Srpska

ћолебан за  осово и ћетохиЉу у ќраховцу

††††

÷рква ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице у ќраховцу Ље од Ьене изградЬе на старим темеЪима средином деветнаестог века (1859) била стожер и место окупЪаЬа српског народа овог метохиЉског градиЮа. —ве што Ље сналазило народ српски сналазило Ље и ову светиЬу. “рпела Ље окупациЉе: турску, аустроугарску, немачку, ,,шипниЉску“, комунистичку (када Ље претварана у магацин), па све до ове наЉновиЉе када су Ље припадници немачког и холандског контигента  ‘ќ–а претресали, скрнавеЮи сваки део ове светиЬе, гураЉуЮи кундацима пушака ÷арске двери, улазили у олтар, претурали по „асноЉ трпези... Ќо, Ѕогородица Ље трпела, Љер трпео Ље и народ коЉи се у наЉтежим тренуцима сабирао око Ье и у ЬоЉ.  олико Ље само молитви принето пред Ьеном иконом на иконостасу, колико суза квасило Ьене плоче на поду, колико немоЮних погледа се сусрело са Ьеним очима, колико целива додирнуло Мене руке и одеЮу Мену и Меног —ина привиЉеног ЉоЉ у наручЉе.

††††

” Ьеном олтару су се смеЬивали свештеници и свештеномонаси, владике и патриЉарси... ƒолазили и одлазили, молили се и захваЪивали...

††††

» последЬих дана када се гласно говори о неком коначном решеЬу статуса  осова и ћетохиЉе, о некоЉ подели ове териториЉе или тзв. разграничеЬу, мештани ќраховца су уз своЉу цркву. ” храму ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице су се сабрали и у петак, 10. августа у поподневним часовима на ћолебан за  осово и ћетохиЉу коЉи Ље служиуо ≈пископ рашко-призренски г. “еодосиЉе уз саслужеЬе игумана манастира —вети ¬рачи у «очишту архимандрита —тефана, игумана манастира —в. јрхангели у ѕризрену архимандрита ћихаЉла, Љеромонаха  ирила ƒечанца, пароха великохочанског протоЉереЉа ставрофора ћиленка ƒрагиЮевиЮа, пароха ораховачког ЉереЉа ¬еЪе —тоЉковиЮа, пароха призренског ЉереЉа —лободана АориЮа и пароха грачаничког ЉереЉа «орана √оРевца. —воЉим поЉаЬем допринос молитви за српски народ на  осову и ћетохиЉи дали су и игуманиЉа јнастасиЉа и монахиЬа £ефимиЉа из манастира ƒевич, монахиЬа «лата из ѕризрена, као и монаси из манастира «очиште и ƒечани.

††††

»ако се редовно сабираЉу на литургиЉама у своме храму, за преостале —рбе у ќраховцу Ље ово било посебно и веома значаЉно сабраЬе, Љер су уплашени да Юе приликом наЉавЪених ,,разграничеЬа“ и подела бити одсечени од своЉе матице —рбиЉе.

††††

¬ладика “еодосиЉе Ље молитвом и очинским обраЮаЬем позвао окупЪене да не губе наду, и да опстаЉу на овим просторима погледа упртог у √оспода.

“ранскрипт беседе ≈пископа “еодосиЉа у ќраховцу:

,,„асни и преподобни оци, сестре монахиЬе, браЮо и сестре

≈во, и пети дан по реду, служисмо ћолебан за страдални народ на  осову и ћетохиЉи, приводеЮи вечерас краЉу ове усрдне молитве и петодневни пост, коЉим смо се крепили и отварали своЉа срца √осподу, добиЉаЉуЮи од Мега духовну утеху.

ќвом приликом говориЮемо о нади у ’ристу. ћожда Юе се неко запитати како да говоримо о нади у ќраховцу где пар стотина —рба живи око своЉе цркве ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице, у малом гету, веЮ пуних двадесет година. «ато, овде и говоримо о нади, као што ¬аскрсеЬе ’ристово наЉрадосниЉе славимо у храму —в. √роба ’ристовог у £ерусалиму. Ќаша вера Ље вера парадокса, вера у коЉоЉ се учимо да у крштеЬскоЉ купеЪи умиремо старом човеку и раРамо се као нови човек у ’ристу —паситеЪу. Ќаша вера Ље вера светих мученика и исповедника, коЉи су по логици овог света били наЉвеЮи губитници, а пред Ѕогом и памЮеЬем наше ÷ркве, они су славЪеници, док Ьиховим мучитеЪима, тадашЬим моЮницима овог света, ниЉе остало ни помена зна. Ќаша вера заснована Ље на  рсту, коЉи Ље од дрвета мучеЬа и срамоте, постао символ спасеЬа и ƒрво вечног живота, са кога се духовно хранимо да би се вечно радовали у вишЬем £ерусалиму.

— тога, овог пута желимо да беседимо о нади, на месту где, по ЪудскоЉ логици, никакве наде не може бити. ѕосебно, ово се односи на оне, коЉи су потонули у дефетизам, пролазну и варЪиву логику овога света и коЉи не виде ништа више од оног што се може изразити метрима, динарима или еврима. √де може бити веЮе хришЮанске наде од нашег ќраховца, ¬елике ’оче, манастира ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе, ƒевича и ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице у Ааковици? —естре монахиЬе су, попут жана ћироносица, остале под  рстом на коме Ље страдао распети √оспод наш, и тиме показале верност Мему, —ветоЉ ÷ркви и распетом  осову и ћетохиЉи. ЅраЮо и сестре, угледаЉмо се и ми на Ьих, да би се и на нама испуниле речи из —ветог ќткривеЬа: ,,Ѕуди веран до смрти и даЮу ти венац живота” (ќткр.2,10).

£едном су светог јву £устина питали, да ли Юе постоЉати нада у вечности, Љер Юе нам тамо све бити дато у √осподу. ’оЮе, причаЉу да Ље рекао —вети старац ЮелиЉски, зато што нема краЉа узрастаЬу у Ъубави ’ристовоЉ и зато не престаЉе ни нада да Юемо се Љош више насиЮавати те вечне радости √осподЬе. ¬ечни живот Ље, по светим оцима, стално узрастаЬе у ’ристу, и оно почиЬе веЮ сада у овом животу. ÷арство ЅожиЉе, односно сам Ѕог, Ље меРу нама, Љер по речима √осподЬим: "√де су двоЉе или троЉе сабрани у име моЉе, ту сам Ља меРу Ьима" (ћт. 18.20). «ато се и ми и сабирамо у свете храмове, зато се заЉедно и молимо, Љер Ѕог Ље благоизволео да ни овде, па ни у вечности, не постоЉимо као Љединке и самотЬаци, веЮ као браЮа, сабрана у ’ристу.

Ѕог ќтац нам Ље преко Ѕогочовека ’риста, —ина —воЉега £единороднога, обзнанио таЉну —воЉе воЪе „«а оствареЬе пуноЮе времена, да се све састави у ’ристу, оно што Ље на небу и што Ље на земЪи, у Мему“ (уп. ≈ф 1.9-10) Ќа другом месту у посланици √алатима, јпостол нас учи да се сараспиЬемо у ’ристу да не бисмо живели више ми као поЉединци, веЮ да ’ристос живи у нама. £ер, као што у јдаму сви умиремо, тЉ по природи човечиЉоЉ, тако Юемо у ’ристу сви и оживети. јли, веЮ сада и овде, светим крштеЬем и хришЮанским животом улазимо у нови начин постоЉаЬа, где „нема више £удеЉца ни £елина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, Љер сте ви сви Љедан (човек) у ’ристу »сусу.“ (√ал. 3.28)

¬елике су ово таЉне, али на овим таЉнама почива и наша нада, а не на пролазним обеЮаЬима овога света, у коме све доРе и проРе, где Ље „све и сва заиста таштина, а живот Ље сенка и сан; (и где се) узалуд отима сваки човек, као што рече —вето ѕисмо: £ер када цео свет стекнемо, онда Юемо се у гроб настанити, где су заЉедно цареви и просЉаци.“ (уп. сЉедален са опела). ћи смо, православни хришЮани, управо зато што не тражимо оно што Ље пролазно, веЮ ону радост коЉа Ље неодузимЪива.  ада нас обузме страх за своЉе имаЬе, за куЮе и земаЪска блага, сетимо се увек речи √осподЬе „Ќе сабираЉте себи блага на земЪи, где моЪац и рРа квари, и где лопови поткопаваЉу и краду. Ќего сабираЉте себи блага на небу, где ни моЪац ни рРа не квари, и где лопови не поткопаваЉу и не краду. £ер где Ље благо ваше, онде Юе бити и срце ваше.“ (ћт 6.19-21) —ве материЉално може се поново стеЮи и задобити, али ако срце своЉе вежемо за оно што Ље пролазно, онда Юемо себе лишити оног што Ље вечно и непролазно.

»стинско богатство, драга браЮо и сестре, Љедино постоЉи у ’ристу, Љер када задобиЉемо благодат ƒуха —ветога, коЉа нам се од ќца даЉе у ’ристу, и ако живимо у наЉвеЮоЉ беди и сиромаштву, биЮемо наЉбогатиЉи Ъуди на свету. ќнаЉ коЉи не зна за такво благо, само скупЪа, граби и отима, а што више граби, све више Ље у страху да му то неко не одузме, или да то не изгуби. «ашто? «ато што се венчао за материЉално и пролазно, зато што Ље своЉе срце везао за оно што свакако Љедног дана треба да остави и да се пресели из овога света у живот „нестарив и вечни“.

ЅраЮо и сестре, сви смо ми у овом земаЪском животу путници и пролазници. ќво Ље прилика да се сви заЉедно подсетимо на древни хришЮански спис „ѕосланицу ƒиогнету“ у коме Ље на предиван начин описана вера и нада првих хришЮана: - ќни живе у Љелинским и варварским градовима, како Ље свакоме пало у део, и у своме одеваЬу и храни и осталом животу следуЉу локалним обичаЉима, али проЉавЪуЉу задивЪуЉуЮе и заиста чудесно стаЬе живота свога. ∆иве у отаЯбинама своЉим, али као пролазници, као граРани, учествуЉу у свему, али све подносе као странци. —вака туРина Ьима Ље отаЯбина, а свака отаЯбина туРинаЕЕ Ѕораве у телу, али не живе по телу. Ќа земЪи проводе дане, али им Ље живЪеЬе на небуЕ. ¬оле све (Ъуде), а сви их гоне. ѕрезиру их, и осуРуЉу; убиЉаЉу их, а они оживЪаваЉу. —иромашни су, а многе обогаЮуЉу. —вега су лишени, а у свему изобилуЉу. ѕонижаваЉу их, а они се у понижеЬима прославЪаЉу.  леветаЉу их, а они се показуЉу праведним. –уже их, а они благосиЪаЉу. ¬реРаЉу их, а они (све) поштуЉу.“ (ѕосланица ƒиогнету 5.1-15)

≈то, видите браЮо и сестре, на какав смо живот позвани и коЉом вером и коЉом надом су живели наши древни преци широм хришЮанства, а посебно на овоЉ благословеноЉ земЪи метохиЉскоЉ, у овом родном виногорЉу у коме узрастате као лозе око чокота ’риста, и вековима чувате име хришЮанско и светосавско. ƒа, у тоЉ вери и нади треба да васпитавате своЉу децу да никада не забораве чиЉе име и веру носе.

ќво размишЪаЬе о хришЮанскоЉ нади завршили бисмо опет —ветим јпостолом ѕавлом коЉи нам говори: „» не само то, него се и хвалимо у невоЪама, знаЉуЮи да невоЪа гради трпЪеЬе, а трпЪеЬе искуство, а искуство наду; ј нада не постиРуЉе, Љер се Ъубав ЅожиЉа излила у срца наша ƒухом —ветим коЉи Ље дат нама.“ (–им 5.3-5)

«ато, овде у ќраховцу наЉвише говоримо о нади, и зато проповедамо наду нашем верном народу на  осову и ћетохиЉи, посебно ових дана, Љер Ље нада у Ѕога оно што нас чини чвршЮим и траЉниЉим у ’ристу. ќнаЉ, чиЉе Ље надаЬе само у човеку, веЮ сутра Юе се разочарати, али онаЉ коЉи положи наду у Ѕога, увек Ље радостан и на свему Ѕогу благодари. “о не могу да схвате они коЉи Ѕога нису упознали и коЉима су и ум и срце прилепЪени за земЪу и не виде ништа од земЪе, у коЉу Юе и они као и сви Ъуди пре или касниЉе бити положени. «ато наша ÷рква стално позива да подигнемо главу Ѕогу, не у гордости и суЉети, веЮ у смиреЬу и благодарности, и тада Юемо обрести ону радост, коЉу нам нико не може одузети.  о има ту радост, у Ьему нема страха, Љер Ље страх као тама коЉа нестаЉе када се поЉави светлост. “ако, светлост вере у ’риста одгони сваки страх, и сваку бригу и сваку невоЪу, и даЉе нам утеху коЉу нам оваЉ свет не може дати.

“аква нам Ље вера и нада, браЮо и сестре, наЉвише потребна у времену у коме живимо. ћи смо сви, неизмерно, благодарни Ѕогу, што Ље са нама у овим тешким данима неизвесности и опасности. ћолимо се ћаЉци ЅожЉоЉ и —вима светима да нас подрже на нашем крсно-васкрсном путу, коЉи води вечном животу. Ќека би нас √оспод молитвама свих —ветих оснажио и подржао да опстанемо на нашим вековним огЬиштима, на нашем светом  осову и ћетохиЉи.

√оспод да вас све благослови, и у овом свету, и у све векове векова. јмин!”

††††

” ќраховцу, у овим августовским данима, када се увелико наговештава неко коначно решеЬе статуса  осова и ћетохиЉе битише 300 православних —рба, од тога око деведесеторо деце. ” суседноЉ ¬еликоЉ ’очи их Ље око 500, од тога нешто више од стотину деце. ѕогледа упртог у своЉу ÷ркву, коЉа им Ље вековима била уточиште и стуб одбране, и у овим судбоносним тренуцима, верни народ ќраховца Ље овим окупЪаЬем потврдио да Ље уз ÷ркву, са надом у опстанак на овим светим просторима где су вековима живели Ьихови преци.

††††

15 / 08 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0