Srpska

 осово Ц величанствени жртвеник српског народа

††

¬еличанствени жртвеник Љедног народа. Ц ”звишена епопеЉа мистике и славе православног Ѕалкана. Ц јпотека лекова за све духовне и моралне недуге. Ц »звор надахнуЮа и чистилиште савести свих позниЉих поколеЬа. Ц “ехнички пораз но морална победа кроз драговоЪну смрт за крст часни. Ц —вето поЪе и животворна гробница.[1]

–ече √оспод: Ќе боЉте се ониЉех коЉи

убиЉаЉу тиЉело а душу не могу убити.

ј кад су ходили по √алилеЉи рече им »сус:

предаЮе се син човЉечиЉ у руке Ъудске,

и убиЮе га, и треЮи дан васкрснуЮе.

ј ученици не разумЉеше риЉечи ове,

Љер бЉеше сакривена од Ьих

да Ље не могоше разумЉети.

“ако се и догодило. —ве како Ље писано, речено и проречено.

—ин ЅожЉи ушао Ље у огромну драму овога света као Ьен главни Љунак, да своЉом смрЮу очитуЉе своЉу Ъубав према роду Ъудском а васкрсеЬем потврди могуЮност општег васкрсеЬа свега потомства јдамова.

”бице ’ристове и неверници до данашЬег дана обЉавЪуЉу само смрт ’ристову, хришЮани пак Ц и васкрсеЬе ’ристово. «а оне прве трагедиЉа на √олготи представЪа триЉумф смрти, за ове друге триЉумф живота. ќни сматраЉу ’риста побеРеним, ови победиоцем.

» наша животворна трагедиЉа на  осову пре 550 година подвоЉила Ље тумаче. £едни сматраЉу косовску √олготу поразом, други победом.

***

–азмотримо за час неколике друге победе и поразе из српске историЉе, не би ли нам то помогло обЉашЬеЬу  осова.

ѕобеда краЪа ћилутина над незнабожним ’унима и победа Ьегова над латинским крсташима биле су од пресудног значаЉа по српску државу и по ѕравославЪе на Ѕалкану.  о зна датуме тих победа?  о их слави и прославЪа?

ѕобеда светог краЪа —тевана ƒечанског на ¬елбужду представЪа Љедну од наЉсЉаЉниЉих победа у доба ЌемаЬиЮа. Ќо и та победа ушла Ље само у историЉу а не у календар.

ƒушан Ље окитио своЉе име многим победничким ловорикама. Ќо све те ловорике представЪаЉу увенуло лишЮе кад се упореде са траЉним зимзеленом Ћазаревим.

¬оЉвода ќбилиЮ вратио се са ѕлочника у  рушевац да честитога кнеза обрадуЉе вешЮу о славноЉ победи над султановом воЉском, али и та победа Ље као приЉатна епизода према стравичном лому и слому  осовском.

ќнда узмимо поразе. Ѕило их Ље више. Ќо ниЉедан ниЉе привидно тако сличан поразу  осовском као онаЉ на ћарици. » тамо су крст и полумесец у судару. » тамо погибиЉа Љедног владара, и то врло снажног, и мноштва великаша, воЉвода, и целе српске воЉске. ѕа ипак ћарички пораз Ље без ореола мучеништва, пропаст не за песму. ѕеснички гениЉе српског народа ниЉе хтео да се задржава на овом догаРаЉу. ƒао нам Ље Љедну сЉаЉну песму само на Љедну споредну тему, а у вези са ћарком и “уретом коЉе Ље трговало сабЪом краЪа ¬укашина, погинулог на ћарици.

 осово се издваЉа од свих српских победа и пораза двема одликама:

1. ЉединственошЮу мотива борбе и

2. решеношЮу на мученичку смрт.

***

Ўта означаваЉу ове одлике?

ѕосмотримо поново наведене примере победа и пораза.

— двоЉним мотивима пошао Ље краЪ ћилутин у боЉ против ’уна; у име ’ришЮанства и у име српске државе. “о Љест, он Ље хтео да одбрани хришЮанску веру од идолопоклоника, и да одбрани своЉе земаЪско царство од споЪних нападача. »сто тако с двоЉним мотивима водио Ље он рат против папских крсташа; Љедан мотив Ље одбрана ѕравославЪа од латинизма а други опет одбрана своЉе државе, свога земаЪског царства.

“о двоЉе мотива види се и код светог краЪа ƒечанскога. ќн Ље био принуРен да ратуЉе против Ўишмана, да би уздигао право над насиЪем и да очува своЉ народ и своЉу државу. ќво Ље он Љасно изразио у своме писму Ўишману.

ƒушан Ље такоРе стално имао у виду два циЪа своЉих ратова на Ѕалкану: да оснажи своЉу државу и да помоЮу такве снажне државе стукне »слам од Ѕалкана, и задржи га у границама јзиЉе. «а хришЮански Ѕалкан дакле он Ље ратовао, да се Ѕалкан не би потурчио него да би остао ’ристов и Ц ƒушанов.

» ќбилиЮ на ѕлочнику борио се за две вредности: за веру и државу; за хришЮанску веру против неверника и за српску државу против туРинаца.

 раЪ ¬укашин могао Ље одушевЪавати српску воЉску на ћарици ’ристом против ћухамеда; у ствари он Ље желео задобити победу над “урцима ради престижа над осталом властелом српском и опет, и опет, ради славе земаЪскога царства српскога.

«апазимо Љош, да у свим овим ратовима нигде се ниЉе испоЪила нарочита воЪа, ни воЉсковоРа ни воЉника, да погину, да жеЪно и драговоЪно приме смрт и мученички венац. “им не мислимо да кажемо, да оци наши у тим знаменитим биткама и боЉевима нису били Љунаци. “о никако. Михово Љунаштво Ље ван спора. ќни су пошли у рат са двоЉном мишЪу: победити или погинути, но са жеЪом да победе а не да погину.

—поменимо Љош Љедан новиЉи мегдан, славниЉи од мегдана “ермопилског. “о Ље боЉ на „егру. ƒа се он догодио у £елади пре 3.000 година, сви гимназисти у  анади и јустралиЉи читали би данас о Ьему у своЉим читанкама.

 ад Ље воЉвода —инРелиЮ видео да “урци одолеваЉу и ускачу у српски шанац, он Ље запалио бурад са барутом и испунио шанац смрЮу. —ам по себи оваЉ боЉ би се могао замислити као Љедна сцена  осовске битке. Ќо не може се ни он сравЬивати са  осовом, Љер Ље немушт, без пролога и припреме, и Љер Ље решеност на смрт дошла онда кад Ље смрт постала неизбежна.

***

ƒрукчиЉе Ље са  осовом. “у Ље потпуно Љединство мотива и циЪа борбе, и потпуна решеност на смрт. Ѕорба Ље за „царство небесно“, а не за државу, за народ, или за кнеза, или за ма шта земаЪско и пролазно. Ѕорба Ље за „крст часни“, символ царства ’ристовога: » честити кнез, и воЉводе велике и мале, и сви табори Ьихови, креЮу на  осово с одлучном воЪом да жртвуЉу своЉе животе за царство небесно, „за крст часни и вЉеру хришЮанску“, „за лиЉепо име »сусово“.

„јко волиш царству небескоме

„ј ти сакроЉ на  осову цркву

„Ќе води ЉоЉ темеЪ од мермера

„¬еЮ од чисте свиле и скерлета,

„ѕа причести и нареди воЉску;

„—ва Юе твоЉа изгинути воЉска,

„“и Юеш, кнеже, с Ьоме погинутиЕ

ЧЧЧЧЧЧЧЦ

„÷ар воЪеде царству небескоме

„ј него ли царству земаЪскоме“.

“ако се владар, после дугог колебаЬа и гетсиманског зноЉеЬа у  рушевцу, одлучио за смрт и царство вечних вредности а одбацио све привремено, пролазно и варЪиво.

£едном су £евреЉи хтели ’риста учинити своЉим царем, а ќн сазнавши то побеже и склони се у пустиЬу. ј кад √а Ље римски гувернер ѕилат питао: „£еси ли ти цар“, »сус му Ље одговорио: ÷арство моЉе ниЉе од овога свиЉета.

“оме царству не од овога света приволео се Ћазар, у пуном сазнаЬу, да Ље пут ка томе царству крст, страдаЬе и смрт. » у пуном сазнаЬу он се сагласио са своЉом √олготом као капиЉом ка царству небесном.

» не само Ћазар. —а истом визиЉом небесне стварности и са истим сазнаЬем о предстоЉеЮоЉ смрти полазе на  осово и браЮа царице ћилице, девет £уговиЮа. —естра жели, да бар Љедан од Ьих остане с Ьом у  рушевцу, да имаде „брата од заклетве“, т.Љ. да се може Ьиме клети, Љер и она предвиРа и предосеЮа да сва српска воЉска иде у смрт. ѕа иако Ље кнез одобрио и благословио да Љедан од £уговиЮа остане у  рушевцу, узалуд, ниЉедан се ниЉе хтео задржати. Ќи благослов кнежев, ни сузе сестрине, нису помогле. —вих девет журно пролазе поред уплакане сестре, и сваки од Ьих одговара ЉоЉ, без нарочите братске нежности:

„Ќе бих ти се, сестро, повратио,

„ƒа ми царе поклони  рушевац.

„»дем, сеЉо, у  осово равно

„«а крст часни крвцу проЪевати

„» за вЉеру с браЮом умриЉети“.

» не само £уговиЮи. —весни су да иду у смрт и све велике и мале воЉводе српске. ѕре свиЉу она троЉица што су и погинули пре свиЉу.

 ад Ље  нез Ћазар на навечерЉу своЉе славе Ц а то Ље свети јмос, на сам ¬идовдан Ц наздравио ћилошу ќбилиЮу и у здравици назвао овога невером, скочио Ље ћилош и одговорио домаЮину:

„£а невЉера никад био нисам,

„нит сам био нит Юу икад бити,

„Ќего сЉутра мислим у  осову

„«а ришЮанску вЉеру погинути“.

ƒаруЉуЮи девоЉку пред црквом ћилош ЉоЉ говори:

„Ќа, девоЉко, коласту аздиЉу,

„ѕо чему Юеш мене спомиЬати

„ѕо аздиЉи по имену моме,

„≈во т’ идем погинути, душо,

„” табору честитога кнеза“.

“ако ЉоЉ говори и »ван:

„≈во т’ идем погинути, душо,

„” табору честитога кнеза“.

“ако и воЉвода ћилан:

„≈во т’ идем погинути, душо,

„” табору честитога кнеза“.

“ако су мислиле и маЬе воЉводе, полковоРе и четовоРе. “ако, на пример, и воЉвода —теван ћусиЮ:

„ѕита Куба ћусиЮа —тевана:

„ќ —теване, драги господаре,

„ ад Юеш мени са  осова доЮи?

„ј ћусиЮ ЉоЉ вели и бесЉеди:

„ ад огриЉе од запада сунце,

“ “адар Юу ти са  осова доЮи.

ѕа и наЉпростиЉи Ъуди хрлили су на  осово поЪе са истом неодоЪивом жудЬом. ѕошто нико од браЮе ћиличине ниЉе хтео остати у  рушевцу, кнез Ћазар нареРуЉе своме слуги √олубану да он остане. јли Ц

„ ад то зачу слуга √олубане,

„ѕроли сузе низ биЉело лице“

па узе госпоРу царицу „на танану кулу“,

„јл’ свом срцу одоЪет не може

„ƒа не иде у боЉ на  осово

„¬еЮ се врати до коЬа Ћабуда,

„ѕосЉеде га, оде на  осово“.

” свести или подсвести целог народа бруЉала Ље Љедна таЉанствена нота,

да на  осову ’ристос дели мученичке венце славе,

и да се треба грабити за те венце, да се Љедно царство губи а друго добиЉа;

и да Ље куцнуо судбоносни час да се за крст часни жртвуЉе све.

—а том нотом у души српска воЉска учинила Ље и све предсмртне припреме. ќпростила се на дому, причестила на  осову, па пошла под крстатим барЉацима на крст, на дан светога ¬ида, и светога јмоса, крсне славе честитога кнеза.

„» погибе српски кнез Ћазаре,

„» Ьегова сва изгибе воЉска,

„—едамдесет и седам хиЪада.

„—ве Ље свето и честито било

„» миломе Ѕогу приступачно“.

***

ЌиЉедан хришЮански народ нема у историЉи своЉоЉ оно што има српски народ, нема  осово. Ўездесет и неколико година после  осовске битке пао Ље ÷ариград, престоница источног хришЮанства. ѕосечен Ље хришЮански цар  онстантин, српске крви и порекла по Љедном родитеЪу. –екао би човек: то Ље слично  осову. –екао би опет: догаРаЉ веЮи од  осова. Ѕоже сачуваЉ! Ќа  осово Ље марширала хришЮанска воЉска у сусрет смрти, у ÷ариграду Ље воЉска стаЉала унутра у граду, надаЉуЮи се до последЬег часа, да Юе се смрт некако окренути од Ье на левокруг.  ад су Рулад, из првих топова у историЉи, пробила зидове градске, ужас Ље завладао и паника се зацарила у воЉсци и граРанству. —ви храмови били су испуЬени вапаЉем и молитвом Ѕогу за спасеЬе града, т. Љ. за спасеЬе тела, за спасеЬе државе и царства земаЪскога. ќтуда Ље пад ÷ариграда забележен код √рка као ноЮ а не као дан, као пропаст а не као победа. »стина, и ту Ље битка крста и полумесеца, но без епопеЉе и без надахнуЮа за будуЮа поколеЬа. £ер пораз схваЮен само као пораз не може никога одушевити. Ќити сама √олгота без ¬аскрсеЬа може некога надахнути и оснажити.

—асвим Ље обрнуто са српским  осовом.  ао што се самртник облачи у ново и скупоцено одело, тако Ље воЉска српска била одевена у наЉбоЪе рухо своЉе. Ѕлистава и сЉаЉна поворка хитала Ље са свих граница царства у жижу части и славе, на  осово поЪе. ќсеЬена крстатим барЉацима и иконама крсних слава, са песмом и клицаЬем, са песмом и свирком, са песмом и радошЮу хитала Ље она своме косовском Ц губилишту. «ар нас не подсеЮа ово на групе првих хришЮана, коЉи су са таквим расположеЬем ишли под мач, или у огаЬ, или пред зверове? Ќе зна се ни за Љедног хришЮанског мученика да се молио Ѕогу да га спасе од блиске смрти, а зна се за хиЪаде и хиЪаде Ьих да су се молили, да их мученичка смрт не мимоиРе. Ќи крстоносна воЉска Ћазарева ниЉе одржала молепствиЉе за спасеЬе од смрти. Ќа против Ц исповедила се и причестила Ц за смрт. £едан цео оружан народ као Љедан хришЮански мученик, покоран промисаоноЉ воЪи —вевидеЮег, прима горчину смрти, и то не као горчину него као животворни лек. » зар ниЉе  осово до данашЬег дана служило дваестини поколеЬа у истини као животворни лек? ” историЉи хришЮанских народа нема познатог случаЉа, да цела Љедна воЉска, цео Љедан оружан народ, буде запоЉен воЪом за смрЮу и да оде у смрт за веру своЉу. Ќе у смрт самоубилачку него у смрт хероЉску.  осово Ље уникум у дваестовековноЉ историЉи хришЮанског света.

√реше они коЉи говоре:  осово Ље зауставило точак наше историЉе; уназадило нас Ље; да ниЉе било  осова, ми би данас били велики народ!

Ѕаш  осово нас Ље учинило великим народом. ќно Ље наша народна √олгота али у исто време наше народно васкрсеЬе, духовно и морално. ќно Ље зауставило морално распадаЬе српскога народа. ƒало нам галериЉу витеза вере, поштеЬа и пожртвоваЬа, коЉа несумЬиво вреди више од ма коЉе галериЉе мермерних кипова, направЪених у мирно доба од народа коЉи нису имали своЉе  осово.

√реше и они коЉи  осово сматраЉу поразом. јко Ље ко претрпео пораз, претрпео га Ље велики господин ¬ук ЅранковиЮ а не кнез Ћазар. ѕогинули Ћазар Ље добио, а преостали ¬ук изгубио.  о жртвуЉе живот своЉ у ЉедноЉ борби за истину и правду ЅожЉу, жртвовао Ље наЉвеЮе што Ље могао и имао, и Ц победио Ље. ћакар битка технички била изгубЪена, он остаЉе победилац. ј пошто Ље сва српска воЉска на  осову поЪу пала Ц и то драговоЪно Ц за истину и правду ЅожЉу, то Ље она и победила. ќна Ље принела на жртву Ѕогу све што Ље имала и могла; отуда Ље и победила. »згубила Ље тело, спасла Ље душу. ѕа чак ни тело Ћазарево ниЉе изгубЪено. “ела издаЉника изгубЪена су после  осова као што су душе Ьихове изгубЪене на  осову. Ќе зна се гроб ни ¬уков ни јлтомановиЮев.

—вето тело Ћазарево пак, намагнетисано небесном силом, Љош и данас лежи цело и лечи све немоЮи Ъудске. Ќису изгубЪена ни тела осталих витезова крста, иако су остала на боЉишту. ќд Ьихових светих душа освеЮена су тела Ьихова, а од светих тела Ьихових освеЮена Ље сва  осовска земЪа. ќтуда Ље  осово постало свето поЪе. «бог тога —рби и —рпкиЬе са свих страна Ц чак и они из јмерике Ц долазе и узимаЉу са светог поЪа  осова шаку или торбу свете земЪе, да Ље као светиЬу носе и држе у своЉим храмовима и домовима.  ао из гробнице св. ƒимитриЉа у —олуну, или са гробова других хришЮанских мученика.  осово Ље наЉвеЮа гробница хришЮанских мученика, погинулих за Љедан дан. £една друга, таква и толика, ниЉе нам позната. » као што свечари славе дан смрти свога свеца, тако цео српски народ светкуЉе и прославЪа ¬идовдан.  о слави свете мученике, рецимо архиРакона —тевана, или АорРа, или ƒимитриЉа, или “еодора, или “рифуна, или свету ѕетку и ЌедеЪу, или св. ѕетра и ѕавла Ц таЉ не слави побеРенога него победиоца, нити слави мртвога но живога. “ако и ми сви прославЪаЉуЮи велику армаду  осовских мученика, не прославЪамо побеРене него победиоце, нити мртве но живе.

¬идовдан Ље наЉвеЮа слава српског народа. ќн Ље дан а не ноЮ, и то баш Ц ƒан. ќн нас опомиЬе на победу и на васкрсеЬе. —еме царства небеснога, посеЉано светим —авом, никло Ље буЉно и порасло велико. Ѕогати плодови тога семена узабрани су на  осову поЪу. “о ниЉе Љедина ’ристова и —авина жетва у нашоЉ прошлости, али Ље пресЉаЉна и Љединствена свога рода.

ќни коЉи се мрште на  осово; коЉи га подништаваЉу, осуРуЉу, мрзе, или сматраЉу несреЮом и пропашЮу, они гледаЉу очима а не духом, и цене технички а не морално. “акви или нису прави —рби, или су Љош под клетвом честитога кнеза због тога што преци Ьихови не доРоше у боЉ на  осово или ако доРоше бише у табору великога господина ¬ука под √олеш планином. ј клетва гласи: „–Ром кап’о док му Ље коЪена!“

ј прави —рби Ц што у косовском смислу значи прави хришЮани Ц нека благодаре √осподу Ѕогу што им Ље дао  осово, понос и утеху, и непресушни извор наЉузвишениЉих надахнуЮа; чистилиште савести свих поколеЬа до краЉа времена.

Ќека скину капе у свети дан ¬идовдан, и на светоЉ земЪи косовскоЉ нека се поклоне светим душама крстоносних праотаца своЉих. ѕа у хармониЉи са целим народом, коЉи Ље наЉбоЪи тумач  осова, нека из дубине срца и савести узвикну:

„—ве Ље свето и честито било

„» миломе Ѕогу приступачно!“


[1] ћисионар, 1939. бр. 6. стр. 1:10

—ветосавЪе

16 / 08 / 2018

     оментари:

    2018-08-17
    09:16
    Ѕранислав:
    ...ќни коЉи се мрште на  осово; коЉи га подништаваЉу, осуРуЉу, мрзе, или сматраЉу несреЮом и пропашЮу, они гледаЉу очима а не духом, и цене технички а не морално. “акви или нису прави —рби, или су Љош под клетвом честитога кнеза због тога што преци Ьихови не доРоше у боЉ на  осово или ако доРоше бише у табору великога господина ¬ука под √олеш планином. ј клетва гласи: Д–Ром капТо док му Ље коЪена!У.....порука —ветог ¬ладике данашЬим владарима —рбиЉе...

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0