Srpska

—еЮаЬе на ќраховачке страдалнике

††††

,,—а светима упокоЉ ’ристе душе слугу твоЉих“чула се молитва оца —тефана док Ље отац ¬еЪа читао имена са списка киднапованих и убиЉених —рба из ќраховачког краЉа: јлександар, јлександар, ¬екослав, £агош, ЅоривоЉе, —рРан, —реЮко, ƒушко, —аша, “омислав, АорРе, –аЉко, ÷ветко, јнРелко, Ќовица, ћладен, ЌемаЬа, ƒеЉан, ƒобривоЉе... ѕоЉци су одговарали са √осподи помилуЉ, а са простора подно споменика чули су се ЉецаЉи маЉки, сестара, Юерки коЉе су носиле фотографиЉе своЉих страдалника... ∆ито Ље као и сваке године принела за покоЉ душе сина ƒеЉана, породица ¬ечевиЮ из ¬елике ’оче. ѕао Ље за слободу од Ќј“ќ бомби на ѕланеЉи. ѕо неколико зрна те жртве за покоЉ душе узимали су Љедан за другим сви присутни, а потом би застали краЉ споменика, загледали би се у имена на Ьему исписана, неки би и помиловали руком, а суза би се сама откотрЪала низ лице...††

††††

ƒвадесет година Ље прошло од тих дана. ј као да Ље Ључе било. ” ушима Љош увек одзваЬаЉу звуци оружЉа, крици уплашене деце и Љауци маЉки коЉи су са свих страна допирали до ушиЉу уплашених —рба на териториЉи града ќраховца, као и околних села ¬елике ’оче, «очишта, ќптеруше, –етимЪа, «рза... 17.Љула Ље таЉ страшни напад шиптарских екстремиста почео, а резултати тог напада су се веЮ сутрадан претворили у прве жртве. ”биЉен Ље на одбрани свога дома 26-огодишЬи јлександар ћаЉмаревиЮ у ќраховцу, а потом су се низале вести, Љедна гора од друге.†† ” ќраховцу су после јлександра убиЉени ЅоривоЉе —имиЮ, £агош ‘илРокиЮ и ¬екослав  азиЮ, на куЮном прагу у селу –етимЪе старина јнРелко  остиЮ, а пред куЮом у «очишту ¬елика ѕетровиЮ. ќд 17-22. Љула на териториЉи општине ќраховац киднаповано Ље стотину српских цивила, меРу коЉима и седмочлано братство манастира —вети ¬рачи у «очишту на челу са игуманом оцем £ованом £еленковим. »нтервенциЉом тадашЬег владике јртемиЉа и ћеРународног ÷рвеног крста братство манастира «очиште са Љош 35-оро цивила Ље ослобоРено из логора тзв.ќ¬  (углавном жене и старци смештени при нападу на село «очиште у манастир), као и 13 -оро жена и деце из ќраховца и села ЅрЬаче код ќраховца. «а 42-оЉе —рба и троЉе –ома киднапованих тих дана се ништа ниЉе знало до откопаваЬа масовних гробница у ¬олуЉаку,  лечки, ћалишеву, √лоРанима, –адоЬиЮком Љезеру. Ќа споменику у ¬еликоЉ ’очи Ље исписано 84 српска имена. ѕоред оних киднапованих, несталих и убиЉених 1998. уписана су имена и —рба убиЉених и киднапованих 1999.и 2000. године за време бомбардоваЬа, као и после доласка тзв.мировних снага на  осово и ћетохиЉу. —вако име уклесано на том споменику има иза себе и своЉу причу, а сваки члан породице киднапованих, несталих и убиЉених трагедиЉу коЉу веЮ двадесет година носи. ќткривамо вам Љедну од Ьих.

“рагедиЉа породице ћаЉмаревиЮ из ќраховца

“ога Љула 1998. године, Љедан снаЉперски хитац Ље однео млади живот 26-огодишЬег јлександра јцка ћаЉмаревиЮа из ќраховца. ѕод великом крошЬом ораха, у башти иза црквеног олтара, никао Ље гроб. ќни коЉи су сахранили јлександра мислили су да Юе бити и Љедини, али су се гробови умножили наредних дана и наредних година. ƒанас, после две децениЉе, велики део црквене порте Ље испуЬен гробовима. Ќа јцковом, пише ,, ЅранеЮи праг свога дома несебично Ље дао живот своЉ“.  раЉ гроба се и овог 18. Љула, двадесет година после, на парастосу, окупило петнаестак роРака и приЉатеЪа, да се са јцковом маЉком и сестром молитвено сете Ьеговог страдаЬа. ќтац ¬еЪа Ље одслужио парастос, и поред јцковог гроба полио вином гробове Љош троЉице —рба: £агоша ‘илРокиЮа, ЅоривоЉа —имиЮа и ¬екослава  азиЮа, коЉе Ље само дан после јцка убила граната.

††††

” дому ћаЉмаревиЮа, преко пута цркве, данас не живе ни јцкови родитеЪи, ни Ьегов брат »вица, ни сестре «орица и Ќаташа. јлександрова погибиЉа ниЉе Љедино зло коЉе се сручило на ову породицу. ѕосле Љеданаест месеци шиптарски екстремисти су у неповрат одвели и јлександровог оца, √радимира. Мегова супруга ¬еска Ље чекала неколико година да се врати, а потом Ље спаковала своЉе ствари и са Юерком Ќаташом отишла из ќраховца. Ќашла Ље уточиште код млаРег сина »вице, а стариЉа Юерка се веЮ раниЉе удала. — времена на време ¬еска доРе у ќраховац, вуче Ље синовЪев гроб, буде ту за задушнице, али и у данима када се обележава Ьегово страдаЬе. ƒан у коЉем ЉоЉ Ље неприЉатеЪски метак одузео сина,остао ЉоЉ Ље заувек у сеЮаЬу. –етко о томе прича, ал се за двадесет година накупило много бола па Ље овога пута, после парастоса ,,отворила душу“ враЮаЉуЮи се у дан јцкове погибиЉе:

-†† —еЮам се као да Ље Ључе било. “ог осамнаестог Љула се пуцало на све стране. ћоЉ јцко, Ље био на положаЉу, као и √радимир, √ради (моЉ муж) и други син. —ви мушкарци су били распореРени по рубним деловима горЬег дела ќраховца, да не би Ўиптари упали и поубиЉали нас. јлександар Ље око три сата поподне дошао куЮи. —труЉе ниЉе било па сам ручак спремила у подруму. —ве Ље било готово кад Ље он стигао, и хлеб испечен и ручак куван. –учао Ље па Ље поново отишао на положаЉ. Ѕила сам поносна када сам га испратила, он Ље био храбар, ниЉе се плашио меткова коЉи су долазили са свих страна. ћожда нисам била добра маЉка што га нисам задржала куЮи, што га нисам сачувала, ал Ље он био такав, изашао би и да сам му врата затворила. Ќегде око 4 сати и 15 мин (пола сата пошто Ље јцко отишао), и √ради Ље отишо да замени сестриЮа и зета на положаЉу, да би и они дошли да ручаЉу. ћорали су да се смеЬуЉу тако. „ини ми се Љош врата нисам затворила, видим га, веЮ се враЮа. ѕо ходу и по изразу лица видела сам да има лоше вести. √радимиру Ље на путу до места где Ље требао да стражари, пришао Љедан од наших Ъуди и рекао да Ље пала прва српска жртва и изЉавио му саучешЮе уз саопштеЬе да Ље јцко погинуо. .,, јцко Ље погинуо!“ —аопштена вест ми Ље зарила нож у срце. ќсетила сам неиздрживу бол. „ула сам своЉ врисак и не знам шта Ље после уследило...Ќе сеЮам се... «нам да Ље чекаЬе коЉе Ље уследило било предуго. јцка су куЮи донели у шаторском крилу, тек око пола девет увече. ѕуцало се и нису могли пре да га извуку са места где Ље пао, погоРен снаЉперским хицем. Ќе знам ни сама како, ал сам смогла снаге и да га окупам уз помоЮ комшиЉа —вете и —аше £овичиЮа, и да га средимо. Ѕило ми Ље много тешко, ал сам скупила снагу. ” соби око одра мога сина те ноЮи Ље било само нас четири жене. ÷елу ноЮ се пуцало и нико више ниЉе смео да доРе. —труЉе ниЉе било, мушкарци су стражарили, а у доЬем делу града су гореле српске куЮе. Ќисам била свесна шта ме снашло, нисам могла ни ципеле да му купим, ни одело...уз ЉецаЉе прича ¬еска. - ” очево одело Ље сахраЬен, а сандук Ље направЪен од дасака коЉе му Ље уЉак сакупЪао од куЮе до куЮе. Ќаши столари су направили сандук и сахраЬен Ље у црквеном дворишту, до гробЪа се ниЉе могло. Ќи свештеник ниЉе могао да доРе из ¬елике ’оче да обави опело, веЮ Ље то учинио после 40 дана. Ѕило ми Ље много тешко, али сам због остале деце морала даЪе...-покрива рукама лице ¬еска и речи ЉоЉ се претвараЉу у ЉецаЉе.

¬еЮ на Љеданаест месеци Ље породицу ћаЉмаревиЮ снашла Љош Љедна трагедиЉа.  иднапован Ље √радимир, √ради, ¬ескин муж, јлександров отац, 22.Љуна 1999. недеЪу дана по доласку  ‘ќ–а у ќраховац. —а комшиЉом —инишом ¬итошевиЮем Ље отишао да нахрани живину и пусти куче коЉе Ље држао везано у викендици у делу ораховачког виногорЉа, познатом као  раЉиште, на петсто метара од куЮе. ¬еска сумЬа да су у Ьиховом киднаповаЬу учествовали воЉници холандског  ‘ќ–а.

-√ради и —иниша су отишли —инишиним аутомобилом. ЌаЉвероватниЉе их Ље  ‘ќ– зауставио да их легитимише, Љер другачиЉе не могу да веруЉем да су стали, Ўиптарима не би стали сигурно. ѕродужили би даЪе ка српском селу коЉе се налази на 4 км. јли, на превару су их узели. «нали смо ко их Ље узео, знали смо где се налазе, али нико ниЉе хтео да помогне. »стог дана сам обавестила  ‘ќ–, али нису ништа предузели. Ќа нашу несреЮу, истог дана су ископали тела четворице —рба у ЅрЬачи, и донели тело ѕанте √рковиЮа да сахране у црквеном дворишту.  ‘ќ– Ље тиме био заокупЪен, а наша мука их ниЉе интересовала. “а мисиЉа мировна, коЉа Ље дошла, дошла Ље само за Ўиптаре, за нас —рбе ниЉе, у очи су нам то говорили. ћи нисмо имали помоЮ од никога - враЮа се причом у дане кад ЉоЉ Ље супруг одведен. ќна Ље уверена да су Ьега и —инишу три недеЪе држали у ¬атрогасном дому у доЬем делу ќраховца.

-»мали смо доказе да су били у ¬атрогасном дому. “ри недеЪе су били тамо, Љер свако вече су нас Ўиптари звали телефоном и говорили да управо ,,имаЉу бокс меч“, питали су за “раЉка –огановиЮа и Љош Љедног полицаЉца. ќдкуд сам Ља знала где су они, сви су полицаЉци отишли тада из ќраховца. јли су они изгледа знали да Ље ташта –огановиЮева била смештена код мене. ќнда би опет звали и претили како Юе да доРу да ми силуЉу стариЉу Юерку, па сам се и за Ьу боЉала и морала сам да се снаРем, да Ље спакуЉем и пошаЪем из ќраховца...

†††††††† ќд тада Ље прошло 19 година. ¬еска и Ьена деца су отишла из ќраховца. ЌиЉе желела да ЉоЉ деца буду ту у куЮи где су их снашле трагедиЉе, хтела Ље да заштити децу. ћеРутим, наЉмлаРа, Ќаташа се ниЉе пуно задржала у Ѕеограду. ¬ратила се на  осово и ћетохиЉу. ”познала Ље младиЮа из √ораждевца, родила се узаЉамна Ъубав коЉа Ље крунисана браком. ќна данас каже да су их споЉиле сличне судбине, Љер Ље АорРе ”греновиЮ, Ьен изабраник био раЬен на Ѕистрици, а она Ље изгубила брата и оца.

-“рагичне судбине су нас споЉиле. ѕричали смо Љедно другом, Љадали се... Ќашли смо се у истоЉ причи- прича Ќаташа, коЉа са АорРем има троЉе деце, ћилицу, ƒимитриЉа и ѕавла.

-∆ивимо у √ораждевцу, бавимо се поЪопривредом, а АорРе ради као помоЮни радник у школи. »ако смо ограничени слободом, имамо неки своЉ мир, среЮни смо са своЉом децом- каже Ќаташа.

†††† »ако Ље завршила ”читеЪски факултет у ЋепосавиЮу на смеру за васпитача, за Ќаташу посла у струци у √ораждевцу нема. Ќо она не губи наду.

-ƒеце у селу има, надам се да Юе посла и за мене бити-каже.

Ќаташа Ље и ове године са децом дошла брату на гроб. Ѕила Ље и први пут на заЉедничком парастосу у ¬еликоЉ ’очи. »ако Ље имала 11 година када су ЉоЉ брата убили, сеЮа се свега и осеЮа носталгиЉу кад доРе у ќраховац.

†† - ѕуна сам емоциЉа. —еЮам се свега што се десило од првог дана, без обзира што Ље прошло толико година. —етим се кад Ље јцко погинуо и кад су након Љеданаест месеци киднаповали тату. Ћакше ми Ље кад доРем овде . £есте да ми Ље носталгично кад год треба да кренем из куЮе, зато што смо ту само Ља и мама, брат и сестра не долазе Љер се плаше због свега што се десило, али долазак на гроб и молитва ме некако окрепе да могу да идем даЪе. ƒок год смо живи ми Юемо овде да долазимо, Љер то што се десило мом брату и мом тати се и на оваЉ начин памти.

††††

¬еска и Ќаташа служе парастос јлександру док и даЪе за √радимира не знаЉу ништа. ¬еска каже да Ље на “елевизиЉи чула да Ље био жртва трговине органима, али да ЬоЉ и породици нико званично ништа ниЉе реко. ” Љедном извештаЉу у ’ашком трибуналу, се наводи да их Ље у илегалном затвору у “ропоЉи у јлбаниЉи, видео свдок броЉ 7, краЉем Љула или почетком августа 1999.године.

†† - Ќе знамо где Ље куд Ље-каже ¬еска. - Ќа телевизиЉи су и ¬екариЮ и ¬укчевиЮ изЉавили да Ље био жртва трговине органима са —инишом и Љош Љеданаест —рба, мени непознатих. Ќама као породици ништа нису рекли.“ешко ми Ље, палим му свеЮу, а не знам где Ље. £а губим сваку наду и мислим да никад то неЮе да се откриЉе, Љер Ље и меРународна заЉедница умешана.

ƒок се за √радимирову судбину не откриЉе права истина, ¬еска служи парастос јлександру, а за √радимира узноси молитву Ѕогу да ЉоЉ откриЉе истину. ѕосле тога ЉоЉ Ље некако лакше:

- Ѕитно ми Ље много и лакше кад одслужим парастос, увек то кажем нашем попу. ќни са нама живе у мислима и сваког дана спомиЬемо и Љедног и другог. ћоЉе унучиЮи знаЉу и за деда √радета и за уЉка јцка, причамо им о Ьима стално, преносимо сеЮаЬе на Ьих.

»ако Ље голем бол притиска истим интензитетом и после 20 година, ¬еска каже да Ље поносна на свог сина. ќн Ље жртвовао живот за своЉу породицу и своЉ народ, за све коЉи живе у ќраховцу и ¬еликоЉ ’очи и памтиЮе га као хероЉа. ќн и Љесте био хероЉ.

26 / 07 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0