Srpska

—вета ќлга и врата цркве, коЉа су отворена за нас

††††

£едном приликом, читаЉуЮи житиЉе свете ќлге, помислио сам како се и у нашем савременом животу често дешава нешто слично ономе што се десило равноапостолноЉ. ќ овоме Ље реч.

 ао што Ље познато, Љедна од наЉтаЉанствениЉих страница у ќлгиноЉ биографиЉи Ље време и место Ьеног крштеЬа. ” вези са тим има много претпоставки, а дискусиЉе се до данас не стишаваЉу. ” тоЉ причи постоЉи Љедан детаЪ, коЉи се често занемаруЉе. ƒетаЪ коЉи Ље можда споредни, али знате, као што то често бива, другостепене ствари одреРуЉу првостепене.

 рштеЬе ќлге има везе са Ьеним путоваЬем у  онстантинопоЪ. ћеРу спасаване, кЬегиЬа Ље приступила или у самом ÷ариграду, или (што Ље маЬе вероватно) после посете граду. Ќема сумЬе да Ље посета другог –има на ќлгу оставила велики културолошки утисак. ЌаЉвероватниЉе да Ље посета познатоЉ цркви свете —офиЉе била пресудна. ѕагански храмови, на коЉе Ље ќлга навикла у своЉоЉ земЪи, нису могли да се пореде са размерама и лепотом ¬елике цркве. Ќебеска лепота —офиЉе Ље увек поражавала човека било коЉе вероисповести. ќ томе постоЉи много сведочанстава. Ќи ќлгино срце ниЉе могло остати хладно пред таквом лепотом.

ћожемо покушати да замислимо, како Ље у таЉ храм први пут ушла кнегиЬа. ЅоЉажЪиви, несигурни кораци...”лази... ќгромна купола Ље надкриЪуЉе, попут небеског свода. ѕа то и Љесте цело небо Ц само сада веЮ ново небо, преображено златном светлошЮу васкрсеЬа. “аквом светлошЮу Ље обасЉан сав храм. ќва светлост не излази само из златних купола, него у потоцима тече од ореола светитеЪа, са мозаика, од све сиЉаЉуЮе унутрашЬости храма, од одежди свештенослужитеЪа. ЌевидЪиви хор сачиЬен од хиЪаду гласова испуЬавао Ље свехрамовно пространство. Ћикови светитеЪа, створени танким четкицама наЉбоЪих маЉстора ¬изантиЉе, чини се да продиру право у срце. »з посебних отвора у поду полако се подижу навише облаци дима, након каРеЬа. „ини се да стоЉиш у центру неба, и да изнад тебе може бити само —ам √оспод...

ћогуЮе, да Ље нешто слично осетила ќлга, коЉа Ље до тада читав живот проживела под ниским сводовима руских брвнара. », може бити да Ље управо таЉ утисак и постао последЬи корак у дугачком духовном путу велике кнегиЬе. —тоЉеЮи под широким сводовима свете —офиЉе, ќлга Ље осетила да Ље код куЮе. » срце Ље донело пресудну одлуку Ц она се крстила.

ћогуЮе да Ље било тако. ѕознати летопис никако не негира такво схватаЬе, чак га допуЬуЉе. »деолошки и политички фактори у потпуности се могу нанизати на стуб личног духовног избора.  ао што се, на пример, после десило са кнезом ¬ладимиром.

”колико Ље то било тако, онда можемо реЮи да Ље ќлгино преумЪеЬе било неки прототип пута руске душе ка Ѕогу. » у мом животу Ље моменат преокрета у духовном тражеЬу, била посета храма светог Ќиколе, у  иЉево-ѕокровском манастиру. “аЉ храм, коЉи Ље саграРен прилозима светог цара ЌиколаЉа, наЉвеЮи Ље у  иЉеву. », како ми се идаЪе чини, наЉлепши.  ада сам први пут ушао у Ьега, открио ми се нови свет и почео Ље нови живот. –азуме се, да сам о томе веЮ размишЪао и нешто осеЮао. јли, управо Ље преко те цркве Ѕог ставио тачку на све сумЬе, и удахнуо живот унутрашЬем човеку у мени.

јли шта сам Ља Ц цела –усиЉа Ље обрела веру благодареЮи храму. «ар нису некада давно посланици кнеза ¬ладимира, када су се вратили са путоваЬа чиЉи Ље циЪ било упореРиваЬе разних светских религиЉа, рекли: „ƒок смо стаЉали у светоЉ —офиЉи, нисмо знали где се налазимо: на небу или на земЪи...“ ѕосле тог сведочанства, ¬ладимир Ље донео историЉску одлуку да крсти –усиЉу. » као последица, милиони руса, тада Љош увек не разумеваЉуЮи службу, не знаЉуЮи никакве молитве, уверили су се у истинитост хришЮанства, управо у чудотворноЉ атмосфери храма.

”истину, кроз храм Ѕог увек нешто говори човеку. «ато Ље храм на неки начин жив и носи мисионарску службу.

’рам Ље живи и важни учесник у рускоЉ историЉи, коЉа Ље и кренула од храма. ѕодизаЬе наважниЉих храмова, или насупрот, Ьихово уништаваЬе Ц то су кораци, коЉима Ље у руски живот улазила Љедна или друга епоха. Ѕез храма свете —офиЉе, цркве светог »лиЉе, ”спенског храма  иЉево-ѕечерске Ћавре, да ли се може замислити историЉа  иЉева? Ѕез јлександро-Ќевске Ћавре, историЉа —анкт ѕетербруга? Ѕез храма ¬асилиЉа Ѕлаженог, историЉа ћоскве? Ќаши храмови, коЉи су заЉедно са нама проживели тешку епоху безбожништва и обрели нови живот, наставЪаЉу да нас призиваЉу ка ’ристу и да нам проповедаЉу веру своЉим изгледом. »сто тако, као што Ље света —офиЉа проповедала ќлги.

÷ркве треба градити, без обзира на гунРаЬе поЉединаца како „их Ље тако пуно“. Ѕезсплодно гунРало Юе нестати, а храм Юе остати Љош много векова, и у Ьему Юе се проповедати, причешЮивати, крштавати, венчавати, читати опела. ’рамова никад не може бити превише, а ако говоримо о мегалополису као што Ље ћосква, тамо цркве треба да буду у сваком микрокраЉу. ” сваки небодер стаЉе по Љедно село. «а све те Ъуде, у дворишту зграде треба да буде Љедан храм. £ош, у храмове треба иЮи, извиЬавам се за баналност. јко би сви крштени руси, у недеЪно Љутро устали и пошли на богослужеЬа, увидели бисмо да цркава треба десет пута више. јваЉ, за сада тога нема.

„овек коЉи иде у храм, постаЉе учесник и наставЪач руске историЉе. »сториЉе, коЉа Ље незамислива без храма; историЉе, коЉу Ље створило ѕравославЪе. ”право нас у ту, траЉну историЉу свете –усиЉе, позива лик равноапостолне кнегиЬе ќлге, а заЉедно са Ьим и врата цркве, коЉа су у данашЬе време отворена за све нас.

26 / 07 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0