Srpska

ѕравославЪу прети раскол тежи од оног измеРу »стока и «апада

††

ѕрви пут у историЉи православне цркве над Ьом се надвиЉа реална опасност од новог великог раскола, овог пута не измеРу хришЮанског »стока и «апада него унутар самог »стока. јко би дошло до тога, а Ља се надам да, упркос свему, неЮе доЮи, то би био веЮи и тежи раскол од свих претходних у историЉи ÷ркве, квантитативно веЮи и од раскола из 1054. године, с обзиром на данашЬу броЉност помесних православних цркава и Ьихову раширеност у свету. ќвако владика бачки »ринеЉ коментарише упозореЬе —ветог синода –уске православне цркве да Ље цео православни свет у опасности после одлуке —ветог синода ¬асеЪенске патриЉаршиЉе о поставЪеЬу двоЉице „егзараха” за  иЉев.

Ц ћорам, узгред и укратко, да разЉасним поЉаву двоЉице цариградских „егзараха” у  иЉеву. ќни, наиме, нису тамо поставЪени него послани на неко време, у конкретноЉ мисиЉи спровоРеЬа плана о додеЪиваЬу аутокефалиЉе украЉинским расколницима више боЉа и врста, а против воЪе законите, канонске цркве у ”краЉини, Љедине коЉа у тоЉ земЪи Љесте ѕравославна црква, призната од свих цркава, почев од ÷ариградске патриЉаршиЉе. –еч егзарх има разна значеЬа у разним контекстима, али овде значи просто изасланик, легат, представник. ƒа бисмо разумели о чему се ту ради, морамо замислити ову слику: у —копЪе долази делегациЉа с обалâ Ѕосфора да испита модус и процедуру додеЪиваЬа аутокефалиЉе тамошЬоЉ цркви коЉа Ље у расколу са свим црквама, укЪучуЉуЮи, на првом месту, саму ÷ариградску патриЉаршиЉу, а Юутке заобилази канонску цркву и Ьеног поглавара, архиепископа £ована, иначе Љединог коЉега признаЉу сви, па и споменута делегациЉа и они коЉи су Ље послали...

ћогуЮе Ље замислити и Љош веЮи оксиморон: слична делегациЉа стиже на ÷етиЬе, ту се настаЬуЉе на неко време и почиЬе да разраРуЉе процедуру даваЬа аутокефалиЉе ћирашу ƒедеиЮу (самозваном ћихаилу) и ЬеговоЉ расколничкоЉ секти, иако га Ље претходно сама ÷ариградска патриЉаршиЉа рашчинила због Ьегових канонских преступа, док законити епископ, митрополит јмфилохиЉе, добро познат и у самом ÷ариграду и у православном свету уопште, не бива удостоЉен ни посете и поздрава, а о читавоЉ „миротворноЉ” и „уЉединитеЪскоЉ” операциЉи сазнаЉе из новина и с малог екрана Ц каже у разговору за „ѕолитику” владика бачки »ринеЉ.

Ц ƒа ли та опасност од раскола, уствари, веЮ постаЉе стварност Љер се у истом саопштеЬу —ветог синода –уске православне цркве констатуЉе и да Ље „процес према изЉавама васеЪенског патриЉарха неповратан и биЮе наставЪен”?

Ц » Ља знам за такве изЉаве, али сматрам да у историЉи нема неповратних процеса, чак ни када су окончани, а камоли када су у току и тек треба да буду окончани. ѕонавЪам: надам се у Ѕога, заЉедно с огромном веЮином православних хришЮана широм света, да ÷ариградска патриЉаршиЉа, историЉски гледано мати свих словенских цркава, неЮе преЮи фатални –убикон и да Юе светиЬу Љединства ÷ркве ставити изнад овоземаЪских „примата”, антагонизама, интересâ, утицаЉâ...

Ц ƒа ли Юе се —рпска православна црква на било коЉи начин одредити према овим догаРаЉима и одлукама у вези с ”краЉином? ћноги медиЉи веЮ „лицитираЉу” на чиЉу Юе страну стати српска црква: ћоскве или ÷ариграда...

Ц ћедиЉско лицитираЬе Ље лишено смисла. —рпска православна црква не прихвата постоЉаЬе два различита Ц притом заваРена Ц православЪа, Љедног „фанариотског”, а другог „московског”, веЮ веруЉе у Љедну, свету, саборну и апостолску ’ристову ÷ркву. —тога она чини све што може у служби Љединства ÷ркве, односно мира и Ъубави меРу помесним црквама, и не опредеЪуЉе се на начин коЉи Ље присутан па, можда, и Љедини могуЮ у сфери политике, идеологиЉе и такозваних интереса. ”кратко: нисмо за ћоскву него за пуно поштоваЬе вековног канонског поретка и нисмо против ÷ариграда него против сваке инициЉативе коЉа би, чак независно од добрих намера, сигурно изазвала Љош теже потресе и поделе од оних коЉе веЮ имамо. Ќаш циЪ Љесте Ц заувек истерати злог духа из нашега дома у коЉи се незван уселио, а не и нехотице очистити и украсити наш дом да би се у Ьега уселило седам других злих духова, горих од Ьега (сравни ћат. 12, 43 Ц 45 и Ћук. 11, 24 Ц 26).

Ц  олико Ље остварив позив —ветог синода –уске цркве да поглавари помесних православних цркава иницираЉу братску свеправославну расправу о црквеноЉ ситуациЉи у ”краЉини?

Ц —веправославно саветоваЬе на ову тему ниЉе могуЮе зато што такво саветоваЬе сазива васеЪенски патриЉарх као предстоЉатеЪ ÷ркве коЉа Ље прва по части и рангу, а он сада заступа тезу да има право да сâм, без учешЮа осталих сестринских цркава, само са своЉим —инодом, решава проблеме ма где у православЪу, без обзира на ЉурисдикциЉу и ставове аутокефалних цркава (лично, уверен сам да ту тезу неЮе прихватити ни Љедна Љедина православна црква). “акво саветоваЬе, по мени, ниЉе ни потребно Љер сви православни патриЉарси и синоди, па и шира Љавност у православноЉ васеЪени, знаЉу о чему се ради, што на основу службених разговора с делегациЉама како ÷ариградске тако и ћосковске патриЉаршиЉе, што на основу општедоступних информациЉа.

Ц јко неканонске црквене структуре у ”краЉини на оваЉ начин добиЉу аутокефалност, постоЉи ли могуЮност да се слично догоди и у ћакедониЉи, где такоРе постоЉе канонска ÷рква и непризнате структуре?

Ц «нам да знате шта значи скраЮеница ≈ѕѕ: економско-пропагандни програм. јли да ли знате шта значи јѕѕ? ≈во шта: ако проРе, проРе. ќвде важи јѕѕ: ако тако нешто проРе у ”краЉини (а не може да проРе, осим с несагледивим последицама), проЮи Юе не само у ћакедониЉи (сад веЮ ваЪда „—еверноЉ”) него и у ÷рноЉ √ори, јбхазиЉи и где год наручиоци и извршиоци замисле, чак, можда, и у √рчкоЉ. ћолим се Ѕогу и позивам ваше читаоце православне вероисповести да се и они моле Ѕогу да нас сачува од таквог искушеЬа.

ѕолитика

25 / 09 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0