Srpska

ќву земЪу треба сачувати до судЬега дана

††††

¬ише од две хиЪаде верника Ље у току два празнична дана (13. и 14.Љула), посетило манастир —ветих ¬рача  озме и ƒамЉана у селу «очишту код ќраховца. ¬ерници су из разних места —рбиЉе, ÷рне √оре, Ѕосне и ’ерцеговине, ћакедониЉе у манастир почели да пристижу веЮ у навечерЉе славе, када Ље служена вечерЬа служба са петохЪебницом.  ивоту са моштима, коЉи игуман —тефан отвара само за славу и у сличним приликама, су у свечаном расположеЬу, са пуно поштоваЬа, прилазили и стари и млади и деца. —вештеници су по окончаЬу вечерЬе службе читали молитве потребитима, помазивали светим уЪем, а порта Ље била пуна народа коЉи Ље дошао да ту краЉ своЉих светитеЪа проведе ноЮ уочи славе, под ведрим небом... ¬еЮ у рану зору пристизало Ље Љош верника у порту, а пред црквом су се до касно поподне смеЬивали они коЉи су желели да целиваЉу мошти, да у знак захвалности за исцеЪеЬе оставе неки дар —ветим ¬рачима, или да на тренутак на кивот с моштима спусте умотан део одеЮе, коЉи Юе понети из манастира на дар неком болесном детету, роРаку, приЉатеЪу. £ер како нам рекоше, —вети ¬рачи исцеЪуЉу и оне коЉи су далеко, ако им се понесе неки благослов из светиЬе, или се Љедноставно помолимо за Ьих.

††††

ѕразничну литургиЉу на дан славе Ље служио владика “еодосиЉе уз саслужеЬе шеснаест свештенослужитеЪа из ≈пархиЉе рашко-призренске, ÷рногорско-приморске и Ќишке.

¬ладика Ље са свештеницима освештао славске колаче и жито, а од —аше ћаниташевиЮа из √рачанице, коЉи Ље са манастиром припремио славу ове године, део колача као залог за наредну годину узео Ље јлександар ѕеровиЮ из  олашина.

¬ладика “еодосиЉе Ље произнео беседу у коЉоЉ Ље говорио о животу и чудима —ветих ¬рача  озме и ƒамЉана, нагласивши да Ље манастирска црква и цео манастирски комплекс био у рушевинама од 1999. до 2004. када Ље обнова кренула. јли се и на рушевинама служила служба ЅожЉа, народ Ље под пратЬом долазио и узносио молитве —ветим ¬рачима.

††††

¬ладика “еодосиЉе се такоРе захвалио свима коЉи су учествовали у обнови овог, али и осталих порушених храмова на  осову и ћетохиЉи, наЉпре ¬лади –епублике —рбиЉе и  анцелариЉи за  осово и ћетохиЉу, а потом и представницима меРународних снага  ‘ќ–-а:

- ѕомогли су нам тада многи ЅожЉи Ъуди, приЉатеЪи, —амарЉани, они коЉи нису наше вере и наше крви, али су превили ране ове цркве и овог манастира и исцелили га раЬеног и болесног. £едан од Ьих тада, будуЮи генерал воЉске  ‘ќ–-а, »талиЉан ≈нрико ƒанило, коЉи Ље недавно примио и орден „—ветог —аве“ за племенито дело и за оно како Ље поступио и као воЉник и као човек. Ќису сви били такви, али било Ље много Ьих коЉи су знали да овде праваославна црква хришЮанска страда пред Ьиховим очима, штитили су оно што се дало заштитити од наших манастира и помагли су да се обнове. ћи им то не заборавЪамо и неЮе им ни √оспод заборавти то на дан суда.

“акоРе Ље истакао захвалност немачком пуковнику, ¬илеру, коЉи Ље касниЉе био и командант снага  ‘ќ–-а, и коЉи се лично заузео да поново меРународне воЉне снаге заштите манастир «очиште, иако у рушевинама, те да на истом месту отпочне Ьегова обнова. јли Ље рекао да Ље било и много поЉединаца коЉи су помогли обнову, те Ље уздвоЉио сестру ћилоЉку из ЅаЉине Ѕаште коЉа Ље дала сву своЉу уштеРевину, продала Ьиву и то наменила обнови наших храмова на  осову и ћетохиЉи. ќна ниЉе хтела да се то Ьено име помиЬе, али пошто веЮ прошло три године како се упокоЉила, владика Ље споменуо Ьено име како би се сви окупЪени помолили за покоЉ Ьене душе.

††††

- ќва света обитеЪ Ље обновЪена и духовно и физичи. ѕоново Ље овде братство са игуманом —тефаном. ѕоново се овде служи и приноси молитва Ѕогу и —ветим ¬рачима, а и мошти су поново овде у овом светом ’раму и никада светиЉа и никада лепша ова света обитеЪ и црква нису били, него после страдаЬа и после васрксеЬа - навео Ље владика.

¬ладика се у беседи осврнуо и на проблем продаЉе српске имовине на  осову и ћетохиЉи и упутио апел —рбима са  осова и ћетохиЉе да не напуштаЉу и продаЉу своЉа огЬишта.

- ќва земЪа Ље заливена крвЪу многих наших предака и тешко Ље данас одредити цену и продати Ље. ЌемоЉте да будемо као некада £уда коЉи Ље узео 30 сребреника за крв ’ристову, немоЉте очевину своЉу отуРивати. —ачекаЉте, стрпите се мало, биЮе боЪих времена и боЪих Ъуди, а ова земЪа нама припада и Ьу треба да сачувамо до судЬега дана.

ƒа ли смемо да оставимо браЮо и сестре, наше свето  осово, ову свету земЪу, кад светитеЪи не желе да оду са овога места - запитао се владика. - ѕитаЉте —ветог краЪа —тефана ƒечанског да ли Ље икад напустио своЉ ’рам подигнут у славу ’риста —ведржитеЪа –аспетог и ¬аскрслог. ѕрошли су многи ратови и време ропства и —вети  раЪ Ље остао у храму манастира ƒечани и сада Ље владар са Љош веЮом силом, пред престолом √оспода нашег и штити светиЬу и нас и све оне коЉи веруЉу у √оспода и Ьега. ≈во и —вети  озма и ƒамЉан вратили су се у своЉ дом и не желе да оду из Ьега. » као што су они верни светиЬама и свом  осову и ћетохиЉи морамо и ми бити верни Ьима, не оставЪати светитеЪе своЉе, као што и јпостол и £еванРелист £ован, жене мирноноснице и ћаЉка ЅожЉа нису оставили распетог ’риста на крсту.

††††

ќпомиЬуЮу маловерне коЉи од  осова окреЮу главу и одлазе, ¬ладика Ље рекао да погледаЉу на цркву ƒевичку и —вете јрхангеле, коЉи су поред манастира —ветих ¬рача у «очишту, из пепела подигнуте.

- ќни коЉи су безбожни они нам руше храмове, они коЉи су маловерни и немаЉу довоЪно вере, они продаЉу своЉу очевину и своЉе домове. ќдлазе,као на сигурно, а не знаЉу да су сигурниЉи овде него тамо где су отишли!“

ѕодсетивши да Ље за свету косовско-метохиЉску земЪу много крви проливено, владика се обратио онима коЉи земЪу и огЬишта своЉа продаЉу:

- јко ми оставимо ове светиЬе и нас Юе √оспод оставити. ѕогледаЉте како су прошли многи коЉи нису ни имали велику потребу да продаЉу своЉу земЪу, али су се полакомили за велики новац. ј од тог новца, коЉе добро су видели?.  ад се Љедном погреши тешко се исправЪа, ова светиЬа нас опомиЬе да будемо и ми опредеЪени на завет —ветога кнеза Ћазара, да не мислимо на пролазно земаЪско, него на оно што долази и што Ље √оспод обеЮао. ќнима коЉи носе крст своЉ и коЉи претрпе до краЉа и они коЉи му остану верни до краЉа Ьима Юе дати венац живота.

¬ладика “еодосиЉе Ље додао да се данас ретко где може видети да се народ у оволиком броЉу, притом не мислеЮи ни на какве околности, нити претЬе, може видети на Љедном месту.

- “о Ље зато, Љер не хаЉу за претЬе, Љер знаЉу да долазе своЉим светитеЪима, коЉи су наЉближи нама и са нама када страдамо и када смо у опасности - рекао Ље владика.

ѕо окончаЬу —вете ЋитургиЉе и освеЮеЬа водице владика Ље са игуманом манастира —вети ¬рачи оцем —тефаном запалио свеЮе на гробовима игумана ƒамЉана, монаха ћоЉсиЉа и монахиЬа —аватиЉе и јне коЉи се налазе у порти манастирскоЉ.

ћеРу броЉним верницима коЉи су дошли на славу,и испунили цркву и порту манастирску били су и мештани села «очишта коЉи од 1999.године живе расеЪени по разним местима —рбиЉе и ÷рне горе. ћеРу Ьима Ље био и ¬еЪко  рстиЮ коЉи Ље допутовао из  раЪева. ¬еЪко Ље казао да Ље роРен у «очишту и да Ље од наЉраниЉег детиЬства волео да долази у манастир. —а носталгиЉом се присетио неких детаЪа из тога времена:

- —еЮам се времена када су у манастиру биле монахиЬе јнастасиЉа и £елена, а после Ьих Ље дошла мати —аватиЉа. ” манастиру су држали овце и краве, а пошто Ље и моЉ отац држао стоку помагали су Љедни другима. ћени и деци, коЉе Ље било много тада у селу монахиЬе су давале што год Ље имало у манастиру. Ќекад би нам дале по неколико ораха или Љабука из манастирске порте, за ¬аскрс би нам делиле црвена ЉаЉа... £а сам као дете волео да будем ту у манастиру, да послушам монахиЬе кад би требало да им нешто донесем... ћати —аватиЉа ми Ље била друга маЉка. ƒала ми Ље васпитаЬе и много сам Ље волео. Ѕила Ље посвеЮена Ѕогу иако Ље била неписмена, знала Ље многе молитве напамет и изговарала их Ље на глас кад су долазили болесни по помоЮ —в ¬рача. Ѕила Ље вредна, зидала Ље конак и звонару.

††††

¬еЪку коЉи Ље сада пензионер прича о среЮним временима Ље изазвала сузе у очима Љер оно што се десило са ратом Ље много променило.

- ћного Ље тешко, кад сада долазим на славу. «наш да ти Ље доле у селу куЮа запаЪена, ал не можеш да Ље обиРеш ал не можеш да се вратиш. “о може да осети само онаЉ коЉи кроз то пролази.

»ако ниЉе роРена у «очишту, —ветлана ѕауновиЮ из ѕанчева Ље пресреЮна што Ље дошла на славу. ѕовела Ље своЉу децу ћарту, ћихаЉла и ћарка. —воЉе утиске Ље описала на следеЮи начин:

- Ћавина Ъуди силази са пута у подножЉе у до сада незапамЮеном броЉу. јутомобили налагани уз аутобусе поред пута, море Ъуди. «апЪуснуо нас Ље талас благодати веЮ у порти. ¬ладикина беседа дубока као и увек. Ќеописива радост причешЮиваЬа. ƒанима Юе ме држати оваЉ леп осеЮаЉ.

ЌемаЬа ѕавловиЮ, момак из Ѕеограда Ље први пут дошао у «очиште. Ќа  осово и ћетохиЉу Ље веЮ долазио. Мегови другови ми рекоше да Ље син пилота пуковника ћиленка ѕавловиЮа, пилота коЉи Ље дао своЉ живот за одбрану неба над родним ¬аЪевом 1999. «а Ъубав према  осову и ћетохиЉи и свему што Ље у животу постигао захвалан Ље своме оцу.

- ќсеЮаЉ Ље неописив, не постоЉе речи коЉе би описале осеЮаЬа кад год доРем на  осово и ћетохиЉу.  ада сам се школовао и стицао знаЬа искуства у животу нисам заборавЪао ко сам шта сам одакле сам и та чиЬеница да сам син Љедног од наЉвеЮих хероЉа у савременоЉ историЉи ми Ље дала задатак како да живим и како да гледам на живот. » ево, овде на овом месту, кад видим оволико Ъуди, моЉих сународника Ља осеЮам неизмерну радост, коЉа се преплиЮе са поносом и пркосом коЉи у себи носим.

††

16 / 07 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0