Srpska

ћолебан у ƒраганцу охрабрио народ у  осовском ѕоморавЪу

††††

≈пископ рашко-призренски “еодосиЉе данас Ље служио у манастиру ƒраганац ког √Ьилана треЮи по реду ћолебан за страдални народ на  осову и ћетохиЉи. Ќа платформи испред храма —в. јрхангела √аврила скупило се свештенство гЬиланског архиЉереЉског намесника (од коЉих Ље десет свештеника саслуживало ¬ладики) монаси и монахиЬе из манастира ƒечани и око 150 верника. Ќажалост, на вернике коЉи живе од буЯета ¬ладе —рбиЉе вршен Ље притисак да не присуствуЉу молебану, тако да многи нису могли да да доРу на молитву да не би угрозили своЉу егзистенциЉу.

Ќа краЉу молебана ¬ладика “еодосиЉе се обратио народу следеЮом беседом:

¬исокопрподобни оче игумане, драга братиЉо, пречасни и преподобни оци, браЮо и сестре, драга децо,

”век са радошЮу долазим у оваЉ манастир и  осовско ѕоморавЪе, зато што Ље ово део наше ≈пархиЉе где се наш народ, и поред толико тешкоЮа и невоЪа одржао и опстао у наЉтежим временима. ќно што ме увек посебно радуЉе Љесте када видим мноштво деце и омладине, што показуЉе да наши Ъуди васпитаваЉу своЉу децу да своЉу будуЮност виде на овим просторима, на коЉима су одрасли и коЉи су им Ьихови преци предали, и у аманет оставили.

Ќеки упорно тврде да нема —рба Љужно од »бра, а Ља им на то кажем да погледаЉу наше ѕоморавЪе. »ако у тешком материЉалном стаЬу и неретко на ивици егзистенциЉе, наши Ъуди остаЉу верни своме дому, земЪи и светиЬама. “акоРе, овде Ље по многим показатеЪима и наЉвеЮи природни прираштаЉ у целом српском народу. »мамо толико многодетних породица, што сведочи да Ъуди овог краЉа дубоко осеЮаЉу важност породице, коЉа нас повезуЉе и учвршЮуЉе. “о истовремено показуЉе да природни прираштаЉ не зависи увек од материЉалног благостаЬа.

††††

» наша —вета ÷рква Ље, браЮо и сестре, Љедна велика породица. √оспод нас све сабира око —вете ЋитургиЉе и других —ветих таЉни, и што више духовно узрастамо, схватамо да морамо да живимо заЉедно у Ъубави и слози и тако препознаЉемо у сваком од нас нашег вечног брата. √оспод нас учи да не Ъубимо само наше ближЬе, веЮ и неприЉатеЪе наше. £ер, како Ље и сам на  рсту рекао: ќче, опрости им Љер не знаЉу шта чине ( Ћк 23.24). “ако Ље, нажалост, са онима коЉи изгубе веру у Ѕога и поуздаЉу се у себе или траже себи богове на земЪи. “акви, друге не гледаЉу као ближЬе, као браЮу, веЮ су им блиски само истомишЪеници, и нису спремни другоме да опросте. Ќаша ÷рква нас учи да нема Ъуди коЉи су зли по себи, Љер зло не постоЉи, као што не постоЉи ни тама, Љер Ље она само одсуство светлости. “ако Ље и зло, ништа друго до помрачеЬе ума. ÷рква нам даЉе толико много духовних лекова да оздравимо и отворимо наше очи да бисмо угледали светлост и у ЬоЉ сагледали и себе и све око нас. «ато Ље покаЉаЬе наш повратак Ѕогу, отвараЬе затворених очиЉу коЉе полако почиЬу све да гледаЉу у другоЉ светлости Ц светлости благодати ЅожиЉе.

ЅраЮо и сестре, да бисмо истраЉали у том духовном оздравЪеЬу, потребни су нам пост и молитва. „есто напомиЬемо да пост ниЉе само уздржаЬе од хране, веЮ пре свега отвараЬе целог свог биЮа за Ѕога, за ближЬег и одваЉаЬе од свега онога што нас одвлачи од Ѕога и Ъубави према другима. ”здржаЬем од хране показуЉемо да не живимо само на биолошком нивоу, него смо, пре свега, чудесни споЉ видЪиве и невидЪиве творевине ЅожиЉе. „Ќе живи човек о самом хлебу, него о свакоЉ речи коЉа излази из уста ЅожиЉих“ (ћт. 4, 4). √оспод Ље управо зато и постао човек да би освештао тело и душу човекову и нашу човечЉу природу нераскидиво повезао са —воЉом божанском природом, те учинио човека у ’ристу небоземним биЮем.

††††

—ве наше невоЪе и тескобе су мале и ништавне, само кад помислимо колико се нама Ѕог даЉе у своЉоЉ неисказаноЉ Ъубави. „есто, гледаЉуЮи само оно површно, не видимо ЅожиЉе дарове коЉи су свуда у нама и око нас, и живимо у незахвалности. ј Ъубав према Ѕогу се пре свега огледа у благодарности, као што се Ъубав према ближЬем огледа у милостивости, спремности да одвоЉимо од свога и пружимо другоме коЉи нема. «ато Ље и наЉвеЮа таЉна наше ÷ркве названа ≈вхаристиЉом, што и значи ЅлагодареЬе.

Ќаше Ќародне кухиЬе у  осовском ѕоморавЪу су наЉлепши израз те солидарности и Ъубави многих добрих Ъуди, и домаЮих и страних добротвора, коЉи су дали своЉу лепту да би они коЉима Ље потребно добили кору хлеба и изнад свега бригу и утеху да о Ьима неко мисли и да нису оставЪени и заборавЪени. Ќекада су древни хришЮани тако постили, што су у посне дане Љели ЉедноставниЉу храну да би од вишка новца помогли сиромашнима. «ато су пост и милостиЬа увек били повезани и немаЉу смисла Љедно без другог.

— друге стране, себичност затвара човека у личне интересе. “акви немаЉу осеЮаЉ за потребе ближЬих. ƒанас живимо у времену када многи моЮници не желе да виде потребе свог народа и оно што им Ље предато на управу доживЪаваЉу само као броЉке, као парче географске карте. ј иза сваког градиЮа и села, живе су породице, Ъуди и деца.

††††

”право Ље то и разлог зашто Ље —ин ЅожиЉи, у коме Ље све и за кога Ље све створено, дошао у оваЉ свет и постао човек, да би своЉу Ъубав посведочио и крсним страдаЬем. „ќд ове Ъубави нико веЮе нема, да ко душу своЉу положи за приЉатеЪе своЉе“ (£н. 15,13). “име нам даЉе пример да се Ъубав не мери само лепим речима и обеЮаЬима, веЮ надасве жртвом, и то жртвом до спремности да пострадамо за своЉе ближЬе. —а таквом вером —в.  нез Ћазар ишао Ље на  осово ѕоЪе, спреман да положи своЉу душу за своЉ народ, не ради неких пролазних земаЪских интереса, веЮ следуЉуЮи ’ристу, ѕодвигоположнику.  ао таквог га Ље Ѕог и овенчао венцем своЉе славе, и као таквог га Ље народ Ьегов упамтио. Ќажалост, у историЉи Ље много и оних коЉи нису били као —вети  нез, коЉи су гледали пре свега земаЪско царство и лично богатство. “акви нису спремни да се жртвуЉу за своЉ народ, веЮ народ жртвуЉу себи. ’вала Ѕогу, наш верни народ увек Ље знао да препозна и разликуЉе вукове у ЉагЬеЮоЉ кожи, разне продавце магле и неиспуЬених обеЮаЬа, и увек се враЮао своЉоЉ ÷ркви, коЉа Ље била и остала уз Ьега. —вештенослужитеЪи ЅожЉи су управо служитеЪи таЉне тог Љединства.

††††

ќтуда ÷рква никада ниЉе могла без народа, Љер тамо где нема верног народа нема ни ÷ркве.ќтуда, драга браЮо и сестре, и наша стална брига да сачувамо живу ÷ркву на  осову и ћетохиЉи, да охрабримо наш народ да се истинска среЮа у животу не мери само материЉалним богатством, веЮ пре свега оним колико смо се охристовили и отворили своЉе срце за таЉну ЅожиЉе Ъубави. «ато нам Ље поред поста, неопходна и молитва, не само као тражеЬе овога или онога од Ѕога, Љер Ѕог зна унапред шта Ље нама потребно, веЮ молитва као стално пребиваЬе у присуству ЅожиЉем, молитва као стално сагледаваЬе свега у нама и око нас кроз ’риста и таЉни Ьеговог ≈ванРеЪа. Ќаша ÷рква из тог разлога с времена на време позива своЉ народ на поЉачану молитву и пост да бисмо отворили своЉа срца да приме ЅожиЉу Ъубав и благодат, коЉа Ље ту увек пред нама и у нама, само Ље ми често нисмо свесни, Љер трчимо за пролазним богатствима и циЪевима.

«ато, √оспод да вас све укрепи и оснажи, да чувате наше свето  осовско ѕоморавЪе, и да не заборавите какве сте претке имали. —етимо се, на краЉу, наше —вете новомученице ЅосиЪке из ѕасЉана коЉа Ље, иако млада девоЉка, презрела све земаЪско да би задобила небеско и уневестила се самом ’ристу √осподу. ¬ековима Ље народ чувао Ьен спомен, Љер народ доноси наЉбоЪи суд и наЉдуже памти. Ќародно сеЮаЬе Ље мерило сваког дела, Љер све се пре или касниЉе покаже онаквим какво Љесте.

—а овог светог места вам поручуЉем да праштате Љедни другима и да живите у миру. „уваЉте породице и децу и будите храбри као што сте увек до сада били. Ѕог са своЉим светим биЮе уз вас, посебно молитвама —в. новомученице ЅосиЪке, коЉа, уз скуте ѕресвете Ѕогородице, бди и моли се за све вас.
√оспод да нас све сачува и утеши у своЉоЉ Ъубави и милосрРу да бисмо и ми са свима светима Мега славили Ц ќца и —ина и —ветога ƒуха, сада и увек и кроза све векове. јмин.

††††

≈пархиЉа рашко-призренска

11 / 08 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0