Srpska

»змеРу три –има: историЉа, садашЬост и перспективе црквене ситуациЉе у ”краЉини [V]

††††

ѕерспективе

 ада сам, почетком августа ове године, завршавао писаЬе феЪтона о историЉи, садашЬости и перспективама црквене ситуациЉе у ”краЉини, био сам сасвим свЉестан да би догаРаЉи коЉи су тада били у наЉави (сусрет патриЉараха, синаксис/—ј—абор ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе, предстоЉеЮи избори у ”краЉини) утицати на убрзаваЬе развоЉа ситуациЉе. ” тренутку када прегледавам текст приЉе коначног обЉавЪиваЬа, чини се да се догаРаЉи Љош више убрзаваЉу а свака риЉеч и гест Ц било да су Љавно учиЬени или изречени, очекивани или наЉавЪени Ц изазиваЉу нервозну реакциЉу. —а правом. Ќалазимо се у  убанскоЉ кризи ѕравославЪа. јко се, силом  рста ’ристовог, помакнемо са руба новог великог раскола, и овог пута изазваног (гео)политиком под фирмом канона (и теологиЉе), и даЪе, у благодарности и благодати, треба да се запитамо како смо уопште дошли до тог руба и ниЉе ли вриЉеме да ÷рква ЅожиЉа од краЉа до краЉа васеЪене престане да буде подложнаодвеЮ Ъудским проЉектима, надаЬима и аспирациЉама? £ер, уколико данас, на примЉеру ”краЉине измеРу три –има, не научимо колико Ље свака политика преливена у црквену политику, штетна по “иЉело ЅогочовЉека Ц онда ниЉе питаЬе да ли него само када Юе нас ѕравославне силе овога виЉека одвести Љедне од других. ј политике има и без нас. » биЮе Ље. Ќаш полис Љесте “иЉело ’ристово. Ўто приЉе то схватимо, маЬе Юемо зависити од политика, политичара и политиканата. ѕознаваЮемо Ље, можда се и осЉеЮати обавезним да у догаРаЉима учествуЉемо, али нас никаква сила неЮе раздваЉати. ѕравославЪе, докле год ’ристос Љош не доРе, живи историЉу и политику као форме живота. јли на прекретници смо времена у коме Юе испливати на видЉело питаЬе да ли Ље политика суштина, унутрашЬи садржаЉ ÷ркве.

 акве су перспективе црквене ситуациЉе у ”краЉини, онако како Ље Љедан српски посматрач види, у овом тренутку?

 иЉев

 ако Юе се риЉешити црквена ситуациЉа у ”краЉини свакако у многоме зависи од рЉешеЬа неброЉених проблема коЉе држава сама по себи носи. ” наЉновиЉоЉ историЉи ”краЉине, од 1991. до данас ово Ље Љедини моменат у коме се чини да Ље клатно коЉе Ље непрекидно осцилирало измеРу ћоскве и «апада коначно застало на западноЉ страни, док Ље ћосква послиЉе пада £ануковича спашавала само оно што се спасити дало ( рим, на коме ниЉе живЉело само „русофоно“ него заправо заиста руско становништво, диЉелове доЬецке и луганске области коЉи данас представЪаЉу ƒЌ–/ЋЌ–). ќно што Ље ипак за свакога било изненаРеЬе Љесте колико се линиЉа реалног осЉеЮаЉа Љединства са –усиЉом помакла ка истоку за протеклих 26 година. –ецимо, и поред немира изазваних и ћаЉданом и контра-маЉданом, ’арков Ље остао дубоко у украЉинскоЉ териториЉи. –усиЉи се десило да чак и оно што се подразумиЉевало као „наше“ више ниЉе у домену реалног утицаЉа. —ам  иЉев се много промиЉенио од 2014 до данас. –уски Љезик се и даЪе чуЉе на улицама, али веЮ данас може да вам се деси да неко од продаваца од вас захтиЉева да одговарате на украЉинском (што Ље 2014.било готово незамисливо, бар не у веЮоЉ мЉери). –ат Ље учинио да Ъуди коЉи до тада можда и нису обраЮали пажЬу на питаЬе националног идентитета данас свакако мораЉу да се опредиЉеле, што Ље довело до помало схизофреног украЉинског рускоЉезичног национализма. ”краЉина Ље и даЪе по много чему двоЉезична земЪа у коЉоЉ контрасти и даЪе не ЉеЬаваЉу, а становништво се масовно сели или иде на печалбу мало на «апад а много у „агресорску“ –усиЉу. ¬елики градови живе животом свЉетских престоница, мали градови и села излоканих путева и незамисливог сиромаштва таворе и пропадаЉу. ќлигархиЉа се труди да умножи своЉ капитал, средЬа класа да опонаша живот западне средЬе класе, сиромашни да преживе и поправе у вриЉеме ———–-а купЪену Ћаду. »ако се чини да ”краЉина незауставЪиво „срЪа у прогрес“, не би био ово први пут да се послиЉе „истЉериваЬа ћоскаЪа“, ћосква на велика врата врати у  иЉев. —вакако не тенсковским дивизиЉама и нуклеарним бомбама, Љер данашЬи ратови се не добиЉаЉу и губе само воЉном силом. «аправо, –усиЉа и ниЉе (тренутно) изгубила ”краЉину тенковима него геополитиком, економиЉом, културом. јко постоЉи пут повратка, онда се мора учити на грешкама прошлости.

††

ќд судбине земЪе зависиЮе и рЉешаваЬе украЉинског црквеног питаЬа. ќно што се може са сигурношЮу реЮи Љесте да веЮи проблем од ”ѕ÷  ѕ, ”јѕ÷ и ”√ ÷ за опстанак веза измеРу ”ѕ÷ и –ѕ÷ ћѕ представЪа стална и све примЉетниЉа украЉинизациЉа самог кадра ”ѕ÷. —а Љедне стране, духовних веза и личних приЉатеЪстава и даЪе има и биЮе, али било их Ље и измеРу Ъуди коЉи данас сачиЬаваЉу кадар ”ѕ÷  ѕ и ћоскве, па нису превагнуле у неком коначном тренутку. ”ѕ÷ представЪа живу ÷ркву са коЉом Юе, свима Ље Љасно, украЉинско друштво морати Љош дуго да рачуна. » сама ”ѕ÷ Ље на болан начин научила лекциЉу о близини са државним властима, будуЮи да Ље близина са администрациЉом предсЉедника £ануковича била очигледна и Љавна. ƒанас Ље ”ѕ÷ Љавно прокажена и непожеЪна, приморана да се ослони на своЉе снаге, онаЉ „град у граду“ раних ’ришЮана. ‘ункциЉу „државне цркве“ обавЪаЉу сви остали, а наЉвише ”ѕ÷  ѕ.  ако су државне власти и структуре промиЉеЬиве, само Ље питаЬе времена када Юе проЮи оваЉ моменат смутЬе. ј и за вриЉеме Ьега и послиЉе Ьега остаЉу вЉечита питаЬа: како свЉедочити £еванРеЪе данас, како бити свима све у Љедном толико подЉеЪеном и разликама избразданом друштву и уЉедно не престати бити со земЪи? „иЬеница да Ље ”ѕ÷ Љедина канонска ÷рква на териториЉи данашЬе ”краЉине значи да она има одакле да почне, а не да су каноничношЮу сва питаЬа рЉешена. ѕритом Ље питаЬе меРусобне друштвене и црквено-политичке конкурентности са ”ѕ÷  ѕ и ”јѕ÷, битно али маЬе важно од броЉних питаЬа пред коЉима се свака од помЉесних цркана налази. ЌеприЉатеЪско окружеЬе, поготово Љавних медиЉа, требало би да нас замисли над питаЬем да ли су наше слабости само пролазна епизода или можемо учинити нешто да слика о нама не буде ни негативни имиЯ Ъуди са лимузинама, ни заслаРена пропагандистичка слика „чувара традиционалних вриЉедности“, него реална представа о Ъудима коЉи се боре са слабостима и свЉедоче ÷арство ЅожиЉе. ќно што се, на жалост, углавном не зна Љесте чиЬеница да ”ѕ÷ користи стаЬе према коме Ље она заправо Љедина украЉинска институциЉа коЉа функционише на териториЉи ”краЉине приЉе присаЉедиЬеЬа  рима и рата на истоку земЪе како би пружила помоЮ с обЉе стране фронта. —итуациЉа Ље нарочито критична у зони разграничеЬа ¬—” (украЉинске воЉске) и воЉски ƒЌ– и ЋЌ–, према ћинском договору. ” тоЉ „ничиЉоЉ земЪи“, унутар коЉе се готово сваки дан води „рат ниског интензитета“, и даЪе живе Ъуди коЉи без помоЮи коЉу им доставЪа ”ѕ÷ тешко да би могли опстати. «а разлику од „”ѕ÷  ѕ“ као Љош Љедног ескпонента милитаризма, ”ѕ÷ тихо али непоколебЪиво свЉедочи да ÷рква и без ослаЬаЬа на друштвену популарност може да носи бремена оних сиромашних, обесправЪених, занемарених, себи препуштених.

Ўто се тиче конкретног рЉешеЬа питаЬа раскола, позициЉе су свима у ”краЉини видЪиве и Љасне: ”ѕ÷ Љесте канонска, али „московска“, све остале „цркве“ су „киЉевске“ али неканонске, па би, из украЉинске националистичке перспективе, наЉбоЪе било добити Љедну канонску и немосковску, сасвим аутокефалну ÷ркву. „–ЉешеЬе“ би било не само „легализациЉа“ ”ѕ÷  ѕ, него се све чешЮе предлаже неколико нових вариЉанти: даваЬе аутокефалиЉе ”ѕ÷ од стране ÷ариграда (коЉоЉ би онда радо приступили и „”ѕ÷  ѕ“ и ”јѕ÷) или чак оформЪиваЬе неколико канонских ЉурисдикциЉа (Љедне у вези са ћосквом, друге у вези са ÷ариградом), што сугерише  . √оворун. ѕредлагачи свих ових рЉешеЬа одлично знаЉу да их Ље немогуЮе провести у дЉело без Љедностраних потеза ÷ариграда и одлучног одговора ћоскве, што значи: без могуЮег свеправославног раскола. ƒа ли Юе се обеЮаЬе да се „неЮе стварати нови раскол како би се лиЉечио стари“ показати као искрено или само као анестезиЉа пред болан рез Ц показаЮе блиска будуЮност. ѕолитички моменат одговара ”ѕ÷  ѕ и она га обилато користи, а и сама власт се, очигледно, труди да се меРу риЉетким успЉесима укЬижи „рЉешеЬе црквеног питаЬа“. ”ѕ÷  ѕ (и ”јѕ÷) очигледно не само да лобираЉу за легализациЉу свога статуса, него упуЮуЉу и безобразне и деструктивне поруке (типа: „ако нам не дате томос, значи да Ље ћосква побЉедила ÷ариград“ итд). „иЬеница да неко уопште слуша ‘иларета ƒенисенка говори о тужном стаЬу Љединства ѕравославне ÷ркве данас.

”кратко: иако се из аутокефалистичке и цариградске кухиЬе наЉчешЮе лансира теза о томе да би „даваЬе томоса“ (коЉи Ље, наводно, био веЮ написан на проЪеЮе ове године), умирило и консолидовало црквену ситиуациЉу у ”краЉини, оно не би учинило чак ни то. «аиста би изазвало осЉеЮаЉ триЉумфализма код оних структура ”јѕ÷, ”ѕ÷  ѕ и аутокефалиста унутар ”ѕ÷ (√оворун, еп. јлександар ƒрабинко и Љош понеко), оправдаЬа свега онога што су радили у протеклих 26 година, али чак ни тада Ц чега су свЉесни и √оворун и ƒенисенко Ц ”ѕ÷ не би престала да постоЉи. ѕитам присталице рЉешаваЬа „питаЬа Љединства“ даваЬем аутокефалиЉе расколничким структурама Ц ако су сви свЉесни да такво рЉешеЬе неЮе створити „Љединстевну помЉесну цркву“ у ”краЉини Ц чиме оправдати такво рЉешеЬе?

††

ћосква

»ако се о утицаЉу ћосковске ѕатриЉаршиЉе (тЉ. централних црквених органа власти) у ”краЉини причаЉу читави митови у круговима украЉинских десничара, ситуациЉа Ље сасвим другачиЉа. Ќасупрот миту о „москаЪскоЉ централи“, насупрот ширеЬу панике о новцима и моштима коЉи, наводно, из  иЉево-печерске лавре иду према ћоскви, ситуациЉе Љесте организационо и фактички таква да, према уставу –ѕ÷ ћѕ, ”ѕ÷ има заиста суштинску и неповрЉедиву аутономиЉу и, de facto, у своЉоЉ свакодневици функционише без потребе да се за сваки потез зове или консултуЉе ћосква. ћеРутим, у историЉском тренутку у коме Ље свака веза са ћосковом непожеЪна, чак и сама канонско-литургиЉска веза са ћосквом бива разлогом за нападе и сталне напоре да се та веза прекине. ћеРутим, оваЉ интуитивни осЉеЮаЉ украЉинског десничара да Ље било каква веза са ћосковом и даЪе значаЉна ниЉе сасвим без основа: ”ѕ÷ Ље свакако врло битна самоЉ –ѕ÷ ћѕ. ѕритом, чак ни сама позициЉа ћосковске ѕатриЉаршиЉе унутар саме –усиЉе и ”краЉине ниЉе Љедноставна Љер ѕатриЉарх и сви званичи органи наЉчешЮе мораЉу да трпе два притиска: онаЉ руске црквене Љавности и онаЉ украЉинске црквене (и парацрквене) Љавности при чему су рецепциЉски кодови диЉаметрално супротни, па Ље оно пожеЪно за руску црквену стварност непожеЪно за украЉинску и обратно. —вака ѕатриЉархова изЉава у коЉоЉ би он само споменуо коцепциЉу „руског свиЉета“, у ”краЉини се дочекуЉе на нож, као доказ „руског империЉализма“, док се сваки гест успоставЪаЬа нормалне комуникациЉе са украЉинским постмаЉданским властима, чак и очигледни гестови добре воЪе (попут честитаЬа ѕ. ѕорошенку 25 година проглашеЬа независности ”краЉине) дочекуЉу у рускоЉ Љавности као „издаЉнички“, а у украЉинскоЉ се или игноришу или оцЉеЬуЉу као „лицемЉерни“. —ензибилитет за стварност ”ѕ÷ и Ьен опстанак у  иЉеву и ”краЉини нарочито Ље показан када Ље одлучена да се —имферопоЪска (= кримска) епархиЉа ”ѕ÷ послиЉе присаЉедиЬеЬа  рима –усиЉи не подчини директно –ѕ÷ ћѕ него да остане у саставу ”ѕ÷. ћеРутим, можемо очекивати да Юе се оваЉ разборит приступ налазити пред све веЮим изазовима, како од стране украЉинских политичких власти (коЉе су очигледно врло одлучне да искористе тренутак и покушаЉу да лобираЉу за „легализациЉу“ статуса „”ѕ÷  ѕ“ и правЪеЬе „Љедне помЉесне ÷ркве у ”краЉини“, нарочито у тренутку док пишемо оваЉ текст), тако и од стране ÷ариградске патриЉаршиЉе коЉа се све чешЮе Љавно оглашава поводом црквене ситуациЉе у ”краЉини. «а разлику од „случаЉа ≈стониЉа“, ”краЉина за –ѕ÷ ћѕ представЪа земЪу од историЉског, идентитетског и сваког другог значаЉа. «ато можемо сасвим смислено претпоставити да Юе се одбрана црквене позициЉе ”ѕ÷ у меРуцрквеним и меРународним политичким односима наставити, чак и по циЉену великог меРуправославног раскола.

ќно што Ље видЪиво у скорашЬим поступцима –ѕ÷ ћѕ Љесте да Ље тон Ц попут руске државне дипломатиЉе Ц подешен тако да изражава одлучност, али и спремност на диЉалог. ѕредлагаЬе конференциЉе и разговора, одмЉерен тон према ÷ариграду, али и Љасне поруке да би било коЉи унилатералан потез ƒругог –има означио раскол Ц све то говори о дипломатскоЉ зрелости ћоскве коЉа сигнализуЉе: уколико до раскола доРе, он Юе бити искЪучива кривица ÷ариграда.

÷ариград

»сториЉска веза  иЉевске ћитрополиЉе са ÷ариградом данас се очигледно актуелизуЉе не само из сентименталних разлога, него управо због црквено-политичке и геостратешке агенде коЉа се тренутно одвиЉа. „ак и сама реторика ÷ариграда, у Ьеговим „наЉбеневолентниЉим“ изЉавама према канонскоЉ позициЉи ”ѕ÷ и –ѕ÷ ћѕ и даЪе Ље препуна арогантне самодовоЪности у коЉоЉ (изгледа вЉечита) „ћаЉка ÷рква“ са посебном пажЬом „обраЮа пажЬу“ на црквену ситуациЉу у ”краЉини. Ќаравно, оваЉ арогантни Љезик би можда био само стилски промашаЉ да сама ÷ариградска ѕатриЉаршиЉа ниЉе у оноЉ апсурдноЉ ситуациЉи у коЉима се децениЉама налази: практично економски зависна од грчке емиграциЉе, готово без становништва у самом ÷ариграду и ћалоЉ јзиЉи, она и даЪе злоупотребЪава своЉ статус „прве меРу Љеднакима“ и „маЉке ÷ркве“ словенских ÷ркава како би се наметнула као моЮан фактор коЉи, ето, и даЪе може да даЉе аутокефалиЉе и посредуЉе и меРуправославним споровима и проблемима. ”право Ље геостратешка осЉетЪивост ÷ариграда разлог зашто се Ьему обраЮа ѕ. ѕорошенко ради „рЉешаваЬа украЉинског црквеног питаЬа“. «анимЪиво Ље да Ље тренутни развоЉ односа на релациЉи ћосква Ц јнкара донио нови фактор у (геостратешку црквенополитичку) игру будуЮи да Ље цариградски патриЉарх сигурно осЉетЪив на сугестиЉе богате грчке емиграциЉе у —јƒ,  анади, јустралиЉи, ¬еликоЉ ЅританиЉи, али сигурно да мора да рачуна и са ставом турских власти.  роз читаво проЪеЮе и Ъето 2018.г. сваког дана се води прави информативни рат измеРу украЉинског предсЉедника ѕетра ѕорошенка и ”ѕ÷ у коЉоЉ се чини да, или се из ÷ариграда чуЉу сасвим контрадикторни ставови у зависности од тога са ким се организуЉе сусрет, или ”ѕ÷ и ѕорошенко пуштаЉу само оне диЉелове изЉава коЉи Ьима иду у прилог. ќчигледно Ље и да су контакти нарочито постали учестали у новиЉе вриЉеме, будуЮи да Ље украЉински предсЉедник, уз подршку парламентарних група, па чак и ”ѕ÷  ѕ и ”јѕ÷, поднио молбу цариградском патриЉарху да дадне аутокефалиЉу „ЉедноЉ украЉинскоЉ помЉесноЉ ÷ркви“. «атим Ље делегациЉа ”ѕ÷ посЉетила ‘анар, као одговор на априлску офанзиву ѕорошенка, у коЉоЉ Ље украЉински предсЉедник представЪао ствар даваЬа аутокефалиЉе ”ѕ÷ свршеном ствари. ” августу 2018. наставЪа се медиЉски и друштвени притисак ѕорошенка и „”ѕ÷  ѕ“ (заЉедно) великом литиЉом поводом 1030 година крштеЬа –уси, али под мотом за „Љединствену помЉесну ÷ркву“ у ”краЉини, мада Ље далеко важниЉа чиЬеница да се неколико дана приЉе сам ѕорошенко сусрео са делегациЉом ÷ариграда, а Ьему накоЬени медиЉи су преносили изЉаву митрополита галског ≈мануила да Ље „ иЉев увиЉек под покровом ¬асеЪенског патриЉарха. “ако Ље историЉски било и тако Юе бити а маЉка-÷рква никада ниЉе одустала од своЉе бриге и помоЮи“.

” моменту када ово пишемо, виЉести из ÷ариграда су све више забриЬаваЉуЮе. ”право на страници помиЬаних украЉинских епархиЉа „легализованих“ цариградским омофором, поЉавЪуЉе се квинтесенциЉа безобразлука и арогантности, транскрипт говора цариградског ѕатриЉарха у коме за дешаваЬа у ”краЉини криви неспособност „–усиЉе“ да риЉеши ситуациЉу и даЉе сам себи за право да Ље унилатерално рЉешава. ќчигледно режиран у страним геополитичким куЮама, поменути говор говори о метастази самозаЪубЪености болесника на Ѕосфору коЉи, очигледно, има све маЬе воЪе да се одупире притисцима да за туРи рачун начини велики црквени раскол.

ћеРутим, чак и да проРе тренутни моменат опасности, остаЉе мач кога морамо бити свЉесни. £единство ѕравославЪа Ље очигледно пред изазовима. “еологиЉа ÷ариграда коЉа гради позициЉу „маЉке ÷ркве“ коЉа чини шта ЉоЉ Ље и како воЪа, без потребе да консултуЉе остале ÷ркве. ќва непотребност, излишност другог, тренутно Ље наЉочигледниЉа боЪка свЉетског ѕравославЪа. ”колико ÷ариградска ѕатриЉаршиЉа поступи Љеднострано биЮе то почетак великог и болног раскола, краЉ Љедне епохе у коЉоЉ смо ми ѕравославни истицали да не постоЉи ниЉедана институциЉа у ÷ркви коЉа би могла да дЉелуЉе независно од саборне цЉелине “иЉела ’ристовог. ѕосЪедЬе, али не и маЬе важно: био би то коначни показатеЪ лажности основних постулата друге генерациЉе неопатристичке теологиЉе и нарочито еклисиологиЉе коЉу Ље предводио ћитрополит пергамски £ован («изЉулас) а коЉа Ље толико инсистирала на потреби да народним „амин“, на истовЉетности и пуноти ÷ркве ЅожиЉе свугдЉе и свагда гдЉе се вЉерни на Љедном мЉесту сабираЉу у име ’ристово, да ќцу у ƒуху принесу благодареЬе. «изЉуласово тумачеЬе према коме Ље прелазак  иЉевске ћитрополиЉе под ЉурисдикциЉу ћоскосвске патриЉаршиЉе имало привремени карактер звучи изузетно лабаво али показуЉе да чак ни некада инспиративни теолози нису лишени Ъудског искушеЬа да у свему буду судиЉе. ћеРутим, оно што Ље Љош тужниЉе Љесте неувиРаЬе фрапантне чиЬенице да би Љедан акт црквене аутаркиЉе за виЉекове виЉекова озваничио алиЉенациЉу не само ÷ариграда од ћоскве и Љедних помЉесних ÷ркава од других него означио краЉ начела саборности као таквог. ќпомена остаЉе: да се морамо отриЉезнити од малих самозаЪубЪености, од хеленске „богоизабраности“, од руске „величине“, од толико српских, украЉинских, бугарских, румунских, америчких и осталих комплекса коЉи нас воде директно у пропаст.

»наче, ових дана ми Ље Љедан од про-цариградских приЉатеЪа скренуо пажЬу на „промиЉеЬене историЉске околности“ у ”краЉини у односу на 1992. г. Ќисам могао да задржим грохотан смиЉех: посЪедЬи институционални реликт два одавно сахраЬена царства (ромеЉског и отоманског), позива се на „промиЉеЬене историЉске околности“? ƒа, историЉске околности се миЉеЬаЉу, али да не волимо онаЉ ÷ариград кога више нема и да не чекамо онаЉ будуЮи, коЉи Юе обасЉати —унце ќсмог дана, прва од историЉски неоправданих институциЉа за укидаЬе била би фанарска администрациЉа. ’вала Ѕогу, па аргумент из „историЉских околности“ а заправо „реал политике“ и прагматизма досада ниЉе побЉеРивао у самосвиЉести ÷рквеЕ

††

”колико би ÷ариград „дао аутокефалиЉу“ ”ѕ÷  ѕ, —рпска ѕравославна ÷рква аутоматски не може остати у евхаристиЉском општеЬу са ÷ариградом и новоформираном „Љединственом“ ”ѕ÷ будуЮи да Ље ”ѕ÷  ѕ била у Љединству са игроказном скупином „Crnogorska pravoslavna crkva“, а у том театру апсурда десило се да Ље Љедна од позоришних трупа, некаква „Podgoričko-dukljanska eparhija“ приступила некаквоЉ подЉеднако апсурдноЉ „италиЉанскоЉ“ епархиЉи ”ѕ÷  ѕ (са правом примЉеЮуЉете да се радЬа дешава у оквирима сила осовине!). Ќажалост, код нас се Ъуди и даЪе опредЉеЪуЉу сходно личним „укусима“ и инфантилним импресиЉама, према личним приЉатеЪствима и антагонизмима, према процЉенама како фракциЉски противник котира у коЉоЉ помиЉесноЉ ÷ркви, приЉе него према Љасно сагледаним историЉским и садашЬим аспектима ситуациЉе. ћожете воЪети дзадзики (коЉи “урци зову „ЯаЯик“) или у –усиЉи непознату „руску салату“, можда се сЉеЮате несебичне грчке помоЮи у рату или руских добровоЪаца, драга вам Ље црквеност грчког или страдалност руског народа, можемо да их волимо или и Љедне и друге (како их лично схватам, прихватам и волим), али данас су ствари Љасне Ц даваЬе аутокефалиЉе некоЉ замишЪеноЉ украЉинскоЉ цркви од стране ÷ариграда уништило би начин на коЉи Ље досад постоЉала ѕравославна ÷рква. ¬Љечита могуЮност „даваЬа“ и „повлачеЬа“ томоса директно би се могла одразити и на статус наше помЉесне ÷ркве, Љер би „иновативно“ тумачеЬе ћитрополита пергамског о „привременим“ рЉешеЬима отворило ѕандорину кутиЉу у меРусобним односима помЉесних ÷ркава. ћотивисаЬе Љедног таквог чина „осветом“ ÷ариграда за руски недолазак на критски сабор сматрам такоРе врло инфантилним обЉашЬеЬем („они су први почели“) коЉе би заправо само потврдило оправданост скепсе према критском сабору као изразу не саборности него моЮи. Ќажалост, управо Ље реторика моЮи и код ÷ариграда и ћоскве била доминантна и непосредно у вриЉеме измеРу посЪедЬе пред-саборске сЉеднице, за вриЉеме сабора, као и послиЉе, та толико штетна и нецрквена демонстрациЉа ко шта може на основу историЉских права или сопствене величине. ќна нас Ље довела ту гдЉе Љесмо. ” кубанску кризу меРуправославних односа. ƒоста Ље више било моЮи. ƒа покушамо сад мало силом Ъубави?

“еологиЉа.нет

03 / 10 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0