Srpska

ћолебан за страдални народ на  осову и ћетохиЉи

††††

Мегово ѕреосвештенство Eпископ рашко-призренски “еодосиЉе служио Ље 6. августа 2018. године у препуном храму —ветог великомученика ƒимитриЉа молебан за страдални српски народ на  осову и ћетохиЉи.

ѕред више стотина верника коЉи су испунили храм и веЮи део порте, омладином и децом, заЉедно са свим свештенством митровичког намесништва и монаштвом из наших северних манастира, владика “еодосиЉе Ље узнео молитве √осподу за спасеЬе народа.

«а православни грешни и страдални род наш; за паЮенике, прогнанике и злоставЪане: Ъуде, жене, децу и девоЉчице; за заштиту православних храмова и манастира, породица и домова на  осову и ћетохиЉи и осталим српским земЪама, да им √оспод Ѕог наш ниспошЪе милост своЉу и заштиту, √осподу се помолимо - прозба Ље коЉа Ље одзваЬала храмом —ветог ƒимитриЉа.

¬ладика Ље из срца прочитао молитву свештенослужитеЪа: √осподе »сусе ’ристе Ѕоже наш, прими ово наше усрдно моЪеЬе и опрости нам сагрешеЬа наша. ќпомени се неприЉатеЪа наших коЉи нас мрзе и угЬетаваЉу, и немоЉ им дати по делима Ьиховим, него их уразуми, по великоЉ “воЉоЉ милости, како би и они увидели да зло добра донети не може. ÷ркву “воЉу свету и верне “воЉе избави од свакога зла свемоЮном руком “воЉом. ѕомози, √осподе, “и коЉи си ради спасеЬа свиЉу пошао на крст и смрт претрпео, да и меРу нама, и у целом свету, мржЬа уступи место Ъубави, немир - миру, жалост - радости, да тих и миран живот проведемо као Ъуди “воЉи и браЮа меРу собом. ѕосебно Ље знаковито било и читаЬе ≈ванРеЪа од Ћуке (Ћк 12.12-7): Ќишта ниЉе сакривено што се неЮе открити, ни таЉно што се неЮе дознати. «ато оно што у мраку рекосте, чуЮе се на виделу: и што на ухо шаптасте у одаЉама, проповедаЮе се на крововима. ј кажем вама, приЉатеЪима своЉим: Ќе боЉте се оних коЉи убиЉаЉу тело и потом не могу ништа више учинити. Ќего Юу вам указати кога да се боЉите. ЅоЉте се онога коЉи, пошто убиЉе, има власт бацити у пакао; да, кажем вам, онога се боЉте. Ќе продаЉе ли се пет врабаца за две паре? и ниЉедан од Ьих ниЉе заборавЪен пред Ѕогом. ј у вас Ље и свака длака на глави изброЉана. Ќе боЉте се: ви сте боЪи од много врабаца.

††††

Ќа краЉу ¬ладика се свима обратио пастирском беседом коЉу преносимо у целини:

-≈во, помоли смо се √осподу за спасеЬе нашег верног народа, да утврди своЉу живу ÷ркву на овоЉ светоЉ, мученичкоЉ и светолазеревскоЉ земЪи.¬ише пута у нашоЉ историЉи, ÷рква Ље са своЉим народом страдала, али увек смо се подизали, обнавЪали себе, своЉе светиЬе и куЮе, остаЉуЮи верни наслеРу —ветих ЌемаЬиЮа, коЉи су на  осову и ћетохиЉи српском народу дали неизрециво благо - духовно наслеРе, коЉе смо дужни да чувамо као очи у глави. Ќису то, браЮо и сестре, само граРевине, веЮ Ље то свето-немаЬиЮки и свето-лазаревски етос, дубоко заснован на бесмртним речима честитога  неза, да Ље „ земаЪско за малена царство, а небеско од сада и довека“. » у наше време пролазимо тешке и неизвесне дане, али Ље наш народ увек био храбар, тако, да се ни сада неЮе дати поколебати и поделити.

Ќикада неЮемо заборавити храброст ћитровчана и свих —рба са севера  осова, коЉи су се у наЉтежим данима 1999. године одржали, храбро стоЉеЮи на бранику своЉих домова и не дозвоЪаваЉуЮи онима коЉи не знаЉу шта раде да протераЉу наш народ, као што су то учинили по многим Љужним градовима и насеЪима. ¬и сте и тада саучествовали са свима нама коЉи смо остали као своЉи на своме, даЉуЮи нам помоЮ и потпору. «ато смо данас поносни да Ље овде у  осовскоЉ ћитровици наш ”ниверзитет и болница и друге институциЉе, без коЉих ни ми коЉи живимо Љужно на  осову и ћетохиЉи, не бисмо могли да опстанемо у постоЉеЮим условима. ѕожртвованост наших лекара и медицинских радника, професора и студената, вредних радника, маЉки и честитих граРана, темеЪ Ље на коЉем градимо наш заЉеднички живот и опстанак на овим светим просторима. јли ни север  осова и ћетохиЉе не би био оно што Љесте, да нема своЉу органску везу са осталим српским срединама Љужно од »бра. ƒок год звоне звона у ѕатриЉаршиЉи, ƒечанима и √рачаници, док год наши богословци поЉу у ѕризренскоЉ богословиЉи и наши свештеници служе у свим храмовима, и ви сте снажниЉи и постоЉаниЉи.—а болом слушамо од неких да се —рби, наводно, деле на оне северне и оне Љужне. Ќе може се поделити Љедно свето  осово и ћетохиЉа и не може нико да  осово и ћетохиЉу издвоЉи из наше —рбиЉе, Љер су управо овде и духовни и државни наши темеЪи, без коЉих би наша земЪа била само као „сламка меРу вихоровима“, држава без идентитета и историЉе.  ао народ —ветог —аве, коЉи вековима одолева броЉним искушеЬима, увек смо се враЮали  осову и ћетохиЉи као своЉоЉ колевци, као свом наЉвеЮем надахнуЮу, Љер управо овде смо са —ветим ЌемаЬиЮима и посебно —в.  незом Ћазаром, мученичком крвЪу потписали завет са Ѕогом да будемо и останемо Ьегови и душом и срцем, и у благостаЬу и у невоЪи, истраЉни у трпЪеЬу и одважни у опасностима.

††††

—рпски народ данас расут Ље широм околних земаЪа и целога света, али га повезуЉе и окупЪа наша света ÷рква коЉа у чува свест о томе да смо браЮа и деца —ветог —аве, где год живели. –азни моЮници овога света меЬали су границе, пролазила су царства и империЉе, али Ље то Љединство нашег народа оличено, управо, у ѕеЮкоЉ ѕатриЉаршиЉи, повезивало вековима —рбе као народ, не само по крви, веЮ пре свега по вери у √оспода ’риста, а преко Мега и са свим осталим крштеним народима. Ѕез те вере, узалуд Ље наше српско име, узалуд су заставе и патриотске песме. —рбин се може мерити само вером у ’риста; храброшЮу коЉом брани све своЉе, и чоЉством коЉим од себе брани друге. «ато своЉ опстанак на  осову и ћетохиЉи никада нисмо и не треба да доводимо у сукоб са чиЬеницом да овде живе и други народи, Ъуди као и ми, коЉи носе лик ’ристов утиснут у свако Ъудско биЮе, коЉи су и сами призвани у пуноЮу радости ЅожиЉе Ъубави. —ведочеЮи ’риста и живеЮи по ’ристу ми, и овог пута, Ьима пружамо руку, и Ьима показуЉемо да Ље √оспод дошао на земЪу да би пружио могуЮност да се сви Ъуди спасе.

ƒанас смо се помолили да нам Ѕог подари, пре свега, покаЉаЬе, да се вратимо Ѕогу и оставимо се пролазних ствари овога света. ƒа побеРуЉемо вером, надом, ЪубавЪу, трпЪеЬем; да нам речи буду благе а дела Љака, да увек будемо свесни да Юемо у историЉи остати упамЮени само онолико колико смо сачували у себи лик ЅожиЉи, а не колико смо били богати материЉалним богатствима или положаЉем.

√оспод Ље дошао на земЪу не позиваЉуЮи на устанак и револуциЉу, веЮ да првенствено променимо себе и да меЬаЉуЮи себе променимо и свет око себе. «ато будимо истраЉни да, колико до нас стоЉи, бранимо наше право да живимо на овим светим просторима, као своЉ на своме, не одричуЮи то право никоме другом. ”век будимо Љединствени и свесни да се среЮа Љедних не може градити на несреЮи других. —а таквом вером, увек Юемо имати Ѕога за помоЮника и заштитника. Ќе даЉмо да нас поделе идеологиЉе овог света, пролазне речи и обеЮаЬа коЉа пролазе „као звоно коЉе Љечи“ (1 ор 13.1). ÷рква Ље увек била овде да нас повезуЉе, као што се пшеница сабира и као брашно сЉедиЬуЉе у Љедан хлеб, као што се грожРе сабира у Љедну чашу вина.

††††

ќстанимо чврсто решени да не напуштамо наш родни краЉ, да не продаЉемо наше куЮе и имаЬа, Љер за Ьих су крв и зноЉ проливали наши преци коЉи су опстаЉали у много тежим условима него што су ови у коЉима ми данас живимо. “ом истраЉношЮу сваки од нас даЮе своЉ допринос свима осталим и охрабриЮе оног поред себе. Ѕратску солидарност никада да не изгубимо, Љер невоЪа ближЬег и нас Юе сустиЮи уколико брату окренемо леРа и уколико, подстакнути себичним интересом, грабимо само за себе.ќстанимо, браЮо и сестре, чврсто предани благоЉ воЪи ЅожиЉоЉ, Љер су нам по Меговим речима „све власи на глави изброЉане“ (Ћк 12.7) али истовремено чинимо све што до нас стоЉи да и нама и другима буде боЪе. “о Ље кЪуч коЉи отвара ÷арство ЅожиЉе, коЉе Ље овде и сада меРу нама и познаЉу га само они коЉи имаЉу отворено срце за Ѕога и ближЬег. ѕост и молитва су зато кЪуч коЉи отвара ту божанску ризницу. ѕост као уздржаЬе од свега онога што нас одваЉа и удаЬуЉе од Ѕога, одбациваЬе претеране бриге и везаности за материЉално, умереност у Љелу и пиЮу и надасве праштаЬе. ћолитва, с друге стране Ље живот у осеЮаЬу сталног присуства ЅожиЉег, у непрестаном трепету срца и сеЮаЬу на √оспода да не повредимо Мегову Ъубав, своЉу савест и савест ближЬегЌека нас зато све √оспод укрепи у том подвигу, посебно у предстоЉеЮим данима када сви заЉедно постимо и молимо се за мир на  осову и ћетохиЉи, за наш опстанак, за мудрост оних коЉи носе тешко бреме политичке одговорности. Ќикада не заборавЪаЉмо речи √оспода коЉи каже „где су двоЉе или троЉе сабрани у име моЉе и Ља сам меРу Ьима“ (ћт. 18.20). «ато, окупЪаЉмо се што чешЮе у овом предивном храму, као у своЉоЉ куЮи и Ѕог Юе бити меРу нама и биЮе нам заштитник молитвама —в. ¬еликомученика ƒимитриЉа, коЉи Ље заштитник овога града и свих коЉи живе у Ьему. Ѕлагослов √осподЬи нека доРе на вас Меговом благодаЮу, милосрРем и човекоЪубЪем, свагда, сада и увек и у векове векова. јмин!

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

08 / 08 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0