Srpska

”краЉина на ивици катастрофе: шта заправо желе борци за аутокефалност

††††

”краЉина веЮ одавно ниЉе ударна тема у руским вестима, него само Љедна од многих. јко погледамо о чему се данас расправЪа у друштвеним мрежама одмах запажамо да има и других актуелних ствари: “рамп, —ириЉа, пензиона реформа, —крипаЪи, санкциЉе, на краЉу краЉева, ту Ље и спот  иркорова и Ѕаскова.

” руским црквеним медиЉима се донедавно дешавало исто. ƒовоЪно Ље погледати наслове новиЉих вести и чланака. » кад су представници ÷ариградске патриЉаршиЉе изненада дали низ краЉЬе оштрих изЉава, то у прво време ниЉе ништа променило, све док нису именовали двоЉицу егзарха и упутили их у  иЉев.

“ек сад многи почиЬу да схватаЉу да се десило нешто озбиЪно. јли, као што следи из многих дискусиЉа, Ъуди често Љедноставно не схватаЉу реалиЉе у коЉима су се нашли верници ”краЉинске ѕравославне ÷ркве.

ƒмитриЉ ћарченко. ‘ото Ц ќлга ƒомбровска ƒмитриЉ ћарченко. ‘ото Ц ќлга ƒомбровска
«ато бих Ља, парохиЉанин ”ѕ÷ и  иЉевЪанин, желео да опишем ситуациЉу изнутра, из самог епицентра.

Ќа пример, сад се меРу блогерима све чешЮе може чути: „ѕа даЉте им напокон аутокефалност, то Юе решити све проблеме!“

–азочараЮу вас. ЌеЮе решити. ’аЉде да ове проблеме погледамо поштено и без улепшаваЬа.

’ипотетичка аутокефалност ”краЉинске цркве понекад се истиче као наЉбоЪе средство против раскола. ќни коЉи то сматраЉу Љедноставно не схватаЉу специфичност украЉинског раскола. ѕод црквеним расколом се обично схвата ситуациЉа кад се од Љединствене ÷ркве одваЉа известан део клира и мирЉана, по правилу, због догматских разлога. ћеРутим, украЉински раскол се не може упоредити ни са расколом из 1054. године, ни са расколом припадника старог обреда из XVII века. ќвде Ље све другачиЉе.

—амо Юу подсетити на ситуациЉу.  ад су краЉем осамдесетих и почетком деведесетих година у западноЉ ”краЉини почела масовна запоседаЬа православних храмова од стране униЉата, неки представници клира су мислили да их нико неЮе дирати ако остану православци, али се одвоЉе од ћоскве. ” сваком случаЉу, аутокефалисти су своЉе поступке образлагали управо овако.

ЌеЮу сад препричавати историЉу аутокефалних „цркава“, пошто се услед набраЉаЬа свих ових „”краЉинских ѕравославних јутокефалних ÷ркава“, „”краЉинских ѕравославних ÷ркава —аборноправних“ и других „ иЉевских патриЉаршиЉа“, Ьихових уЉедиЬеЬа и подела, може изгубити суштина.

ј суштина Ље следеЮа: двоЉица-троЉица бивших архиЉереЉа –ѕ÷ осниваЉу своЉу апсолутно нову хиЉерархиЉу и рукополажу своЉе апсолутно нове свештенослужитеЪе. ƒанас ове структуре представЪаЉу деноминациЉе чиЉа прошлост ни на коЉи начин ниЉе повезана ни са –ѕ÷ уопште, ни са канонском ”ѕ÷ поЉединачно. £едини представник ове „прошлости“ Ље ‘иларет ƒенисенко.

ƒругим речима, то чак ниЉе ни раскол, веЮ своЉеврсна филетичка секта. √лавно своЉство овог раскола представЪа одсуство догматских спорова. ЅогословЪе овде не игра никакву улогу. ”краЉинске расколнике свих сорти обЉедиЬуЉе само Љедно Ц филетизам и мржЬа према ћоскви.

ћеРу верницима ”ѕ÷ има Ъуди различитих политичких ставова, али их обЉедиЬуЉе главно Ц вера у ’риста.  од расколника Ље вера секундарна у ситуациЉи кад постоЉи главни фетиш, односно национализам.

ќви Ъуди систематски запоседаЉу наше храмове, туку наше свештенике и вернике, хушкаЉу против нас радикалне националисте, клевеЮу нас и оптужуЉу за државну издаЉу. «ато смо у недоумици кад неки околоцрквени публициста изненада почиЬе да се брине, не за судбину прогаЬане браЮе, веЮ за судбину Ьихових прогонитеЪа и предлаже да се ”ѕ÷ да аутокефалност како би се за национално забринуте личности танане душевне структуре коЉе толико пате због саме могуЮности помиЬаЬа ѕатриЉарха целе –усиЉе, створили погодни услови за повратак у ÷ркву.

јли проблем Ље у томе што они у суштини никад нису ни били у ÷ркви, односно не ради се о повратку.

Ќаше свештеноначалиЉе стално истиче: превладаваЬе раскола Ље могуЮе тек кад се расколници покаЉу. » то се дешава. ѕоЉединци с времена на време долазе у ÷ркву каЉуЮи се и она их прима. ѕрима управо живе Ъуде коЉи су постали свесни све несреЮе и греха раскола. » овде треба да будемо реални. ЌеЮемо моЮи све да доведемо у ÷ркву, пре свега због атмосфере испуЬене мржЬом. “им пре неЮемо моЮи да зажмуримо и да се правимо да ове мржЬе нема.

” суштини, предлаже нам се да у евхаристиЉско општеЬе без икаквих услова примимо сопствене непокаЉане прогонитеЪе (и Љош Ље пожеЪно да Ьихов „клир“ примимо у „постоЉеЮем чину“). ќне за кога раскол ниЉе проблем, веЮ насушна потреба. ќни нису свесни своЉе несреЮе. » проблем ових Ъуди ниЉе у томе што наводно превише воле ”краЉину, веЮ у томе што мрзе ћоскву више него што воле ”краЉину и Ѕога.

—ад о аутокефалном статусу.

—ама по себи аутокефалност, коЉу даЉе –ѕ÷, не значи Ьено аутоматско признаЬе од стране истог овог ÷ариграда и успоставЪаЬе мира. ƒа ли поново треба да подсетимо на судбину ѕравославне цркве „ешких земаЪа и —ловачке, коЉа Ље аутокефалност од ћосковске патриЉаршиЉе добила Љош далеке 1951. године? ‘анар ову аутокефалност ниЉе признавао скоро пола века и тек 1998. године Ље издао сопствени томос, и после тога су цариградски представници на канонскоЉ териториЉи „ешке цркве почели да се понашаЉу као у своЉоЉ куЮи. ќчигледно Ље да хипотетичку украЉинску аутокефалну цркву очекуЉе иста судбина. ј да не говоримо о било коЉоЉ другоЉ структури коЉу би створио сам ÷ариград, без обзира да ли Ље реч о аутономиЉи или егзархату.

ќвог лета Ље свештеноначалиЉе ”ѕ÷ коЉе представЪаЉу епископи Ц учесници на архиЉереЉском саветоваЬу, изЉавило да Ље постоЉеЮи статус ”ѕ÷ сасвим довоЪан за обавЪаЬе мисиЉе меРу народом ”краЉине.

£ош бих истакао да Ље оваЉ статус Љедини могуЮ у тренутноЉ ситуациЉи кад се у нашоЉ земЪи одвиЉа братоубилачки рат и кад се верници налазе с различитих страна фронта.

”краЉинска ѕравославна ÷рква Ље потпуно самостална у своЉоЉ управи, самосталниЉа Ље од поЉединих аутокефалних цркава. ћеРутим, притом Ьен епископат може да учествуЉе у јрхиЉереЉском —абору целе –ѕ÷, а ћитрополит киЉевски Ље стални члан —ветог —инода –уске ÷ркве. ќвакав статус, коЉи Ље сам по себи Љединствен, омогуЮава максимално оствариваЬе миротворне мисиЉе ÷ркве. Мегово одузимаЬе би значило продубЪиваЬе проблема.

јли главно питаЬе гласи: а да ли Юе црквени народ моЮи да прихвати аутокефалност коЉа очигледно значи уЉедиЬеЬе са сопственим прогонитеЪима коЉи сад од ÷ариграда могу добити канонски статус? ќд истог оног ÷ариграда коЉи Ље раниЉе више пута изражавао подршку канонскоЉ ”краЉинскоЉ цркви, а сад се изненада одрекао своЉих речи зарад сопствених амбициЉа.

ЌаЉчешЮе се о „даваЬу“ аутокефалности ”краЉинскоЉ ÷ркви може чути од представника московске околоцрквене „либералне“ неозбиЪне групациЉе чиЉа се представа о украЉинским проблемима гради на фантазиЉама исте такве неозбиЪне групациЉе, само киЉевске. —вако се по правилу дружи са себи сличнима. ј ми имамо прилике да општимо с Ъудима из различитих слоЉева из целе ”краЉине. » са архиЉереЉима, и са свештеницима, с монасима и мирЉанима. —ви имаЉу различите погледе, очекиваЬа, боЉазни и наде. £ош Љедном Юу поновити, све Ље много сложениЉе него што виде бивши популарни мисионари коЉи су се преквалификовали у скандалозне блогере и бивши чиновници ѕатриЉаршиЉе коЉи су постали опозиционари.

÷ео свет Ље видео колико верника ”краЉинске ѕравославне ÷ркве Ље учествовало у литиЉама у свим градовима ”краЉине у дане  рштеЬа –усиЉе. “о су они верници коЉе неко сад хоЮе да утера у гето. “о су милиони живих Ъуди. ќних Ъуди коЉи из генерациЉе у генерациЉу живе на овоЉ земЪи, чиЉи су дедови и прадедови доживели прогоне коЉе данас и они сами доживЪаваЉу.

”чинити уступак прогонитеЪима, учинити уступак фанарским архиЉереЉима, учинити уступак онима ко саме ове архиЉереЉа наговара на конфронтациЉу, значи само Љедно Ц предати на черечеЬе ”краЉинску ѕравославну ÷ркву коЉа Ље ионако прогаЬана.

„им се на териториЉи ”краЉине поЉави паралелна формално канонска структура коЉа нема везе с –уском ѕравославном ÷рквом, ÷рква коЉа веЮ постоЉи може Љедноставно бити проглашена незаконитом, о чему су представници власти веЮ више пута говорили. » ако су се до сада сва запоседаЬа храмова сматрала стварЉу коЉа Ље у наЉмаЬу руку спорна с правне тачке гледишта, сад Юе сва запоседаЬа добити дозволу државе. » ми томе ни на коЉи начин не можемо да се супротставимо, можемо Љедино да умремо бранеЮи своЉе светиЬе.

ƒмитриЉ ћарченко
—а руског ћарина “одиЮ

‘ома.Ru

18 / 09 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0