Srpska

–асколом (ипак) против раскола?

††††

ћетодологиЉа проЉекта украЉинске аутокефалиЉе засад се ослаЬа на „провЉерене снаге“: синоЮ Ље из ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе издато званично саопштеЬе коЉе гласи:

ќбЉавЪуЉе се да у оквиру припреме за даваЬе аутокефалиЉе ѕравославноЉ ÷ркви у ”краЉини ¬асеЪенска ѕатриЉаршиЉа именуЉе у своЉству Ьених егзарха у  иЉеву, ѕреосвеЮеног јрхиепископа памфилиЉског г. ƒанила из јмерике и наЉбогоЪубивиЉег ≈пископа ≈дмонтона г. »лариона из  анаде, коЉи у своЉим земЪама служе украЉинским православцима под ¬асеЪенском ѕатриЉаршиЉом.

—вака од поменутих риЉечи захтиЉева посебну пажЬу. ЌаЉприЉе, сам гест означава спремност ÷ариграда да се у украЉинско црквено питаЬе умиЉеша Љедностраним чиновима, потпуно игноришуЮи постоЉаЬе канонске ЉурисдикциЉе или, отворениЉе говореЮи Ц канонске ÷ркве, што су веЮ примиЉетили из ”краЉинске ѕравославне ÷ркве. ƒакле, ÷ариград се понаша уЉедно на такав начин као да само од Ьега зависи шта Юе се у ”краЉини дешавати, говореЮи ћитрополиту ќнуфриЉу, свим вЉерницима ”ѕ÷ и свима нама коЉи смо у канонском и молитвеном општеЬу са нашом ÷рквом у  иЉеву Ц да из цариградске перспективе не постоЉе или нису битни.

≈пископ »ларион ≈пископ »ларион
Ќа самом почетку текста се поЉавЪуЉе сврха слаЬа егзарха Ц даваЬе аутокефалиЉе ѕравославноЉ ÷ркви у ”краЉини Ц што Ље сасвим чудно с обзиром да ÷рква у ”краЉини ниЉе тражила аутокефалиЉу. јутокефалиЉу Љесте тражило политичко руководство коЉе Ље координисало и бар привремено сложило „рогове у вреЮи“ из ”ѕ÷  ѕ и ”јѕ÷ да траже легализациЉу свога раскола. «анимЪиво и нама нарочито битно Љесте да Ље свих поменутих година ”ѕ÷  ѕ „општио“ са ћирашем ƒедеЉиЮем коЉи Ље рашчиЬен као клирик ÷ариграда, па Юе ÷ариград прихватаЬем „”ѕ÷  ѕ“ као „”краЉинске ÷ркве“ поништити не само основе канонског дЉеловаЬа ѕравославне ÷ркве него противрЉечити сопственим одлукама.

≈пископи коЉи долазе припадаЉу оноЉ „легализованоЉ“ ЉерархиЉи ”јѕ÷ коЉу Ље ÷ариград прихватио у  анади и —јƒ. ќни су и раниЉе долазили у ”краЉину, давали изЉаве коЉи су подупирале наде наЉекстремниЉих десничарских кругова и локалних власти. »ако Ље саопштеЬе интонирано тако да би Ьихова украЉинска национална припадност требало да их препоручуЉе да обаве своЉу мисиЉу, очигледно Ље да Ље управо она залог да се ствар неЮе рЉешавати ни са каквом дозом обЉективности него пристрасно, сасвим навиЉачки. “акоРе, очигледно Ље да Ље потпис иза геополитичких притисака због коЉих се ÷ариград понаша на оваЉ непримЉерен начин сасвим препознатЪив. “акоРе, управо слаЬе украЉинских епископа говори о бесмислу идеологиЉе ÷ариграда данас. ÷ариградска патриЉаршиЉа коЉа се децениЉама наметала као претендент на васеЪенскост, бар када Ље у питаЬу диЉаспора, ни сама ниЉе успЉела да изврши интеграциЉу грчке и украЉинске диЉаспоре те Ље тиме, замЉераЉуЮи другима „етнофилетизам“, заправо и сама успЉела да постане простор два етнофилетизма истовремено Ц хеленског и украЉинског.

јрхиепископ ƒанило јрхиепископ ƒанило
ћожемо очекивати да Юе поменути епископи доЮи у  иЉев и настоЉати да, у координациЉи са политичким властима ”краЉине, створе неку нову структуру.  ако о. Ќикола ƒанилович примЉеЮуЉе, у овом случаЉу „егзарси“ заправо више подсЉеЮаЉу на „комисиЉу“ него на неку засад Љасну црквену структуру, али Ље сам Ьихов долазак у функциЉи ствараЬа те структуре. ¬идЉеЮемо ко Юе и под коЉим условима уопште жеЪети да се прикЪучи таквоЉ структури, као и шта Ље то што ÷ариград уопште „нуди“, осим праЬа биографиЉе и поруке да се раскол исплати.

ћеРутим, наЉдубЪа траума коЉа Юе свакако остати Љесте питаЬе на коЉе ѕравославни никако да одговоре, а то Ље: како се то разликуЉу „ЉурисдикциЉа“ и ÷рква? Ќаиме, стара еклисиологиЉа ниЉе познавала оно „преклапаЬе ЉурисдикциЉа“ коЉе Ље постало правило у диЉаспори, али се бар засад ниЉе практиковало у односима помЉесних ÷ркава на Ьиховим историЉским териториЉама. ћеРутим, очигледно Ље да се послиЉе случаЉа ≈стониЉе, ћолдавиЉе, упада –умунске ѕравославне ÷ркве у “имок, наставЪа низ случаЉева у коЉима Љедна помЉесна ÷рква третира до тада неприкосновену историЉску ЉурисдикциЉу друге помЉесне ÷ркве као, практично пусту земЪу. »ако ÷ариград образлаже своЉе поступке историЉом  иЉевске ћитрополиЉе (коЉа, успут, ниЉе обухватала териториЉу данашЬе ”краЉине), више Ље него Љасно да начело „више ЉурисдикциЉа, Љедна ÷рква“ у суштини не само да ниЉе богословски утемеЪено него и на дуже стазе одрживо. »наче би свака епархиЉа било коЉе од помЉесних цркава могла да рачуна на процедуру: „мало отиЮи у раскол, сачекати вриЉеме, наЮи ЉурисдикциЉу помЉесне ÷ркве коЉа би била спремна да легализуЉе моЉ статус (а увиЉек се може рачунати да Юе ÷ариград бити спреман!), легализовати статус“. »сториЉа ÷ркве ’’ виЉека Ље показала колико Ље саблазни овакво понашаЬе изазвало чак и у диЉаспори. ѕреношеЬе тог принципа на просторе на коЉима то бар засад ниЉе био случаЉ значило би да „први у Ъубави“ тренутно „уредуЉе“ тако што уноси хаос у односе. “ако што, упркос обеЮаЬу, „лиЉечи“ раскол поступцима коЉи воде новом расколуЕ

ƒарко –. Аого

“еологиЉа.нет

13 / 09 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0