Srpska

»змеРу три –има: историЉа, садашЬост и перспективе црквене ситуациЉе у ”краЉини [IV]

ќдаваЬе почасти украЉинским борцима погинулим у ƒонбасу Ц сЉеде само представници ”ѕ÷. ƒок Ље Љавност воРена ратном еуфориЉом оваЉ чин доживЉела као ДиздаЉуУ и ДнепоштоваЬеУ, ”ѕ÷ свЉедочи бесмисао рата и протрствуЉе против братоубилачког рата ќдаваЬе почасти украЉинским борцима погинулим у ƒонбасу Ц сЉеде само представници ”ѕ÷. ƒок Ље Љавност воРена ратном еуфориЉом оваЉ чин доживЉела као ДиздаЉуУ и ДнепоштоваЬеУ, ”ѕ÷ свЉедочи бесмисао рата и протрствуЉе против братоубилачког рата
††††

÷рквена ситуациЉа данас. —татистика Ц ко се како опредЉеЪуЉе и ко одреРуЉе питаЬе? —татистика Ље свакако увиЉек подложна манипулациЉама приликом обезбЉеРиваЬа података, свакако и у току Ьиховог обраРиваЬа, а наЉвише у тумачеЬу. ћеРутим, примЉер статистичких података коЉе имамо када Ље у питаЬу опредЉеЪиваЬе становништва ”краЉине на основу религиЉске припадности наЉочигледниЉи Ље примЉер манипулациЉа питаЬима, методама и резултатима. ЌиЉе исто када питате некога да ли Ље вЉерник „”ѕ÷“ или „”ѕ÷ ћосковског патриЉархата“. ѕостоЉи тенденциЉа да се, нарочито у прозападним истраживаЬима, прикаже феномен пада вЉерника ”ѕ÷ у односу на „”ѕ÷  ѕ“ и да се то тумачи као протест вЉеруЉуЮег народа против „агресиЉе –усиЉе на ”краЉину“. “ачно Ље да данашЬа политичка и воЉна ситуациЉа погодуЉе расколницима (‘иларет ƒенисенко Ље Љасно ставио на страну екстремних воЉних рЉешеЬа за ситуациЉу у ƒонбасу, а постоЉи и обичаЉ почасног мимохода са тиЉелима погинулих украЉинских воЉника од мЉеста погибиЉе у ƒонбасу до Ьиховог родног мЉеста: „свештенство“ „”ѕ÷  ѕ“ ове прилике често користи како би се Љавно излагало у одаваЬу почасти, насупрот „московских попова“; Љавна перцепциЉа у веЮини украЉинских медиЉа Љасно Ље наклоЬена расколницима и склона сатанизациЉи ”ѕ÷). ћеРутим, постоЉе двиЉе битне околности коЉе статистике не узимаЉу у обзир, а то су: а) ниЉе само убЉеРеност опредЉеЪивала Ъуде да изаберу данашЬем политичком тренутку и експлозиЉи национализма подобан „”ѕ÷  ѕ“ него и страх, параноЉа, жеЪа за уклапаЬем; б) приликом истраживаЬа нису узимани диференцирани резултати „уцрковЪених“, оних Ъуди коЉи заиста похаРаЉу богослужеЬе и православну вЉеру сматраЉу важним саставним диЉелом живота него становништво уопште. ѕриЉатеЪи из ”ѕ÷ ми углавном кажу да нема неког осипаЬа парохиЉа: Ъуди коЉи су и раниЉе знали шта значи припадати канонскоЉ ÷ркви знаЉу то и данас, упркос своЉ пропаганди. “акоРе, неки од резултата истраживаЬа просто вриЉеРаЉу интелигенциЉу: на примЉер истраживаЬе „–елигиЉа у животу граРана ”краЉине“ агенциЉе “Ќ— очигледно умаЬуЉе омЉер вЉерника ”ѕ÷ напрема „”ѕ÷“  ѕ када су у питаЬу исток и Љуг земЪе.

„есто се истиче како Ље ”краЉина изразито религиозна земЪа. ѕо Љедном истраживаЬу, више од 70,6% становника ”краЉине себе сматра вЉеруЉуЮим, док поменуто истраживаЬе “Ќ—-а наводи да се као „дубоко вЉеруЉуЮи“ изЉашЬава 7%, као вЉеруЉуЮи 49%, а да Ље 28% изабрали „склониЉи сам ка вЉероваЬу“ (у Ѕога). ћеРутим, веЮ проблематика регионалне заступЪености религиозности ниЉе тако Љедноставна. ќбично се истиче да Ље запад земЪе религиозниЉи од  иЉева и истока, али оваЉ податак не значи да постоЉи нека посебна надареност ”краЉинаца на западу земЪе да буду религиозни него да ниЉе исто када живите у убогом селу негдЉе на  арпатима па вам Ље грко-католичка или нека православна црква Љедини облик друштвеног живота и када живите у вишемилионском  иЉеву или у рударском насеЪу совЉетског менталитета у басену ƒЬепра или ƒонбасу.

ѕраво шаренило података, меРутим, влада када почнемо да говоримо о броЉкама коЉе означаваЉу припадност ЉедноЉ одреРеноЉ конфесиЉи. Ќема истраживаЬа коЉе би показало сагласност са другим истраживаЬима. “ако истраживаЬе из Љесени 2016. проведено од стране фирме Ukranian Sociology Service и даЪе говори о томе да веЮина конфесионално опредЉеЬених вЉерника предност даЉе ”ѕ÷. ѕрема Ьиховом истраживаЬу, украЉински вЉерници припадаЉу ”ѕ÷ 39,4%, „”ѕ÷  ѕ“ Ц 25,3%, ”краЉинска грко-католичка црква 21,3%, ”јѕ÷ 4,6%. ”поредимо то сада са броЉкама коЉе даЉе “Ќ—: „”ѕ÷  ѕ“ 60%, ”ѕ÷ 24%, ”√ ÷ 7%, док се ”јѕ÷ уопште не спомиЬе. ” наглашено аутокефалистичком и очигледно пропагандном чланку коЉи се поЉавио 18.5.2018. на страници прозападне политичке ориЉентациЉе Euromaidan Press, у коме архимандрит др  ирил √оворун агитуЉе за интервенциЉу ÷ариграда у озакоЬеЬу раскола дати су Ц гле чуда! Ц подаци из CIA factbook за 2014. према коЉима Ље веЮ тада процентуална заступЪеност конфесиЉа била сЪедеЮа: „”ѕ÷  ѕ“ 50,4%, ”ѕ÷ 26,1, ”√ ÷ 8%, ”јѕ÷ 7,2. ¬Љероватно не чуди да ЅиЅи—и наводи Љош Љедно истраживаЬе коЉе даЉе сЪедеЮи омЉер. „”ѕ÷  ѕ“ 44%, ”ѕ÷ 21%, ”√ ÷ 11%. ¬ише Ље него очигледно да резултати истраживаЬа заправо зависе од онога ко истраживаЬе спроводи, тачниЉе, од Ьегових црквено-политичких или геостратешких агенди. ƒа одвеЮ песимисичне процЉене удЉела ”ѕ÷ у конфесионалном корпусу у ”краЉини нису тачне можемо да видимо и по томе што се броЉ заЉедница (= парохиЉа) ниЉе драстично миЉеЬао, а ”ѕ÷ Ље 2011. имала неупоредиво веЮи броЉ регистрованих заЉедница него било коЉа друга хришЮанска деноминациЉа.

ћеРутим, из црквене перспективе би било далеко смислениЉе бавити се не квандификациЉом вЉерника, том заЉедничком опсесиЉом марксизма и капитализма, него питаЬем реалне присутности ÷ркве у животу „обичног“ човЉека.  иЉев Ље свЉетска метропола, град у коме Ље све што човЉек посЉедуЉе статусни симбол а милиони Ъуде живе своЉе егзистенциЉалне драме и авантуре у Љедном ужурбаном темпу. ЌигдЉе не можете видЉети толико бЉесних аутомобила и толико модерно одЉевених Ъуди. ƒа ли су ти Ъуди коЉи излазе из бЉесних машина или из распалих волги, да ли су младе жене коЉе су одреда обучене сходно хиперсексуалнизоавном укусу глобалне културе и коЉе на улазу у нашу Ћавру или у —абор —в. ¬ладимира (под контролом  ѕ) да постоЉе мало и прислуже свиЉеЮу Ц „наши“ или „Ьихови“? ƒа ли их Ље у цркву (или у „цркву“) довела трагедиЉа коЉу преживЪаваЉу или суЉевЉерЉе пред испит, да ли Ље од Ьиговог тренутног ковитлаца осЉеЮаЬа могуЮе начинити ÷ркву? ¬екика питаЬа. ƒок се вЉерници преброЉаваЉу а подацима манипулише читав Љедан живот пролази практично поред ÷ркве (и „цркава“), очешавши се понекад само за утЉешни мир наЉближег сакрализованог здаЬа. ƒа ли Ље то Љедино што Ље на тренутном „тржишту вриЉедности“ (и сентимената) ми, ÷рква, можемо да понудимо? ј како заправо изгледа данашЬи колаж црквених и пара-црквених тиЉела у ”краЉини.

ЋитиЉа ”ѕ÷  ѕ и украЉинског државног руководства поводом 1030. година крштеЬа –уса ЋитиЉа ”ѕ÷  ѕ и украЉинског државног руководства поводом 1030. година крштеЬа –уса
††

ѕочиЬемо свакако од Љединог канонског и, поред поЉединих наведених истраживаЬа сигурно наЉброЉниЉег црквеног тиЉела у ”краЉини Ц ”краЉинске ѕравославне ÷ркве (”крањнська ѕравославна ÷ерква). ќдмах да се осврнемо на питаЬе имена: и код нас се уобичаЉло да се ”ѕ÷ наводи као „”краЉинска ѕравославна ÷рква ћосковске ѕатриЉаршиЉе“ мада Ље Ьен званични наслов просто и Љедноставно: ”краЉинска ѕравославна ÷рква. ”краЉински медиЉи форсираЉу назив са додатком „ћосковске ѕатриЉаршиЉе“ како би истакли понекад преЮутану, а понекад Љавно изговорену оптужбу да Ље ”ѕ÷ „посЪедЬа организациЉа са сЉедиштем у ћоскви коЉа данас постоЉи у  иЉеву“, али и како би направили лажну слику о некаквоЉ симетриЉи према коЉоЉ постоЉе двиЉе ”ѕ÷ Ц Љедна „московска“ и друга „киЉевска“ (”ѕ÷  ѕ). «анимЪиво Ље да се понекад и руски националисти жале због изоставЪаЬа наглашаваЬа московске афилиЉациЉе ”ѕ÷ сматраЉуЮи то своЉеврсном „преЮутаном издаЉом“. ћеРутим, ”ѕ÷ носи такав званични назив (уосталом, сходно и уставу –ѕ÷). »ако се можда може чинити да у ЬоЉ влада апсолутна русофилиЉа и ЉедномислиЉе, ствар ниЉе ни изблиза таква, а ни дневнополитички ни идентитетски ставови нису монолитни. ЌаЉприЉе, ако изузмемо кримску и епархиЉе на истоку ”краЉине, наЉвеЮи дио вЉерника ”ѕ÷ чине Ъуди коЉи се изЉашЬаваЉу као ”краЉинци. ќд готово краЉЬег украЉинског десничарства, понекад искреног, понекад из жеЪе за „уклапаЬем“ у друштвене стандарде, преко Љедне помирЪиве ситуациЉе коЉа схвата колико Ље конфликт измеРу ”краЉинаца и –уса трагичан и штетан, до Ъуди коЉи шапатом (ипак) схватаЉу себе као саставнио дио „руског свиЉета“ (русского мира) Ц у ”ѕ÷ се може наЮи право разномислиЉе. ≈пископат углавном настоЉи да одржи друштвени углед, што лични углед ћитрополита ќнуфриЉа сигурно и са правом успЉева. “акоРе, епископат се углавном труди да држи добре везе са ѕатриЉаршиЉом у ћоскви (коЉа, реално, готово и да нема инструмената да утиче на саму ”ѕ÷, што због ширине аутономиЉе коЉу ”ѕ÷ има сходно ”ставу –ѕ÷, било због физичког уништаваЬа транспортних и осталих веза ”краЉине и –усиЉе од 2014 до данас) али и да нагласи сопствени украЉински идентитет и патриотизам. ћожда се наЉочигледниЉе може представити необичност положаЉа ”ѕ÷ у украЉинском друштву, али и унутрашЬе разлике у схватаЬима у ЬоЉ, ако имамо у виду Љедно литургиЉско шаренило по два литургиЉска питаЬа: помиЬаЬа патриЉарха и помиЬаЬа свЉетовних власти и воЉске на богослужеЬима. Ќаиме, како источнословенска литургиЉска пракса захтева, сви свештеници приликом литургиЉских помиЬаЬа помиЬу име и патриЉарха и свога епископа: притом Ље уобичаЉена формулациЉа „≈ще молимс€ о ¬еликом √осподине и отце нашем, —в€тейшем ѕатриархе (им€рек) и о господине нашем преосв€щеннейшем митрополите (или архиепископе, или епископе) (им€рек), и о всей во ’ристе братии нашей.“ ” зависноти од тога гдЉе се налазе, свештеници понекад сасвим изоставЪаЉу име ѕатриЉарха  ирила (позиваЉуЮи се, измеРу осталог, и на праксу осталих православних ÷ркава у коЉима помиЬаЬе патриЉарха ниЉе уобичаЉено), нарочито они у наЉзападниЉим диЉеловима ”краЉине, гдЉе би и само помиЬаЬе било чега што има везе са ћосквом било доживЪено као провокациЉа. Ќеки други свештеници ”ѕ÷ изоставЪаЉу синтагму „(о) ¬еликом √осподине и отце нашем“ Ц оправдаваЉуЮи таЉ поступак разликом измеРу канонског стаЬа у коме патриЉарх  ирил Ц Љесте Ьихов канонски патриЉарх али га они не доживЪаваЉу ни као „¬еликог √осподина“ (титула коЉу су, подЉсетимо, носили и цареви) ни „оца“. Ќаравно, велики броЉ свештеника и даЪе помиЬе име патриЉарха  ирила сходно уобичаЉеноЉ пракси. “акоРе, како Ље ”ѕ÷ Љедина институциЉа коЉа има активне епархиЉе и у ”краЉини и у ƒЌ–-ЋЌ–, помиЬаЬе „богочуване земЪе наше, власти и воЉске Ьене“ („≈ще молимс€ о Ѕогохранимей стране нашей, властех и воинстве 刓) у  иЉеву обавезно садржи додатак: ≈ще молимс€ о Ѕогохранимей стране нашей ”краине, властех и воинстве е€ Ц док Ље тешко замисливо да тако нешто уопште може да се деси на териториЉи ƒЌ–-ЋЌ–. ѕарадоксално, али у суманутим ситуациЉама неминовно: свештенство ”ѕ÷ се моли за обЉе зараЮене воЉске или, можда: за воЉнике, за обичног човЉека, коЉи сЉеди у рову и преко нишана гледа сопственог брата и роРака.

»зузетну симболичку моЮ има чиЬеница да Ље сЉедиште ”ѕ÷ у  иЉево-печерскоЉ Ћаври, мЉесту коЉа ниЉе само „духовно средиште“  иЉева, ”краЉине, –усиЉе и ѕравославЪа у оном смислу коЉи ниЉе излизан употребом у туристичким водичима. Ћавра Ље по свему благодатно, невЉероватно мЉесто сусрета неба и земЪе, светог и профаног, наЉаутентичниЉег подвига и савременог  иЉева: укратко: Ћавра Ље небо за коЉе се држи и на коме почива ÷рква на ƒЬепру. ќно што се и те како да видЉети за посЪедЬих неколико година Љесте да се о сама ”ѕ÷ додатно украЉинизовала: од употребе Љезика у учионицама  иЉевске духовне академиЉе и семинариЉе (све више украЉински, од ситуациЉе у коЉоЉ Ље раниЉе доминирао руски) преко Љасних аутокефалистичких тенденциЉа поЉединих проминентних представника ”ѕ÷ (коЉи би, истини за воЪу, након експонираЬа углавном били смЉеЬени са дотадашЬих позициЉа, али не и драстично кажЬавани). ”пркос нашим предубЉеРеЬима о некаквоЉ „могиЪанскоЉ“ ÷ркви заосталоЉ у схоластичким уЯбеницима и литургиЉском формализму (кога, као и у читавоЉ источнословенскоЉ традициЉи, има Љош више него код нас), сусрет са врло живим парохиЉским и манастирским животом ÷ркве право Ље освЉежеЬе: у црквама су прелиЉепа, мелодична богослужеЬа, а вЉерни народ не живи од гледаЬа хостиЉе него од учешЮа у светим “аЉнама ÷ркве. ѕЪувана у украЉинском друштву због своЉе „москаЪштине“, врло често презрена у ћоскви али и другдЉе самим тим што у називу носи назив „украЉинска“, ”ѕ÷ Ље исповЉедничка ÷рква коЉа заврЉеРуЉе нашу молитву и мисао. ”колико имате прилику да одете у  иЉев или ѕочаЉев Ц отиРите. » реците одакле сте. Кудима тамо значиЮе да знаЉу да нису заборавЪени. » питаЮе вас понешто о —ветом ¬ладици ЌиколаЉу.

–аскол себе званично назива „”краЉинска ѕравославна ÷рква  иЉевског ѕатриЉархата“ (”крањнська ѕравославна ÷ерква  ињвського ѕатр≥архату или, према Ьеном уставу ”ѕ÷ Ц  иЉевски ѕатриЉархат). ќд како Ље настала 1992. „”ѕ÷  ѕ“ постоЉано Ље имала статус проЉекта од суштинског национално-идентитетског значаЉа за веЮину украЉинских владаЉуЮих гарнитура, а ‘иларет ƒенисенко ниЉе крио ни улогу (подршку или притисак) бившег члана ÷   ѕ —— и првог предсЉедника независне украЉине Ћеонида ћакаровича  равчука за Ьегова настоЉаЬа да ”ѕ÷ у потпуности одвоЉи од било какве канонске везаности за –ѕ÷ ћѕ.  ада Ље настаЉала, 1992. чинило се да Юе ”ѕ÷  ѕ успЉети бар да обЉедини неканонске националистичке снаге, све оне коЉима Ље украЉинство цркве било драже од канонског статуса, будуЮи да Ље епархиЉе и парохиЉе коЉе су пристале уз бившег митрополита ‘иларета он повео у заЉедничку (наравно, неканонску) ЉурисдикциЉу са тадашЬом ”јѕ÷. ћеРутим, послиЉе смрти „патриЉарха“ ћстислава, долази до раскола у расколу и ‘иларет 1995 коначно постаЉе „патриЉарх умЉесто патриЉарха“, што доводи од одваЉаЬа ”јѕ÷ од ”ѕ÷  ѕ коЉом веЮ 23 године ‘иларет прилично самодржавно управЪа.  ао бивши митрополит киЉевски, имао Ље одличну стартну позициЉу да уз асистенциЉу државних органа и десничарских организациЉа од те 1992. наовамо држи и задржи велики броЉ храмова, меРу коЉима се нарочито истиче ¬ладимирска саборна црква (коЉа и служи као „престона“ црква ”ѕ÷  ѕ) изграРена у „царистичком“ ’IX виЉеку. ‘орматизована у подудараЬу амбициЉа Љедног човЉека и националистичким поривима маса, ”ѕ÷  ѕ увиЉек може да рачуна на симпатиЉе шире Љавности због свог неупитног и отвореног ставЪаЬа на страну „украЉинске националне ствари“ (и власти), а ЉедноЉ педесетомилионскоЉ нациЉи импонуЉе да има самодржавног патриЉарха и ништа маЬе од тога. «анимЪиво Ље да су управо личне амбициЉе ‘иларета ƒенисенка и национална мегаломаниЉа коЉа тражи патриЉарха уЉедно Љедна од препрека за било какву легализациЉу статуса ”ѕ÷  ѕ: Љедна помало апокрифна, али заиста карактеристична киЉевска анегдота каже да Ље у неким од предпреговора са ÷ариградском ѕатриЉаршиЉом ‘иларету било предложено да ÷ариград поступи игноришуЮи да Ље  иЉевска ћитрополиЉа икада прешла у ЉурисдикциЉу ћоскве, али то би значило да би он у наЉбоЪем случаЉу могао да буде цариградски егзарх за ”краЉину са статусом ћитрополита киЉевског. „ј шта Юе ми то, па Ља сам био и ћитрополит киЉевски и зависан од друге ÷ркве?“, анегдота каже, био Ље ‘иларетов одговор. јко Ље ”ѕ÷  ѕ и некада стварно жеЪела да са временом добиЉе легализациЉу свога статуса, Ьено активно учествоваЬе у формираЬу некаквог интеркомуниЉа расколничких квази-цркава (”ѕ÷  ѕ, расколнички синод Ѕѕ÷, „÷ѕ÷“) учинио Љу Ље са временом потпуно нереспектабилном било гдЉе у свиЉету.

ћото на грбу говори све: Љедан народ, Љедан Љезик, Љедна црква Ц ”јѕ÷ ћото на грбу говори све: Љедан народ, Љедан Љезик, Љедна црква Ц ”јѕ÷
††

”јѕ÷ Ц као што смо видЉели, ова скраЮеница Ље кроз историЉу означавала неколико пара-црквених организациЉа коЉима Ље свима заЉедничко да су настаЉале сваки пут када би ратна или геостратешка дешаваЬа протЉерала руско присуство у  иЉеву (1917 и даЪе, 1941-1945, 1990). ќдреРиваЬе „аутокефалиЉе“ или „аутономиЉе“ (1941-1945) у имену увиЉек Ље била више пропагандни трик него што Ље говорила о реалноЉ, канонскоЉ самосталности. —а ”јѕ÷ формираноЉ 1990. десила се она честа шала историЉе: Ьену идеЉу (аутокефалиЉа било коЉим средствима) али и снагу (засновану на украЉинском национализму) преузела Ље са временом „”ѕ÷  ѕ“. ”јѕ÷ данас постоЉи и окупЪа довоЪно вЉерника да у огромноЉ земЪи каква Ље ”краЉина не може сасвим да нестане, али ни да буде равноправан црквено-политички фактор са ”ѕ÷ и „”ѕ÷  ѕ“. Ќачело постоЉаЬа и функционисаЬа ”јѕ÷ лиЉепо Ље изражено натписом у Ьеном грбу „Љедан народ, Љедан Љезик, Љедна црква“ (один народ, одна мова, одна церква). ¬Љерници ”јѕ÷ се углавном налазе на западу ”краЉине, док у централноЉ и источноЉ ”краЉини присуство ”јѕ÷ готово да Ље на нивоу статистичке грешке. ћеРутим, и поред демографске маргиналности, ”јѕ÷ Ље значаЉна у црквено-политичком животу ”краЉине и то не само зато што Ље била прва пара-црквена организациЉа коЉа Ље веЮ 1990.поечала да организуЉе дотадашЬе украЉинско свештенство –ѕ÷ ћѕ са израженим аутокефалистичким настроЉеЬима, него Љош више због своЉоЉи веза са украЉинском диЉаспором: епархиЉе ”јѕ÷ у —јƒ и  анади су 1995. легализовале су своЉ статус приступаЉуЮи ЉурисдикциЉи ÷ариграда и, премда су формално прекинути односи измеРу сада „канонских“ украЉинских епископа у —јƒ и  анади и ”јѕ÷ у ”краЉини, ти контакти су и даЪе блиски, а поменути „канонски“ епископат с времена на вриЉеме доРе у ”краЉину и даЉе прилично запаЪиве изЉаве коЉе распаЪуЉу машту националиста о могуЮоЉ легализациЉи раскола у ”краЉини онако како Ље то учиЬено у —јƒ и  анади. ƒа нису у питаЬу само спекулациЉе него и своЉеврстан план указуЉе чиЬеница да послиЉе смрти „патриЉарха киЉевског и циЉеле ”краЉине“ ƒимитриЉа £ареме (1915-2000) ниЉе биран Ьегов наслиЉедник са титулом „патриЉарха“ него „митрополита киЉевског“ (како би се, приликом „легализациЉе“ митрополит заправо само прикЪучио осталим митрополитима цариградске катедре, можда са титулом „патриЉаршиЉског егзарха за ”краЉину“) иако „”став ”јѕ÷“ и даЪе предвиРа избор „патриЉарха киЉевског и циЉеле ”краЉине“. “акоРе, ”јѕ÷ Ље до сада давала наЉексплицитниЉе приЉедлоге за легализациЉу свога статуса коЉи су се сви ор реда заснивали на ЬиховоЉ спремности да прихвате аутономан статус у саставу  онстантинопоЪске ѕатриЉаршиЉе. –азлози за непрекидно ослаЬаЬе на ÷ариград су свакако геополитички, али ”јѕ÷ увиЉек истиче Љедну историЉску димензиЉу према коЉоЉ Ље присаЉедиЬеЬе  иЉевске ћитрополиЉе било „незаконита анексиЉа“ те тиме ”јѕ÷ тражи „повратак на стаЬе приЉе 1686“ те наглашава ¬асеЪенску ѕатриЉаршиЉу коа своЉу Љедину маЉку ÷ркву (што Ље штавише дато у члану 1.2. —татута ”јѕ÷). ” том смислу ”јѕ÷ формулише историЉско-канонски наратив коЉи доминира украЉинском црквеном историографиЉом и коЉи се све чешЮе може чути и од неких професора и клирика ”ѕ÷. ћеРутим, ако погледамо нека од докумената ”јѕ÷ , видЉеЮемо да она не садрже само украЉинску аргументациЉу него и изводе из докумената цариградских патриЉараха коЉи су кроз године заиста с времена на вриЉеме доводили у питаЬе присаЉедиЬеЬе  иЉева ћосковскоЉ ѕатриЉаршиЉи. ќд 2009. свештенство ”јѕ÷ помиЬе цариградског патриЉарха као свог првоЉерарха што Љесте Љедностран, али врло карактеристичан корак.

ѕомен страдалим воЉницима од стране ”√ ÷ Ц епитрахиЪ као застава ѕомен страдалим воЉницима од стране ”√ ÷ Ц епитрахиЪ као застава
††

ѕремда у строгом смислу не представЪа православну ÷ркву, дужни смо да дамо неколико запажаЬа о ”краЉинскоЉ грко-католичкоЉ цркви (униЉaтима) и то не само због историЉских разлога (чак ни руски црквени историчари попут ј. ¬.  арташова нису престали да говоре о ЬоЉ као Љедном облику отуРене „руске цркве) него и због постоЉаног утицаЉа коЉе постоЉаЬе и идеЉе ”√ ÷ имаЉу на украЉинско ѕравославЪе (неканонско, али и канонско).  онцетрисана демографски на запад земЪе, ”√ ÷ Ље кроз вриЉеме формирала сопствени менталитет, па и прави идентитет у коме доминира идеЉа нарочитост, посебности споЉа „киЉевско-византиЉског наслиЉеРа“ у „Љединства са светом —толицом“. ”√ ÷ Ље играла толику улогу у формулисаЬу савременог украЉинског идентитета (аутор украЉинске химне ћихаЉло ћихаЉлович ¬ербицки 1815-1870. био Ље униЉатски свештеник, као и отац —тепана Ѕандере) да данашЬи руски поглед на „украЉинство“ као „аустро-угарску и поЪску завЉеру“ и „униЉатску измишЪотину“ можда ниЉе сасвим оправдано у смислу да негира Љезичку и менталитетску посебност ”краЉине/ћалорусиЉе, али ниЉе ни сасвим без основа: украЉинство и украЉинско униЉатсво заиста диЉеле Љедну темеЪну слику свиЉета унутар коЉе „оно наше“ нису ни ћосква ни ¬аршава него Квов и “рнопоЪ, а од скора и  иЉев. »ако изван сваке сумЬе вЉерна –иму, ”√ ÷ настоЉи да нагласи и сопствени украЉински, па чак некад и идентитет повезан са киЉевском –уси (тако, рецимо, ”√ ÷ често себе назива „црквом киЉевске богослужбене традициЉе“). ” савременоЉ ”краЉини ”√ ÷ игра веЮу улогу од сопствене демографске моЮи, дЉелимично захваЪуЉуЮи сопственоЉ преданости националном проЉекту, дЉелимично захваЪуЉуЮи способности организациЉе (бивша „Квовска духовна академиЉа“, у меРувремену Ље проширила своЉу дЉелатност, те данас ниЉе само вЉерска академска институциЉа за школоваЬе кадра за ”√ ÷ него Љедан од риЉетких добрих приватних универзитета коЉи даЉу диплому из енглеског Љезика, психологиЉе, информатике итд). ”√ ÷ и даЪе има оргоман утицаЉ на формираЬе украЉинског историЉског наратива али и савремене друштвене стварности, нарочито у истицаЬу „европског“ па и „западног“ идентитета ”краЉине: понекад се чини да су изЉаве ѕ. ѕорошенка из 2018. заправо плагиЉати изЉава грко-католичких великодостоЉника из посЪедЬих двадесет година. ћеРутим, и поред лица Љедне савремене прозападне хришЮанске конфесиЉе, ”√ ÷ Ље и сама врло често била актер жучне меРуцрквене расправе у украЉинском друштву, а Ьени дЉелатници и сами нериЉетко врло агресивно сугерисали непожеЪност ”ѕ÷ и Ьеног свештенства као и било чега московског у идеалноЉ ”краЉини каквом Ље они виде. “акоРе, чиЬеница да ”ѕ÷  ѕ, ”јѕ÷ и ”√ ÷ обЉедиЬуЉе преданост украЉинском национализму (коЉи Ље у данашЬа времена врло тешко разликовати од доЉучерашЬе екстремне деснице) углавном чини лидере ових конфесиЉа пожеЪниЉим гостима медиЉа и државне администрациЉе, као и постоЉаним савезницима у дефамациЉи ”ѕ÷. »ндикативан симболички корак ”√ ÷ Ље начинила ове године помЉераЬем празноваЬа  рштеЬа –усa коЉе ”√ ÷ редовно обиЪежава 14. августа на 28. Љули Ц заЉедно са „”ѕ÷  ѕ“ и ”јѕ÷, а заправо, како поглавар ”√ ÷ ћитрополит —вЉатослав Ўевчук образлаже одлуку: „да не би правили антитезу нашЉ православноЉ браЮи“, али и да би празновали „заЉедно са украЉинском државом“. “о, меРутим, не значи да било ко од Ьих има високо мишЪеЬе о оним другима: као и у сваком проклетству малих разлика, и унутар самих конфесиЉа заснованих на украЉиноцентризму мржЬа и неповЉереЬе уперени ка „издаЉницима“ тиЬаЉу и ка оним „маЬим издаЉницима“.

“еологиЉа.нет

03 / 10 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0