Srpska

 ритериЉуми безблагодатности

ѕоглавар непризнатог  иЉевског патриЉархата ‘иларет у ¬ашингтону. ‘ото: J. Scott Applewhite / AP / Scanpix ѕоглавар непризнатог  иЉевског патриЉархата ‘иларет у ¬ашингтону. ‘ото: J. Scott Applewhite / AP / Scanpix
††††

Ўтета коЉу наносе различити црквени расколи Ље конкретна, нипошто ниЉе апстрактна. Ѕезбожни ум Ље у свему, измеРу осталог, и у потешкоЮама црквеног живота, склон да види само границу власти и кретаЬа новца. ” ствари, штета услед црквених подела се не процеЬуЉе у новцу и смаЬеЬу власти. Ўтета се процеЬуЉе у благодати. “ачниЉе, у Ьеном одсуству.

ƒа ли се може проверити „благодатност“ поЉединца или групе верника? “ешко, али може. ѕоЉединац несумЬиво живи у ƒуху ако испуЬава заповести. јко Ље човек кротак и благ према Ъудима из околине, ако води молитвени живот, ако тежи ка сваком доброчинству, али не да би се показао, ако се клони таштине и више слуша него што прича, пред нама Ље благодатан човек. Ќаравно, ова своЉства се не завршаваЉу горе наведеним особинама. Михов списак се у значаЉноЉ мери може продужити.

ѕокушаЉи да се укратко наведу одлике праведника више пута су предузимане у —таром «авету. ѕрочитаЉте, на пример, четрнаести псалам. “о Ље кратак списак животних правила за оне коЉи желе да се „настане на гори светоЉ ЅожиЉоЉ“.  од пророка су ова своЉства Љош сажетиЉа: „Ќа кога Юу погледати?“ Ц пита √оспод и —ам одговара: „—амо на невоЪнога и на онога ко Ље скрушена духа и дрхЮе од ћоЉе речи“ (»с. 66: 2). ѕодЉеднако кратко о томе се говори и код пророка ћихеЉа. „ѕоказао ти Ље, човече, шта Ље добро; и шта √оспод иште од тебе осим да чиниш што Ље право и да Ъубиш милост и да ходиш смерно с Ѕогом своЉим“ (ћих. 6: 8). ѕреподобни —илуан јтонски Ље сматрао да се, у принципу, по ЉедноЉ ЉединоЉ заповести ЅожиЉи човек може разликовати од формалног верника. ќва заповест Ље молитва за неприЉатеЪе. јко ова молитва постоЉи Ц благодатан си. јко Ље нема, у наЉбоЪем случаЉу си на путу.

ѕостоЉи сличан критериЉум за оцену црквених заЉедница у смислу да ли с Ьима и у Ьима пребива ƒух ”тешитеЪ. ќн Ље, као што Ље познато, „ƒух мудрости и разума, ƒух савета и силе, ƒух знаЬа и страха √осподЬега“ (»с. 11: 2).

Ќа овом списку, коЉи Ље изашао испод руке пророка, много тога се односи на различите врсте знаЬа: разум, савет, знаЬе, премудрост... ÷рква живи и ходи ƒухом, ако учи друге и себе, тражи дубоко знаЬе (познаваЬе), саветуЉе се с прошлим вековима и савременим праведницима и богати се разумом. —ве то огледа у постоЉаЬу мреже школских установа, у издавачком раду и научноЉ црквеноЉ делатности, у искуственоЉ светости (монаштву и старчеству) итд.

» ако Ље у ÷ркви низак ниво наставе у средЬим богословским школама и академиЉама, ако се не обавЪа научни рад, ако су досадне епархиЉске новине, ако се кЬиге не пишу и не издаЉу, ако се не преводи, то Ље очигледан симптом умртвЪености. ќ томе Ље написано: „»згибе ћоЉ народ, Љер Ље без знаЬа; кад си ти одбацио знаЬе, и £а Юу тебе одбацити да ми не вршиш службе свештеничке; кад си заборавио Ѕога своЉега, и £а Юу заборавити синове твоЉе“ (ќс. 4: 6).

ѕо овоме се, наравно, разликуЉу епархиЉа од епархиЉе, регион од региона и парохиЉа од парохиЉе. јли постоЉи и општа слика. » што се тиче, на пример, украЉинског раскола, очигледно Ље да у Ьему нема благодати.

” самопроглашеном  иЉевском патриЉархату и у аутокефалноЉ ÷ркви уопште се не пишу кЬиге коЉе иоле завреРуЉу пажЬу. “о Ље права пустиЬа црквене мисли. » кроз ову пустиЬу преварени парохиЉани иду веЮ више од двадесет година и умиру од жеРи. ƒа ли знате колико наука има у богословЪу? —амо проучаваЬе ЅиблиЉе захтева познаваЬе црквене археологиЉе, херменевтике, црквене уметности и опште црквене историЉе, познаваЬе старих и нових Љезика. ќсим тога, постоЉе литургика, егзегетика и реторика, историЉа сопствене помесне ÷ркве, постоЉи пастирска психологиЉа и Љош много других обавезних и факултативних предмета.

—асвим Ље природно претпоставити да ако све то постоЉи стварно, а не само на папиру, у образовним установама живот ври као извор минералне воде. Ќаучничка корпорациЉа пише, истражуЉе и предаЉе. ќмладина се напаЉа и наоружава знаЬима и одлучношЮу да послужи Ѕогу, развиЉа своЉе таленте и укЪучуЉе се у рад стариЉе генерациЉе. “еоретски Ц да. ј у стварности влада потпуна тишина.

ƒаЉте ми да прочитам нешто занимЪиво из литургике, што Ље изашло из пера богослова-аутокефалисте. Ќема ничега. ƒобро. ƒаЉте из догматског богословЪа. Ќема ни овде. ј из хомилетике? ј из пастирског богословЪа? ѕа ничега нема. Ќигде нема.

„име се онда бавите?

ќдговориЮе нам: градимо независну ”краЉину. ј Ља Юу вам реЮи: имитирате црквени живот. £ерес „украЉинства“ вам Ље одузела снагу и исцрпела вас Ље. £алови сте као утроба исцрпЪена абортусима, коЉа више на може да зачне. ”чите по нашим уЯбеницима иако свакодневно ритуално блатите –уску ÷ркву. £ош дуго неЮете имати своЉе уЯбенике. ѕа ничега неЮете имати, пошто сте одбацили знаЬе (читаЉ цитат из ќсиЉе). „ак и ваши монаси изгледаЉу као да су се прерушили. “ако да се чини као да играЉу у филму, и сад Юе завршити, пресвуЮи Юе се, одлепиЮе браде и отиЮи Юе куЮи.

††††

” расколу ништа ниЉе право осим крвожедних букача. —ве сама Љаловост и оскудица. ј после тога (губитка знаЬа) Ѕог одбацуЉе свештенодеЉства и народ гине, то треба да знате. » то нису речи човека.

«амираЬе богословске мисли у хришЮанском народу Ље сигуран почетак Ьегове погибиЉе. Ќи више, ни маЬе.

√де Ље раскол нема богословЪа. » где нема богословЪа, постоЉи раскол. “амо Ље одваЉаЬе од целог “ела, духовно труЪеЬе и смрт.

” украЉинском расколу нема богословЪа. “о Ље чиЬеница! ÷рквени расколници у ”краЉини директно су криви за труЪеЬе земЪе у очигледноЉ неплодности Ьеног тренутног стаЬа и у томе што она нема перспективу.  риви су и за крв. ѕрво су криви униЉати. “о Ље уопште горак корен целе украЉинске историЉе. ј затим Ц аутокефалци и филаретовци. плус „наши“ коЉи су се маскирали и притаЉили.

“о су политичари, а не молитвеници; интриганти, а не богослови, они и да пишу могу само на феЉсбуку, и само о себи, а не о »стини. Ћукавци и користоЪупци.  уда можете некога да доведете, завидЪивци и вечите издаЉице?

”кратко, ова благодатност и безблагодатност ниЉе нарочито скривена ствар. „овек само треба да се загледа и да размисли и помало Юе се све испоЪити и неЮе се сакрити.  ао што човек пре или касниЉе меРу Ъудима препознаЉе лопова и лажЪивца, тако и меРу „црквама“ препознаЉе и познаЉе лопове и лажЪивце, „телесне, коЉи ƒуха немаЉу“.

P.S.

Ўто се тиче руске црквене стварности присутан Ље други проблем. “о Ље проблем преношеЬа безброЉних блага, коЉа пастири добиЉаЉу у школским установама, огромним масама простог народа, парохиЉана. јко наши парохиЉани, коЉе пастири буду учили, буду знали бар треЮину онога што се будуЮим свештеницима предаЉе у богословским школама и на факултету, –усиЉа Юе бити религиозно наЉучениЉа школа на свету.

јли о томе треба говорити посебно.

—а руског ћарина “одиЮ

29 / 07 / 2018

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0