Srpska

ћитрополит јмфилохиЉе: —усрет са грчким —тарцима било Ље спасеЬе за мене

††

ѕоводом великог ЉубилеЉа 50 година од када Ље рукоположен у чин Љеромонаха, Мегово високопреосвештенство ћитрополит црногорско-приморски јмфилохиЉе у интервЉуу за –адио —ветигору на празник —ветог ѕрокопиЉа говори о свом рукоположеЬу на таЉ дан, сусрету са √рчком, пастирском искуству, првоЉ парохиЉи, сусретима са великим грчким оцима и проповЉедницима тога времена касниЉе препознатим као —ветим старцима, познанствима са Ъудима попут јлександра —олжеЬицина.

Ц »ако сам напунио 80 година рекао сам √осподу “ ЌемоЉ ме дирати док не вратим  рст и цркву —ветога ѕетра ƒругог и Ьегове мошти у ÷ркву на ЋовЮену“. ќнда и имамо и ÷ркву —ветог архистратига ћихаила на ѕревлаци и ÷ркву —вете “роЉице на ÷етиЬу. “е три ствари су ми Љош на срцу Ц казао Ље ¬исокопреосвеЮени ћитрополит у разговору са протоЉереЉем Ќиколом ѕеЉовиЮем, главним и одговорним уредником –адио —ветигоре.

- Ѕлагословите!  акви су били утисци ¬ашег сусрета са православном √рчком тих 60-их година прошлог виЉека?

- Ѕог да благослови молитвама —в. великомученика ѕрокопиЉа. ѕа, просто се чудим да Ље прошло 50 година од тога дана и тог чина. ѕретходно сам рукоположен за Ракона у ћанастиру —в. √ерасима  ефалониског, великог светитеЪа и просветитеЪа, уочи празника —в. ѕрокопиЉа у јргостолиЉу- градиЮ у  ефалониЉи. –укоположио ме ћитрополит ѕрокопиЉе, коЉи Ље одиграо значаЉну улогу у мом животу. ” то вриЉеме, 1966. године, дошао сам из –има (»талиЉе) у √рчку и био сам на распеЮу. ћорам да кажем, ниЉе ми се враЮало у комунистичку £угославиЉу него сам онда чак и бацио Љугословенски пасош и добио сам бласе-пассе Ц емигрантски пасош, благодареЮи управо ћитрополиту ѕрокопиЉу. “у Ље била Ьегова школска другарица «оифронопулу коЉа Ље била наш велики добротвор и приЉатеЪ а послиЉе Ље била монахиЬа Ц игуманиЉа ћанастира —в “роЉице у јтици. ќна се прво упознала са бившим захумско-херцеговачким владиком јтанасиЉем, коЉи Ље био тамо приЉе мене. ƒолазила Ље у –уску цркву гдЉе Ље он служио, код Ьега се исповиЉедала и преко Ьега чула за оца £устина. ѕослиЉе Ље сваке године ишла у ОелиЉе и то таЉно. »де до Ѕеча па се врати у Ѕеоград, гдЉе Ље увече сачекаЉу и возе до ОелиЉа. » Љедне године тако, она се тамо и замонашила и добила име £устина, по оцу £устину. ”виЉек нам Ље доносила и писма од оца £устина. “аЉно, то се ниЉе ни знало. —тудирала Ље заЉедно са ѕрокопиЉем, послиЉе Ље у гимназиЉи била професор вЉеронауке децениЉама. » тако, преко Ьега сам упознао ћитрополита ѕрокопиЉа. ќн ме подржао и максимално помогао пред државним властима, Љер Ље био воЉни свештеник и духовник у своЉе вриЉеме. “ако, благодареЮи томе, Ља сам доспио и до  ефалониЉе. “амо сам приброЉан као монах, када ме Ље замонашио таЉно.

- ¬и сте Љош у –иму одлучили да изаберете монашки позив?

- ” –иму сам одлучио и онда написао писмо оцу £устину. ѕослао ми Ље одговор на то писмо муЬевито. Мегова чувена реченица из тог писма, коЉу стално понавЪам и себи и многима коЉе Ља сад монашим: ,,–адуЉе ме да си сагледао себе са тачке гледишта вЉечности“. “о Ље Ьегов одговор мени коЉи сам био у –иму. ѕослиЉе сам Ља дакле, са Ьеговим благословом отишао у √рчку. “ако се то догодило 1966. а онда сам 1967. тамо приЉавио докторски рад. “у смо Љедно вриЉеме боравили код  онстантина √еЉлиса. Ѕио Ље то Љедан свештеник, дивни старац и сад Ље жив. ѕородични човЉек и јна, Ьегова супруга, дивна честита жена. ќсновао Ље чак и манастир. ѕослиЉе смо боравили у —в. ѕараскеви, то Ље мала Љедна куЮица у коЉоЉ смо годинама послиЉе боравили јтанасиЉе и Ља.

††

- “о Ље у јтини?††††††

- ” јтини Ље све то било, да у тоЉ куЮици ме ѕрокопиЉе и замонашио 1967, наравно по благослову оца £устина. ќнда сам се 1968. тамо уписао, кад сам се замонашио, да сам сабрат манастира  ипуреон. “о Ље манастир на мору у  ефалониЉи и то Ље Љедини манастир у коЉем сам званично као монах уписан. «ато кажем, да бих наЉвише волио кад би знао кад Юу да умрем да одем тамо да се упокоЉим у том, свом манастиру  ипуреон. ” том манастиру Ље био монах £евсевиЉе, па он каже ,, ад Юеш доЮи, кад Юеш се покаЉати, да доРеш у своЉ манастир Ц у манастир свога покаЉаЬа“. »наче игумани тога манастира су и раниЉе у турска и млетачка времена често ишли у –усиЉу и имали живе контакте са –усиЉом, доносили помоЮ манастиру,  ефалониЉи и другим мЉестима.

ƒакле то Ље 68. година на —ветог ѕрокопиЉа, приЉе 50 година. ќнда по благослову ѕрокопиЉа сам рукоположен у јргостолиЉу. » ту сам служио првих 40 ЋитургиЉа и сваке године преко Ъета сам ишао у таЉ своЉ манастир, поготово док Ље био ѕрокопиЉе. ѕослиЉе су га оптужили да мошти —ветога √ерасима  ефалониЉскога диЉели, а изгледа да сам га и у томе наслиЉедио Љер и мене сад оптужуЉу да овдЉе девастирам културно благо ÷рне √оре. ј он Ље имао бескраЉно поштоваЬе према моштима.  ао и мене кад смо мошти —в. ¬асилиЉа носили из ≈рцеговине то су били читави написи, ко то смиЉе да носи —в. ¬асилиЉа у Ьегово село и у “врдош Ц коЉи Ље био Ьегов манастир, али то се сад показало да Ље историЉски догаРаЉ и да Ље благодареЮи том преносу моштиЉу ЌикшиЮ постао други град.  ад смо се враЮали била Ље она провала облака, а цио ЌикшиЮ изашао. » данас ми Ље пред очима слика и она дЉеца на коЪенима и оно што кажу киша пада из неба из земЪе а народ очекуЉе и цЉелива —в. ¬асилиЉа и тако Ље ова литиЉа постала наЉзначаЉниЉи догаРаЉ не само у ÷рноЉ √ори, коЉи у ЌикшиЮу окупи преко 30-40 хиЪада Ъуди сваке године у вриЉеме —в. ¬асилиЉа ќстрошкога. “ако дакле, таЉ боравак на  ефалониЉи ми Ље остао дубоко у сЉеЮаЬу, ту сам своЉе прве ЋитургиЉе служио а народ на  ефалониЉи Ље диван, изузетан, честит и побожан народ.

- √дЉе сте стекли то прво пастирско искуство као Љеромонах, имали сте и парохиЉу?

-  ао Љеромонаха одатле, пошто сам био на постдипломским студиЉама у јтини са благословом  ефалониЉског, примио ме ћитрополит Ќикодим јтички у своЉу ћитрополиЉу за свога крилика и поставио у село  оропи гдЉе сам Љедно пет година био парох.  рстио сам и вЉенчао тамо на десетине стотине √рка и данас ме тамо сматраЉу своЉим попом. ќнда су говорили „“о Ље наш поп ÷рногорац“. ќви моЉи лишаваЉу ме назива да сам ÷рногорац и нападаЉу, чак ме проглашаваЉу за окупатора а ено да оду сад у  оропиЉу, гдЉе сам Ља обишао све те домове, сви се сЉеЮаЉу попа ÷рногорца ,,папас ћамавруниос“ .

- £е ли била велика парохиЉа?

- ¬елика парохиЉа, 25 храмова има у том градиЮу и околним селима. £а сам ваЪда први свештеник коЉи Ље сам све те храмове опслуживао у то вриЉеме и по томе ме памте.  од Ьих Ље такав обичаЉ да породично иду, отворе цркву, припреме све што Ље потребно за ЋитургиЉу, тамЉан, свиЉеЮу, припреме просфору и вино и све што треба, тако да само доРеш. » онда и награде, наравно, свештеника. “о Ље народ побожан.“у сам провео тих пет година а шесту годину сам био проповЉедник у  оропиЉу Ц сусЉедно село гдЉе сам сваке недеЪе, нарочито за вриЉеме ¬еликог поста по благослову ≈пископа, проповиЉедао народу. Ќарод се скупи у Љедну од тих цркава и у неку салу и онда сам Ља држао проповиЉед. “ако да Ље у то вриЉеме, таЉ моЉ пастирски рад везан за —пату и за  оропиЉу а онда исто тако и за манастир —в “роЉице. “амо Ље била мати £устина игуманиЉа поставЪена од тог истог ≈пископа. ќна се упокоЉила приЉе неколико година, али су тамо и данас сестре. ќсЉеЮам их као наЉроРениЉе, као своЉе овдЉе и Ьу такоРе. Ѕринула Ље о свима нашима коЉи су долазити у јтину. ЌиЉе било ни Љедног министра и предсЉедника ¬ладе а да она ниЉе окретала телефон. ќбеЮао сам ЉоЉ кад умре да Юу ЉоЉ намЉесто надгробног споменика подиЮи телефонЕ—ЉеЮам се Љеднога из ћакедониЉе коЉи Ље тамо побЉегао у —унио, одавде из ћакедониЉе са жеЪом да иде на —вету √ору. јли пошто Ље био из ћакедониЉе √рци ниЉесу хтЉели да га пусте. ќн Ље дванаест пута пЉешке бЉежао из —униона у —вету √ори, они га тамо наРу и врате назад. ѕосебно Ље о Ьему бринула. ѕослиЉе су га ови наши ћакедонци кад се вратио отуда, ниЉе могао да оде на —вету √ору, овдЉе завладичили.  ао ¬ладика Ље умро. „уЉем да о Ьему говоре као о —ветитеЪуЕ и заиста Ље био ЅожЉи човЉекЕЉедна ЅожиЉа душа.

-  ао врло активан Љеромонах и проповЉедник имали сте прилику да се сусретнете и упознате са великим грчким оцима и проповЉедницима тога времена касниЉе препознатим као —ветим старцима?

- “о Ље био посебан благослов. —а наЉзначаЉниЉим, да кажемо, духовницима двадесетог виЉека удостоЉио сам се да се упознам. ƒа поменемо, старца ѕаЉсиЉа коЉи Ље сада приброЉан лику —ветих код кога сам био. ”право те године кад сам рукоположен сам ишао код Ьега.  атунакиЉа, то Ље испод јтона, доЪе гдЉе Ље он био. “у су биле келиЉе неких –умуна коЉе су биле запустЉеле. ќн Ље први отишао да их обнавЪа и онда сам отишао код Ьега и био тамо недЉеЪу дана и видио како живе прави светогорски пустиЬаци. £а донио нешто рибе, послала за оца ѕаЉсиЉа и мене мати £устина коЉа се иначе исповиЉедала код оца ѕаЉсиЉа, преко Ье сам га и упознао. ћеРутим, не Љедох Ља те рибе, нити ѕаЉсиЉеЕон Ље имао Љедног малог —нешка Ц маче и сваки дан кад он нешто тамо припреми, нема рибе за нас, али има за малога —нешка. ќнда он каже: „£устина шаЪе, не брини —нешко, биЮе рибе Љош“, и тако ту рибу поЉеде —нешко а ми Ље не пробасмо, ни Ља, ни отац ѕаЉсиЉе.

“у сам упознао и друге пустиЬаке тамошЬе, старца £ефрема а послиЉе наравано и старца ѕорфириЉа коЉи Ље такоРе, сад приброЉан лику —ветих, али он Ље служио у јтини.  од Ьега сам се исповиЉедао тамо испод ѕендеЪиса, има Љедан манастирчиЮ коЉег Ље он обновио када Ље отишао у пензиЉу из болнице. ќнда и друге старце, старца ≈пифаниЉа “еодоропулоса, дивног изузетног правника, наЉбоЪег канонисту коЉег Ље √рчка имала у последЬе вриЉеме. Ќаписао Ље десетине кЬига из црквеног права. Ѕио Ље духовни центар —вета три Љерарха гдЉе Ље он служио и гдЉе се народ сабирао код Ьега. ќнда други изузетни Ъуди. —тарац ≈милиЉанЕЬега сам упознао на ћетеорима, он Ље тамо окупио братиЉу и сестринство, па смо јтанасиЉе и Ља ишли тамо код Ьих и послиЉе остали везани за Ьих ево и до данас, нарочито јтанасиЉе. ј и манастир женски ќрмилиЉе има око стотину педесет монахиЬа. Ќаше монахиЬе и манастири су везани за Ьих, нарочито ОелиЉа ѕиперска. ” маЉу ове године био сам код старца ≈милиЉана. ќн Ље Љедна изузетна личност, има Ьегових кЬига коЉе су код нас обЉавЪене. Ќа Ьега Ље Ѕог допустио искушеЬе, он Ље непокретан као биЪка. ћене Ље препознао, некога препозна и веЮину Ъуди коЉи му долазе, а и не долазе му много, сестре брину о Ьему. ” таквом Ље стаЬу отац ≈милиЉан.

” то вриЉеме Љедан од првих моЉих сусрета био Ље са старцем јмфилохиЉем на ѕатмосу. —тарац јмфилохиЉе, Љедан изузетни духовник коЉи Ље био и мисионар, организовао Ље мисионарска братства и сестринства коЉе и данас функционишу. £едан од Ьегових духовних синова Ље јмфилохиЉе коЉи Ље сада ћитрополит на Ќовом «еланду, моЉ добри приЉатеЪ. £а сам се исповиЉедао код Ьега, Љош онда нисам грчки баш наЉбоЪе знао. «нао сам оно са класичне филологиЉе, па сам се са Ьим споразумиЉевао. ћорам да признам да ми Ље то била наЉпотресниЉа исповиЉест коЉу сам имао у свом животу, оно што сам Ьему испричао. ƒошао сам са «апада, па му онда причао, шта му нисам причаоЕрачунао сам забраниЮе ми да се причестим, рачунао сам даЮе ми неку епитимиЉу а он каже: „Ѕрате –исто, да се причестимо сЉутра?“ £а као да меЕшто кажу, ниЉе ме могао боЪе помиловати старац јмфилохиЉе. ќнда смо Ьегову слику одниЉели оцу £устину. » кад сам питао оца £устина за име, он Ље рачунао √ригориЉе или јмфилохиЉе, али Ље отац са ѕатмоса пресудио да добиЉем име јмфилохиЉе »кониЉскиЕЉестеЕтако да јмфилохиЉе.

ќнда и старац ‘илотеЉ са —амоса, Љедна изузетна личност. ¬елики духовник на острву —амосу коЉи Ље тамо на ЉедноЉ планини живио. »шао сам Ља са Ьим тамо. ѕослиЉе Ље Љош боравио у јтини Љедан изузетан духовник старац ‘илотеЉ. Ѕио сам код Ьега тамо на острву —амос, Љедне године сам био у ЬеговоЉ келиЉи на исповиЉести. — Љедне стране у келиЉи Ьегов кревет а с друге гроб. ѕослиЉе рекох „—тарче зашто сте оваЉ гроб овдЉе направили?“ а он мени „ћонаше јмфилохиЉе, циЉелог живота сам се трудио да никоме не будем на терет, него да сам бринем о себи. ≈, сад кад бих знао, али ниЉесам Ља толико свет да ми Љави √оспод кад Юу умриЉети, па намЉесто да легнем овдЉе у кревет Ља бих легао у гроб. ≈, пошто то неЮу знати, ваЪда сам толико заслужио да ме премЉесте из кревета, али да се много не мучите, да ме не носите него да ме одмах овдЉе смЉестите“. “амо Ље и сахраЬен. »з тог гроба Ље узет старац ‘илотеЉ и ставЪен Ље овдЉе. Ѕило Ље заиста дивних духовникаЕ

“ако и старца Ќиканора у ’иландару и друга братиЉа. Ѕио Ље Љедан монах наш одваде из ÷рне √оре,  уч, много интересантан старац. ќн се послиЉе упокоЉио, али старац Ќиканор коЉи Ље 60 година провео тамо у —ветоЉ √ори, ’иландару, па Ље послиЉе под старе дане дошао овдЉе и обилазио ƒалмациЉу, био Ље и у ÷рноЉ √ори, манастиру ќстрогу, —рбиЉи. » наш ћирко “оЪиЮ, као млади студент Ље радио крстове по Ьеговом налогу. ƒивне дрвене крстове у коЉе он стави дЉелиЮ моштиЉу, дЉелиЮ од ’ристовог крста и те крстове послиЉе Ље носио за Ќови —ад,  раЪево, ƒалмациЉу. ћислим да има Љедан и у ОелиЉи ѕиперскоЉ. ќнда Ље носио и давао кад Ље био онаЉ раскол са јмеричком епархиЉом, али ме питао ,,Ўта да радим, да ли да понесемо да ниЉе било контакта измеРу званичне ÷ркве и ƒионисиЉа?“ а Ља му кажем „“и си —ветогорац, ти Юеш то знати наЉбоЪе“. ≈но га Љедан такав крст —тарца Ќиканора у ЌовоЉ √рачаници.

ќнда кад сам био ≈пископ у Ѕанату, негдЉе 1987-1988. године, ево старца Ќиканора коЉи Ље тада имао близу 80 година и долазио Ље у манастир –аковицу, ту Ље боравио Љер Ље био у болници због тешкоЮе са срцем. ќбрадовао сам се. ћи смо тамо основали манастир ’аЉдучицу, наш √ригориЉе, коЉи Ље сад на —тарчевоЉ √орици, он Ље био први игуман тог манастира и то Ље метох, не знам да ли сад садашЬе владике то памте, али то Ље метох манастира ’иландара. Ќеки од монаха су одатле отишли у ’иландар и остали на —ветоЉ √ори и то Ље био циЪ, да се ту припремаЉу монаси за ’иландар. ƒакле, и доРе Ќиканор тамо код мене преко Ъета и каже ми ,,¬ладико Ља дошао да тражим од тебе благослов. »мао сам намЉеру да идем у јустралиЉу и однесем онаЉ крст, ти знаш веЮ како Ља правим те крстове. ћени Ъекар забранио и рекао ни случаЉно, па Ља дошао тебе да питав што да радим?“ Ља му кажем „√дЉе ти мене наРе жутокЪунца, ти стари —ветогорац, да од мене тражиш благослов“ . „Ќека то што си млад, ти си ≈пископ а Ља то поштуЉем. Ќикад ништа ниЉесам урадио без благослова, без послушаЬа у животу па неЮу ни ово.“

 ад сам га упитао шта он мисли он каже „£а бих да идем. ќсЉеЮам да Ље потреба нашег народа да одем тамо“, пошто Ље и тамо био створен таЉ раскол. ѕа Ља кажем „Ўта ако тамо умреш, шта Юемо?“, а он каже „јко умрем тамо, тамо ме сахраните, ако умрем у —ветоЉ √ори тамо, свуд Ље земЪа √осподЬа“. ѕа рекох „—тарче, ако ти мислиш да Ље то добро, што се мене тиче иди и ево ти благослов „. ќн Ље сав био среЮан, као мало диЉете, што Ље добио благослов и отишао. “амо Ље два мЉесеца остао и умро, и ено га данас Ље Љедини —ветогорац у манастиру —в —аве у »лаЉну, манастир коЉи Ље владика потоЬи далматински и дабробосански ЌиколаЉ основао, у том манастиру он Ље сахраЬен и ту су Ьегове мошти. “амо много народа долази и читаЉу се молитве на Ьеговим моштима, нарочито √рци. ќни, √рци су препознали одмах и владика »ринеЉ коЉи Ље био тамо а сад Ље у јмерици, и он Ље чак предлагао —абору да буде канонизован. —матрало се на —абору да Ље то прерано пошто га познаЉу неке владике па, аЉде сад, пошто га познаЉу да не може бит светацЕда. ѕа и ѕатриЉарха ѕавла сви знамо, али нема никакве сумЬе, нема дилеме да Ље светац. ≈но веЮ на ¬ћј кад сам га Ља оне године замЉеЬивао, онда смо урадили тамо капелу на ¬ћј коЉа Ље посвеЮена Ћуки Ъекару воЉноЉасеничком, то Ље по мом благослову, и ту су га веЮ насликали са ореолом, питао ме иконописац, рекох насликаЉте. ” низу цркава, ено —в. ƒимитриЉа у ћитровици и овдЉе код нас у ’раму ’ристовог ¬аскрсеЬа и другде.

- Ќарод то наЉбоЪе препозна.

- Ќарод и не само код нас, веЮ свуда у православЪу. “ако и за старца Ќиканора дивног ЅожЉег човека. —еЮам га се у ’иландару. ќн Ље први увиЉек био на ЉутреЬу коЉе на ’иландару бива тамо послиЉе Љедан сат по нашем, онда циЉелу ноЮ на службу, последЬи он излази из цркве, то се знало. —тарац Ќиканор Ље био веома поштован у —ветоЉ √ори. ќнда Ље и овдЉе оставио трага као и други —ветогорци коЉи су се тамо подвизавали па су онда дошли овдЉе. ≈но —вети –афаило Ѕанатски у Ѕанату у данашЬем «реЬанину гдЉе су Ьегове мошти, коЉи Ље канонизован. £а сам штампао кЬигу о —ветом –афаилу са Ьеговим житиЉем и службом. “о су све те дивне личности, заиста велики ЅожЉи благослов Ље за мене боравак на ’иландару.

- Ќарочито Ље то велико кад упоредите стаЬе какво сте оставили у тадашЬоЉ безбожноЉ £угославиЉи.

- ≈, па то Ље, хвала Ѕогу, за мене спасоносно, буквално Ље безбожништво владало. ћорам да признам и да исповЉедим, а зашто да не, Ља сам имао и намЉеру да останем у √рчкоЉ, —ветоЉ √ори, али нисам хтио по своЉоЉ памети него сам написа оцу £устину писмо „ћоЉа жеЪа, али неЮу без благослова вашега“ а он мени одговори „“и треба да се вратиш, ви треба да се вратите овамо, па како нама тако и вама“.

- Ўто Ље за вас била Љедна врста казне?

- ѕа у том тренутку искрено речено да, али сад сам благодаран Ѕогу што сам га послушао.

-  олико Ље, говорим о вашоЉ свештеничкоЉ служби коЉа, хвала Ѕогу, траЉе са великим плодовима и даровима 50 година, сусрет са тим старцима различитих дарова, различитих карактера природе, колико Ље утицао на формираЬе ваше личности, мисиЉе?

- ѕа од огромног Ље значаЉа. ѕочевши са оцем £устином, кога сам срео кад сам био у Ѕеограду 1959. године први пут, када се монашио садашЬи јтанасиЉе, па смо ишли преко ЋелиЮа гдЉе Ље роРен владика ЌиколаЉ. —ЉеЮам се иде £устин као срна, па га питам „ќче, што ви волите срну?“ писао Ље чувени есеЉ —рна у изгубЪеном раЉу а он каже: „ћного волим срну“ и заиста Љесте чудесна животиЬа. » таЉ сусрет са Ьим, наравно Ље пресудан за то вриЉеме кад смо у Ѕеограду били на удару. Ќаш факултет Ље био проскрибован, нико ниЉе смио доЮи. “ек су негде касниЉе почели мало да долазе неки од наших интелектуалаца коЉи су сад црквени, али онда нису смели да долазе на факултет. “о вриЉеме, таЉ притисак страховити комунизма и све те идеологиЉе боЪшевичке, онда проучаваЬе богословЪа и све то што се догаРало и сусрет са тим правим Ъудима истинске дубоке Ц доживЪене вЉере а не просто кЬишке вЉере, то Ље од огромног значаЉа.

- “аЉ сусрет са Ьима Ље чини се опредиЉелио и ваш академски пут, сам избор докторске дисертациЉе Ц теме, таЉ дар подвига ?

- јпсолутно.  ад помиЬемо те дивне Ъуде, послиЉе сам у ѕаризу, гдЉе сам био годину дана и предавао на »нституту —ветога —ергиЉа, срео доста –уса, бивших емиграната веома значаЉних и тамо се срео са —олжеЬицином. —ЉеЮам се он Ље 1974. година дошао тамо гдЉе Ље била руска чувена кЬижара, позната и данас. “амо Ље био неки Ќикита —труве, уредник часописа на руском Љезику коЉи су у кЬижари издавали. » он Ље —олжеЬицина довео да се сретнемо. —рели смо се, тамо Ље био и  омнен ЅеЮировиЮ, чувени бранитеЪ ÷ркве на ЋовЮену и манастира ћораче.

ќтац ѕаЉсиЉе Ље радио дивне крстиЮе и урадио диван крстиЮ дрвени, и онда шта Юу дати —олжеЬицину и онда напишем јлександру крстоносцу афонски крст и дам. ќн га Ље цЉеливао, узео и видео сам кад сам 2003. године био са јтанасиЉем код Ьега да му уручимо орден —ветога —аве одлуком —ветог архиЉереЉског сабора, видио сам да Ље таЉ крст има са собом. —олжеЬицин Ље изузетна личност, онда Ље он послао оцу £устину Љедну своЉу кЬигу а ми смо нашли кЬигу ƒостоЉевског о ≈вропи и —ловенству, па смо му дали и он Ље упутио поздраве оцу £устину.

††

“амо смо срели Љедног старца –афаила у женском манастиру ЅисиЉ нот, гдЉе су биле сестре коЉе су у своЉе вриЉеме из ”краЉине дошле у манастире  увеждин и ’опово. Ќеколико стотина монахиЬа коЉе су побЉегле од боЪшевика преко –умуниЉе примили су их наши, мати “еодора на ‘рушкоЉ гори. «а вриЉеме рата усташе су их затворили, па пустили, те су биле и у «емуну док их наши комунисти нису протЉерали 1948. година. ќнда су отишле у ‘ранцуску и тамо Ље Ьихов манастир био значаЉан духовни центар. » ту Ље био старац монах, Ьихов духовник такоРе, изузетна личност. —еЮам се служимо тамо у ЬиховоЉ цркви, а како каже, Љедан наш поп —рбин, –уси и Ѕогу досаде са своЉим молитвама Ц дуга служба, али старац 93 године све вриЉеме ЋитургиЉе Ље престаЉао и читао стотине имена. ќнда Ље био ћитрополит ‘иларет руске заграничне цркве коЉоЉ Ље таЉ манастир припадао, и послиЉе службе идемо сви на ручак. –уси обично сви вЉерни коЉи су били на служби иду са ћитрополитом, али нема старца –афаила. ѕитам Ља мати “еодору гдЉе Ље, а она ми каже да он никада не долази веЮ му носе у келиЉу да нешто поЉеде. £а питам па шта ради а она ми каже да се моли. „ѕа зар се ниЉе намолио“, кажем Ља и питам да одем код Ьега. ќдем до Ьега у келиЉу. ЌиЉе добро чуо, па вичем: „Ѕлагослови —тарче“ „Ѕог Ѕлагословио“. ѕитам га Ља зар се ниЉе уморио а онда ми Ље рекао, Љер Ље био веЮ 80 година у манастиру у коЉи Ље дошао из –усиЉе: „ѕа, трудио сам се неЮу да кажем, али сад кад би могао да почнем испочетка било би то много боЪе. ќно што сам пропустио током 80 година, то сад морам да надокнадим“. “ада Ље имао 93 а у 97-оЉ се старац упокоЉио у том манастиру. “о Ље ЅожиЉи дар кад сретнете такве дивне и чудесне Ъуде.

- “аЉ сусрет са светитеЪима Ље некако и раширио вашу душу и бригу не само за повЉерени вам народ и епархиЉу, него да сагледате ÷ркву као истинско тиЉело ’ристово гдЉе Ље сваки уд важан.  олико Ље то важно за савременог хришЮанина у овоЉ ери егоизма?

- «аиста то Љесте. “о никада ниЉе важниЉе било него данас у наше вриЉеме за ÷ркву, а никада ѕравославна црква ниЉе била толико ни раширена толико у свиЉету колико данас. £а сам то преко тих светих ЅожиЉих Ъуди схватио шта значи та мисиЉа. –ецимо и то у —ветоЉ √ори гдЉе нема нема разлике –ус или —рбин, Ѕугарин или ”краЉинац, или √рк. £едан Ље ’ристос а сад кад нема ни мушко ни женско, ни √рка, ни роба, ни слободЬака, како каже апостол ѕавле, и онда то схватиш преко тих светих ЅожиЉих Ъуди, ту Ьихову одговорност за читав свиЉет. ѕа, ево ќца ѕаЉсиЉа кад га помиЬемо, каже он мени Љеданпут „≈во стално ме убеРуЉу, кажу оче ѕаЉсиЉе, ти имаш те дарове, зашто ти не би отишао негдЉе да се рукоположиш за свештеника, па да будеш духовник у некоЉ парохиЉи. ’оЮе да ми смаЬе, сузе моЉу мисиЉу на парохиЉицу у √рчкоЉ. «а таЉ посао има и колико хоЮеш а Ља осеЮам одговорност за читаву васеЪену, за читав свиЉет, за £апан“. “аква одговорност, то Ље £еванРеЪе, ÷рква . “о Ље нешто што сам Ља баш научио прво од оца £устина коЉи Ље био човЉек заиста, то се види по Ьеговим списима, Љедан универзални, васеЪенск, и филозоф и мислилац, као и ови други коЉе сам сретао и познавао.

ќнда кад сам први пут отишао у јргентину 2007. године сам схватио колико Ље таЉ наш народ запоставЪен. 100 година тамо се нико о Ьему практично ниЉе побринуо а у исто вриЉеме тамо сам упознао и јргентинце, наше Ъуде коЉи су постали јргентинци, не знаЉу више наш Љезик, ништа не знаЉу. ” исто вриЉеме многи од Ьих су покатоличени, постали дио неких секти. Ќико о Ьима ниЉе бринуо. ќнда сам осЉетио одговорност за те Ъуде и онда ме то повукло да предложим послиЉе —абору, и хвала —абору што Ље прихватио, да се оснуЉе ≈пархиЉа за Ћатинску јмерику буеносаЉреско централно-Љужноамеричку. £а веЮ од 2011. године, сваке године идем по мЉесец дана и више, обишао сам велики дио тих држава. —ада имамо дар ЅожЉи, да Ље наш владика  ирило коЉи Ље досад био моЉ викарни помоЮник тамо, сад Ље на моЉ предлог изабран, за првог редовног ≈пископа у ЋатинскоЉ јмерици. £а понекад се мало шалим и кажем „ово овдЉе мени Ље била мала ова Ѕрозова „филЯан авноЉевска“ ÷рна √ора па сам морао да проширим своЉу мисиЉу на Ћатинску јмерику.

- ќно што сте дониЉели у ÷рну √ору и чиме сте Ље запалили, то Ље истина да Ље оно што Ље ЅожЉе сЉеме да Ље оно неуништиво.

- ЅожЉе Ље неуништиво.“о Ље кристално Љасно. —ЉеЮам се да сам долазио као Юак, студент у ѕодгорицу. ЌигдЉе црквице ниси могао да видиш. £едва она мала горе и у Ьу никад ниЉе петоро долазило а сад све ове цркве коЉе су од раниЉе пропЉевале, а ево и оваЉ ’рам ’ристовог ¬аскрсеЬа сада Ље украс престоног града. —ад и ови коЉи мрзе ÷ркву, православЪе, немаЉу шта да покажу у ѕодгорици своЉим гостима из Ќј“ќ пакта и других меРународних организациЉа, осим овога храма. Ўта имаЉу да покажу? ЌемаЉу ништа, своЉе незнаЬе.

’вала Ѕогу, ипак Ље рачунам да Юе нам Ѕог дати док сам Ља, иако сам напунио 80 година, али рекао сам √осподу “ ЌемоЉ ме дирати док не вратим  рст и цркву —ветога ѕетра ƒругог и Ьегове мошти у ÷ркву на ЋовЮену“. ѕа даЮе Ѕог. ќнда и имамо и ÷ркву —ветог архистратига ћихаила на ѕревлаци, манастир гдЉе Ље било сЉедиште ћитрополиЉе 200 година. —ве смо спремили да обнавЪамо, али ови из ”праве за културна добра не даЉу. Ўта да радим? £а Юу да слушам. Ќадам се да Юе схватити и они да рушевине ниЉесу култура. ƒодуше има Љедан докуменат из 1988. гдЉе Ље «авод за заштиту споменика у вези манастира —таЬевиЮи, коЉи Ље сад обновЪен и Ъепши него икада благодареЮи оцу ƒимитриЉу коЉи Ље у Ьега уградио своЉе кости и оцу £ефрему и другоЉ братиЉи, дакле записао о тоЉ рушевини коЉа Ље остала послиЉе рушеЬа током деветнаестог виЉека да то не треба дирати „то Юе бити наЉЪепша рушевина у ÷рноЉ √ори“. ≈то, да сам се Ља држао тих заштитара, поготово ових у новиЉе вриЉеме. ќни претходни, рецимо онаЉ „иликов, они су били образовани, знали су своЉу струку.  ад Ље било питаЬа цркве, манастира ћаЉсторовине, манастира ¬оЪавца нису имали зато стручЬака па су ангажовали из Ѕеограда £овановиЮа и друге. ќни су дали своЉе проЉекте и обновили смо те двиЉе рушевина и Љош неколико таквих. Ќека Ѕог поживи, чуЉем да су сад смЉенили, ту ћирановиЮку, модни креатор коЉа Ље забранила, блокирала било шта да се ради, то су рушевине Ц то Ље култура.

- Ќекако Љавности представЪаЉу као да црква ниЉе спремна за договор а управо Ље супротно.  олико се само чекало на дозволу ÷ркве —ветог АорРа у Мегушима.

- —тотинак аката сам упутио а ниЉесам добио никаквог одговора до данас. ≈во и питаЬа рецимо —ветих јрхангела, они буквално не даЉу. ћорамо да се боримо £а желим, заиста. ЌаЉбоЪе стручЬаке, археологе смо укЪучили на обнови, ископаваЬу, истраживаЬуЕ ”радили смо тамо крипту, ризницу манастирску, веЮ се завршава ових дана и ако Ѕог да, 26. кад буде —абор православне омладине биЮе отвараЬе ризнице, али очекуЉемо да добиЉемо дозволу. »мамо проЉекат. «дравковиЮ архитекта наЉбоЪи зналац, ÷аричин град Ље обновио и ископао, зна ту архитектуру древног »стока и «апада. ќн Ље дао сад своЉ предлог. “ако да и —вете јрхангеле морамо завршити а ÷ркву —вете “роЉице на ÷етиЬу. “е три ствари су ми Љош на срцу. ћорам да признам, Љер оваЉ садашЬи министар културе коЉи ме напада видим на пасЉа кола што кажу, ЅогдановиЮ, он Ље добио чуо сам чак и неких милион и колико евра до стрпа Ѕогородицу ‘илермосу у пеЮину, гдЉе Ље вулкан избио кад Ље била поплава ÷етиЬа, одакле извиру подземне воде. » он тамо хоЮе да стрпа икону, наводно да буде вЉерски туризам и онда Юе, он сматра, да нагрне сва ≈вропа.  оЉа ≈вропа Юе да нагрне? ѕа и до сада Ље та икона ту, постоЉе и друге светиЬа. ƒоРе онаЉ ко Љош има мало страха ЅожиЉег и Ъубави према светиЬи. ≈вропа Ље данас кренула Љедним беспуЮем. Ўтета да се ми сада укЪучуЉемо у ту и такву ≈вропу. Ќема ≈вропе великих чудеса, ≈вропе апостола ѕетра и ѕавла, великих ѕапе √ригориЉа ƒвоЉеслова и «ахариЉа ѕапе, све тамо до десетога виЉека па и послиЉе тога. ≈вропа Ўекспира, ƒантеова ≈вропа, √етеова, великих Љунака £ованке ќрлеанке, де √олаЕ

- «а нас Ље велика радост и благослов православних вЉерника стиже нам ѕатриЉарх, хиротониЉа новоизабраног епископа ћетодиЉа и то Ље оно што нас радуЉе.

- “о Ље велика ствар. ќви што сад себе проглашаваЉу за ƒукЪане меРутим, шта сем прича коЉе говоре само о проклетом цару ƒукЪанину имаЉу? Ќа Ьему они темеЪе своЉе дукЪанство. ј, ÷рква ЅожЉа она наставЪа свето диЉело древне ƒиоклиЉе. Ќаша ћитрополиЉа Ље вратила и таЉ назив диоклиЉског ≈пископа, до сад Ље био владика  ирило коЉи сад ево проповиЉеда £еванРеЪе у ЋатинскоЉ јмерици а сад долази наш ƒурмиторац да не кажу да Ље „изваЬац“ него ƒурмиторац, наш отац ћетодиЉе, игуман ÷етиЬског манастира. ќн долазио овдЉе да помогне ово свето диЉело. »ма дарова лиЉепих, даЮе Ѕог!

- ¬ладико хвала вам на издвоЉеном времену, да вас √осподу укриЉепи и чува и да прославЪамо заЉедно Љош многе ЉубилеЉе на славу ЅожиЉу и на радост ÷ркве православне!

- ƒаЉ Ѕоже да остваримо —вете јрхангеле на ѕревлаци, ÷ркву —ветога ѕетра ÷етиЬског коЉу Ље проЉектовао владика –аде и прва Ље црква посвеЮена —ветом ѕетру ÷етиЬском и ÷ркву —вете “роЉице на ÷етиЬу гдЉе Юемо обЉединити три велике светиЬа ƒесницу —ветог £ована  рститеЪа, икону Ѕогородицу ‘илермосу, умЉесто да се стрпа у пеЮину као да смо кромаЬонски Ъуди а не ÷рногорци што кажу прави, и дио „аснога  рста. √оре Юе бити тробродна базилика, те три светиЬе, да буде украс изнад ÷етиЬског манастира, да се заравни она стиЉена коЉа Ље срушена ради цркве, гдЉе су вешане турске главе. “амо Ље било на табЪа чувена. ћЉесто табЪе гдЉе се вешаЉу главе црква. »ма ли шта Ъепше и благословениЉе за ÷рну √ору и за ÷рногорца. £а мислим да нема .

- ’вала и благословите!

- Ѕог благословио!

–азговор водио протоЉереЉ Ќикола ѕеЉовиЮ

ћитрополиЉа ÷рногорско-приморска

22 / 07 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0