Srpska

“аЉна отвараЬа моштиЉу

” сусрет 25-о годишЬици обретеЬа моштиЉу светитеЪа £ована (ћаксимовиЮа)

††††

јрхиепископ £ован (ћаксимовиЮ) се упокоЉио 2. Љула 1966. године за време архипастирске посете граду —иетла са чудотворном иконом ЅожиЉе ћаЉке  урско Ц  оренском. Ќакон богослежеЬа отишао Ље у своЉу келиЉу и однео икону пред коЉом се убрзо и упокоЉио. —ахрана се одржала у —ан ‘ранциску али не одмах, Љер Ље било потребно много времена да би се окупили сви архиЉереЉи. ћитрополит Ћавр ( у то време Љош у чину игумана) путовао Ље заЉедно са архиепископом јверкием (“аушевим) три дана аутомобилом у Порданвил, коЉи Ље удаЪен од —вето Ц “роЉицког манастира више од 5000 км. »ако Ље време било необично топло, за време опела тело владике £ована ниЉе показивало знаке трулежности иако га нису балзамовали.

√радска управа, очигледно под утицаЉем бившег градоначелника православног грка ПорЯа  ристофера, дала Ље парохиЉском савету катедрале у част иконе „—вих жалосних радост“ посебну дозволу да сахране владику унутар града испод храма у подрум коЉи Ље служио као складиште, а коЉег су претворили у гробницу.

Куди су почели да долазе на гроб владике £ована, као и код блажене  сениЉе и пре него што су га прогласили за светитеЪа. ќни су се у почетку просто молили за владику, а касниЉе су у молитви почели да му се обраЮаЉу и да оставЪаЉу цедуЪице са молбама испод Ьегове митре. ѕут ка канонизациЉи владике £ована био Ље постепен. ќд тренутка када се упокоЉио почела су да се дешаваЉу многа чуда, Ьегова молитвена помоЮ Ље била толико очигледна да Ље народ почео да га поштуЉе и веЮ након тога су га канонизовали и признали Ьегову светост.

—ама црквена одлука да се прослави свети £ован била Ље неочекивана. ” то време на челу –уске «аграничне ÷ркве налазио се митрополит ¬италиЉ (”стинов) коЉи ниЉе био поштовалац светог £ована. £едном ми се западно Ц амерички архиепископ јнтониЉ (ћедведев) након заседаЬа јрхиЉереЉског —инода у Му £орку фебруара 1993.године, обратио у путу са аеродрома —ан ‘ранцско и рекао: Ђ ЌеЮеш поверовати. Ќа —иноду сам предложио да се полако почне прикупЪати материЉал за прославу владике £ована. » изненада митрополит ¬италиЉ Ље чврсто изЉавио: „ѕрославиЮемо га!“ї.

††††

Ќакон тога, у маЉу 1993. године одржао се јрхиЉереЉски сабор –уске ѕравославне «аграничне ÷ркве на коме Ље била донета заЉедничка одлука да прославЪаЬе светог £ована буде 2. Љула 1994. године. “ада Ље архиепископ јнтониЉ одредио дан отвараЬа и прегледаваЬа посмртних остатака архиепископа £ована. Ќа таЉ догаРаЉ владика јнтониЉ Ље позвао по духу Ьему наЉближег архиЉереЉа Ц архиепископа —иракузког и “роЉицког Ћавра, а такоРе и неколико свештеника, архимандрита (бившег „икашког архиепископа) ѕетра, коЉи Ље увек служио са владиком £ованом, диригента катедралног храма ¬.¬.  расовског и чувара гробнице Ѕ.ћ. “роЉана.

††††

ѕостоЉе дани у животу када човек памти све до ситних детаЪа. ќтац јлександар Ўмеман Ље у своЉим дневницима изнео размишЪаЬе на ту тему. ћи можемо да заборавимо неке детаЪе са наше свадбе или рукоположеЬа, али памтимо неке дане и моменте до детаЪа: памтимо време, лица, боЉу одеЮе коЉу су носили Ъуди... £а сам служио са архиепископом јнтониЉем (ћедведевим) 20 година, али добро памтим само неке поЉединачне моменте, затварам очи присеЮам се како Ље он седео поред мене, видим како рукама раздваЉа панагиЉу и крст, видим израз Ьеговог лица и осеЮам Ьегово дисаЬе... ƒан отвараЬа моштиЉу светог £ована, таЉ мали ¬аскрс, памтим веома добро.

††††

ќсеЮало се узбуРеЬе, али то Ље било чисто Ъудско узбуРеЬе, вероватно због што веЮина нас никада раниЉе ниЉе присуствовала отвараЬу гроба, и то Љош гроб у коме се налазе мошти светитеЪа, тако да нисмо знали шта да очекуЉемо. ќсим тога, био сам тада веома млад свештеник и нисам знао како да се опходим према покоЉницима.

” ноЮи измеРу 11-ог и 12-ог октобра 1993.године, тачно пре 25 година, после вечерЬег богослужеЬа у катедралном храму архиЉереЉи и свештеници коЉи су ушли у састав комисиЉе за прегледаЬе посмртних остатака архиепископа £ована, редом су читали £еванРеЪе у ЬеговоЉ гробници. ” том делу учествовало Ље свега 16Ъуди од коЉих су двоЉица били мирЉана.

††††

“ачно у 21 час почели смо опело. Ќаше жене и деца су знали да Юемо те вечери отварати гробницу владике £ована. »ако нас Ље владика јнтониЉ замолио да не ширимо информациЉу о отвараЬу мoштиЉу ми смо га ипак убедили да нам дозволи да кажемо нашим попадиЉама. » он Ље дозволио. ќне су нас чекале код куЮе и такоРе су се веома бринуле.

Ќеколико дана пре овог догаРаЉа, да би се припремили за отвараЬе моштиЉу, у гробницу се спустила мала дечегациЉа од 3 човека од коЉих Ље Љедан био столар. √роб се све време налазио у бетонском саркофгу коЉи се налазио изнад земЪе и било Ље потребно донети одлуку како Юе се скинути тежак поклопац. «бог тога су веЮ унапред биле припремЪене греде, полуге, тканина и све оно што нам Ље било неопходно.

ƒок смо певали тропар „ѕомилуЉ нас √осподе, помилуЉ нас“ приступили смо свом послушаЬу. —кинули смо тежак поклопац саркофага и испод Ьега смо видели зарРали метални ковчег. Ќа Ьему Ље лежала у целости сачувана мантиЉа коЉу су ту ставили на дан сахране.  ада смо кренули да дижемо ковчег он Ље почео да се расипа и зато смо испод Ьега ставили греде и подигли га на врх. “ада нам Ље остало само да отворимо поклопац самог ковчега.

††††

¬ише од 25 година кЪуч од поклопца чувао Ље архимандрит ѕетар (ЋукЉанов). ѕришао му Ље и свечано ставио кЪуч али поклопац се ниЉе отворио, Љер Ље зарРао и брава ниЉе радила. “ада Ље одлучио да проба и отац ЌиколаЉ ѕоршников коЉи Ље био врло снажан и имао Ље више од 15о кг; он Ље хтео да отвори поклопац тако што Юе сломити браву али се владици јнтониЉу ниЉе свидело такво насиЪе Љер ниЉе благословено да се на силу отвараЉу мошти. «ауставио Ље протоРакона, прекрстио се, затворио очи и почео да чита 50-ти псалам.

ѕрочитао Ље 5о-ти псалам, затим Ље запевао „Ќе имамы ины€ помощи“ и ми смо скоро одмах успели да откЪучамо браву. ¬ладика јнтониЉ Ље са лакоЮом одгурнуо поклопац гроба. ћислим да нисмо могли одмах да га отворимо Љер Ље √оспод хтео да мошти отворио баш владика јнтониЉ коЉи Ље то заслужио целим своЉим високим духовним животом.

ѕоклопац се отворио и ми смо угледали лице светитеЪа £ована. Ќекада Ље оно било бело а сада Ље добило зелену боЉу, вероватно зато што га Ље прекрила плесан.  ада смо дотакли Ьегову одежду почела Ље да се расипа у рукама. ѕре него што сахране свештеника на Ьегово лице ставЪаЉу воздух (платно) коЉим се за време ЋитургиЉе прекрива „аша и ƒискос. “аквим воздухом Ље било прекривено и лице светитеЪа £ована. ¬ладика јнтониЉ Ље опет почео да чита 50-ти псалам, прекрстио се и подигао воздух.

» тако сам се Ља први пут „упознао“ са владиком £ованом, први пут сам га видео. Мегово лице и тело су се у потпуности сачували, нису се распали Ц биле су то мошти.

¬ладика јнтониЉ ме Ље задужио да будем фотограф. 1993. године фотографисао сам Љефтиним фотоапаратом у коЉи се ставЪа филм, али у том тренутку ми Ље понестало филма. ќтрчао сам до куЮе, а тамо Ље светло горело као на ¬аскрс. Ѕило Ље Љеданаест сати а моЉа попадиЉа ме Ље чекала. ѕопео сам се у стан и узвикнуо: „ћошти су нетЪене!“. ”зео сам филм и отрчао назад у гробницу, а матушка Ље пренела радосну вест другим супругама свештеника коЉи су учествовали у отвараЬу моштиЉу.

Ќакон отвараЬа моштиЉу осетили смо неописив духовни мир. ќко нас Ље владала тишина, нико ниЉе разговарао, узвикивао нити показивао одушевЪеЬе Ц био Ље то веома леп осеЮаЉ стаЉати уз мошти владике £ована, молити се без речи додируЉуЮи руком Ьегов ковчег.

††††

ѕротоЉереЉ √ригориЉ  уртов Ље за мошти владике унапред припремио дрвени ковчег, а ми смо уз поЉаЬе ирмоса ¬еликог канона светог јндреЉа  ритског „ѕомоЮник и покровитеЪ“ ставили у Ьега мошти светитеЪа £ована. јрхиепископ јнтониЉ Ље уз речи кондака ¬еликог канона „ƒушо моЉа устани“ прекрио лице владике £ована новим воздухом, а ми смо дрвени ковчег затворили и запечатили.

«атим су у гробницу на рукама донели болесног дечака Ц сина свештеника из наше епархиЉе. ¬ладика јнтониЉ Ље благословио да га принесу моштима и таЉ дечак, ¬селовод Ѕеликов, добио Ље исцеЪеЬе од своЉе болести. —ада Ље савршено здрав, пола метра Ље виши од мене а на факултету Ље чак играо рагби!

Ќа крау смо отпевали општи тропар светитеЪима: „ ѕравославЪа наставниче, благочешЮа учитеЪу и чистоте...“ и око поноЮи смо са великом радошЮу отишли куЮама, попут светих апостола ’тистових.

††††

ќд 16 учесника отвараЬа светих моштиЉу владике £ована 7 се веЮ преселило код √оспода, а меРу Ьима и архиепископ јнтониЉ (ћедведев; Ж 2000) и митрополит Ћавр (Ўкурла; Ж 2008), а сасвим недавно и штиЮеник светитеЪа £ована Ц протопрезвитер ¬алериЉ ЋукЉанов (Ж 25. маЉ 2018. год.)

” животу ÷ркве сваки молитвени уздах, свако богослужеЬе и сваки моменат Ље таЉанствен. ќтвараЬе моштиЉу светитеЪа £ована Ље без сумЬе било црквено светотаЉство, када кроз нешто видЪиво осетимо да се дешава нешто невидЪиво, таЉанствено, неко преображеЬе и укрепЪеЬе. ѕосле тог таинственог отвараЬа моштиЉу ми, учесници, и чеда –уске ÷ркве смо почели да чекамо следеЮе таинствено прославЪеЬе светог архиепископа £ована.

ѕротоЉереЉ ѕетар ѕерекрестов
(—ан ‘ранциско)
—а руског £елена ѕавловиЮ

20 / 10 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0