Srpska

√рузиЉска пустиЬица —ерафима —аровског

††††

” √рузиЉи, у ЅоржомскоЉ шуми, на самом врху планине налази се дивни манастир —ерафима —аровског. ќн Ље брижЪива реплика пустиЬице великог свеца, а подигао га Ље владика —ерафим, митрополит Ѕоржомски и ЅакуриЉански.

»ста дрвена куЮица и исти бунар с ЪубавЪу су обновЪени на основу слика и фотографиЉа из 1903. године, као и велики камен испод веЬка, налик на онаЉ на коЉем се светац молио хиЪаду дана и ноЮи. Ќа овом камену, као и на правом, дешаваЉу се чуда исцеЪеЬа, често се служе молебани и моли се огроман броЉ ходочасника. ѕоред камена се налази натпис на два Љезика Ц руском и грузиЉском, са речима преподобног о »вериЉи Ц уделу ћаЉке ЅожиЉе. —тарац Ље веома волео √рузиЉу и говорио Ље да како се човек односи према √рузиЉи, тако се Ѕогородица односи према Ьему, Љер √рузиЉа Ље Мен удео, коЉи увек осеЮа молитве и бригу преподобног. ” сваком грузиЉском храму обавезно се налази икона светог —ерафима —аровског, и он у √рузиЉи ужива врло велико поштоваЬе коЉе се посебно раширило у ’’ веку.

††††

” близини, на малоЉ поЪани, налази се камена црквица чиЉи су зидови осликани приказима из живота преподобног. “о Ље прва црква у √рузиЉи, коЉа Ље освеЮена у част великог руског свеца 2007. године. —аграРена Ље након што се Љедном становнику ЅоржомиЉа, “амазу  уртанидзеу, три пута заредом у сну Љавио старац у белом (како се касниЉе испоставило, то Ље био преподобни —ерафим), коЉи му ниЉе показао само место за цркву, веЮ и у чиЉу част она треба да буде подигнута. ¬ладика Ље лично учествовао у осликаваЬу храма, замолио Ље сликара да га као раслабЪеног прикаже покраЉ ногу ѕреподобног.

¬ладика —ерафим Ље причао о чудима коЉа су се дешавала после освеЮеЬа цркве. ƒечак из села, коЉи Ље помагао уметнику у осликаваЬу храма, чувши да Ље у овом краЉу некада давно виРена срна тужно Ље рекао да никад у животу ниЉе имао прилике да види живу срну. ѕосле неколико минута дечак Ље изашавши из цркве запаЬено видео како Ље из шуме изашла срна коЉа Ље веЮ у следеЮем тренутку уплашивши се дечаковог повика: „¬ладико, срна, гледаЉте!“ Ц нестала у шуми. »споставЪа се да се дечак у души помолио —ерафиму —аровском, замоливши свеца да испуни Ьегов сан и преподобни Ље услишио чисту дечЉу молитву. Ќикад више нико у тоЉ шуми ниЉе видео срну.

¬ладика —ерафим Ље сам с помоЮницима ишао и бирао брвна и даске за дрвену куЮицу и чистио их Ље. ” колиби се налази слика преко целог зида на коЉоЉ Ље приказан старац како храни медведа. ” углу, испод омиЪене иконе ѕреподобног „”милеЬе“ налази се корпа пуна двопека коЉим Ље свети —ерафим тако штедро даривао све оне коЉи су долазили код Ьега. ѕоред келиЉе и бунара Ље празан кавез. –аниЉе се тамо налазио медвед, такоРе копиЉа оног медведа коЉег Ље старац хранио, али су се Ъуди касниЉе сажалили над Ьим и пустили су га на слободу. ј унаоколо Ље густа непроходна шума, коЉа такоРе као да Ље овамо дошла из руских баЉки.

Куди овдашЬу пустиЬицу називаЉу „Ќови —аров“, мали кутак –усиЉе. » то нису само речи!

††††

—еЮам се свог првог доласка у манастир. ” тишини пред олуЉу осеЮало се присуство свеца. ЌиЉе владала тишина каква обично бива у шуми пред кишу, веЮ благодатна, коЉа са дна душе позива наЉсветлиЉа, наЉбоЪа осеЮаЬа и коЉа подстиче на молитву, осамЪеност и тиховаЬе. „инило се да су и ове Љелке, и горе, и стазице, коЉе су изобилно заодевене у четинаре, виделе старца и да су се скамениле у тиховаЬу пуном свештеног страха. ” мени Ље тада постоЉала само Љедна жеЪа Ц да останем овде, у манастиру, да останем заувек. ƒа ми Ље неко у том тренутку предложио да бирам: да ли да идем у наЉдивниЉе, наЉнеобичниЉе кутке ¬асеЪене или да останем овде Ц изабрала бих ово друго.

“ада, први пут, отуда нас Ље отерао град. —ви путеви су били засути градом величине ораха. ћорали смо да одемо, али иначе вероватно никад не бисмо отишли.

” току наредних година долазили смо у манастир 1. августа, на дан обретеЬа моштиЉу свеца. «бог великог броЉа ходочасника литургиЉа Ље служена у шуми, под отвореним небом, и ми смо попут древних хришЮана, могли да видимо све оно што Ље обично скривено од очиЉу парохиЉана и што се дешава у олтару. ќсеЮало се такво Љединство, тако необичан полет духа, коЉи обично не обузима чак ни оне коЉи се усрдно моле. ѕоЉаЬе хора се узносило високо под сводове вишевековних Љела и чинило се да се винуло право ка небу. —ама природа Ље славила Ѕога и “ворца ¬асеЪене! » ове Љеле, високе и Љеднаке, чинило се да у Љединственом пориву стреме нагоре. » оваЉ четинарски свежи мирис, коЉи Ље нечиЉа дивна рука разлила у лаком летЬем ваздуху. » ове благе четинарске иглице у неколико слоЉева испод ногу, по коЉем корачаш као по тепиху, коЉи Ље неко брижЪиво простро за тебе. ј кад Ље на краЉу грмнуло вишегласно „ћравалжамиЉер“ (многаЉа Ъета), коЉе се проносило далеко у шуми, осеЮаЉ радости коЉи Ље преплавио душу до краЉа, касниЉе Ље Љош дуго ниЉе напуштао, подсеЮаЉуЮи тихо на себе. ј и како може бити другачиЉе, Љер Ље светац сваког онога ко Ље долазио код Ьега поздравЪао речима: „’ристос воскресе, радости моЉа!“

—вети преподобни —ерафиме —аровски, моли Ѕога за нас!

»рина  рихели
—а руског ћарина “одиЮ

ѕравославие.Fm

22 / 08 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0