Srpska

ƒарови светитеЪа у —ан ‘ранциску

÷рква 12. октобра слави обретеЬе моштиЉу светитеЪа £ована (ћаксимовича), јрхиепископа шангаЉског и санфранциског, чудотворца. £едан од учесника у овоЉ таЉни коЉа се догодила пре 25 година Ц 12. октобра 1993. године, био Ље протоЉереЉ ѕетар ѕерекрЉостов Ц кЪучар храма у част иконе ћаЉке ЅожиЉе „—вих жалосних –адост“ у —ан ‘ранциску, аутор многоброЉних публикациЉа о светитеЪу £овану.

— оцем ѕетром разговарамо о историЉи парохиЉе и храма у —ан ‘ранциску, о животу православне јмерике, о чудима коЉа се дешаваЉу покраЉ моштиЉу светитеЪа £ована.

ћошти светитеЪа £ована (ћаксимовича) ћошти светитеЪа £ована (ћаксимовича)
††††

’рам владике £ована

Ц ќче ѕетре, молимо вас да нам испричате нешто о храму у коЉем служите и о томе на коЉи начин Ље повезан са светим £ованом ЎангаЉским.

Ц Ќаша парохиЉа у —ан ‘ранциску Ље формирана 1927. године на темеЪима прве православне парохиЉе у —еверноЉ јмерици Ц —вето-“роЉичке коЉа Ље постоЉала Љош од 1858. године. √рупа парохиЉана ове прве парохиЉе 1927. године желела Ље да остане верна –ускоЉ ѕравославноЉ «аграничноЉ ÷ркви и основала Ље парохиЉу у част иконе ћаЉке ЅожиЉе „—вих жалосних –адост“.

Ц ј коЉу алтернативу су имали ови парохиЉани?

Ц ћогли су да остану у такозваноЉ —еверноамеричкоЉ митрополиЉи (будуЮоЉ ѕравославноЉ ÷ркви у јмерици) коЉа Ље претендовала на самосталност: митрополит ѕлатон (–ождественски) коЉи Ље био на Ьеном челу одлучио Ље да се више не потчиЬава хиЉерархиЉи –уске «аграничне ÷ркве. »стовремено Ље у ≈вропи митрополит ≈влогиЉе поступио на исти начин прекинувши односе са –ѕ«÷.

Ќова заЉедница Ље у прво време изнаЉмЪивала различите просториЉе за храм, али Ље касниЉе, 1940-их година купила енглески храм у част архиРакона —тефана. ’рам Ље занимЪив због тога што Ље саграРен од калифорниЉског махагониЉа, при чему Ље дрвена граРа била послата у ≈нглеску на обраду.

Ц «ашто се на «ападу продаЉу храмови?

Ц ѕродаЉу се зато што се гради нови храм, или зато што Ље постоЉеЮи храм у лошем стаЬу или постаЉе мали за потребе заЉеднице. ” принципу, на «ападу новоформиране православне заЉеднице у прво време често купуЉу храмове од католика и протестаната. ѕонекад ове храмове коЉи се продаЉу купуЉу и световни Ъуди; сачувавши споЪашЬу фасаду они могу да преуреде здаЬа у станове, концертне сале, музеЉске просториЉе, чак и ресторане и дискотеке. ѕритом се овакви обЉекти продаЉу прилично често, у сваком случаЉу, например, у ћонреалу, где сам роРен.

Ц ј како се у —ан ‘ранциску нашла далекоисточна паства владике £ована?

Ц ѕедесетих година ’’ века у —јƒ Ље дошло много руских емиграната са ƒалеког истока Ц из ’арбина и ЎангаЉа. “ада Ље  ина постала комунистичка земЪа и многи су Ље напустили. јрхиепископ £ован (ћаксимович) Ље тамо био као ћоЉсиЉе коЉи Ље извео своЉ народ „из ропства“ на слободу. Мегова паства Ље прве две године провела на ‘илипинским острвима, а владика Ље стално путовао у ¬ашингтон, молио се, састаЉао с представницима власти, залагао се за статус своЉе пастве. Ќакон две године чекаЬа америчке власти су овим дошЪацима из  ине доделиле статус избеглица Ц Љер нису имали пасоше: емигранти у  ини нису имали ни совЉетске, ни кинеске пасоше. Ќакон добиЉаЬа статуса избеглица веЮи део ових Ъуди се обрео у —ан ‘ранциску.

”скоро су парохиЉани решили да саграде нови храм у руском стилу. Ќаш садашЬи. “ако се поЉавила „нова“ саборна црква, ми Ље тако зовемо Ц у част иконе ћаЉке ЅожиЉе „—вих жалосних –адост“.

Ц Ѕило Ље потешкоЮа у изградЬи храма...

Ц Мегова изградЬа Ље почела отприлике 1959. године Ц почетком 1960-их година. јли познато Ље да Раво не подноси кад се подиже нови ѕрестол ЅожиЉи где Юе се стално служити Љош Љедна —вета литургиЉа и –уси у нашоЉ парохиЉи су подлегли искушеЬима и поделили су се, а изградЬа храма Ље обуставЪена. —удили су се. ’рам Ље био незавршен веЮ више од годину дана и тада Ље јрхиЉереЉски —инод одлучио да у —ан ‘ранциско пошаЪе владику £ована, тадашЬег јрхиепископа западноевропског како би он помирио своЉу паству и завршио изградЬу величанственог храма, Љер Ље цркву градила Ьегова паства са ƒалеког истока коЉа Ље имала повереЬа у светитеЪа £ована.

¬ладика £ован Ље допутовао у —ан ‘ранциско краЉем 1962. године. ќн се као председник парохиЉског савета новог храма такоРе нашао на оптуженичкоЉ клупи Ц хвала Ѕогу, суд Ље ослободио оптужнице парохиЉски савет дозволивши да се градЬа настави.

√руби граРевински радови на храму су завршени 1965. године, а у недеЪу ѕравославЪа Ц 14. марта 1966. године Ц владика £ован Ље служио прву ЋитургиЉу у новом храму. » од тада се ЋитургиЉа код нас служи сваког дана. Ќаш храм Ље Љедини парохиЉски храм у —еверноЉ јмерици укЪучуЉуЮи све православне ЉурисдикциЉе у коЉем се свакодневно служи богослужбени круг: вечерЬе, ЉутреЬе и ЋитургиЉа.

ћошти светитеЪа £ована (ћаксимовича). ‘ото: прот. ѕетар ѕерекрЉостов ћошти светитеЪа £ована (ћаксимовича). ‘ото: прот. ѕетар ѕерекрЉостов
††††

Ц —ад у овом храму почиваЉу и мошти светитеЪа £ована. ћолимо вас да нас подсетите како су обретене мошти светог владике.

Ц  ад Ље владика £ован умро био Ље сахраЬен у крипти испода храма. „удо Ље што Ље градски савет дао дозволу за сахрану у границама града. —ветитеЪ £ован Ље почивао у крипти 28. година. ћноги Ъуди су, знаЉуЮи Ьегов живот и снагу Ьегове молитве, долазили у Ьегову крипту; широке црквене масе су почеле да моле за канонизациЉу владике £ована. Ќа заседаЬу јрхиЉереЉског —инода –уске «аграничне ÷ркве 1993. године донета Ље одлука о томе да се он прослави. «бог припреме за канонизациЉу у ноЮи измеРу 11. и 12. октобра 1993. године Ц пре тачно 25 година Ц био Ље заказан преглед остатака светитеЪа, отворен Ље ковчег и видело се да Ље тело нетрулежно.  асниЉе су мошти омивене и пресвучене, то Ље било пред канонизациЉу 1994. године, и пренете су из крипте у сам храм баш уочи службе прославЪаЬа владике £ована у збору светаца.

Ц ћноги долазе да се поклоне моштима светитеЪа £ована.  о су ови Ъуди?

Ц ” принципу, саборна црква у —ан ‘ранциску с моштима владике £ована Ље у јмерици место коЉе православни ходочасници наЉчешЮе посеЮуЉу.  ад се Ъуди налазе у безизлазноЉ ситуациЉи, кад не могу да имаЉу деце, кад имаЉу неку муку, кад не могу да заснуЉу породицу, кад имаЉу велике патЬе или рак, кад Ље нада слаба Ц Ъуди из целог света долазе да се поклоне моштима наЉвеЮег свеца ’’ века Ц светитеЪа £ована у —ан ‘ранциско.

” храму у —ан ‘ранциску. ‘ото: прот. ѕетар ѕерекрЉостов ” храму у —ан ‘ранциску. ‘ото: прот. ѕетар ѕерекрЉостов
††††

Ц ƒа ли се у годинама свог постоЉаЬа ваша парохиЉа на неки начин променила?

Ц Ќаша парохиЉа Ље сад мала иако Ље своЉевремено била наЉброЉниЉа у рускоЉ диЉаспори: у —ан ‘ранциску Ље некад постоЉала наЉкомпактниЉа руска колониЉа, премда Ље више –уса живело у МуЉорку.  омпактна значи да су Ъуди живели у близини. ѕрактично 90% парохиЉана Ље живело на 15-20 минута пешке или колима од храма. Ќа пример, код нас су се часови у рускоЉ гимназиЉи при храму држали пет пута недеЪно!

Ц ” недеЪноЉ школи веронауке?

Ц Ќе, код нас по правилу нема школа веронауке недеЪом, наше школе су суботЬе. Ќа пример, у ѕаризу су се часови одржавали четвртком, а у —еверноЉ јмерици Ц суботом. јли у —ан ‘ранциску су деца тада, осим суботе, после обичне америчке школе долазила код нас на часове Ц од 4 до 6 увече, два пута недеЪно: стариЉи понедеЪком и средом, млаРи уторком и четвртком. ѕошто су сви живели релативно близу директор школе архимандрит јтанасиЉе (—туков) Ље чак купио школски аутобус и лично Ље довозио децу од куЮе, хранио их Ље од свог новца, а после часова их Ље развозио по куЮама. ѕритом Ље лично седео за воланом овог жутог школског аутобуса!

—ад код нас на службу долазе и стари Ъуди коЉи су се преселили из  ине, и Ьихови потомци, и Ъуди коЉи су се доселили из земаЪа «Ќƒ у последЬих 20-30 година, такоРе има много православних јмериканаца, —рба и –умуна. ћеРутим, многи некадашЬи парохиЉани су се одселили: —ан ‘ранциско Ље данас Љедан од наЉскупЪих градова у јмерици. » Љош имамо много маЬе сталних парохиЉана, али имамо много гостиЉу и ходочасника, укЪучуЉуЮи Ъуде коЉи долазе издалека. Ќарочито много ходочасника долази у току летЬих месеци.

ƒарови светитеЪа

ћошти владике £ована. ‘ото: прот. ѕетар ѕерекрЉостов ћошти владике £ована. ‘ото: прот. ѕетар ѕерекрЉостов
Ц ћолимо вас да нам испричате нешто о чудима везаним за мошти владике £ована.

Ц „уда од моштиЉу светитеЪа £ована дешаваЉу се врло често. „удо од моштиЉу владике Ље за нас нормална ствар, ниЉе ништа необично. “ако Ље пре неколико година у храм дошла жена. Ќе код владике £ована, веЮ просто да поразговара са свештеником и затекла Ље мене. ѕопричали смо. »споставило се да чека бебу, али су ЉоЉ лекари рекли: дете Юе се родити с ƒауновим синдромом. ћуж ове жене Ље захтевао од Ье да абортира. ∆ена ниЉе била много црквена, поразговарао сам с Ьом под утиском филма коЉи Ље издао манастир —вете £елисавете у ћинску о раду с таквом децом. ” филму Ље Љедна монахиЬа врло дирЪиво говорила о томе да кад Ѕог разговара с нама, све што ќн каже прво филтрира наш мозак, и оно што нам Ље од користи и што Ље за нас добро, пролази даЪе у наше срце. ј кад се ради о Ъудима коЉи имаЉу ƒаунов синдром, √оспод се обраЮа директно Ьиховом срцу заобилазеЮи Ъудски фактор коЉи изврЮе оно што Ѕог каже. ѕоразговарао сам с овом женом и предложио ЉоЉ да одслужимо молебан светитеЪу £овану, помолили смо се и опростили. Ќадао сам се да Юе ме назвати и да Юе ми казати шта Ље одлучила. ћеРутим, ниЉе било никаквих вести.

ѕрошло Ље око годину и по дана и у храм Ље дошла ова жена (нисам Ље препознао), с Ьом Ље била мала плавушанка. ∆ена ме Ље погледала с осмехом и упитала да ли Ље се сеЮам.  ажем: „Ќе, не сеЮам се.“ ќна: „ƒолазила сам код вас, муж Ље хтео да абортирам: лекари су рекли да дете има ƒаунов синдром. ≈во моЉе кЮеркице, потпуно Ље здрава.“ “о Ље била огромна радост! ѕа зар то ниЉе чудо, и те какво!

»зузетно велика Ље радост кад се брачном пару коЉи ниЉе могао да има деце роди дете. —еЮам се како ми Ље Љедном у храму пришао пар и замолио за молебан. ќбично све нове Ъуде питам одакле су и брачни пар Ље рекао да су из  азаЬа.  ажем: „ƒа ли сте у јмерику дошли на одмор или послом?“ Ц „Ќе, дошли смо код владике £ована?“ Ц „Ќа дуго?“ „Ќа два дана.“ Ц „«ар сте из далеког  азаЬа допутовали у —ан ‘ранциско на само два дана?“ Ц „ƒа, нисмо могли да имамо деце и заветовали смо се да Юемо се захвалити владики ако нам се роди дете.“ » ето, наставЪаЉу, прошло Ље годину дана откако се дете родило Ц а мама Ље имала веЮ преко 40 година. » испунили су своЉ завет: долетели су да би се лично захвалили владики £овану.

ќбично Ъуди коЉи долазе мисле да Ље чудо ако √оспод Ѕог по молитвама владике £ована одговара на наше молбе управо онако као што желимо. ∆елимо дете Ц добили смо дете, желимо да оздравимо Ц оздравили смо, и тако даЪе. јли у ствари √оспод не одговара на све Ъудске молитве баш онако као што ми то желимо. £едан од наЉвеЮих дарова коЉи Ъуди добиЉаЉу код моштиЉу владике £ована Љесте духовни елан и нада. ћожда неЮе оздравити, можда Юе умрети од рака, али Юе отиЮи из овог света у другом, преображеном, духовном стаЬу, у стаЬу коЉе Юе им омогуЮити да уРу у ÷арство Ќебеско. —еЮам се како ми Ље код моштиЉу светитеЪа £ована Љедна жена причала како Ље изгубила свог сина-Љединца и додала Ље: „«нате, оче, изгубила сам сина, али сам зато пронашла Ѕога.“  ад Ље изгубила сина почела Ље да долази у храм, да се исповеда и причешЮуЉе, отворио ЉоЉ се свет ÷ркве и ÷арства Ќебеског коЉи ЉоЉ Ље до тада био непознат. Ќаравно, губитак сина-Љединца представЪа велику бол и тугу, али Ље она добила изузетно велики дар Ц могуЮност да стекне веру и наду.

„Ќикад нисам видела да човек “ј ќ разговара с Ѕогом!“

ѕротоЉереЉ ѕетар ѕерекрЉостов. ‘ото: ѕетар «емЪаних ѕротоЉереЉ ѕетар ѕерекрЉостов. ‘ото: ѕетар «емЪаних
††††

Ц ќче ѕетре, испричаЉте нам нешто о себи и своЉоЉ породици.

Ц ћоЉ отац Ље роРен у £угославиЉи, тамо се школовао у кадетском корпусу. ј мама Ље из ———–. Мена породица Ље живела на окупираноЉ териториЉи и Ќемци су Ље кад Ље имала 13 година заЉедно с мамом и тетком одвели у јустриЉу на рад у немачким фабрикама. ћоЉ деда с татине стране Ље био бели официр, а с мамине црвеноармеЉац коЉи Ље нетрагом нестао.

ѕосле завршетка ƒругог светског рата мама и бака су се преселиле у  анаду. ј кад се “ито посваРао са —таЪином, истовремено Ље одлучио да реши стамбено питаЬе и да се ослободи –уса, истерао их Ље из £угославиЉе. ќне –усе коЉи су били просовЉетски настроЉени слао Ље у ———–, а беле емигранте Ље “ито пустио да иду у ≈вропу. “ако се моЉ отац прво нашао у »талиЉи, а касниЉе се преселио у  анаду где се упознао с мамом. —клопили су брак и брат и Ља смо се родили у ћонреалу, он 1954. године, а Ља 1956. ћоЉ брат, игуман ЌиколаЉ, сад служи у  алгариЉу ( анада), али Юе се вероватно ускоро преселити у ћонреал како би помагао старим родитеЪима.

Ц Ўта вас Ље подстакло на служеЬе ÷ркви?

Ц –асли смо као типична деца руских емиграната: похаРали смо суботЬу руску школу, недеЪом смо прислуживали у храму.  асниЉе сам први пут посетио —вето-“роЉички манастир у Порданвилу, веома ми се свидело ово место и у мени се родила снажна жеЪа да своЉу будуЮу судбину вежем за оваЉ манастир и богословску школу. Ќисам био донео свесну одлуку да постанем свештеник, али пошто сам у манастиру провео четири године и завршио богословску школу у мени Ље сазрела жеЪа да треба да служим у ÷ркви. “акоРе сам похаРао постдипломске студиЉе, руски Љезик и кЬижевност.

ѕосле богословиЉе сам се оженио, служио сам као Ракон у “оронту, истовремено сам радио као цртач. ћноги наши свештеници имаЉу и цивилну професиЉу. √одине 1979. упокоЉио се свештеник храма у —ан ‘ранциску и мени Ље понуРено ово место. “ако сам 1980. године постао свештеник и попадиЉа и Ља смо се преселили у  алифорниЉу.

Ц ƒа ли Ље постоЉало нешто што Ље нарочито утицало на вашу одлуку да се преселите у —ан ‘ранциско?

Ц Ќаши архиЉереЉи не премештаЉу свештенослужитеЪе случаЉно. ѕо правилу, нуде парохиЉу, кажу да постоЉи ето такво слободно место, таква потреба, питаЉу како Юе на то гледати ваша попадиЉа и како Юе се то одразити на вашу децу уколико она иду у школу. ќдносно, наши архипастири имаЉу породичан приступ кад Ље реч о упуЮиваЬу у одреРену парохиЉу. ” рускоЉ диЉаспори се на ÷ркву више гледа као на ’ристову породицу него као на воЉску. –уска ѕравославна «агранична ÷рква Ље мала, архиЉереЉи с приступачни, човек увек може да их назове и да поприча с Ьима, архиЉереЉ обично познаЉе своЉу паству, а паства свог архиЉереЉа.

” —ан ‘ранциску сам служио под руководством архиепископа јнтониЉа (ћедведева), он ниЉе имао ни аутомобил, ни келеЉника, ни кувара, ни личног секретара. ћирне душе сам могао да доРем код Ьега у два сата после поноЮи ако му Ље било укЪучено светло и он ми Ље лично, младом свештенику, наливао чаЉ и увек би ме саслушао. “ако смо попадиЉа и Ља прво дошли у —ан ‘ранциско „на гледаЬе“, Љер Ље то за нас био велики корак. ќбишли смо храмове у граду, у —ан ‘ранциску смо веЮ имали приЉатеЪе и попричали смо с Ьима. ј последЬе вечери нашег путоваЬа свратили смо код надлежног управника архиепископа јнтониЉа. попели смо се код Ьега у стан, он нас Ље посадио да седнемо и отишао Ље, у светлом подраснику, да донесе кулич и ЉаЉа: било Ље васкршЬе време. моЉа супруга каже: „¬ладико, да вам помогнем?“ ќн: „Ќе-не, седите, сад Юу Ља.“ ћало Ље пословао, сам Ље поставио сто, ставио Ље тацнице, онда смо се помолили. ¬ладика се распитивао о неким стварима, ми смо му поставЪали питаЬа о парохиЉи и о условима.

¬ече се завршило, узели смо благослов и кад смо изашавши из Ьегових одаЉа силазили низ степенице окренуо сам се према супрузи и упитао: „Ћено, шта мислиш о селидби?“ „— таквим архиЉереЉем се може служити било где. Ќикад нисам видела да човек тако разговара с Ѕогом,“ Ц одговорила Ље она. ќдносно, владика јнтониЉе (ћедведев) ниЉе толико поЉао молитву и ниЉе Ље читао, веЮ Ље заиста разговарао с ∆ивим Ѕогом. “о Ље оставило врло снажан утисак на попадиЉу!

ѕрошла су три месеца, владика Ћавр ме Ље рукоположио у —вето-“роЉичком манастиру и ми смо се у августу 1980. године преселили у —ан ‘ранциско. ќд тада ме √оспод, светитеЪ £ован, сабраЮа из храма и парохиЉани трпе овде Ц веЮ 39 година!

Ќаша деца су се школовала код куЮе. —ад Ље наша Юерка попадиЉа, жена свештеника у ќтави, главном граду  анаде, а наш син ради при —вето-“роЉичком манастиру у Порданвилу. ќн Ље библиотекар у богословиЉи и извршни директор ‘онда руске историЉе при —вето-“роЉичком манастиру. ѕри обитеЪи постоЉе архив и музеЉ. Ќаш син веома воли своЉ посао.

(«авршетак следи.)

—а руског ћарина “одиЮ

14 / 10 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0