Srpska

ћолебан за страдални народ на  осову и ћетохиЉи у манастиру √рачаница

††††

¬ечерас Ље ≈пископ –ашко-призренски “еодосиЉе служио други по реду ћолебан за страдални народ на  осову и ћетохиЉи у манастиру √рачаница. Ќа позив нашег ≈пископа ова седмица посвеЮена Ље посту и молитви за  осово и ћетохиЉу и у свим храмовима и манастирима ≈пархиЉе служе се ћолебани за спас нашег народа. ” √рачаници се окупило око стотиЬак верника са игуманиЉом манастира мати —тефанидом и сестрама. ”знесене су молитве за наш страдални народ и како би Ѕог помогао да чврсти у вери и меРусобноЉ Ъубави останемо и опстанемо на овим просторима где вековима живимо.

’рамом ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице у √рачаници одЉекивала Ље вечерас прозба: "£ош се молимо √осподу Ѕогу нашему да услиши вапаЉе и молбе страдаЉуЮег народа свога на  осову и ћетохиЉи и осталим српским земЪама, и за све коЉи правде ради страдаЉу и трпе прогоне и злоставЪаЬа, и да брзо пошаЪе благодат и силу своЉу и заштити невино прогаЬане", као и завршна молитва ѕресветоЉ Ѕогородице: "ѕресвета ћаЉко Ѕогородице, теби се обраЮамо и молимо, Љер ти знаш боли маЉке за —ином кога злочинци неправедно мучише и убише. ”тишаЉ боли матера и отаца за децом коЉу неправедно нападаЉу, прогоне и насиЪа чине. «адржи руке злочинаца и сачуваЉ и нас и Ьих од зла и греха."

††††

¬ладика “еодосиЉе Ље након молебана одржао пастирску беседу коЉу преносимо у целости:

ƒрага браЮо и сестре сабрани у Ъубави √оспода нашег »суса ’риста,

††††

ƒанашЬим служеЬем ћолебана за мир и Љединство нашег страдалног народа на  осову и ћетохиЉи наставЪамо и овде, у древноЉ задужбини светог  раЪа ћилутина, да узносимо своЉе молитве √осподу, како би нам био заштитник у овим искушеЬима коЉа пролазимо.

«намо да Ље наш верни народ овде на равном  осову ѕоЪу увек био храбар и да смо остали и опстали и у много тежим изазовима. ѕрегрмели смо са нашом —ветом √рачаницом и петовековно турско ропство, и светске ратове и нико нас ниЉе искоренио са овог простора. ќстали смо уз наше светиЬе, уз звона грачаничка и поЉ грачаничких монахиЬа знаЉуЮи да √оспод никада не напушта своЉе, посебно када ћу се са вером и надом обраЮамо. ѕролазили смо тешка искушеЬа и 1999. године у рату, и 2004. године када Ље претила опасност да нас и овде нападну, у те дане када су гореле наше цркве и куЮе у  осову ѕоЪу, ќбилиЮу, ЋипЪану, ѕриштини. ќстали смо и поред тога, упорни и чврсти у нади, знаЉуЮи да своЉом верношЮу завету —ветог  неза показуЉемо да смо деца —ветог —аве и достоЉни наследници оних храбрих наших предака коЉи су знали да се своЉе никада не оставЪа, да се земЪа не раскуЮуЉе и да се наше светиЬе никада не напуштаЉу. ќне су наш путоказ ка ÷арству небеском, наши светионици у тренуцима таме и утеха у свакоЉ невоЪи.

ѕрочитали смо у —ветом ≈ванРеЪу да: „Ќишта ниЉе сакривено што се неЮе открити, ни таЉно што се неЮе дознати. «ато оно што у мраку рекосте, чуЮе се на виделу: и што на ухо шаптасте у одаЉама, проповедаЮе се на крововима.“ (Ћк. 12.2-4) “ешке су и страшне ове речи Љер нас позиваЉу све на одговорност за сваку нашу реч, за свако наше дело. ќни коЉи помишЪаЉу да могу да поделе или раселе наш народ и да нас натераЉу да оставимо ове наше вековне краЉеве, где Ље уризничена наша душа, где чувамо тапиЉу дату нам од —ветих ЌемаЬиЮа, дубоко се вараЉу. Ќису то успели ни многи моЮници раниЉе, ни они иноверни, као ни они коЉи су заборавили на своЉу веру, и поколебали се у нади. ¬идели смо снагу оних коЉи су остали верни ’ристу у тешком времену комунизма и видимо Ље и сада меРу вама коЉи у ÷ркви своЉоЉ —ветосавскоЉ видите светило неугасиво.

††††

√оспод нас учи: „ о иде даЬу, не спотиче се, Љер види светлост овога света; а ко иде ноЮу спотиче се, Љер нема светлости у себи“ £н. 11, 9-10. ”чи нас наш —паситеЪ да отворимо духовне очи и не ходимо у делима таме, а наше истинско и Љедино светило Љесте ’ристос, коЉи Ље Љедини мерило истине и правде. ЌемоЉмо зато браЮо да се поводимо за лажима оних коЉи желе да распуде мало стадо ’ристово, веЮ останимо чврсти у вери и непоколебиви у нади. ќдбацимо од себе сваку мржЬу не само према ближЬима, него и према неприЉатеЪима, да би нас по тоЉ Ъубави препознао √оспод коЉи каже „ѕо томе Юе сви познати, Ч каже ’ристос, Ч да сте ћоЉи ученици, ако имате Ъубав меРу собом.“ (£н. 13: 35)

÷рква —ветосавска била Ље и остала са своЉим народом увек, делеЮи и тешке и радосне тренутке. «ато увек треба да се уздамо прво у Ѕога, Љер —в. пророк £еремиЉа нам преноси реч ЅожиЉу: „Епроклет човек коЉи се узда у човека и коЉи ставЪа тело себи за мишицу, а од √оспода одступа срце Ьегово“. (£ерем. 17, 5). ¬ише пута у историЉи, када смо повереЬе у Ѕога заменили повереЬем у човека, на краЉу смо увек губили. —етимо се само тешког времена безбоштва од ƒругог светског рата до почетка 90тих, али и тог времена 90тих година када су се многи поуздали у Љедног човека мислеЮи да Юе им он помоЮи. Ќажалост, и то се показало као велика заблуда, Љер управо Ље, што Ьеговом самоувереношЮу, што светском неправдом и силом, наш народ натеран у изгнанство. Ќеки су му и тада поверовали да Ље пораз заправо победа, али убрзо су и сами горко схватили да ако се човек не узда у Ѕога, на краЉу увек бива поражен, пре или касниЉе.

«ато и ми сада овде, не уздамо се ни у речи Ъуди, веЮ пре свега веруЉемо √осподу да се истина Љедино ’ристом мери, ’ристовом ЪубавЪу и жртвом ’ристовом. ј ’ристос каже: „£а сам пастир добри. ѕастир добри живот своЉ полаже за овце. ј наЉамник, коЉи ниЉе пастир, коме овце нису своЉе, види вука где долази, и оставЪа овце. и бежи; и вук разграби овце и распуди их. ј наЉамник бежи, Љер Ље наЉамник и не мари за овце. £а сам пастир добри и познаЉем своЉе, и моЉе мене познаЉу.“ (£н 10.11-14)  ао ’ристови пастири дужни смо, дакле, да останемо са своЉим стадом и када доРу тешка времена следуЉуЮи ’ристу ѕрвопастиру „коЉи полаже и живот за овце“. ј разни наЉамници нашег времена, коЉи се представЪаЉу као пастири, оставЪаЉу своЉе када виде своЉ интерес и не маре за своЉе овце. “ако бива ако се поуздамо у човека, а не у ’риста и оне коЉи ’ристу следуЉу.

††††

«ато будимо мудри, браЮо и сестре.  ако год моЮници овог света одлуче, поднеЮемо али важно Ље да ми учинимо колико до нас стоЉи да останемо и опстанемо на своме. ∆алосно Ље када видим да наши Ъуди продаЉу своЉе куЮе и земЪу, оно наслеРе своЉе коЉе су им оставили преци коЉи су се до крви борили да остану као своЉи на своме.  аквога ту може бити благослова, какве среЮе, какве наде? ѕокажимо да имамо снаге да живимо у миру са свима око нас и да неЮемо да прихватимо да нас неко премешта тамо-амо као да ово ниЉе наша куЮа. »ма Љош доста правдоЪубивих Ъуди у свету коЉи Юе видети и помоЮи нам.

ћолимо се усрдно за све, и за оне на власти, и за ближЬе и за неприЉатеЪе наше.  ада Ѕог види нашу Ъубав и чисто срце отвориЮе нам и недра свог човекоЪубЪа. „уваЉмо меРусобно Љединство и миримо се са онима коЉи нас вреРаЉу да би и нама Ѕог опростио и подарио своЉу благодат. ЌаЉстрашниЉе Ље када немамо тог Љединства и Ъубави у породици, у колективу где радимо или у нашем друштву. Ќисмо сви исти и будимо спремни да прихватимо друге као браЮу. Ќа краЉу све пролази, само Ъубав остаЉе, а Ъубав Ље када видимо лик ЅожиЉи у сваком човеку, без обзира где се родио, коЉим Љезиком прича и како се Ѕогу моли. Ќа таЉ начин Юемо бити истински проповедници ’ристови на шта нас Ље √оспод и позвао говореЮи „“ако да се светли свЉетлост ваша пред Ъудима, да виде ваша добра дела и прославе ќца вашега коЉи Ље на небесима.“ (ћт. 5.15).

††††

”множимо, стога, браЮо и сестре, наше молитве и пост ових дана, удаЪуЉуЮи се од свега што нас одваЉа од Ѕога, што нас одваЉа од доброте, од светлости и Ъубави меРу ближЬим. “ада Юе и наша молитва да се вине високо и призове благослов ЅожиЉи на наше домове, наше куЮе и поЪа и народ наш.

Ѕлагослов √осподЬи нека доРе на вас, Меговом благодаЮу и човекоЪубЪем свагда, сада и увек и у векове векова. јмин!

≈пархиЉа рашко-призренска

11 / 08 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0