Srpska

’ристос Ље био заЉедно с таоцима

ќ томе како монахиЬе аланског ЅогоЉавЪенског манастира уче Ъуде саосеЮаЬу и Ъубави

јлански ЅогоЉавЪенски женски манастир Ље предстража на улазу у Ћагаирску клисуру, на путу коЉи спаЉа —еверну и £ужну ќсетиЉу. ћлада обитеЪ Ље постала прави духовни центар, не само за ќсетиЉу, веЮ и за цео  авказ. ЌиЉе случаЉно што Ље управо овде основан –ехабилитациони центар за децу Ц жртве терористичког акта у Ѕеслану и избеглице из £ужне ќсетиЉе.

«ахваЪуЉуЮи напорима сестара обЉавЪуЉу се богослужбени текстови на осетинском Љезику. ’одочасници и гости коЉи овамо долазе осеЮаЉу благодат ЅожиЉу и Ъубав монахиЬа, коЉа се огледа у сваком камичку, у сваком цвеЮЬаку, засаРеном ораху и Љабуци, у свакоЉ молитви за роРену осетинску земЪу,  авказ и целу –усиЉу. ћанастир заиста представЪа пример ѕравославЪа у аланском краЉу.

јлански ЅогоЉавЪенски женски манастир јлански ЅогоЉавЪенски женски манастир
††††

„ ад помажеш деци и Ъудима у ЬиховоЉ невоЪи и сам се исцеЪуЉеш“

–азговарамо с мати Ќоном, настоЉатеЪицом манастира, у дворишту обитеЪи, на Ьен роРендан, поред споменика старцу коЉи се поштуЉе у —еверноЉ ќсетиЉи Ц духовном оцу сестара »политу ’алину, некадашЬем старешини мушког манастира —ветог Ќиколе. »з храма у име преподобномученице £елисавете и инокиЬе ¬арваре допире молитва на руском и осетинском Љезику. Ќашу дугачку беседу свако мало прекидаЉу Ъуди коЉи долазе из целе ќсетиЉе да матери честитаЉу ЉубилеЉ. ќна срдачно на кавкаски начин грли сваког госта, поздравЪаЉуЮи га и благосиЪаЉуЮи на испраЮаЉу. ј они непрестано долазе.

ћати настоЉатеЪица Ќона (ЅагаЉева), коЉа Ље у свету била историчар, режисер осетинске телевизиЉе и аутор програма „ѕортрет на фону планина“ сеЮа се свог пута до монаштва и тога како Ље иако у то време Љош ништа ниЉе знала о ѕравославЪу, отишла у –илски манастир како би се упознала с Љош Љедним гостом у свом програму Ц старцем »политом.  ратки, али дубоки разговори са свештеником и Ьегове молитве одредили су Ьену даЪу судбину.

ћати Ќона с некадашЬим таоцима ћати Ќона с некадашЬим таоцима
††††

Ц ѕрекорачивши праг уронила сам у живот коЉи тада уопште нисам познавала. —ве Ље другачиЉе, време и простор, другачиЉе су вредности. Ќишта не знаЉуЮи о православном хришЮанству схватила сам да Ље у питаЬу нешто друго, различито, што бих желела да сазнам, као и да постанем део тога. ѕрви утисци коЉе сам стекла о –илском манастиру подударили су се с оним што ми Ље усадио отац, премда он у то време ниЉе био крштен Ц а то Ље одсуство лакташеЬа и кариЉеризма, Љедноставност у односима, али не она коЉа Ље гора од лоповлука, веЮ она коЉа потиче од велике мудрости, од жеЪе да се човек умаЬи пред Ѕогом и ближЬима. —хватила сам да желим да се налазим у тоЉ средини.

ѕостриг Ље примила 2002. године добивши благослов од старца »полита не само за монашки пут, веЮ и за осниваЬе женске обитеЪи у јлагиру.

Ц ∆елела сам да се преселим у село јрхонско: ту живе козаци и чинило ми се да Юе ми тамо бити лакше, с верницима и православцима. јли Ље отац лупио песницом о сто и рекао: „”алаЯир!“ “о на осетинском значи √орЬа ќсетиЉа. „Ќегде тамо на седам километара од вас налази се напуштено одмаралиште Ц управо то Юе бити териториЉа будуЮег манастира. » моли се Ц √оспод Юе ти показати.“ –екао Ље да Юе ту бити куЮица и рибе. Ѕило ми Ље смешно: каква риба у предгорЉу?!

”право кад Ље у  армадонском кланцу глечер  олка направио клизиште у –илском манастиру се налазила група ходочасника из ќсетиЉе. Куди су били уплашени, колале су гласине о томе да Ље клизиште однело чак и села у равници. ” страху смо отишле до старца и он Ље тада пророчки рекао: „“о ниЉе наЉстрашниЉе, тек Юе вас цео свет оплакивати!“

—естре су дошле у јлагир у маЉу 2002. године и сместиле су се у незавршеноЉ куЮи коЉу су по благослову старца купила Ьегова духовна деца, у обичноЉ градскоЉ улици. Ќа новом месту Ље било много посла, недостаЉали су им искуство и средства, али се сестре нису уплашиле тешкоЮа: гореле су од жеЪе да буду монахиЬе у родноЉ земЪи и да се моле за цео  авказ. ” децембру исте године упокоЉио се воЪени старац »полит.

јрхимандрит »полит (’алин) јрхимандрит »полит (’алин)
††††

—естринство се налазило у јлагиру до 2004. године.  ад Ље на ставропоЪску и владикавкаску катедру дошао владика “еофан (садашЬи ћитрополит казански и татарстански) живот заЉеднице се променио. ¬ладика Ље одмах рекао да треба да тражимо друго место за обитеЪ и да монаси не треба да живе у градскоЉ улици. » почели смо активно да тражимо место. Ќакон што се обратио председнику реЉона сестрама су додеЪени 15 хектара земЪе и полуразрушене просториЉе бившег пансионата на пет километара од јлагира.

ќтвараЬе центра. јрхиепископ ставропоЪски и владикавкаски “еофан (јшурков) и јрхиепископ берлински и немачки ћарко (јрндт) ќтвараЬе центра. јрхиепископ ставропоЪски и владикавкаски “еофан (јшурков) и јрхиепископ берлински и немачки ћарко (јрндт)
††††

Ц  ад сам угледала снег на Љезеру, шуму и тишинуЕ схватила сам да Ље то место на коЉем Юе бити наша обитеЪ. » била сам спремна да се одмах преселим са сестрама. „’оЮеш ли се плашити да живиш у шуми?“ Ц упитао ме Ље владика.

—естре у то време нису знале да им страх тек предстоЉи.

Ц ќвде ниЉе било ни струЉе, ни гаса, ни воде, ни стакала, ни прозораЕ ЌоЮу бисмо старим ормаром заградиле врата и слушале како пси трче кроз ходник. ѕлашиле смо се, али су терористички акт у Ѕеслану и рат у £ужноЉ ќсетиЉи били страшниЉи. ѕреселиле смо се у Љулу, а у септембру се десио Ѕеслан као гром из ведра неба, и више нисмо имале времена да размишЪамо о себи.

∆енски ЅогоЉавЪенски манастир Ље вршЬак бесланске трагедиЉе. √оспод ниЉе случаЉно изабрао ову обитеЪ како би утешио Ѕесланце у исцеЪиваЬу Ьиховог бола.

„еченски терористи су 1. септембра 2004. године запосели школу у Ѕеслану. Ѕило Ље 1.128 талаца. ѕогинуло Ље 334 Ъуди, од тога 186 децеЕ “о Ље званична статистика. јли су касниЉе уследили инфаркти, мождани удари, самоубиства и друге смрти коЉе су представЪале наставак трагедиЉе у ќсетиЉи. ¬еЮ од првих дана Ље било Љасно да се душевне трауме талаца неЮе зацелити тако брзо као што би Ъуди желели. «а то Ље ниЉе било потребно само време, веЮ и много напора, а што Ље главно ЦЪубави.

Ўкола у Ѕеслану, 2004. година. ‘ото: photochronograph.ru Ўкола у Ѕеслану, 2004. година. ‘ото: photochronograph.ru
††††

Ц ƒан после трагедиЉе у школи код нас су дошли Ѕесланци питаЉуЮи нас: „ј где Ље био ваш Ѕог?“ Ќисам могла ни да плачем, ни да се молим, и нисам знала шта да одговорим Ъудима. «аледила сам се од бола и немоЮи.  асниЉе сам ово питаЬе пренела нашем другу, протоЉереЉу јндреЉу —икоЉеву коЉи Ље заЉедно с владиком “еофаном дошао на идеЉу о осниваЬу рехабилитационог центра за настрадале и он Ље без размишЪаЬа рекао: „’ристос Ље био тамо, у спортскоЉ сали, заЉедно с таоцима.“

—еЮаЉуЮи се овог времена мати се пожалила на то што су сестре коЉе нису биле довоЪно очврсле духовно преузеле улогу утешитеЪа, психолога, педагога, радника за кризне случаЉеве и социЉалних радника. Ќеколико дана после терористичког акта владика “еофан Ље дошао с ЉереЉем коЉег сестре нису познавале. Ѕио Ље то берлински свештеник јндреЉ —икоЉев, ќсетинац пореклом. ѕо благослову свештеноначалиЉа три дана након терористичког акта доставио Ље читав авион наЉсавремениЉе медицинске опреме коЉа Ље купЪена од прилога парохиЉа –ѕ«÷ из целог света.

–ушевине на месту куЮе за ходочаснике –ушевине на месту куЮе за ходочаснике
††††

” то време у обитеЪи Ље било свега 10 сестара од коЉих су четири биле у позним годинама. »скуство служеЬа Ъудима заиста Ље имало Љединствен значаЉ за монахиЬе.

Ц Ќико нас ниЉе приморавао да то чинимо, да оснуЉемо рехабилитациони центар за децу Ц хтеле смо себе да спасимо. ” том тренутку Ље ни на коЉи начин не помагати Ѕеслану значило полудети од жалости. ј кад помажеш овоЉ деци и Ъудима у ЬиховоЉ невоЪи и сам се исцеЪуЉеш. ¬идиш осмех детета и осмехуЉеш му се заузврат. ¬идиш како се причестила и помолила жена коЉа Ље изгубила дете и сам се исцеЪуЉеш. ѕочиЬеш да дишеш.

»зградЬа рехабилитационог центра Ље представЪаЉа историЉски догаРаЉ у животу ÷ркве: био Ље то први заЉеднички проЉекат двеЉу епархиЉа Ц берлинске и владикавкаске Ц коЉа се у то време Љош увек ниЉе била сЉединила с –уском ÷рквом. ѕо молитвама двоЉице архиепископа Ц ставропоЪског и владикавкаског “еофана и берлинског и немачког ћарка, центар Ље саграРен и опремЪен за непуне две године.

Ц Ѕило нам Ље тешко да истовремено градимо манастир и да примамо Ъуде у рехабилитациони центар, али не жалим ни за трен, Љер сам у томе видела воЪу ЅожиЉу и то Ље било послушаЬе манастирских сестара.

ƒанас цела ќсетиЉа зна ЅогоЉавЪенску обитеЪ по Ьеним делима милосрРа, а монахиЬе познаЉу на стотине деце и породица у Ѕеслану. ћедицинска и психолошка помоЮ у споЉу с предивном природом, молитвеном тишином, ЅожиЉом благодаЮу и задивЪуЉуЮом ЪубавЪу сестара били су лековити за жртве бесланске трагедиЉе.

††††

Ц ѕримале смо читава одеЪеЬа заЉедно с наставницима. ƒолазиле су маме коЉе су се породиле после терористичког акта. Ќаша парохиЉанка и приЉатеЪица манастира ћарина ѕак Ље приликом заробЪаваЬа талаца изгубила кЮерку-Љединицу —вету ÷оЉ. » ћарина Ље усвоЉила шестогодишЬег дечака Ц он Ље растао на наше очи.

ƒанас су деца коЉа су била заточена у спортскоЉ сали коЉу су запосели терористи одрасли Ъуди, и Љош увек одржавамо везе с Ьима. ƒоЉучерашЬи Раци данас засниваЉу породице. » веЮ на основу сопственог искуства знаЉу шта Ље манастир, какав живот се води у Ьему и ко су монаси, како треба улазити у храм, како се треба молити, саосеЮати, радовати се и волети. «апослени у центру и монахиЬе су учинили све што Ље било у ЬиховоЉ моЮи како би Ъуди коЉи су своЉим очима видели пакао поново могли да виде оваЉ свт као добар, а Ъуде као пуне Ъубави.

ћало Ље оних коЉи су могли да замисле да Юе се четири године касниЉе осетински народ поново грчити од бола и патЬе и да Юе сестре из ЅогоЉавЪенског манастира опет бити у првоЉ борбеноЉ линиЉи. ” августу 2008. године £ужну ќсетиЉу Ље задесио рат.

јвгуст 2008. године. ћонахиЬа ћаргарита с наЉмлаРом избеглицом у наручЉу јвгуст 2008. године. ћонахиЬа ћаргарита с наЉмлаРом избеглицом у наручЉу
††††

ћати се сеЮа првих дана рата и паЪбе у суседном ÷хинвалу:

Ц —тално гранатираЬе ÷хинвала нас ниЉе чудило: често се чула паЪба. јли нисмо знале да Ље почео рат: нисмо имале интернет, нисмо имале телефон, нисмо слушале радио и нисмо гледале телевизиЉу. ќ томе да ÷хивал веЮ засипаЉу „градом“ сазнале смо 8. августа уЉутру од воЉних чиновника и радника миграционе службе коЉи су дошли да нас питаЉу колико избеглица можемо да примимо. «а Љедан дан су спровели интернет у манастиру. ¬ладика “еофан Ље благословио да примамо избеглице и одмах смо припремиле сто места у рехабилитационом центру за приЉем Ъуди, иако Ље Ьегов капацитет 25 Ъуди. ќслободиле смо све што Ље било могуЮе, све просториЉе.  асниЉе су дошли воЉни хирурзи и замолили да им дамо просториЉу за лакше раЬенике, Љер нису сви могли да стану у болницу. ѕрипремиле смо им собу с 12 кревета. ¬рло брзо Ље организована исхрана на путу коЉи води ка ÷хинвалу. “рпезариЉа Ље радила као на траци, сви су добиЉали храну.  асниЉе су воЉници отишли и недалеко лоцирали своЉу базу. ƒале смо им воду и одржавале ватру: учиниле смо све што смо могле. Ќаш манастир Ље био место где су били смештени све транзитне избеглице и где Ље организовано тражеЬе Ъуди. —ве то Ље учиЬено пре 9. августа. “ог дана сам отишла у £ужну ќсетиЉу да видим шта сестре и Ља Љош можемо да учинимо за Ъуде. » тамо смо бомбардовани.

¬раЮаЉуЮи се у манастир мати Ље заЉедно са сапутницима приметила на путу жену с осморо деце. »споставило се да Ље реч о породици с много деце: отац и двоЉица синова су остали у ÷хинвалу, а маЉка и друга деца су побегли од рата. ћати Ќона их Ље повела и довезла у обитеЪ.  асниЉе, кад су се двоЉица дечака споЉила с породицом свима су причали како Ље „жена у црном с великим крстом спасила Ьихову маму, сестре и браЮу.“

ћасовно крштеЬе у манастирском Љезеру ћасовно крштеЬе у манастирском Љезеру
††††

ќбитеЪ Ље постала центар за пружаЬе хуманитарне помоЮи: Ъуди коЉи су давали прилоге, саосеЮаЉни и ганути болом £ужних ќсетинаца слали су у манастир пакете и сестре су правиле комплете и делиле их потребитима.  ад су се избеглице вратиле у £ужну ќсетиЉу сестре су почеле да возе хуманитарну помоЮ преко превоЉа, делиле су Ље у ÷хинвалу и обишле су на десетине села од септембра до децембра.

ƒеЪеЬе хуманитарне помоЮи у £ужноЉ ќсетиЉи ƒеЪеЬе хуманитарне помоЮи у £ужноЉ ќсетиЉи
††††

Ц ƒанас нас посеЮуЉу избеглице коЉе смо примале у манастиру. Ћепо се дружимо, многе смо крстиле иако по традициЉи монаси не треба да буду кумови. јли тада се кумови нису могли наЮи тако да смо све ми постале маме. ЌаЉмаЬа избеглица Ље тада имала само месец дана. јлина данас има 10 година и воли да долази код нас.

 ад пролазе возеЮи се из £ужне ќсетиЉе обавезно сврате код нас. ƒоносе нам укусан ЉужЬачки сир и вино.

 ад кажу: „—амо да не буде рата,“ за мене то нису просто речи. Ћично су га искусили.  ад човек размишЪа и моли се за децу коЉа су погинула због онога што се могло решити мирним путем схвата да Юе они коЉи су започели рат пре или касниЉе сести за преговарачки сто, осмехнути се и руковати, а ове омладине више неЮе бити у животу, и постане му неиздрживо горко.

 ако данас живи рехабилитациони центар

††††

Ќашем дугом разговору придружила се директорка ƒечЉег рехабилитационог центра „¬елика кнегиЬа £елисавета“, намесница манастира мати √еоргиЉа (ЅестаЉева). ќна нас води до светих манастирских Љезера показуЉуЮи нам зграду рехабилитационог центра коЉа се скоро не види од крошЬи: „ќво Ље наш мали раЉ!“ » заиста: тако вероватно треба да изгледа земаЪски раЉ за исцеЪиваЬе дечЉих рана и болова.

ЌекадашЬи талац ћилана јдирхаЉева ЌекадашЬи талац ћилана јдирхаЉева
††††

ћати √еоргиЉа са жаЪеЬем истиче да центар данас не ради пуним капацитетом као раниЉе. ЌедостаЉу финансиЉска средства. ѕрограм за рехабилитациЉу настрадалих Ѕесланаца Ље прво планиран на две године, и финансирали су га Ќемачки дечЉи фонд и Ѕерлинска и немачка епархиЉа –ѕ«÷. ѕо завршетку програма манастир Ље по уговору ÷ентар требало да користи по свом нахоРеЬу. ћеРутим, Ѕесланцима Ље и даЪе била потребна помоЮ и молили су манастир да их прими. ќсим Ьих, центру су почеле да се обраЮаЉу социЉалне службе и школе с молбом за помоЮ деци коЉа су се нашла у тешкоЉ животноЉ ситуациЉи.

ћати Ќона води кЮерку погинуле учитеЪице јЪоне ƒзуцуЉеве код старца »лиЉе “амила да прими благослов. ћати Ќона води кЮерку погинуле учитеЪице јЪоне ƒзуцуЉеве код старца »лиЉе “амила да прими благослов.
††††

» сестре су одлучиле да наставе са радом иако Љош нису знале како Юе манастир финансиЉски решити оваЉ задатак:

Ц —еЮам се како Ље мати Ќона у то време говорила: „Ѕог нам Ље дао ово послушаЬе. ÷ентар Ље саграРен и снабдевен чак пре храма.“ » √оспод Ље показао —воЉу воЪу. Ѕез икакве финансиЉске перспективе рад центра се наставио. Ќовац Ље пристизао однекуд. „ас би Љедан добар познаник дао манастиру позамашан прилог у сеЮаЬе на своЉу маЉку коЉа Ље погинула приликом гранатираЬа ÷хинвала, час би друг послао код нас добротворни фонд из далеког ’антимансиЉског округа.  асниЉе смо четири године добиЉале државну помоЮ по програму за финансираЬе некомерциЉалних организациЉа.

ќд 2007. до 2015. године центар Ље радио у току целе године и за 10 година рада примио Ље преко 6 хиЪада деце различитог узраста.

’одочашЮе у мушки манастир ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице. јида и ƒана (у предЬем плану) Ц некадашЬи таоци. ƒанас су веЮ студенткиЬе ’одочашЮе у мушки манастир ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице. јида и ƒана (у предЬем плану) Ц некадашЬи таоци. ƒанас су веЮ студенткиЬе
††††

ќд 2009. године у центар Ље почело да стиже мноштво молби из различитих краЉева £ужне и —еверне ќсетиЉе за помоЮ и подршку деце из породица у тешкоЉ животноЉ ситуациЉи, из непотпуних породица, коЉе гаЉе бабе и деде, из породица у коЉоЉ родитеЪи пате од болести зависти и у коЉима има психичких болесника. ЌиЉе се обраЮала само и родбина, веЮ су то чинили и социЉални центри. “ако центар дуги низ година тесно сараРуЉе с реЉонском ”правом за социЉалну заштиту.

Ц Ќикад нисмо тражили децу, она су нам долазила сама: преко родитеЪа, добрих Ъуди, учитеЪа и чиновника. ј наше Ље да помажемо по заповести —паситеЪа: „ƒаЉ ономе ко ти тражи.“ Ѕило Ље потресних догаРаЉа. £едном Ље у манастир право с друма дошло двоЉе деце. £едан Ље имао 15, а други 9 година. «амолили су сестре да им даЉу шибице. »споставило се да су побегли од куЮе. ѕримиле смо их на конак и назвале полициЉу. ѕар месеци касниеЉ добили смо молбу од социЉалне службе да примимо дечака коЉи Ље покушао да изврши самоубиство. »споставило се да Ље то млаРи од наша два момчиЮа.  ад Ље неколико дана касниЉе одлазио из центра поклониле смо му нову лопту. ќбрадовао се, али га Ље оставио пре него што Юе отиЮи. –екао Ље: тамо Юе бити уништен. „ак ни лопта ниЉе била безбедна у условима у коЉима Ље он живео. Ќе могу да заборавим оваЉ дечЉи бол. ћного година касниЉе примале смо децу из ове породице у манастиру, има их седморо, куповале смо им одеЮу и обуЮу. Ќажалост, недавно су ограничена права Ьихових родитеЪа.

–ехабилитациони центар тренутно нема сталну финансиЉску потпору Ц криза Ље задесила и приложнике. ћеРутим, без озбира на то успева да пронаРе маЬа средства за организациЉу радног кампа за одрасле и неколико смена за децу заосталу у развоЉу уз учествоваЬе московских стучЬака.

¬ладика Ћеонид Ље у средини ¬ладика Ћеонид Ље у средини
††††

ƒецу с поремеЮаЉима у психоемоционалном развоЉу центар прима од 2012. године. ѕо благослову јрхиепископа владикавкаског и аланског Ћеонида сваке године се организуЉе летЬи камп за маме и децу. ” ту смену долазе приЉатеЪи обитеЪи, московски психолози из центра „–адионице за психолошку помоЮ деци.“

Ц ћанастир преузима на себе организациЉу живота у кампу и духовну помоЮ, а психолози одржаваЉу специЉалне часове и даЉу консултациЉе. ” току Љедне групе успевамо да дамо консултациЉе 40-45 породица. £ош сваког дана правимо керамику. “о Ље вероватно наЉмасовниЉа ствар коЉа привлачи апсолутно све Ц и децу, и маме, и запослене у центру, почевши од васпитача, па све до чувара. ¬ероватно зато што стваралаштво има архиЉереЉски благослов. ¬ладика Ћеонид Ље чак поклонио нашем кружоку пеЮ за печеЬе глине.

ћного пре почетка лета добиЉамо молбе за учествоваЬе у овом кампу. ” принципу, тиме се бавимо на захтев породица. «а веЮину родитеЪа долазак у манастир Ље Љош и лична потреба, жеЪа да добиЉу одговоре на своЉа питаЬа, жеЪа да се учврсте у вери.

–адни кампови се традиционално одржаваЉу у маЉу. јдолесценти и омладинци из целе ќсетиЉе долазе да раде у славу ЅожиЉу и да помогну сестрама.

††††

“о нису у правом смислу радници коЉе манастир прима у току године. ” групама могу учествовати и Ъуди коЉи не воде светотаЉински живот, не мораЉу бити ни хришЮани, али су то Ъуди коЉи желе да раде и да сазнаЉу нешто о православноЉ вери. √рупи се даЉе конкретан задатак: мушкарцима, на пример, да крче шуму и чисте обалу манастирских Љезера од шибЪа и корова. ƒевоЉке помажу да се центар и териториЉа око Ьега припреме за приЉем деце. ћногим трудбеницима ово место постаЉе роРено и блиско.

‘реске у трпезариЉи ‘реске у трпезариЉи
††††

ЅогоЉавЪенска обитеЪ у аланском краЉу поштуЉе завет своЉих предака коЉи су хришЮанство примили из ¬изантиЉе пре –уса, да сачуваЉу веру и своЉу традициЉу. ƒанас Ље манастир и просветитеЪски центар за целу ќсетиЉу. ћонахиЬе проучаваЉу прошлост православне ќсетиЉе и деле своЉа знаЬа и Ъубав према своЉоЉ земЪи с парохиЉанима, ходочасницима и гостима. ћонахиЬе преводе богослужбене текстове на осетински Љезик, а осетински сликари су у сеЮаЬе на хришЮанску јланиЉу богато осликали зидове храма и манастирске трпезариЉе.

††††

—а руског ћарина “одиЮ

03 / 09 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0