Srpska

Ўта Ље —ѕ÷ на  осову и ћетохиЉи Ц и зашто Ље од 2008. ÷рква искЪучена из преговора о  ић

"£авност треба да зна да Ље —рпска ѕравославна ÷рква од 2008. године до данас искЪучена из тзв. споЪашЬег диЉалога или, прецизниЉе, преговора о  осову и ћетохиЉи, чак и у оном минималном делу коЉи се тиче статуса и будуЮности Ьеног свештенства, монаштва, верног народа и —ветиЬа."

††††

¬еЮ децениЉама уназад, а посебно од 1999. године до данас, много пута Ље поменута ”—рпска ѕравославна ÷рква на  осову и ћетохиЉи”. —удеЮи по броЉним изЉавама, изреченим од државних званичника или, пак, од поЉединих Љавних личности, стиче се утисак да веЮина тих посленика и Љавних делатника заправо и не зна шта се подразумева под ”—рпском ѕравославном ÷рквом на  осову и ћетохиЉи”. “о су за Ьих, наЉчешЮе и Љедино, ”наши културно-историЉски споменици”, а у боЪем случаЉу и ”особЪе коЉе опслужуЉе” те древне културно-историЉске споменике и коЉе, како се све чешЮе чуЉе од поЉединих државних чиновника у новиЉе време, Љедино може ”да свети водицу”.[1] » ништа више од тога!

— Љедне стране, то говори о огромном незнаЬу као непосредноЉ последици вишедецениЉског идеолошко-партиЉског, марксистичког и материЉалистичког ”образоваЬа” из социЉалистичког периода. — друге стране, та чиЬеница указуЉе да се на делу суочавамо са недопустивом површношЮу у приступу тако сложеном питаЬу какво Ље, без сумЬе, питаЬе  осова и ћетохиЉе и наше ÷ркве као жиле куцавице  осова и ћетохиЉе.

÷рква као табу тема преговора

ƒанас испред себе имамо двадесетак, по —рбе и —рбиЉу катастрофалних, споразума од тзв.  умановског из 1999. године, преко тзв. “ехничких из 2011. године до тзв. Ѕриселског из 2013. године и осталих споразума коЉи су после Ьега закЪучени. “им споразумима Ље, заправо, вршена упорна, системска демонтажа државно-правног поретка –епублике —рбиЉе посебно на северу  осова и ћетохиЉе, али и свуда Љужно од »бра где су и после Ќј“ќ бомбардоваЬа и окупациЉе на  осову и ћетохиЉи постоЉали државни органи –епублике —рбиЉе. »з садржаЉа тих споразума се види да питаЬу положаЉа и ефикасне заштите —рпске ѕравославне ÷ркве на  осову и ћетохиЉи уопште ниЉе посвеЮена пажЬа.

“им споразумима Ље, заправо, вршена упорна, системска демонтажа државно-правног поретка –епублике —рбиЉе посебно на северу  осова и ћетохиЉе, али и свуда Љужно од »бра где су и после Ќј“ќ бомбардоваЬа и окупациЉе на  осову и ћетохиЉи постоЉали државни органи –епублике —рбиЉе.

” ѕрвом споразуму о главним питаЬима нормализациЉе односа Ѕеоград и ѕриштине или у тзв. Ѕриселском споразуму од 19. априла 2013. године не само да нема ни Љедне одредбе него нема ни Љедне речи о нашоЉ ÷ркви на  осову и ћетохиЉи. » поред тога, тадашЬи директор  анцелариЉе ¬ладе –епублике —рбиЉе за  осово и ћетохиЉу Ље, без зазора и званичне сагласности и става —ветог јрхиЉереЉског —абора —ѕ÷ као наЉвишег црквеног тела, наЉавио да Юе се ”први следеЮи споразум Ѕеограда и ѕриштине односити или на имовину или на цркву и културно наслеРе —рба на  осову”.[2]

Ќаравно, то се ниЉе догодило ни за пет година од када Ље та информациЉа обЉавЪена. ƒржавна власт –епублике —рбиЉе о томе никада ниЉе покренула званични и стручни диЉалог са представницима —рпске ѕравославне ÷ркве, а, како ствари стоЉе, ни са представницима ≈вропске униЉе у Ѕриселу. ѕо свему судеЮи, изгледа да Ље питаЬе —рпске ÷ркве на  осову и ћетохиЉи и Ьеног положаЉа и заштите табу тема за политичке елите.

††††

«ашто? «ато што Ље то питаЬе наЉсложениЉе и политички наЉризичниЉе, па се, судеЮи по току догаРаЉа, а у ове дане и по Љавним наЉавама са званичних државних адреса, иде ка томе да се ”питаЬе —рпске ѕравославне ÷ркве на  осову и ћетохиЉи” реши по моделу свршеног чина.

— друге стране, док Ље државна власт —рбиЉе не само противуставно - формално и фактички него и суштински суспендовала и добровоЪним споразумима као двостраним правним актима ставЪала ван снаге своЉ правни поредак и укидала сопствене државне органе на  осову и ћетохиЉи, дотле су косовско-метохиЉски јлбанци, обилато потпомогнути од —јƒ и ≈вропске униЉе, ревносно доносили своЉе тзв. законе и друге акте. Ќа таЉ начин су, мало по мало, а уз добрану помоЮ наЉпре демократско-социЉалистичког, а потом напредЬачко-социЉалистичког режима од 2011. године до данас, заокруживали своЉу ”„  власт на окупираном и отетом делу териториЉе –епублике —рбиЉе Љужно од  осовске ћитровице, а од 2013. године и северно од »бра. ѕаралелно су под власт законодавних, извршних и судских органа тзв. независне ”„  –епублике  осово ставЪали и потчиЬавали —рбе - православне вернике - народ ЅожЉи, свештенство и монаштво, али и целокупно непокретно и покретно, па чак и нематериЉално сакрално и културно наслеРе —рпске ѕравославне ÷ркве и —рпског народа уопште. Ќепокретна и покретна културна добра —рпске ѕравославне ÷ркве и остала српска културна добра су силом ставЪена под режим десетак тзв. правних аката те квази државе. ƒанас се са разних адреса из ѕриштине, али не само из ѕриштине, своЉатаЉу и лажно приказуЉу као ”косовско културно наслеРе”.[3] ќсим тога, —рби су кроз изборе по ”уставу и законима” тзв. –епублике  осово уведени не само у политички систем ”независног  осова” него, на жалост, и кроз политичку организациЉу под називом ”—рпска листа” конститушу такву власт.

’иЪадугодишЬа историЉа ѕризренске и –ашке ≈пархиЉе

 осово и ћетохиЉа се, сходно ”ставу —рпске ѕравославне ÷ркве, налази у канонскоЉ ЉурисдикциЉи ≈пархиЉе –ашко-ѕризренске.[4] –еч Ље о епархиЉи (епископиЉи) ѕатриЉаршиЉе —рпске ѕравославне ÷ркве коЉа, у наЉвеЮем делу, данас захвата териториЉални простор негдашЬе ѕризренске и –ашке ≈пархиЉе - две древне епископиЉе коЉе постоЉе из предсветосавског периода.

ѕрема неспорним историЉским изворима, хришЮанска вера и црквена организациЉа су на простору на коме се данас налази  осово и ћетохиЉа присутни Љош од апостолских времена, Љер се везуЉу за —ветог јпостола “ита, ученика —ветог јпостола ѕавла. —ловенска племена су примала ’ришЮанство у другоЉ половини IX века за време великоморавског кнеза –астислава (846.-870.г.). Ќа Ьегов позив су —вета ЅраЮа  ирило и ћетодиЉе 862. године, благодареЮи византиЉском цару ћихаЉлу III (842.-867.г.), започели христиЉанизациЉу —ловена, а Ьихово црквено и просветитеЪско дело су наставили Ьихови учесници  лимент, Ќаум, јнгелариЉе, —ава и √оразд и сви православни Љерарси после Ьих.

ќстаци древних, ранохришЮанских храмова на простору канонске ЉурисдикциЉе садашЬе ≈пархиЉе –ашко-ѕризренске и данас сведоче и подсеЮаЉу на хришЮански идентитет и културу на том матичном српском простору. ќд посебног Ље значаЉа и до данас сачувана ѕетрова ÷рква у –асу (негдашЬем “рговишту, данашЬем Ќовом ѕазару), коЉа се налази у ≈пархиЉи –ашко-ѕризренскоЉ и коЉа Ље, на пример, обновЪена, а не саграРена, у периоду од IX до X века. –ашки ≈пископ Ље имао кЪучну улогу у опредеЪиваЬу за »сток приликом великог црквеног раскола, коЉи Ље изазвала –имска ѕатриЉаршиЉа 1054. године. ” ѕетровоЉ ÷ркви у –асу Ље —тефан ЌемаЬа потврдио своЉу припадност изворном, непромеЬеном, неокрЬеном ’ришЮанству ÷ркве од »стока.

ѕризренска ≈пархиЉа се помиЬе у првоЉ хрисовуЪи (златопечатноЉ повеЪи) византиЉског цара ¬асилиЉа II из 1018. године. ƒакле, реч Ље о епархиЉи коЉа се у неком од историЉских извора први пут помиЬе пре хиЪаду година! ƒо сада постоЉе подаци за више од 20 призренских епископа.

–ашка ≈пархиЉа се први пут помиЬе 1020. године у другоЉ хрисовуЪи византиЉског цара ¬асилиЉа II. ќве две епархиЉе су обЉедиЬене у другоЉ половини XVII века. ƒо сада постоЉе подаци за више од 40 рашких епископа од коЉих су неки били и потоЬи ѕеЮки и —рпски ѕатриЉарси (и ≈пископ ѕавле Ље 1990. године са древне –ашко-ѕризренске епископске катедре изабран за ѕатриЉарха —рпског). ќвде Љош ваЪа указати да живот ÷ркве и непосредни докази о црквеном животу и поретку на простору ѕризренске и –ашке ≈пархиЉе датираЉу Љош од апостолских времена.

÷рква на на  осову и ћетохиЉи има непрекинути континуитет до данас, а врхуни од времена —ветога —аве и устроЉства јрхиепископиЉе ∆ичке (1219. године), потоЬе ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе (1349. године), обновЪене први пут 1557. године и други пут 1922. године до данас.

ќд посебне Ље важности да се укаже на пажЬе и хвале достоЉну чиЬеницу да од свих српских институциЉа на  осову и ћетохиЉи Љедино ≈пархиЉа –ашко-ѕризренска не укида своЉе присуство и не меЬа своЉ идентитет и границе вековима без обзира на режиме и историЉске невоЪе.

÷рква - са или без народа ЅожЉег!

 ао што се, при здравом разуму, под  осовом и ћетохиЉа никако не могу подразумевати само териториЉа и непокретности на ЬоЉ, као и рудна богатства испод земЪине коре, него и становништво, тако се под ≈пархиЉом –ашко-ѕризренском никако не може и не сме подразумевати само црквено земЪиште на коме се налазе ”неке цркве и манастири”. —а наЉважниЉих адреса у Ѕеограду, ѕриштини и Ѕриселу се чуЉе антицрквено, секуларно и погрешно дефинисаЬе и поимаЬе ÷ркве на  осову и ћетохиЉи коЉим се верни народ, односно православни верници, и то готово сви до Љедног, коЉи су истовремено и граРани –епублике —рбиЉе, заправо одваЉаЉу од припадности ÷ркви. ѕо том накарадном, искривЪеном и нецрквеном доживЪаЉу ÷ркве на  осову и ћетохиЉи, ÷ркву наводно чине свештена лица - епископ, свештенство и монаштво, али без лаоса - народа ЅожЉег! ќни су, по тоЉ неприхватЪивоЉ логици и давно познатоЉ комунистичкоЉ крилатици, искЪучиво и само граРани са вером ”као приватном унутрашЬом ствари човека”. “акав приступ Ље за ÷ркву неприхватЪив!

††††

≈видентно Ље да доносиоци државних и политичких одлука углавном не познаЉу ни поЉам ÷ркве ’ристове у Ьеговом основном и наЉважниЉем значеЬу, па, самим тим, ни поЉам —рпске ѕравославне ÷ркве у целини и, следствено, ≈пархиЉе –ашко-ѕризренске. «а оне коЉи не знаЉу, ÷рква ЅожЉа Ље «аЉедница Ъуди и творевине са Ѕогом ќцем у ’ристу »сусу, —ину ЅожЉем,  оЉи Ље Ьена глава и ипостас силом и деЉством —ветога ƒуха (II  ор. 13,13). ќна Ље £една, —вета,  атоличанска (—аборна) и јпостолска и проЉавЪуЉе се као литургиЉска заЉедница свештенства, монаштва и верног народа са епископом на одреРеном простору као ≈пископиЉа (≈пархиЉа) и у евхаристиЉском Ље Љединству са осталим епископиЉама у оквиру Љедне ѕомесне ÷ркве. ” конкретном случаЉу, ≈пархиЉа –ашко-ѕризренска Ље Љедна од епархиЉа —рпске ѕравославне ÷ркве.

ѕоЉам ≈пархиЉе —рпске ѕравославне ÷ркве

††††

≈пархиЉу –ашко-ѕризренску не чине, како неки погрешно сматраЉу, само манастири ƒечани, √рачаница, ƒевич и друге стародревне српске православне —ветиЬе коЉе имаЉу и културну вредност. Ќедопустиво Ље своРеЬе —рпске ѕравославне ÷ркве на  осову и ћетохиЉи, односно ≈пархиЉе –ашко-ѕризренске, искЪучиво на верске обЉекте коЉи имаЉу одреРену историЉску, културну и духовну вредност и значаЉ за —рпски народ. ЅроЉ од 59 православних манастира и цркава (броЉ 40 православних манастира и храмова Ље поменуо председник –епублике —рбиЉе јлександар ¬учиЮ у свом Љавном обраЮаЬу 7. августа 2018. године у Ѕеограду[5]) коЉи су Љош из времена тзв. јхтисариЉевог плана и јнекса V тог ѕлана планирани за одреРени вид правне заштите (и то наЉвероватниЉе као мртво слово на папиру, али служе ”да се ¬ласи не досете”) Ље безначаЉан у односу на око 1500 православних манастира, цркава, црквишта и испосница по  осову и ћетохиЉи, коЉи су, сви од реда, непосредно везани за —рпску ÷ркву вековима (наЉпознатиЉи савремени српски картограф Кубиша √воЉиЮ наводи да Ље на  осову и ћетохиЉи забележено 1994 српска топонима, односно да се на свака 2,5 километра налази неки белег српског присуства на  осову и ћетохиЉи. Ќа √воЉиЮевоЉ карти српских —ветиЬа на  осову и ћетохиЉи се налази 1181 црква, 113 манастира, 48 испосница, 8 спомен капела и 1 спомен костурница или 1350 црквених здаЬа. ѕоред тога, налази се и 534 правосланих српских гробаЪа, 96 српских тврРава и старих градова и 14 двораца српске властеле на  осову и ћетохиЉи). —писак и броЉ, Љасно Ље, ниЉе коначан.

— друге стране, ≈пархиЉа –ашко-ѕризренска само на  осову и ћетохиЉи (без значаЉног дела –ашке области) има 5 архиЉереЉских намесништва (ѕризренско, ѕеЮко, ѕриштинско, √Ьиланско и  осовскомитровачко), 32 црквене општине, 57 парохиЉских свештеника и 3 Ракона, као и 21 активни манастир са више од 130 монаха и монахиЬа и више десетина вероучитеЪа. » око 120 до 130 хиЪада православних верника коЉи, по слободноЉ воЪи, припадаЉу парохиЉама у ≈пархиЉи –ашко-ѕризренскоЉ и коЉи су, и поред Ќј“ќ бомбардоваЬа, ”„  терора и свих погрома од 1999. године до данас, остали и опстали на  осову и ћетохиЉи као православни —рби - епархиоти ≈пархиЉе –ашко-ѕризренске.

ѕарохиЉа Ље, по ”ставу —рпске ѕравославне ÷ркве, ”заЉедница православних лица коЉа стоЉе под духовним руководством Љедног парохиЉског свештеника”[6], а чини Ље, по правилу, ”наЉмаЬе 300, а наЉвише 500 православних домова”.[7] “акоРе, своЉе, и то посебно место има и древна, спаЪена, па обновЪена ЅогословиЉа —ветих  ирила и ћетодиЉа са педесетак ученика и двадесетак наставника и службеника, као и друге црквене установе попут хорова, народних кухиЬа, кола српских сестара и других црквених организациЉа.

ќсим тога, на простору  осова и ћетохиЉе се налази и ћанастир ѕеЮка ѕатриЉаршиЉа - средЬовековно седиште јрхиепископа и ѕатриЉараха ѕеЮких и —рпских. –еч Ље о ставропигиЉалном женском манастиру, коЉи се налази под канонском ЉурисдикциЉом ѕатриЉарха —рпског.  ао што се види, на териториЉи  осова и ћетохиЉе део своЉих надлежности има и ѕатриЉарх —рпски.

” ту —рпску ÷ркву на  осову и ћетохиЉи, ту нашу скоро двомилениЉумску црквену пуноЮу, спадаЉу и сви —рпски —ветитеЪи, ћученици и Ќовомученици и сви преминули православни хришЮани - архиепископи и патриЉарси пеЮки, епископи призренски, хвостански, рашко-призренски од наЉраниЉих хришЮанских времена до данас, свештеници, монаси, монахиЬе, верници - све —рби са  осова и ћетохиЉе против коЉих се косовско-метохиЉски јлбанци данас боре више и острашЮениЉе него против преосталих скоро 130 хиЪада —рба на  осову и ћетохиЉи. Михове гробове веЮ две децениЉе систематски, у продуженом траЉаЬу, затиру и уништаваЉу косовско-метохиЉски јлбанци и никако не могу да заврше обрачун са Ьима.

ѕредседник —рбиЉе јлександар ¬учиЮ претендуЉе да своЉ лични менталитет и дефетизам наметне читавом —рпском народу. » то менталитет коЉи Ље супротан историЉском, хришЮанском и светосавском менталитету и карактеру нашег народа. —ве Ље, осим своЉе политике, прогласио за ”мит”, а своЉу политику за ”политику против митова и вечних истина

“а црквена пуноЮа за косовско-метохиЉске јлбанце, како видимо, ниЉе ”мит и и митологиЉа”. ќна за јлбанце, за разлику од оних коЉи данас говоре о ”миту, сну, привиРеЬу,”[8], знаЉу да се —рби нису одрекли  осова и ћетохиЉе док се год не одрекну те и такве своЉе ÷ркве. ћи смо данас као свештеници суочени са оним о чему врло убедЪиво и Љасно говори ¬ладика јтанасиЉе: председник —рбиЉе јлександар ¬учиЮ претендуЉе да своЉ лични менталитет и дефетизам наметне читавом —рпском народу. » то менталитет коЉи Ље супротан историЉском, хришЮанском и светосавском менталитету и карактеру нашег народа. —ве Ље, осим своЉе политике, прогласио за ”мит”, а своЉу политику за ”политику против митова и вечних истина”.[9]

÷рквена пуноЮа или 59 обЉеката

ѕосебно Ље важно да се зна да се —рпска ѕравославна ÷рква у било коЉоЉ врсти диЉалога о  осову и ћетохиЉи, тзв. споЪашЬег или тзв. унутрашЬег, а потом и приликом доношеЬа било каквих одлука, никако не сме и не може сводити и свести само на 59, 40 или 2040 непокретности са одреРеним заштитним зонама (манастире, цркве, конаке, имаЬа), а то Ље, на жалост, интенциЉа ¬ашингтона, Ѕрисела, Ѕеограда и ѕриштине.

††††

ƒо сада Ље Љасно да Ље питаЬе —рпске ѕравославне ÷ркве, оличене у ≈пархиЉи –ашко-ѕризренскоЉ, у политичким преговорима о статусу  осова и ћетохиЉе уз посредоваЬе ≈вропске униЉе, на жалост, оставЪено за краЉ и слободно се може тврдити да Юе такав приступ имати далекосежне негативне последице по српске националне и црквене интересе. £ер, ако се то, не даЉ Ѕоже, догоди онда Юе наш верни народ са своЉим —ветиЬама и свештенством доживети оно што су доживели православни √рци након ћировног споразума измеРу √рчке и “урске у Ћозани 1923. године, тЉ. биЮе осуРени на нове прогоне, исеЪаваЬе, изумираЬе и коначни нестанак врло брзо након евентуалног ”историЉског договора”. “о Ље са Љедне од наЉважниЉих државних адреса усмено саопштено Љедном црквеном великодостоЉнику са  осова и ћетохиЉе у марту 2018. године: ”—рби Љужно од »бра Юе свакако нестати!”

ƒосадашЬи ток тзв. споЪашЬег и тзв. унутрашЬег диЉалога Ље недвосмислено показао да Ље прворазредном и наЉважниЉем питаЬу на  осову и ћетохиЉи - питаЬу —рпске ѕравославне ÷ркве у ЬеноЉ пуноЮи и Љедино прихватЪивом изразу и значеЬу - посвеЮено наЉмаЬе или ни мало пажЬе без обзира што Ље реч о ЉединоЉ српскоЉ институциЉи коЉа Ље непрекинуто присутна на читавоЉ териториЉи  осова и ћетохиЉе вековима и данас. “о се Љасно видело и из званичног обраЮаЬа предедника –епублике —рбиЉе јлександра ¬учиЮа 7. августа 2018. године у Ѕоеограду.[10] “ешко Ље наЮи реч оправдаЬа или разумеваЬа за такав однос према питаЬу ÷ркве као суштински наЉважниЉем, али и наЉсложениЉем питаЬу на  осову и ћетохиЉу.

ЌесумЬиво, из званичних црквених аката се види да —рпска ѕравославна ÷рква уважава надлежности државних органа —рбиЉе. ќтворено Ље питаЬе како су и да ли су државни органи —рбиЉе - посебно шеф државе, —купштина и ¬лада - до сада у институционалном смислу уважили и третирали надлежности, место, значаЉ, улогу, положаЉ и будуЮност —рпске ѕравославне ÷ркве - ≈пархиЉе –ашко-ѕризренске на  осову и ћетохиЉи у опасним и судбоносним политичким политичким процесима у коЉе су, преко меРународних фактора из ≈вропске униЉе и —јƒ, уплетени. ѕо свему судеЮи, Љедино право коЉе се признаЉе —рпскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви по питаЬу  осова и ћетохиЉе Љесте ”право да изнесе своЉе мишЪеЬе”.[11] » ништа више од тога!

” том погледу, посебно забриЬава навод председника —рбиЉе јлександра ¬учиЮа о —рпскоЉ ÷ркви на  осову и ћетохиЉи, коЉи Ље изрекао 9. септембра 2018. године у  осовскоЉ ћитровици и коЉи се мора тумачити у контексту Ьегових претходно саопштених ставова да се ”залаже за разграничеЬе са јлбанцима”[12] и да на  осову и ћетохиЉи ”данас немамо ништа”.[13] “ом приликом председник ¬учиЮ Ље рекао: ”ƒа наша црква буде наша, на своЉоЉ земЪи, са своЉом имовином, а не да нам сутра и нову цркву измисле”.[14]  ад говори шеф државе, ниЉе исти смисао речи ”земЪа” коЉу Ље поменуо (мисли се на црквену земЪу) и ”државу”. ƒа ли то значи да сада, без постигнутог ”историЉског споразума —рба и јлбанаца” наша ÷рква на  осову и ћетохиЉи ниЉе наша, да ниЉе на своЉоЉ земЪи и са своЉом имовином?

††††

Ќепосредно пре јлександра ¬учиЮа, министар одбране јлександар ¬улин Ље био прецизниЉи у погледу покушаЉа да наведе неке разлоге за постизаЬе ”споразума са јлбанцима” о свему, па и о ÷ркви. Ќавео Ље да Юе јлбанци ”без споразума (са —рбиЉом) врло брзо покушати да формираЉу ѕравославну ÷ркву  осова и тако обрисати Љош Љедан доказ о постоЉаЬу —рба на  осову и ћетохиЉи”.[15] ќн као министар, и то одбране, наводи да би се ”разграничеЬем и споразумом о културноЉ и верскоЉ баштини, наЉвишоЉ заштити православних светиЬа, потврдила тапиЉа коЉу нам сада оспораваЉу. »ако више не бисмо могли да полажемо право на ѕризрен или ƒреницу, Ѕогородица Кевишка, —вети јрхангели и манастир ƒевич били би више наши него што сада Љесу”.[16] ¬ише него Љасно: одреЮи се —ветиЬа, свештенства, монаштва и верног народа у корист јлбанаца да бисмо их тако ”боЪе сачували” и да би се на таЉ начин ”потврдиле наше тапиЉе” коЉе нам оспораваЉу! ƒакле, да се одрекнемо онога из тапиЉа да бисмо потврдили тапиЉе! O tempora, o mores!

—вети јрхиЉереЉски —абор —рпске ѕравославне ÷ркве Ље, воРен истинском бригом за  осово и ћетохиЉу и имаЉуЮи у виду у ком правцу се ствари креЮу, у —аборскоЉ ѕоруци о  осову и ћетохиЉи од 10. маЉа 2018. године нагласио да Ље ”наша ÷рква као духовна мати нашега народа у целини и —рбиЉа као држава наЉвеЮег дела српског народа, коЉоЉ териториЉа  осова и ћетохиЉе и припада, носе наЉвеЮе бреме одговорности за очуваЬе те наше историЉске покраЉине у границама —рбиЉе и за будуЮност српског народа у ЬоЉ”. — друге стране, врло брзо Ље из Ѕакуа дошао одговор од председника јлександра ¬учиЮа: ”Ќе треба ÷рква да доноси кЪучне политичке одлуке”.[17]

—рпска ÷рква искЪучена из преговора

£авност треба да зна да Ље —рпска ѕравославна ÷рква од 2008. године до данас искЪучена из тзв. споЪашЬег диЉалога или, прецизниЉе, преговора о  осову и ћетохиЉи, чак и у оном минималном делу коЉи се тиче статуса и будуЮности Ьеног свештенства, монаштва, верног народа и —ветиЬа. ƒржавни органи –епублике —рбиЉе од —ветог јрхиЉереЉског —абора —ѕ÷ нису добили сагласност да одлучуЉу о статусу ≈пархиЉе –ашко-ѕризренске и отуда немаЉу право да доносе одлуке коЉе се тичу наше ÷ркве на  осову и ћетохиЉи.

††††

≈видентно Ље да косовско-метохиЉско питаЬе у институционалном смислу веЮ годинама, на жалост, ниЉе поставЪено на свесрпскоЉ веЮ на политичкоЉ и партиЉскоЉ основи (од —оциЉалистичке партиЉе —рбиЉе преко ƒемократске до —рпске напредне странке) и то Ље Љедан од наЉвеЮих проблема у болном и катастрофалном процесу транзициЉе  осова и ћетохиЉе као срца —рбиЉе у ” осово као √ордиЉев чвор” или у ” осово као канцер —рбиЉе”.

 осовско-метохиЉско питаЬе се у —рпскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви, на среЮу, не може решавати на начин на коЉи се решаваЉу питаЬа у неким политичким организациЉама, тЉ. воЪом Љедног или првог и то ради оствариваЬа тренутних интереса. ќдлуке о ≈пархиЉи –ашко-ѕризренскоЉ и  осову и ћетохиЉи се у —рпскоЉ ѕатриЉаршиЉи доносе у —ветом јрхиЉереЉском —абору под председништвом ѕатриЉарха —рпског и уз пуно поштоваЬе канонске надлежности ≈пископа –ашко-ѕризренског и пуноЮе ≈пархиЉе –ашко-ѕризренске. ƒоказ за то Ље више званичних и обавезуЉуЮих аката —ветог јрхиЉереЉског —абора током претходних двадесетак година, коЉи ни данас нису изгубили на значаЉу, а ни на актуелности. ѕосебно Ље важно да се нагласи да питаЬе  осова и ћетохиЉе за ÷ркву ниЉе и не може бити само питаЬе –епублике —рбиЉе, како се све чешЮе са секуларних адреса приказуЉе, него свих епископа и свих ≈пархиЉа, тЉ. пуноЮе —рпске ѕравославне ÷ркве.

—удеЮи по свему и уколико се настави са досадашЬом праксом у политичким преговорима о  осову и ћетохиЉи, можемо да наслутимо да Ље интенциЉа тзв. споЪашЬег диЉалога о  осову и ћетохиЉи таква да се за православне —рбе са Ьиховим свештенством и монаштвом, ту многовековну литургиЉску заЉедницу - ≈пархиЉу –ашко-ѕризренску, обезбеди положаЉ Љедне од националних и верских маЬина попут положаЉа —рба у —ент јндреЉи у ћаРарскоЉ или у “емишвару у –умуниЉи (при чему треба имати у виду да су то стварно и неспорно државе за разлику од тзв. ”„  –епублике  осово коЉа за —рбе и —рпску ѕравославну ÷ркву ниЉе и не може бити држава).

≈пархиЉа рашко-призренска

29 / 09 / 2018

јутор Ље протоЉереЉ-ставрофор и доктор наука

[1] ћ. АуриЮ, £утарЬи програм - Ќово Љутро, –“¬ ѕинк,
4. септембар 2018.г.,

https://www.youtube.com/watch?v=i7LL1Aj9xRE

[2] ј. ¬улин, —ледеЮи споразум о имовини или о ÷ркви,

ФVesti-onlineФ, електронско издаЬе 22. Љул 2013.г.,

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/331001/Vuli-o crkvi

[3] Ѕ. ѕацоли, ÷ркве су и албанске, моЉи били православци,

портал Ѕ92, 31. август 2018.г.,

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?y_id=1437861

[4] „л. 14 ст. 1 тач. 18 ”става —рпске ѕравославне ÷ркве,

—вети јрхиЉереЉски —инод, Ѕеоград, 1957.г.

[5] ќбраЮаЬе председника –епублике —рбиЉе јлександра

¬учиЮа о статусу  осова и односима у региону,

Ѕеоград, 7. август 2018.г.

https://www.youtube.com/watch?v=EXfq0qef67Y

[6] чл. 22 ст. 1 ”става —рпске ѕравославне ÷ркве

[7] »сто, чл. 23 ст. 1

[8] √овор председника —рбиЉе јлександра ¬учиЮа

у  осовскоЉ ћитровици 9. септембра 2018. године,

портал –адио-телевизиЉе —рбиЉе, 9. септембар 2018.г.,

http://www.rts.rs/page/stories/ci /story/1/politika/3252726/vuobim.html

[9] ј. ¬учиЮ,  осовско питаЬе, ФЅлицФ, електронско издаЬе,

16. септембар 2018.г.

https://www.blic.rsvesti/politika/kosoucica/ms91wqh

[10] ќбраЮаЬе председника –епублике —рбиЉе јлександра

¬учиЮа о статусу  осова и односима у региону, Ѕеоград,

7. август 2018.г.

https://www.youtube.com/watch?v=EXfq0qef67Y

[11] ј. ¬учиЮ, ÷рква има право на став о  осмету,

Ф¬ечерЬе новостиФ, електронско издаЬе, 29. Љул 2018.г.,

www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:7Kou

[12] ј. ¬учиЮ, £а сам за разграничеЬе са јлбанцима,

портал –адио-телевизиЉе —рбиЉе, 9. август 2018. године,

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3/bana.html

[13] ј. ¬учиЮ, ƒа добиЉемо бар нешто, Љер данас немамо ништа,

Ф¬ечерЬе новостиФ, електронско издаЬе, 30. Љун 2018.г.,

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/ak. 289.html:7oro

[14] √овор председника —рбиЉе јлександра ¬учиЮа

у  осовскоЉ ћитровици 9. септембра 2018. године,

портал –адио-телевизиЉе —рбиЉе, 9. септембар 2018.г.

http://www.rts.rs/page/stories/ci /story/1/poka/36/vim.html

[15] ј. ¬улин, «ашто сам за разграничеЬе, ФѕечатФ, бр. 535

од 7. ептембра 2018.г., стр. 10

[16] »сто

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0