратник. «нао сам детаЪе из Ьеговог живота. ќд мене Ље отишао као потпуно други човек. ѕа нека су се они Ъуди саблазнили и хиЪаду пута! ЌеЮеш ваЪда да уништиш човека само зато да би некоме дао обЉашЬеЬе неког свог поступка?

ѕравилан однос према духовнику

£едан духован човек, желеЮи некоме да помогне, трудиЮе се да га веже за ’риста, а не за себе. јко му поРе за руком да то учини, радоваЮе се, а оваЉ други Юе се подвизавати ’риста ради. “ада и Љедан и други имаЉу плату, и све иде своЉим током. јли када човек коЉи се подвизава гледа како да удовоЪи ономе ко се потрудио да га веже за ’риста, односно занима се тиме да ли Юе неки Ьегов поступак да узнемири или обрадуЉе —тарца, а не тиме како Юе на таЉ Ьегов поступак гледати ’ристос, тада он не радуЉе ни човека коЉи му Ље помогао, ни ’риста, а ни он сам нема никакве користи од свега тога, Љер не прима божанску помоЮ. ќдносно, Ьегови поступци не само што не радуЉу ни ’риста, ни духовника, веЮ они ни Ьему самом не помажу да превазиРе неку тешкоЮу. –ецимо, Љедна сестра поЉе и размишЪа: „ћожда добро поЉем? ƒа ли Юе ћати бити задовоЪна?“ ≈, од тога нема никакве ваЉде. јли ако поЉе ради ’риста, све тече како треба: и певаЮе добро, и ћати Юе бити задовоЪна.

Ц —тарче, да ли Ље човек крив ако ниЉе добро разумео оно што му Ље духовник рекао?

Ц ѕази, ако ниЉе разумео зато што Ље желео да од духовника чуЉе оно што Юе Ьега успокоЉити, па му Ље ум сав био погружен у ту жеЪу Ц крив Ље. »ма Ъуди коЉи своЉу воЪу хоЮе да учине „воЪом ЅожиЉом.“ Ќа пример, човек пита духовника нешто у вези са неким своЉим проблемом, а притом има на уму решеЬе коЉе би га успокоЉило. ƒуховник му каже шта му ваЪа чинити, а оваЉ схвати тако као да му Ље духовник рекао да поступи баш онако како Ље хтео и он сам, па са радошЮу поступа по своЉоЉ воЪи, и Љош мисли да тиме извршава послушаЬе. ј када га духовник после пита: „«ашто си тако поступио?“ оваЉ му одговара: „«ар ми ниси ти сам рекао да тако поступим?“

јли у неким случаЉевима не треба ни буквално схватити оно што Ље духовник рекао. Ќешто може да буде и ствар начина изражаваЬа. »спричаЮу вам Љедан догаРаЉ како би вам то било ЉасниЉе. Ќека четрдесетпетогодишЬа професорка, коЉа Ље иначе имала и децу, упетЪала се са своЉим шеснаестогодишЬим учеником. ћладиЮ Ље отишао од куЮе и почео да живи са Ьом.  ада Ље Ьегов отац дошао у моЉу келиЉу и изнео ми своЉ бол, рекао сам му да у погледу тог проблема поступи онако како му каже Ьегов духовник. —ироти човек отишао Ље код духовника, а после Ље поново дошао код мене. “ога дана имао сам неку делегациЉу из ¬асеЪенске ѕатриЉаршиЉе, па због тога Ьега нисам могао да примим. –екох му: „ѕоступи онако како ти Ље духовник рекао.“ ’вала Ѕогу што ипак ниЉе отишао, него Ље остао да ме чека. »скористио сам неколико тренутака да поразговарам са Ьим, и тада ми он рече: „—тарче, одлучио сам да убиЉем ту жену, Љер ми Ље то рекао моЉ духовник.“ „—тани мало, добри моЉ човече, пгга ти Ље тачно рекао духовник?“ на то Юу Ља. „–екао ми Ље: ‘“у жену би требало убити’! —хватате? ƒуховник Ље рекао: „“у жену би требало убити!“, да би изразио своЉе негодоваЬе, а не зато што Ље заиста мислио да Ље треба убити! ќд тада никоме не говорим: „ѕоступи онако како ти Ље рекао духовник“, веЮ га питам шта му Ље духовник рекаоЕ

Ц —тарче, може ли човек затраживши од духовника помоЮ, истовремено да предложи и решеЬе тог проблема?

Ц ѕа какву онда помоЮ тражи? ƒруго Ље то да своЉе мишЪеЬе смирено изнесе духовнику као помисао Ц уосталом, то Ље и дужан да учини Ц а друго Ље када инсистира на томе да Ље Ьегово мишЪеЬе исправно. ” том случаЉу човек не напредуЉе. “о Ље као када би неко отишао код лекара и рекао: „ƒаЉ ми таЉ-и-таЉ лек.“ Ѕолеснику користи послушност лекару, а не указиваЬе на то коЉу врсту лека он Ьему треба да препише. “о ниЉе ствар укуса, као код хране и слаткиша, када човек може да каже: „’оЮу баклаву, или кадаиф[7].“ Ћекар зависно од болести преписуЉе болеснику и одговараЉуЮе лекове.


[1] 1. “им. 6, 12.

[2] „ƒобротоЪубЪе“ 1. том, —вети ћарко ѕодвижник, „ќ онима коЉи мисле да се оправдаЉу делима „, ћанастир ’иландар, 1996, стр 399.

[3] ¬иди ѕс. 106, 1.

[4] ¬иди —тарац ѕаЉсиЉе —ветогорац, „—вета √ора и —ветогорци“, стр. 21-46.

[5] ¬иди ѕост. 9, 20-27.

[6] ѕс. 51, 3.

[7]  олач од ситних резанаца коЉи обавиЉаЉу фил од лешника и ораха.

—ветосавЪе

05 / 07 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0