Srpska

—рЪаЬе у катастрофу

††

††††

јко смо се све до вечерас налазили на рубу меРуправославне схизме и били свЉедоци прогрес никад очекиваног и виРеног (нажалост, по злу), вечерашЬе саопштеЬе ¬асеЪенске ѕатриЉаршиЉе доводи нас у прве дане нечега што веЮ ниЉе криза него право ратно стаЬе. Ѕез бираЬа риЉечи: лудило. „овЉеку коЉи Ље, макар као диЉете, свЉедочио почетку правог рата, неминовно навиру асоциЉациЉе на Ъето 1992. у —араЉеву. √ледаш и слушаш Ц оно што су у невЉерици родитеЪи Ључе наводили као врхунац немогуЮег безумЪа сутра постаЉе стварност. —тварност се у безумЪу помЉера дан за даномЕ

≈во превода тог документа:

ѕод предсЉедаваЬем Мегове Ѕожанске —весветости ѕатриЉарха ¬асеЪенског, —вештени синод сабрао се на редовно своЉе засЉедаЬе коЉе Ље одржано од 9. до 11. 10. 2018. како би испитао и истражио теме коЉе су предложене.

—вештени синод се посебно и подуго позабавио црквеном тематиком у ”краЉини у присуству Меговог ѕреосвештенства јрхиепископа ƒанила памфилиЉског и Меговог ѕреосвештенства ≈пископа »лариона едмонтонског, патриЉаршиЉских егзарха у ”краЉини, те Ље послиЉе детаЪног расправЪаЬа одлучио:

  1. ƒа обнови веЮ донесену одлуку да ¬асеЪенска ѕатриЉаршиЉа настави са додЉеЪиваЬем аутокефалиЉе ”краЉинскоЉ ÷ркви.
  2. ƒа одмах у  иЉеву васпостави ставропигион ¬асеЪенске ѕатриЉаршиЉе као Љедан од многих ставропигиона у ”краЉини коЉи су тамо одувиЉек постоЉали.
  3. ƒа, у складу са канонским овлашЮеЬима  онстантинопоЪске ѕатриЉаршиЉе да прихвата молбе Љерарха и других клирика из аутокефалних ÷ркава, [÷ариградска ѕатриЉаршиЉа] прихвати односне (такве) молбе ‘иларета ƒенисенка [поглавара ”ѕ÷  ѕ] и ћакариЉа ћалетича [„поглавара“ ”јѕ÷ Ц ƒ. А.] и оних коЉи су са Ьима [= вЉерника ових расколничких заЉедница Ц ƒ. А.] Љер су се у расколу нашли не због догматских разлога, те да их васпоостави у Ьиховом архиЉереЉском или ЉереЉском чину, а Ьихове вЉерне /поврати/ у црквену заЉедницу.
  4. ƒа повуче пуноважност —инодског ѕисма из 1686, коЉе Ље издато у тадашЬим околностима, коЉе Ље давало, по икономиЉи, право ѕатриЉарху ћосковском да хиротонише киЉевског митрополита коЉег би изабрао црквенонародни сабор Ьегове [= киЉевске] епархиЉе коЉи би „наЉприЉе“ [„в первих“] помиЬао име ¬асеЪенског ѕатриЉарха као показатеЪ канонскe зависности.
  5. ƒа позове све укЪучене стране да избЉегаваЉу заузимаЬе храмова, манастира и друге имовине, као и било коЉи други чин насиЪа или одмазде, ради очуваЬа мира и Ъубави ’ристове.

ƒато у васеЪенскоЉ ѕатриЉаршиЉи 11.10.2018.
»з —екретериЉата —ветог и свештеног —инода

ќно што посебно пада у очи Љесу два „детаЪа“: признаваЬе и „реституциЉа“ воРа двиЉе расколничке заЉеднице, тзв. „ иЉевског ѕатриЉархата“ и „јутокефалиста“, у Ьихових ЉерархиЉским чиновима (и признаваЬе чина свештенству поменутих расколничких заЉедница), као и „повлачеЬе —инодског ѕисма из 1686.“ коЉим Ље право хиротониЉе киЉевских митрополита било уступЪено ћосковскоЉ ѕатриЉаршиЉи.

ѕрви „детаЪ“ представЪа изненаРеЬе чак и за наЉбоЪе познаваоце методологиЉе оствариваЬа плана украЉинске аутокефалиЉе и представЪа чин коЉим Ље одбачена свака могуЮност да се меРуправославни спор измеРу ћоскве и ÷ариграда риЉеши било чим осим брзим прекидом сваког општеЬа измеРу двиЉе патриЉаршиЉе. Ќаиме, ‘иларет ƒенисенко ниЉе само рашчиЬен него и анатемисан од стране –уске ѕравославне ÷ркве, па Ље овакво „враЮаЬе чина“ ‘иларету заправо Љасно саопштаваЬе ћосковскоЉ ѕатриЉаршиЉи да ÷ариград и ћосква очигледно нису више дио истог “иЉела ’ристовог, с обзиром да Ље немогуЮе бити и рашчиЬени и анатамисани расколник и канонски епископ у истоЉ ÷ркви.

”спут, имаЉуЮи у виду да се поменути ƒенисенко и сви Ьегови вЉерници годинама налазе у „општеЬу“ са Ќ¬ќ „÷рногорска православна црква“, право питаЬе Љесте да ли би свако саслуживаЬе Љедног клирика —ѕ÷ са ÷ариградом значило и „саслуживаЬе“ са поменутом Ќ¬ќ. »ндикативно Ље да се као „аргумент“ за овакав чин даЉе непостоЉаЬе догматских разлика измеРу расколника и канонске ÷ркве.

ƒосЪедном примЉеном овог псеудо-критериЉума аутокефалиЉу Ље могуЮе (или чак потребно) дати свакоЉ расколничкоЉ скупини коЉа Ље затражи: по први пут у историЉи ÷ркве сам чин и стварност раскола нису посматрани као напад на етос, а самим тим и биЮе ÷ркве. ќвакву одлуку нико заправо ниЉе могао очекивати, мислим, чак ни наЉвеЮи поборници украЉинске аутокефалиЉе. јко уопште постоЉи нешто добро у том чину, онда Ље чиЬеница да Ље сада свима очигледно да у ствари ни до какве „нове“ и „Љединствене“ ”краЉинске ѕравославне ÷ркве неЮе доЮи, него само до легализациЉе и консолидациЉе раскола. «ашто бо ти било пожеЪно за украЉинске десничаре, свима Ље Љасно. «ашто Ље ¬асеЪенска ѕатриЉаршиЉа изгубила компас толико да Ље одлучила да „врати чин“ тако опскурноЉ личности као што Ље ƒенисенко Ц питаЬе Ље на коЉе Юе поборници досадашЬих активности ѕатр. ¬артоломеЉа морати да даЉу одговор наЉприЉе себи.

—тав 4. представЪа очекивани корак коЉи потпуно одговара изЉавама, поступцима и документима коЉе Ље ÷ариград у наЉновиЉе вриЉеме издавао. ” квази-историЉском наративу кога се ÷ариград сЉетио посебно у наЉскориЉе вриЉеме, даваЬе права ћосковскоЉ ѕатриЉаршиЉи да хиротонише киЉевске митрополите било Ље „привремено“, „изнуРено“, те га Ље данас, ето, могуЮе повуЮи. ќ овом питаЬу би се могло разговарати на неком од часова из историЉе помЉесних православних цркава, али остаЉе питаЬе зашто Ље исти таЉ ÷ариград до ког мЉесеца уназад признавао само ћитрополита ќнуфриЉа и канонску ”ѕ÷ а сада се (одЉедном?) сЉетио да опозове ѕисмо из 1686. и поново, бар у своЉим очима, присвоЉи  иЉевску ћитрополиЉу (коЉа, узгред, ниЉе обухватала простор данашЬе ”краЉине).

ѕосебно се бесмисленим и лицемЉерним чини позив на ненасиЪе. ќн Ље упуЮен зато што и егзарси коЉи су у ”краЉини били и сви коЉи било шта знаЉу о ”краЉини одлично знаЉу да Юе до насиЪа доЮи, да се актом легализациЉе раскола уЉедно легализуЉе досадашЬа историЉа насиЪа од стране расколника, Ьиховог заузимаЬа храмова, али и да се практично позива на ново насиЪе и заузимаЬе. —ада Юе, изгледа, ”ѕ÷  ѕ моЮи да рачуна да Юе се насиЪе моЮи вршити у оквиру „канонског“ православЪа. Ћегализовати раскол настао на насиЪу и позивати на ненасиЪе Ц дефинициЉа Ље лицемЉерЉа и безочности.

” ком правцу Юе будуЮност православЪа иЮи послиЉе данас, након оваквог, без претЉериваЬа можемо реЮи, безочног и црквено-милитантног саопштеЬа ÷ариграда, можемо претпоставити само у кЪучу проЪеЮа 1992. у —араЉеву. ƒо сада су се поЉедине помЉесне ÷ркве изЉасниле у подршци канонскоЉ, нашоЉ ÷ркви Ц ”краЉинскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви и ћитрополиту ќнуфриЉу. Ќеодлучност, „дипломатичност“, „мудрост“ многих може да кошта православЪе много више него што смо у стаЬу да предпоставимо. Ўто се потписника ових редова тиче: зебЬа са коЉом се брат свештеник у ЉедноЉ парохиЉскоЉ цркви  иЉева сваки дан суочава са приЉетЬама ƒесног сектора и ”ѕ÷  ѕ да Юе послиЉе „“омоса“ морати да напусти своЉу цркву или се прикЪучи расколницима довоЪан ми Ље знак на чиЉоЉ Ље страни правда. ’ристос Ље тамо гдЉе Ље и до сада био. Мега Ље немогуЮе заузети заузимаЬем храма, немогуЮе присвоЉити саопштеЬима било коЉе патриЉаршиЉе.

“еологиЉа.нет

12 / 10 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0