Srpska

ќ смрти. ѕогледи.

††

††††

ѕрича се тиче ѕочаЉевске Ћавре, у годинама религиозних конфликата у «ападноЉ ”краЉини. ” ЅогородичиноЉ цркви се окупио велики броЉ бранилаца вере, по чину ништа маЬем од протоЉереЉског. ѕаметне очи, густе браде, озбиЪне речи. ƒискутовали су, саветовали се, уздисали, слегали раменима, износили предлоге. £едно питаЬе: шта чинити?

ѕоЉачати молитву. ƒоговорити се са властима. “ражити компромисе на лицу места. ѕретрпети све, можда Юе проЮи. „врсто бранити веру.

—ве муче исти проблеми.  ако сачувати народ?  ако одржати парохиЉе? √де тражити помоЮ? ѕитаЬа Ље више него одговора, и свако на своЉ начин, поламо мутно разумева ситуациЉу. »пак, да се сви сложе са Љедним одговором, Ц тога ниЉе било. ЌиЉе се чуо.

” тренутку када се невесела дискусиЉа распламсавала, у просториЉу Ље ушао схимник, отац ƒимитриЉе. “ек што Ље оздравио. “ресла га Ље грозница, те Ље био одевен у сеЪачки капут од овчиЉег крзна, преко подрасника. »сти сеЪак са Ѕуковине.

ћало Ље слушао о чему се говорило, а онда Ље замолио за реч.

Ѕеседио Ље кратко, и просто, на тоЉ смеси руског, украЉинског и црквенословенског, са малим румунским акцентом, на коЉи филолози гунРаЉу, а „професионални“ украЉинац режи.

Ц ќци, Ц обратио се, Ц Ља сам од малих ногу монах. » тако сам бедно живео, да ми Ље страшно и да се сеЮам.  ада бих гризао хлеб, десни су ми крвариле. “ако сув хлеб сам Љео. —ладолед у животу нисам пробао. ј девоЉку, не да нисам никада поЪубио, него нисам ни за руку држао. Ўта сам знао од живота?  исели купус и седамнаесту катизму. ћолио се Ѕогу сваког дана, постио, спавао. Ќедавно сам се разболео. ќзбиЪно. „уЉем: смрт долази. » да знате, свети оци, уплашио сам се.

“у Ље изгубио глас, и из очиЉу су му потекле две тешке сузе.

Ц Ўта од живота да очекуЉем? Ц наставио Ље схимник после мале паузе. Ц ќд малих ногу сам се за смрт спремао. ќна Ље дошла, и Ља сам се, видите, уплашио.

ќн се опет уЮутао, као да га Ље неко невидЪивом руком пажЪиво ухватио за грло. ¬ише ниЉе ништа говорио. ѕожелео Ље свима помоЮ од √оспода, и повукао се у келиЉу.

ќстали смо ми, сабор заштитника ѕравославЪа. ѕонеко Ље обрисао сузу. Ѕило Ље некако чудно наставЪати даЪе разговор о спасеЬу ÷ркве, због очигледне историЉске беде. „ак не чудно, него срамотно. «ато што, просечно, гледано на нашу ухраЬеност, и лепоту наших напрсних крстова, и на друге другостепене знаке, било Ље Љасно да Ље наша беда далеко од завршне фазе.

ќдЉедном смо осетили да Ље смрт свима за леРима, а нико се посебно, осим схимника, из неког разлога ниЉе уплашио. ¬ероватно, Љер смо у детиЬству и сладолед Љели, и будуЮе супруге за руке држали. ”опште...¬иди се да постоЉи овакав закон: ко Ље боЪи, он се и боЉи, а ко Ље маЬи, таЉ покушава да реши велика питаЬа.

“адашЬа дискусиЉа Ље ускоро утихнула. –ешили смо да бранимо веру, свако према своЉоЉ моЮи. ѕотом Ље била трпеза, и сви су се разбежали. » ÷рква живи Љош увек, премда страда. » Ћавра Ѕогородице ѕочаЉевске стоЉи као бедем меРу неприЉатеЪима. ј схимник се упокоЉио. ћир души ЬеговоЉ и праху Ьеговом.

Ѕог зна да ли су сви запамтили таЉ дан. £а Љесам. ≈то, решио сам да га запишем.

***

—еЮам се да смо на сеоском гробЪу, недалеко од  иЉева, служили опело неком раба ЅожиЉем.  ако се таЉ раб звао, више не могу да се сетим.  ао по обичаЉу, многи суседи су дошли да се опросте. ѕретежно жене. √робЪе Ље било дубоко у шуми. ќколо се чуло ЬихаЬе грана. «елено. “ихо. ћирно.

ѕредали смо тело земЪи. ќтпевали вечнуЉу памЉат. Ќарод Ље почео полако да се разилази. —коро свако од мештана има неког свог, поред, у земЪи. » Ъуди су, успут, прилазили своЉим гробовима. Ќеко да се помоли, неко да намести цвеЮе, или почисти Рубре. „уЉем, Љедна старица, краЉ гробног крста разговара са супругом. √леда на фотографиЉу, милуЉе крст и говори:

Ц ћного рада. —а унуцима седим, кЮерки помажем. «дравЪе Ље, као што знаш, онако. “и си тамо миран, а Ља овде у бригама.

«аЮутала Ље на неколико секунди.

Ц јли ме немоЉ Љош звати к себи. Ѕуди ту сам. »мам Љош много ствари овде да обавим.  о Юе, осим мене, кЮерки да помаже? „уЉеш ли ме? Ќе зови ме Љош. ƒоЮи Юу ти ових дана, посетиЮу те.

ѕомиловала Ље крст, и упутила се ка излазу.

***

ѕостоЉи чекиЮ, постоЉе и клинови. Ўта Ље ту необично? „екиЮ Ље Љедно од наЉстариЉих оружЉа, коЉим се човек користи. јли, ако се из неког разлога, умом и слухом, задесите на √олготи, звук чекиЮа, коЉи забиЉа клин, имаЮе сасвим други смисао. ќви звуци удараца, гвожРа о гвожРе чула Ље Ѕогородица. » срце ЉоЉ се цепало. ѕлот —ина су кидали квожРем, а утробу ћаЉке Ље пресецало неко сасвим друго оружЉе.

≈во зашто се молитве о човеку, коЉи стоЉи пред вратима смрти често посвеЮуЉу Ѕогородици.  ада сахраЬуЉемо ближЬег, ќна Ље наЉбоЪа ѕомоЮница.  ада закуцаваЉу гроб, и од звука удараца чекиЮа у клинове, покоЉникови ближЬи губе свест, тада, као нико други, Ѕогородица може да помогне.

 олико пута сам, као свештеник видео Ъуде, коЉи падаЉу у несвест при погледу на гроб, коЉи се спушта у дубину раскопане Љаме!  олико пута сам видео Ъуде, коЉи губе свест при звуку чекиЮа коЉи закуцава поклопац! ќ чему сам тада размишЪао?

£асно се сеЮам. –азмишЪао сам, Љедини начин да избегнемо оваЉ неминовни ужас Ље да проживимо живот тако, да нам не буде страшно да одемо √осподу. “ада Юе спокоЉ и неустрашивост осенити све коЉи стоЉе поред гроба.

—хватио сам то одавно. јли, схватити и урадити, ниЉе исто.

***

„Ќапишите, молим ¬ас, себи читуЪу. ”напред. ƒа би се могла у локалном листу тиражирати. ¬еле, заувек нас Ље напустио добри, породични човек, и тако даЪе... ѕет-шест реченица. Ќапишите самом о себи, са оне друге стране, после смрти“. “акав писмени задатак, бих дао заинтересованима, одраслим Ъудима. ƒеци у школи Ље Љош увек рано да тако нешто пишу. £едном Ље у историЉи, погрешна читуЪа, о Љош увек живом човеку, направила велике промене у Ьеговом животу.

1888. године, шведске новине су грешком одштампале читуЪу о смрти јлфреда Ќобела. «аправо, умро Ље Ьегов брат ≈мил. Ќобел Ље прочитао о своЉоЉ смрти много неприЉатних речи. Ќовине су писале да Ље умро „краЪ динамита“, „трговац смрЮу“, „милионер на крви“, и тако даЪе. Ќобел Ље са ужасом сазнао, шта о Ьему мисли заЉедница. ћисао о томе да Юе, у очима човечанства, остати „продавац смрти“ и ништа више, дубоко га Ље потресла. “ако настало Ќобелово завештаЬе, и истоимена награда. 31. милион шведских круна Ље изумитеЪ динамита завештао хемичарима, физичарима, лекарима, писцима и борцима за мир. ќнима коЉи су успевали у да смаЬе потребу за многоброЉним армиЉама, коЉи су успели у борби са робовласништвом сваке врсте, и у очуваЬу мира меРу народима.

” коренима ове поЉаве Ц Ќобелове награде Ц садржана Ље анегдота, погрешна читуЪа. –азмишЪам, како бисмо можда могли, сви ми, свако по могуЮности, да напишемо резиме сопственог живота. ¬ероватно да Юе макар Љедну особу такав текст узруЉати, и добре животне промене Юе доЮи на свет. ѕамЉат смертнаЉа, она Ље... стваралачка.

ѕротоЉереЉ јндреЉ “качов
 Ьиге протоЉереЉа јндреЉа “качова на српском Љезику издаЉе издавачка куЮа ДЅернарУ
—а руског »ва ЅендеЪа

02 / 10 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0