Srpska

ќдговор еволуционистима Ц нисам потомак маЉмуна

††††

Ќисам Ьихов потомак и тачка. «ато и звучи тако скандалозно. ћного сам читао на ту тему, али и сад као и раниЉе не веруЉем у теориЉу еволуциЉе.

£ош Юу додати да Ље на рускоЉ друштвеноЉ мрежи Ђ¬ онтактеї Љедна православна девоЉка на свом профилу написала предивну мисао: ЂЌиЉе ме срамота што сам кЮер Ќебеског ќца. Ќека се стиде они чиЉи су преци маЉмуниї. » ето, ни мене ниЉе срамота што сам син Ќебеског ќца (грешан, али свеЉедно син, Љер и у £еванРеЪу Ље блудни син ипак син и отац га се ниЉе одрекао), а моЉа душа никако не прима еволуционистичку теориЉу.

—рамота ме Ље када ми пишу браЮа свештеници коЉи убеРено говоре: Ђ≈волуциЉа Ље доказана чиЬеница, то знаЉу сви Раци, па то Ље очигледно!  ако неко може бити таква незналица да пориче оно што Ље очито?ї ¬еЮ по ко зна коЉи пут ми шаЪу чланке и материЉале на ту тему. јли попут таласа коЉи се разбиЉаЉу о морске хриди, моЉа душа као и раниЉе не прима ту теориЉу.

»з неког разлога убедЪивиЉе звуче речи ѕреподобног ѕаЉсиЉа —ветогорца и —ветитеЪа Ћуке (¬оЉно-£асенецког). £едан од Ьих необразован по светским мерилима, али коЉи Ље стицао ƒух —вети и тако добио дар прозорЪивости, а други велики научник, до танчина упознат са Ъудским организмом. » обоЉица су говорили о лажЪивости теориЉе еволуциЉе. » када би то били само они. “о Ље општа светоотачка интуициЉа, без обзира да ли Ље реч о —ветитеЪу “еофану «атворнику, ѕреподобном —ерафиму —аровском (коме су узалудно приписивали еволуционистичке погледе на свет, будуЮи да нису прочитали Ьегове речи до краЉа, веЮ их извлачили из контекста) или о новомученицима и исповедницима руске ÷ркве: —вештеномученику ¬ладимиру (ЅогоЉавЪенском), ЌиколаЉу (ѕокровском), ѕреподобномученику ¬арламу (ЌикоЪском), —ветитеЪу ћакариЉу (Ќевском) и многим другим. ” грчкоЉ ÷ркви Ље то био ЌектариЉе ≈гински, а у српскоЉ ÷ркви —ветитеЪ ЌиколаЉ (¬елимировиЮ).  ог год свеца да наведете Ц сваки Ље био неприЉатеЪ еволуциЉе.

»сти таЉ —ветитеЪ “еофан Ље отворено писао о идеолозима еволуциЉе:

Ђќкружили су се мноштвом фантазмагоричних претпоставки, уздигли их на ниво необоривих истина и диче се тиме што против Ьих нико више не може диЮи глас. ” стварности, они су толико празни да против Ьих и не вреди ништа говорити. —ва Ьихова мудроваЬа су попут куле од карата Ц само дуни и разлетеЮе се. Ќема потребе побиЉати Ьихове тврдЬе Љедну за другом, довоЪно Ље относити се према Ьима као према сновимаЕ »ста Ље таква и теориЉа настанка света из космичких маглина, уз своЉе помоЮне теориЉе спонтаног постаЬа, дарвиновске теориЉе порекла родова и врста, с Ьеговим последЬим измишЪотинама о пореклу човека. —ве Ље то као бунцаЬе у сну. „итаЉуЮи их, пролазиш кроз сени. ј научници? Ўта им можеш?! Михово гесло Ље: Ђјко ти се не свиРа шта причам немоЉ да слушаш, само ми не сметаЉ да лажемї.

ѕреподобни јмвросиЉе ќптински Ље овако уразумЪавао оне коЉи су му долазили:

ЂЌе веруЉте без размишЪаЬа таквим коЉештариЉама, да се из прашине живот може створити и да су Ъуди маЉмунима билиї.

 ако да се не сложим са ставовима светаца?

ј и како неко може да извитопери —вето ѕисмо у тоЉ мери да тврди да Ље јдам имао човеколике родитеЪе, то Љест неки сувишни брачни пар, коЉи Ље извршио своЉу функциЉу и избледео у ништавило? Ўта би осеЮао јдам у –аЉу док посматра Ьихову смрт, што значи да Ље и он сам потомак смрти и да Юе Ьегово потомство бити смртно? √де ту уопште можемо наЮи живот, ако веруЉемо да Ље првоствореног јдама окруживало царство смрти?  акав Ље смисао искупити јдама од греха, ако Ље он сам подлегао смртности не због сопственог греха, веЮ због деловаЬа закона биологиЉе? ќ каквом греху ми причамо, ако он представЪа пуки резидуал животиЬских нагона, коЉи се не подчиЬаваЉу ни разуму, ни ЪудскоЉ воЪи?

 ако треба тумачити ќткровеЬе па сматрати да су Љадни јдамови преци Љурцали Љедни за другима с разЉапЪеним чеЪустима, а наЉпаметниЉи од Ьих са тоЪагом приде?  акав Ље то ланац ствараЬа испуЬен древним неодреРеним нагонима, коЉе ми погрешно називамо страстима? ќ каквом греху можемо причати, понавЪам, ако цела теориЉа еволуциЉе представЪа страсти као животне неопходности, коЉе су своЉствене сваком биолошком створеЬу? Ќе обмаЬуЉмо се Ц у таквим биЮима нема ничег налик на анРеле, нити на лик ЅожиЉи. » савест, и етика, и манири Ц све Ље у тоЉ парадигми резултат еволуциЉе, коЉу подстиче трка са смрЮу.

ћа и сама ЅиблиЉа Ље у ЬиховоЉ концепциЉи производ еволуциЉе древних митова, епске поезиЉе, коЉи су постали део верских кЬига, коЉе су опет кроз векове претрпеле детаЪне промене. √де Ље ту ќткровеЬе ЅожиЉе, ако Ље све то само еволуциЉа митова?

Ќе неЮемо се лагати. “еориЉа еволуциЉе све руши.

ј сада Юу реЮи нешто што ниЉе скандалозно, Љер се ради о очигледноЉ чиЬеници.

Ќаука проучава мир у Ьеговом палом стаЬу, након губитка раЉске хармониЉе, после првобитног греха и увоРеЬа у Ѕогом саздани свет закона смрти и труЪеЬа. «ато Ље почетна тачка теориЉе еволуциЉе смрт: како би се врсте развиЉале, ако ниЉе било смрти до јдама?  ако маЉмун може постати човек, ако наЉслабиЉи не нестану, како би направили простора за чудесног мутанта Ц човека?

«ато се космогониЉа еволуциЉе простире од неуспешне до случаЉно успешне селекциЉе, од сувишних живих организама коЉи нису испунили своЉу функциЉу и нису се докопали биолошког савршенства, до врста коЉе су пуком случаЉношЮу успеле да напредуЉу до нових форми. “о Љест, у ЬиховоЉ концепциЉи Ѕог ниЉе успео да створи леп, хармоничан, савршени свет. ”згред се запитаЉмо, какав Ље то Ѕог у теориЉи еволуциЉе?! Михов бог и Љесте еволуциЉа, таЉ своЉеврсни чаробЬак, алхемичар, коЉи магиЉом претвара Љедно биЮе у друго Ц крокодила у птеродактила, медведа у кита, ламу у жирафу, а древног маЉмуна у човека. » све Ље то преузето из Ьихових кЬига. Ўта би било са тим крокодилом када се Ьегове предЬе ноге из генерациЉе у генерациЉу претвараЉу у патрЪке, како би се на краЉу формирала крила птеродактила?  о Юе помоЮи том инвалиду еволуциЉе, коме мутираЉу предЬе ноге, а крила Љош нема? јли кога то занима, за то Юе се побринути окретни алхемичар Ц еволуциЉа.

Ќаука види свет у Ьеговом сломЪеном стаЬу, са остацима хармониЉе, али са видЪивим губитком раЉског склада.  ако можемо данашЬу стварност пресликати на зачетак нашег постаЬа?

††††

Ќека нам кажу велики научни умови, каквим микроскопом, каквом суперелектронском справом, каквим анализама могу да проуче ¬аскрслог ’риста и Мегово тело после васкрсеЬа? ЅиЮе коЉем не треба храна, ваздух за дисаЬе, коЉе нема физиолошке потребе, коме ништа не могу микроби и бактериЉе, болести Ц уопште, биЮе у ком царуЉе живот, а не смрт, без старости и бора, без Ђгладан самї или Ђморам у тоалетї, биЮе у потпуности Ъудско, али равно анРелима, коЉе Ље надвладало смрт и пропадаЬе?  ако Юе научници обЉаснити биЮе »стинског „овека, васкрслог ради нас да би нам вратио раЉску хармониЉу?  ако можемо разумети природу првог јдама, чиЉе смо одлике изгубили, чим Ље јдам прекинуо своЉу везу са Ѕогом? «бог тога Ље и дошао Ќови јдам Ц ’ристос. ќн нам Ље вратио бесмртност, вратио оно што смо давно изгубили у –аЉу и дао нам Љош више, а сада покушаваЉу да нас убеде да се јдам родио од смрти и да Ље првостворени свет био испуЬен смрЮу, страдаЬем, рушеЬем и да Ље све то било сасвим природно. «ашто би ’ристу онда било потребно да нам враЮа изгубЪено, ако Ље свиме од почетка управЪала мутациЉа?

 ако се може истражити приснодевство ћаЉке ЅожиЉе, где Ље деловао Ѕог —вети ƒух, а не закони биологиЉе?

Ќе, наука неЮе ни поменути ништа што надилази материЉални свет и трулежну природу. ЌеЮе разматрати обожеЬе, нити преображаваЉуЮе деЉство благодати ЅожиЉе. ЌеЮе говорити о стаЬу света док у Ьега нису уведени закони греха.

“о су разлози зашто свети Ъуди Ц то Љест не ми, не Ља Ц коЉи су за живота стицали благодат и созерцали ’риста и Мегов нематериЉални свет живе у складу са другачиЉом интуициЉом. “а интуициЉа оставЪа по страни научне податке о смртном свету и усмерава своЉ поглед на првостворени раЉски свет. ƒок проучавамо свет након првобитног греха и пада човека у грешно стаЬе, видимо само део опште слике. ЌеобЉективна Ље она наука коЉа проучава само део, не узимаЉуЮи у обзир целу слику Ц ни што се тиче ствараЬа света, а ни самог човека.

Куди коЉи гаЉе различите концепциЉе о свом пореклу тешко могу наЮи заЉеднички Љезик. ¬еза са родом Ље попут темеЪа постоЉаЬа, она Ље окосница коЉа одреРуЉе личност и Ьено понашаЬе. —вако од нас наслеРуЉе нешто од свог рода, понавЪа исте животне поступке, а неки и оправдаваЉу своЉе грешке позиваЉуЮи се на древни род. —вако има избор.

–азумем да Юе ми сада спочитавати формуле, биолошке, геолошке, археолошке, палеонтолошке податке и шта све не, доказе од »лиЉе ѕригожина, —тивена ’окинга и других ауторитета данашЬег света. –еЮи Юе: Ђ ако то ниси потомак маЉмуна? ≈во, сам видиї. Ќе, другови моЉи, нисам Ьихов потомак, па макар ме убили оном древном тоЪагом коЉу сам помиЬао. «аступници еволуциЉе су сви одреда моЉи браЮа и сестре, али горила ниЉе моЉ брат, а шимпанза ниЉе моЉа сестра.

” £еванРеЪу од Ћуке читам о родослову ’риста, тамо Ље написано да Ље ќн као човек водио порекло до самог извора нашег рода, —инЕ ≈носов, —итов, јдамов, ЅожиЉи (Ћк. 3: 38). »змеРу првог човека јдама и Меговог “ворца Ѕога нема ниЉедног другог претка, нема никакве карике коЉа би му претходила.

 о нам Ље ближи и дражи Ц ’ристос с Меговим преображеЬем природе или мит о пореклу од репатих примата?

—вештеник ¬алериЉе ƒухаЬин
— руског јлександар АокиЮ

22 / 08 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0