Srpska

Ќационализам разЉеда ÷ариградску патриЉаршиЉу коЉа га Ље раниЉе осуРивала

“омос из 1686. године о предаЉи  иЉевске митрополиЉе под омофор ћосковске патриЉаршиЉе од стране ÷ариградске ѕравославне ÷ркве и околности ове предаЉе у последЬе време су постали предмет оштре дискусиЉе. ÷ариградска патриЉаршиЉа Ље сад одЉедном почела категорично да оспорава законитост ове предаЉе. ќ томе колико су ове претензиЉе праведне, као и о проблемима у вези с преласком из 1686. године разговарамо с професором ѕравославног универзитета друштвених наука „—вети “ихон“, доктором црквене историЉе ¬ладиславом »горевичем ѕетрушком.

«града бивше патриЉаршиЉске школе у ‘анару «града бивше патриЉаршиЉске школе у ‘анару
††††

Ц ћолимо ¬ас да нам кажете колико дуго Ље  иЉевска митрополиЉа била у саставу ÷ариградске патриЉаршиЉе? » колико дуго Ље постоЉала одвоЉено од ћосковске митрополиЉе?

Ц  иЉевска митрополиЉа се у списковима ÷ариградске патриЉаршиЉе налази од краЉа ’ века. ¬ременом се она, остаЉуЮи  иЉевска по титули, касниЉе практично премешта у ¬ладимир, као што нам Ље познато.  иЉев остаЉе првопрестона катедра, али номинално. ѕатриЉарх ¬артоломеЉ Ље на синаксу почетком септембра или намерно, или случаЉно, начинио велику грешку кад Ље изЉавио да Ље  иЉевска митрополиЉа премештена у ћоскву без дозволе ÷ариградске патриЉаршиЉе.  ао прво, ниЉе премештена митрополиЉа, веЮ се преселио митрополит, а  иЉев Ље свеЉедно остао катедра.  ао друго, катедра на краЉу ниЉе прешла у ћоскву, веЮ у ¬ладимир. ¬ладимир Ље средином XIV века по одлуци —абора епископа ÷ариградске ÷ркве признат за други престони град митрополиЉе и место боравка ћитрополита киЉевског и целе –усиЉе. ћеРутим, митрополит јлексиЉе, у вези са чиЉим именоваЬем за митрополита Ље донета ова одлука, веЮ се налазио у ћоскви. ѕризнаваЬе ¬ладимира, а не ћоскве, за други град у коЉем се налази катедра руских митрополита било Ље повезано с тим што нико ниЉе желео да изазове негодоваЬе литванског кнеза ќлгерда коЉи Ље у то време био велики супарник московских кнежева.

ѕроглашеЬе ‘ирентинске униЉе ѕроглашеЬе ‘ирентинске униЉе
††††

«атим Ље, као што знамо, 1439. године била закЪучена ‘ирентинска униЉа. Ќа —абору 1441. године ћитрополита киЉевског и целе –усиЉе »сидора у ћоскви су свргли руски епископи и осудили као Љеретика, пошто Ље потписао униЉу и одрекао се православЪа. «бог тога Ље ѕравославна ÷рква у –усиЉи почела да води живот независан од униЉатског ÷ариграда, пошто Ље то било догматско, а не канонско питаЬе. ”брзо после ћосковског —абора из 1441. године источне патриЉаршиЉе су се такоРе одрекле униЉе. ј  онстантинопоЪ Ље то учинио тек 1453. године, кад су престоницу царства освоЉили “урци. “ако да Ље управо униЉатство цариградских патриЉараха било разлог за то што Ље –уска ÷рква ради очуваЬа православЪа дошла до аутокефалности. £ер, ниЉе могла да се потчиЬава патриЉарху-униЉати!

 ад Ље за –уску митрополиЉу изабран светитеЪ £она и кад Ље проглашен за ћитрополита западне –усиЉе, цела –уска ÷рква Ље постала аутокефална. ћеРутим, 1458. године поЪски краЪ и велики литвански кнез  азимир £агелончик коЉи Ље пре тога признао митрополита £ону за поглавара Љединствене –уске ÷ркве, одрекао га се и примио Ље митрополита-униЉату √ригориЉа. Мега Ље у »талиЉи за ћитрополита западне –усиЉе именовао √ригориЉе ћама Ц цариградски патриЉарх-униЉата у прогонству. ћитрополит-униЉата √ригориЉе Ље био послат у западну –усиЉу. «бог тога Ље на краЉу дошло до поделе некада Љединствене –уске ÷ркве на ћосковску и  иЉевску митрополиЉу Ц односно, управо због тога што Ље западноруски део митрополиЉе пао у униЉу.

ћеРутим, митрополит-униЉата √ригориЉе Ље ускоро увидео да православно становништво западне –усиЉе не прихвата униЉу. » очигледно, схватаЉуЮи да се као униЉата неЮе реализовати меРу православним –усима у ЋитваниЉи и ѕоЪскоЉ, √ригориЉе Ље ступио у контакт с ÷ариградском патриЉаршиЉом. ќдрекао се униЉе и поново Ље било прихваЮено општеЬе с Ьим, ÷ариград га Ље поново именовао за ћитрополита киЉевског и целе –усиЉе с претендоваЬем на московски део –уске ÷ркве. јли Ъуди у ћоскви нису веровали у искреност Ьеговог повратка у православЪе, а ни великом кнезу »вану III и руском свештеноначалиЉу –уске ÷ркве се ниЉе свиРала перспектива повратка под строгу ЉурисдикциЉу ѕатриЉарха цариградског коЉег сад поставЪа султан-муслиман и коЉи у потпуности од Ьега зависи. » на краЉу се ова подела усталила: од тада су засебно постоЉали киЉевски и московски део некада Љединствене –уске ÷ркве. “о Ље траЉало до краЉа XVII века кад се 80-их година овог столеЮа за време патриЉарха £оакима (—авЉолова)  иЉевска митрополиЉа поново сЉединила с ћосковском патриЉаршиЉом.

Ц ќдносно, ова подела Ље траЉала око 200 година?

Ц „ак и дуже.

Ц ј како су Ъуди доживЪавали ову поделу?  ао нешто потпуно неприродно или се касниЉе Љедноставно променила политичка ситуациЉа и разЉедиЬени делови су одлучили да се уЉедине?

Ц  ао прво, без обзира на претендоваЬе цариградских патриЉараха на контролу живота –уске ÷ркве, они у Ьему, у принципу, ни на коЉи начин нису учествовали. ¬еЮ краЉем XV века су се одрекли првобитног захтева да ћитрополит киЉевски долази на хиротониЉу у »стамбул. «ато су прво слали егзархе, а касниЉе Ље и то престало.  иЉевска митрополиЉа Ље у суштини постала самостална (ако се не рачуна све веЮа зависност од поЪско-литванске католичке власти), и само се формално потчиЬавала ÷ариграду. ћеРутим, то ниЉе био статус за коЉи се неко намерно и свесно борио. “о се десило прилично стихиЉски због тога што цариградски патриЉарси практично нису били у могуЮности да утичу на црквени живот западне –усиЉе.

Ц ƒа ли Ље подела на  иЉевску и ћосковску митрополиЉу ипак изазивала извесну напетост? ƒа ли Ље, на пример, постоЉао покрет за поновно уЉедиЬеЬе од стране самих клирика?

Ц ÷рквени живот у ћосковскоЉ и ЋитванскоЉ кнежевини Ље био врло разЉедиЬен, тим пре у поЪском делу –усиЉе, у √алициЉи.  онфронтациЉа измеРу литванске и московске државе Ље доводила до тога да су ове везе све више слабиле. ј касниЉе, веЮ средином XVI века Ц и у ЬеговоЉ другоЉ половини,  иЉевска митрополиЉа улази у период врло дубоке кризе. “о Ље умногоме било последица права патроната у коЉем су лица коЉа нису нимало одговарала црквеном служеЬу, бивши православни феудалци, постаЉала архиЉереЉи. Ќа основу сачуваних историЉских докумената знамо за неподопштине коЉе су тада чинили квазиправославни епископи у –ечи ѕосполитоЉ. ѕошто краЪ ниЉе имао посебан земЪишни фонд из коЉег би могао да даруЉе своЉе поданике, и пошто Ље уопште био прилично слаба фигура, нашао Ље начина да у ту сврху употреби црквену своЉину. ѕоЪско-литвански монарх Ље за награРиваЬе православне елите користио црквени земЪишни фонд. » као награду за службу краЪ Ље почео да поставЪа Ъуде на црквене дужности Ц на епископске катедре и дужности старешине манастира. ќдносно, краЪ Ље узурпирао право поставЪаЬа епископа, архимандрита и игумана. ” суштини, катедре и манастири су се давали световним феудалцима.

÷ариградски патриЉарх £еремиЉа II ÷ариградски патриЉарх £еремиЉа II
Ц јли у том случаЉу нису смели бити ожеЬени!

Ц Ќаравно, то Љесте подразумевало такав статус. ћеРутим, врло брзо су престали да обраЮаЉу пажЬу на то. –ецимо, лавовски братчики су се уочи склапаЬа Ѕрестске униЉе жалили патриЉарху £еремиЉи на то да низ архиЉереЉа има жене, а неки, да извините, и Ъубавнице. »з тога Ље проистекла изузетно велика кадровска криза, Љер се неки корумпирани архиЉереЉи нису бринули за ÷ркву. ћало Ље Ьих коЉи нису упрЪали ÷ркву своЉим делима. Ќа пример,  ирил “арлецки, Љедан од потписника Ѕрестске униЉе, учествовао Ље у кривичним делима Ц укЪучуЉуЮи пЪачкаЬе на путевима, нападе на суседна имаЬа и силоваЬа. ћноги архиЉереЉи из овог времена су, што се каже, били брука и срамота.

«аправо Ѕрестска униЉа Ље умногоме закЪучена и због тога што су се ови архиЉереЉи узнемирили први пут за сто година кад Ље ѕатриЉарх цариградски £еремиЉа дошао у –еч ѕосполиту где Ље намеравао да уведе ред. ѕре свега су се уплашили да могу бити свргнути, а то значи и лишени своЉих имаЬа и привилегиЉа. »стина, неки су били свргнути Ц или због бигамиЉе (митрополит ќнисифор ƒевочка), или због непокаЉаног греха убиства (супрасаЪски архимандрит “имотеЉ «лоба) итд.

јли у целини Ље то представЪало случаЉну акциЉу.  ао што Ље познато, £еремиЉа Ље у ћоскву дошао по милостиЬу, где Ље учествовао у именоваЬу првог ѕатриЉарха московског £ова. ј у повратку се бавио административним проблемима у  иЉевскоЉ митрополиЉи на молбу братчика коЉи су га обавестили да локални архиЉереЉи чине разне неподопштине. ћеРутим, £еремиЉа ниЉе знао Љезик и ниЉе схватао реалиЉе црквеног живота у «ападноЉ –усиЉи. «ато Ље доносио прилично грозничаве и често не баш нарочито умесне одлуке. ћеРутим, епископи-феудалци у западноЉ –усиЉи су се уплашили да Юе цариградски патриЉарси почети често да долазе у ћоскву, да Юе стално путовати тамо-овамо по милостиЬу и да Юе с времена на време проверавати и свргавати православне архиЉереЉе у –ечи ѕосполитоЉ. “ребало Ље нешто под хитно предузети. Ќа ову замисао су их навели, пре свега, Љезуити (о плановима за нову униЉу с –имом отворено се говорило у кЬизи Љезуите ѕетра —карге). »деЉа се састоЉала у томе да се оде на поклоЬеЬе код –имског папе и да му се понуди униЉа у нади да Юе епископи –ечи ѕосполите заувек бити избавЪени од ƒамокловог мача провере и да Юе им права и имовина бити загарантовани до краЉа живота.

“акве су биле реалиЉе црквеног живота. ћеРутим, случаЉ с £еремиЉом Ље био Љедини. ” принципу,  иЉевска митрополиЉа Ље после Ѕрестске униЉе цео XVII живела практично без икаквог учествоваЬа ÷ариграда у Ьеном животу. “о Ље, у суштини, и био главни разлог због коЉег су се козаци и клир из дела ”краЉине с леве стране обале залагали за прелазак под ЉурисдикциЉу ћоскве. ќву намеру су подржавали ≈пископ черЬиговски Ћазар (Ѕаранович), киЉевопечерски архимандрит »нокентиЉе (√изеЪ) и многи други црквени прегаоци. ћеРутим, проблем Ље био у томе што су се епархиЉе  иЉевске митрополиЉе с леве стране обале налазиле само у  иЉеву и „ерЬигову (обновЪена Ље за време ’меЪницког после дужег времена). ј остале епархиЉе су се налазиле на териториЉи десне обале и тамо су епископи, опет, били ѕоЪаци, поданици поЪског краЪа коЉи су му били лоЉални и коЉи су се налазили под Ьеговим утицаЉем.

»пак, нови избори за ћитрополита киЉевског краЉем XVII века одвиЉали су се уз активно учествоваЬе козака, чиЉе су старешине у суштини замениле поЪско племство коЉе Ље било искореЬено и покатоличено. » познато Ље да се хетман —амоЉлович активно залагао за прелазак  иЉевске митрополиЉе у ћосковску патриЉаршиЉу. «ато се не може говорити о томе да Ље ћосква вршила притисак. ѕремда су, наравно, у ћоскви такоРе ка томе тежили и патриЉарх £оаким и влада принцезе —офиЉе.

«а или против?

јрхиепископ Ћазар (Ѕаранович) јрхиепископ Ћазар (Ѕаранович)
Ц ћеРутим, опоненти кажу да су на —абору приликом избора „промосковског“ ћитрополита киЉевског 1685. године учествовали углавном мирЉани, а од клира су били само представници  иЉевске епархиЉе.  ажу чак да се и киЉевски клир пре томоса из 1686. године преко 30 година одупирао преласку под омофор ћосковске патриЉаршиЉе.

Ц Ќа —абору нису учествовали само мирЉани, али заиста, на Ьему ниЉе било епископа, зато што они с десне стране обале нису учествовали, а архиЉереЉ с леве стране обале Ц јрхиепископ черЬиговски Ћазар (Ѕаранович) Ље био врло увреРен. ’етман —амоЉлович Ље веома желео да уда своЉу кЮерку за роРака владике √едеона коЉи би на краЉу био изабран за ћитрополита киЉевског, како би постао прави аристократа, Љер Ље √едеон у свету био кнез —вЉатополк-„етвертински. —амоЉлович Ље веома желео да се оваЉ брак склопи, зато Ље предност давао √едеону. ј Ћазар коЉи Ље био врло наклоЬен ћоскви, управо због тога што Ље —амоЉлович желео да доведе √едеона за митрополита, практично Ље био одстраЬен са избора. ЌиЉе био чак ни позван на —абор и зато Ље био веома увреРен. –аниЉе Ље више пута био именован за чувара трона  иЉевске митрополиЉе у условима кад ниЉе било митрополита или кад би митрополит пребегао у ѕоЪску, као рецимо, ƒионисиЉе (Ѕалобан).

ћеРутим, говорити о томе да су  иЉевска митрополиЉа и киЉевски клир у целини били против уласка у ћосковску патриЉаршиЉу значило би много преувеличавати. ”право су многи били за, Љер су у томе видели гаранциЉу нормализациЉе црквеног живота после дугих година такозваног „ѕропадаЬа“.

Ц ј кога Ље меРу Ьима ипак било више Ц присталица уласка у ћосковску патриЉаршиЉу или противника?

Ц “ешко Ље то реЮи, зато што су се мишЪеЬа често меЬала. Ќа пример, тако Ље било кад су московске власти на дужност чувара трона  иЉевске митрополиЉе уместо Ћазара (Ѕарановича) предложили бившег Ьежинског протопопа ћетодиЉа (ћаксима) ‘илимонова, Љер Ље он био повезан с козацима и имао Ље добре везе у круговима козачких старешина. ћеРутим, кад Ље касниЉе постао ≈пископ мстиславски ћетодиЉе, краЉЬе частоЪубив човек, од присталице ћоскве претворио се у Ьеног противника кад се поставило питаЬе избора за новог ћитрополита киЉевског, Љер Ље због тога претила опасност да Юе ћетодиЉе изгубити статус чувара трона. » управо Ље због своЉе користоЪубивости ширио пропаганду против ћоскве меРу киЉевским клирицима. јли се зна да Ље то било врло кратко, да Ље то био само неки импулс. ј кад су прошли страхови коЉе Ље ћетодиЉе ширио, киЉевски свештенослужитеЪи су променили своЉ став.

 иЉевска митрополиЉа  иЉевска митрополиЉа
††††

÷ео оваЉ период Ц од Ѕогдана ’меЪницког до хетмана —амоЉловича Ц историчари називаЉу „ѕропадаЬе“. “о Ље био период бесконачног окретаЬа козачких старешина, час ћоскви, час ¬аршави. «ашто?  озаци су углавном припадници нижих слоЉева. ѕошто су били скороЉевиЮи желели су да добиЉу иста права коЉа Ље некада уживало племство. «ато су, с Љедне стране, захваЪуЉуЮи ћоскви одбранили ”краЉину од ѕоЪака, али су с друге стране, одмах отрчали код краЪа да се цеЬкаЉу: вратиЮемо се под твоЉ скиптар, али ако добиЉемо право на аутономиЉу, и наравно, под условом да будемо племиЮи, да добиЉемо право да постаЉемо делегати на сеиму, да добиЉемо племиЮке дипломе, грбове и тако даЪе. ћеРутим, у ѕоЪскоЉ нико ниЉе жудео за тим да их прими у овом своЉству, и из тога проистичу сва Ьихова колебаЬа.

ј наЉобразованиЉи представници киЉевског клира су углавном били „за“, Љер Ље било очигледно да Юе под московском влашЮу доЮи до мирниЉег црквеног живота, а што Ље главно Ц гарантовано Юе бити ликвидирана униЉа. Ќа левоЉ обали Ље одмах после поновног уЉедиЬеЬа нестала свака униЉа. «ато Ље то такоРе био важан моменат.

Ќаравно, клир  иЉевске митрополиЉе Ље такоРе желео нека права, да сачува аутономиЉу, и све Ље то било договорено приликом ступаЬа у ћосковску патриЉаршиЉу. » треба реЮи да су се док Ље у –усиЉи постоЉала институциЉа патриЉарха, посебна права  иЉевске митрополиЉе, договорена приликом Ьеног поновног уЉедиЬеЬа с ћосковском патриЉаршиЉом, поштовала. “о што су касниЉе прекршена ниЉе кривица –уске ÷ркве, веЮ самодржавЪа коЉе Ље након синодалне реформе успоставило Љединствени поредак и у великоруским, и у малоруским епархиЉама, и све Ље у црквеном животу свело на заЉеднички именилац.

»стовремено треба истаЮи да Ље ѕетар ѕрви био веома наклоЬен украЉинским архиЉереЉима и да Ље захтевао да се само они поставЪаЉу за епископе у руским епархиЉама. —матрао Ље да су образованиЉи, лоЉалниЉи лично Ьему и Ьеговим реформама. «ато су све до времена царице £елисавете ѕетровне практично сви архиЉереЉи у –усиЉи били ”краЉинци. Ќа то се сад заборавЪа, али ”краЉинци нипошто нису били угЬетавани или понижени, ни у –уском царству, ни у –ускоЉ ÷ркви. ќни су чинили Ьен битан део Ц и у клиру, и у аристократиЉи. «ато су сви разговори о руском колониЉалном Љарму у ”краЉини глупост. ”краЉина Ље била део митрополиЉе, и то Ьен активан и чак умногоме привилегован део.

ѕоводи за вреРаЬе

ѕатриЉарх ƒионисиЉе V ѕатриЉарх ƒионисиЉе V
Ц »пак, колико схватам, процес припаЉаЬа  иЉевске митрополиЉе ћосковскоЉ патриЉаршиЉи ниЉе сасвим глатко протицао.  оЉе околности данас даЉу повод ÷ариградскоЉ патриЉаршиЉи да оспорава ово припаЉаЬе?

Ц ѕре свега, говори се о притиску коЉи Ље извршен на ѕатриЉарха цариградског ƒионисиЉа и ѕатриЉарха Љерусалимског ƒоситеЉа. ќваЉ други Ље такоРе био Љедан од учесника у овом процесу због свог великог угледа у грчкоЉ заЉедници ќтоманског царства. ќни су прво били противници предаЉе  иЉевске митрополиЉе, али су под притиском отоманских власти на краЉу пристали. «аиста, извршен Ље притисак, зато што Ље “урцима било важно да спрече –усиЉу да учествуЉе у тадашЬоЉ антиотоманскоЉ коалициЉи. «ападноевропске земЪе су увлачиле –усиЉу у оваЉ савез, а “урци су веома желели да ћосква не уРе у рат. «бог тога “урцима ништа ниЉе значило да пристану на ситницу као што Ље предаЉа  иЉевске митрополиЉе ћосковскоЉ патриЉаршиЉи. “им пре што се  иЉевска митрополиЉа ниЉе налазила на ЬиховоЉ териториЉи. £едном речЉу, ќсманлиЉе су извршиле притисак на ѕатриЉарха цариградског.

»стовремено треба имати на уму да Ље ѕатриЉарх цариградски био милет-баши, односно, практично етнарх, лидер целе хришЮанске заЉеднице ќтоманске империЉе. » то, како Ьеног привилегованог дела, односно √рка, тако и „раЉе“, односно —ловена и других православних народа према коЉима се фанариоти никад нису братски односили. ћеРутим, сами цариградски патриЉарси су у потпуности зависили од османлиЉске власти. ¬еЮина Ље на своЉу дужност ступала по три-четири пута и √рке ниЉе нимало бринуло то што Ље данас патриЉарх по воЪи турских власти био смеЬен, што га Ље заменио други, а прекосутра би био враЮен, и то Ље траЉало у бескраЉ.

»ако треба реЮи √рци у »стамбулу за време отоманског режима нису лоше живели. ƒруга Ље ствар што су се “урци све време трудили да заваде √рке, и врло често се дешавало да се именоваЬе овог или оног патриЉарха буде по инициЉативи неке незадовоЪне грчке партиЉе. “урци на таЉ начин нису само продубЪивали противречности меРу √рцима, веЮ су решавали и своЉе утилитарне задатке, пошто Ље нови патриЉарх сваки пут морао да плати велики бакшиш Ц порез.

ƒруги аргумент се састоЉи у томе што се опоненти стално позиваЉу на то да Ље то, како кажу, била предаЉа са специЉалним правима. ќдносно, ѕатриЉарх московски именуЉе ћитрополита киЉевског, али он сам притом, наводно, ниЉе првоЉерарх у односу на ћитрополита киЉевског, пошто Ље кад се ради о ”краЉини он само егзарх ѕатриЉарха цариградског.

ћеРутим, ради се о томе што се сачувало много разних повеЪа коЉе су на ову тему написали и ƒионисиЉе и ƒоситеЉ. » у Ьима се сваки пут користе различите формулациЉе. √рци су уопште маЉстори у томе да ствари формулишу тако да се оне касниЉе могу тумачити на различите начине. ћеРутим, у многим текстовима се отворено говори о преласку  иЉевске митрополиЉе под власт ћосковске патриЉаршиЉе и то „за вечна времена“, без икаквог указиваЬа на привремени карактер ове мере.

 онстантинопоЪ меЬа стратегиЉу

Ц  олико ми Ље познато, Љош Љедан од противаргумената састоЉи се у томе што Ље ѕатриЉарх московски ћитрополита киЉевског √едеона (кнеза —вЉатополк-„етвертинског) поставио 1685. године, пре него што Ље  иЉевска митрополиЉа званично предата ћосковскоЉ патриЉаршиЉи. ƒа ли Ље ово кршеЬе канонских правила коЉе Ље у принципу претходило предаЉи увредило √рке?

Ц ” извесноЉ мери Љесте. јли свака увреда √рка се у то време лако могла поправити московском самуровином и златницима, због чега Ље било толико много Ьихових повеЪа. «а сваку повеЪу су опет молили да се „позлати“. “ако да Ља не бих преувеличавао размере увреде, тим пре што се цариградски патриЉарси, изузев £еремиЉе II никад стварно нису бавили пословима  иЉевске митрополиЉе. Ѕили су прилично равнодушни према ЬоЉ и она Ље, у принципу, живела своЉим животом. ÷ариградска патриЉаршиЉа никад ниЉе изнела своЉ став о проблемима коЉи су ту настаЉали у XVII веку.

Ц  аквим проблемима?

Ц  ао прво, о проблему коЉи Ље везан за прелазак ”краЉине у састав ћосковског царства. ј пре тога Ц о наметаЬу Ѕретске униЉе од стране поЪске власти и сталном кршеЬу права православаца у –ечи ѕосполитоЉ. ÷ариград од патриЉарха £еремиЉе, односно од краЉа XVI Ц почетка XVII века православцима ниЉе пружао практично никакву подршку, чак ни моралну. Ќе само то, да би се додворио турскоЉ власти коЉа Ље у другоЉ половини XVII века одузела ѕоЪацима ѕодолиЉу и окупирала Ље, ÷ариград Ље одузео киЉевским митрополитима део териториЉе и створио Ље од Ьега засебну митрополиЉу. –азуме се, ‘анар Ље све то обавио не питавши украЉински клир за мишЪеЬе.

√лавно Ље то што касниЉе, све до почетка 1920-их година цариградски патриЉарси нису чак ни покушавали да оспоре законитост преласка  иЉевске митрополиЉе под ЉурисдикциЉу ћоскве. «ато што су √рци добиЉали много од –уског царства. » нико од Ьих ниЉе хтео да квари односе с царем коЉи Ље практично издржавао »сточне патриЉаршиЉе. ћеРутим, кад Ље нестало –уско царство и кад су почели прогони –уске ÷ркве после револуциЉе ÷ариград Ље у потпуности променио своЉу стратегиЉу.

 ао прво, почео Ље активно да захтева да сва православна диЉаспора буде под ЉурисдикциЉом ѕатриЉарха цариградског и да у целом свету, где нема сопствених ѕомесних ÷ркава, буде призната ЉурисдикциЉа ѕатриЉарха цариградског. ќваЉ захтев се заснивао на врло произвоЪном тумачеЬу 28. правила IV ¬асеЪенског —абора коЉе Ље, заиста, низ области коЉе су се граничиле с териториЉом ÷ариграда приписивао ЉурисдикциЉи ѕатриЉарха цариградског. јли ко Ље и кад рекао да се то може применити на цео свет?

 ао друго, ÷ариград одмах почиЬе максимално да користи тадашЬу краЉЬе тешку ситуациЉу у коЉоЉ се нашла –уска ÷рква. Ќа пример, узима под своЉу ЉурисдикциЉу ѕравославну ÷ркву у ‘инскоЉ коЉа Ље тада стекла независност давши ЉоЉ статус аутономне. »сто се дешава у ≈стониЉи. Ќа сличан начин ‘анар покушава да делуЉе у ЋетониЉи (премда у овом случаЉу маЬе успешно). ¬рхунац такве политике ÷ариграда Љесте даваЬе аутокефалности ѕоЪскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви 1920-их година на захтев поЪске власти. ”згред речено, не бесплатно (иако за врло умерен износ Ц ѕилсудски ниЉе био широке руке). » то Ље учиЬено управо под изговором да Ље  иЉевска митрополиЉа краЉем XVII века наводно незаконито предата ћосковскоЉ патриЉаршиЉи. «ато Ље ѕоЪска ÷рква коЉу Ље ÷ариград видео као наставак управо  иЉевске митрополиЉе добила своЉу аутокефалност коЉу Ље –уска ÷рква одмах оспорила и ниЉе признала законитом. ѕоЪска ÷рква Ље поново аутокефалност од ћосковске патриЉаршиЉе добила тек после ƒругог светског рата.

Ц ј зашто се сматра да Ље  иЉевска митрополиЉа ћоскви предата незаконито? £ер постоЉао Ље томос о томе и он раниЉе ниЉе оспораван.

Ц ѕа требало Ље дати бар неко образложеЬе за своЉе активности. “им пре што Ље за то плаЮено. » тако Ље дата изЉава да Ље томос постоЉао, али да Ље издат под притиском османлиЉских власти, а то значи да ниЉе канонски. »ако би по тоЉ логици требало прогласити неканонским скоро све цариградске патриЉархе почевши од XV века и Ьихова дела, пошто су их османлиЉске власти поставЪале, свргавале и премештале како су хтеле. ј они су притом радили све што су им “урци заповедали. ”згред речено, било би добро подсетити на то да Ље милет-баша (односно поглавар све православне заЉеднице у ќтоманском царству) ѕатриЉарх цариградски био чиновник османлиЉске администрациЉе. ќ каквом притиску “урака се у том случаЉу уопште може говорити? Ѕила Ље Ьегова дужност да буде послушан султановоЉ администрациЉи и ÷ариградска патриЉаршиЉа Ље потпуно добровоЪно пристала на то.

—ветитеЪ ћелетиЉе (ѕигас) —ветитеЪ ћелетиЉе (ѕигас)
Ц ƒа ли сам добро разумео да у ÷ариградскоЉ патриЉаршиЉи овде постоЉи извесно чудно двоЉство, двоЉако размишЪаЬе? — Љедне стране, они никад раниЉе нису званично укинули томос из 1686. године и нису га дезавуисали. — друге стране, често су говорили о томе да Ље предаЉа била у извесноЉ мери незаконита.

Ц ƒа. ќдрицаЬе од сопственог томоса из 1686. године Ље у ’’ веку постало део стратегиЉе уздизаЬа ÷ариградске катедре и претвараЬа Ьеног примата части у првенство власти, чиЉи наставак, у суштини, сад видимо. ”право Ље на септембарском синаксу дата изЉава да само ѕатриЉарх цариградски има право да даЉе аутокефалност, да само он може бити врховни арбитар у споровима измеРу ѕравославних ÷ркава итд. ” суштини, све то гледамо последЬих сто година, ÷ариградска патриЉаршиЉа се одлучно креЮе у том правцу: да у православноЉ заЉедници ÷ркава створи известан врховни центар власти и да ÷ариградском патриЉарху да много веЮе прерогативе него поглаварима других ѕомесних ÷ркава.

Ц јли на чему се реално могу заснивати ове амбициЉе?  олико, да парафразирамо познату изреку, дивизиЉа има ѕатриЉарх цариградски?

Ц ќн заправо нема дивизиЉа. јли, као прво, постоЉао Ље известан импулс коЉи Ље дао редак авантуриста ћелетиЉе (ћетаксатис), коЉи се извесно време налазио на ÷ариградскоЉ катедри. ќвде бисмо, узгред могли да напоменемо да Ље ‘анар тада признао руске расколнике-обновЪенце и да Ље ступио у општеЬе с Ьима. ”зрок свега тога Ље, нажалост, √рцима-фанариотима своЉствена тежЬа ка лавираЬу и извлачеЬу максимума користи од било чиЉих проблема, чак и несреЮа.

ћелетиЉе (ћетаксатис) ћелетиЉе (ћетаксатис)
††††

√рци су –уску ÷ркву видели као главног конкурента и главну препреку на путу ка сопственом примату. ќва тежЬа ка оствареЬу у црквеном животу такозване „велике идеЉе“ Ц проЉекта изградЬе нове ¬изантиЉе. ” политици Ље услед покушаЉа оствареЬа ове идеЉе дошло до грчке катастрофе у ћалоЉ јзиЉи 1922. године Ц изгубили су рат с “урцима, дошло Ље до кланице и масовног исеЪаваЬа √рка. јли Ље исти оваЉ грчки национализам, само у црквеноЉ сфери и помножен амбициЉама ÷ариградске катедре, на краЉу постао окосница другог проЉекта Ц изградЬе виртуелне ¬изантиЉе на бази целе православне заЉеднице, разуме се, на челу с ѕатриЉархом цариградским. Ќе каже се случаЉно: понекад изгледа да у ‘анару Љош увек нису приметили да ¬изантиЉског царства више нема. »споставило се да су царске амбициЉе врло жилаве у ÷ариградскоЉ патриЉаршиЉи и очи многих су толико обневиделе да не примеЮуЉу да су самим тим веЮ довели православни свет на ивицу огромног раскола.

Ц ѕостоЉи тачка гледишта да ѕатриЉарх цариградски у ствари не доноси одлуке. Ќаводно, неко Ље дошао и рекао му: „”ради то“ Ц и готово.

Ц Ќе бих то рекао. „ини ми се да се драматизам овог тренутка састоЉи у томе што су се подударили интереси три силе.  ао прво, то Ље ѕорошенков режим коЉем Ље данас по сваку цену потребна аутокефалност Ц како би скренуо пажЬу народа са стварних проблема коЉе ниЉе у стаЬу да реши и како би повеЮао реЉтинг уочи председничких избора. » уопште, ако у ”краЉини избиЉе верски рат, избори Юе моЮи да се одложе на неодреРено време.  ао друго, у питаЬу су амбициЉе ÷ариграда. » као треЮе, то су —ЉедиЬене ƒржаве за коЉе све што се после „ћаЉдана“ дешава у ”краЉини представЪа могуЮност да нанесу штету –усиЉи као политичком супарнику. ” —јƒ постоЉи огромна грчка диЉаспора коЉа чини главни део пастве ÷ариградске патриЉаршиЉе. ќна у великоЉ мери живи захваЪуЉуЮи овоЉ пастви. ” ЬоЉ постоЉи низ кланова и лица коЉа спадаЉу у елиту америчког друштва, пре свега у глобалистичку елиту коЉа се сад толико окомила на –усиЉу. —игурно Ље да ови Ъуди данас врло активно делуЉу преко ‘анара. ƒошло Ље до извесног резонанса, кад су се у питаЬу аутокефалности ”краЉинске ÷ркве подударили интереси три политичка играча. ѕритом управо политичка. ” овоЉ проблематици нема заправо ничег црквеног!

††††

Ќе мислим да Ље неко нешто наредио патриЉарху ¬артоломеЉу. ѕре се може претпоставити да Ље он осетио интересоваЬе и подршку од стране —јƒ и почео да делуЉе много смелиЉе и самоуверениЉе у вези с украЉинским питаЬем. »стовремено патриЉарх ¬артоломеЉ поред све своЉе амибициозности мора схватати да оно што тренутно ради може изазвати рушеЬе читаве конструкциЉе испод коЉе Юе сам бити сахраЬен Ц имам у виду кризу православЪа у целом свету. ≈то, у томе га можда подстичу и на сваки начин поспешуЉу да делуЉе.

Ц  оЉе су наЉвероватниЉе вариЉанте догаРаЉа?

Ц Ќе бих желео да прогнозирам, свашта може да се деси. јли се ипак боЉим да у ”краЉини може доЮи до великог заоштраваЬа сукоба на верскоЉ основи. ЌиЉе важно коЉа Юе нова ЉурисдикциЉа тамо бити основана, цариградска или аутокефална. ќчигледно Ље да Юе се одмах поставити питаЬе прерасподеле имовине, храмова и манастира, да Юе почети Ьихово насилно одузимаЬе од канонске ÷ркве. ћислим да православни верници такоРе неЮе лако попустити и може доЮи до крвопролиЮа.

Ц ”жасава нас огроман ризик од избиЉаЬа сукоба у Љош веЮим размерама.  ако се може споЉити са самом хришЮанском савешЮу?

Ц ¬еЮ су пристали на то. ѕо свему судеЮи, ÷ариград Ље начинио избор. » врло Ље очигледно да Юе даЪи кораци ÷ариграда не смо продубити раскол у ”краЉини, веЮ да Юе довести до потреса у целом православном свету.

Ц “ешко Ље било поверовати у то. ƒа ли сте и сами пре месец-месец и по дана могли помислити да Юе се то десити?

Ц ѕре месец дана сам веЮ мислио. «ато што се у светскоЉ политици данас дешаваЉу потпуно невероватне ствари, коЉе су пре свега неколико година биле незамисливе. –ецимо, из уста премиЉерке ¬елике ЅританиЉе чуЉемо апсолутно неосноване оптужбе упуЮене –усиЉи у вези са „случаЉем —крипаЪ“. јли наведите бар нешто у вези са овим —крипаЪима! Ўта се уопште дешава, да ли су живи или нису?  о Ље уопште пратио Ьихово стаЬе после такозваног троваЬа? ƒаЉте бар неке доказе, макар минималне...

¬ладислав »горевич ѕетрушко ¬ладислав »горевич ѕетрушко
††††

Ц «ашто сте се сада тога сетили?

Ц ∆ивимо у неко чудно време. ѕолитички супарник се може оптужити за било шта и то се притом не мора поткрепити никаквим доказима. Ќе мораЉу се узимати у обзир никакви принципи, чак ни правила пристоЉности. √овори се да Ље црно „бело“ и обрнуто. » ужасавамо се кад видимо да то веЮ продире у црквену средину, у општеЬе измеРу ѕомесних ѕравославних ÷ркава. ÷ариград то данас показуЉе своЉим поступцима. ƒолази наш патриЉарх и на сусрету с Ьим фанариоти кажу да Юемо заЉедно деловати у интересу црквеног Љединства.  олико сам схватио да су дате неке такве изЉаве судеЮи по тадашЬем прилично оптимистичком расположеЬу нашег поглавара. јли веЮ после буквално два дана патриЉарх ¬артоломеЉ на синаксу говори нешто апсолутно друго, а недеЪу дана касниЉе именуЉе егзархе за ”краЉину. Ћаж и лицемерЉе су увек посебно одвратни кад се скриваЉу иза маске побожности.

Ќажалост, такозвана велика византиЉска идеЉа Ље за ÷ариградску патриЉаршиЉу постала наЉвиша вредност коЉа Ље потиснула ’ристову ѕроповед на гори. ƒакле, ѕатриЉаршиЉу коЉа Ље пре век и по осудила етнофилетизам, односно црквени национализам, он сада буквално разЉеда.

¬ладиславом »горевичем ѕетрушком
разговарал Ље £уриЉ ѕушчаЉев
—а руског ћарина “одиЮ

29 / 09 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0