Srpska

—амообмана Ље гора од губе: прича из нашег времена

††††

Ќаш живот Ље пун загонетки. ќно што сматрамо штетним често нас одведе до доброг завршетка. ј оно што сматрамо корисним нас често лишава добробити. » чак и када нам √оспод пружа очигледно чудо да нас уразуми, избор Ље увек на човеку, а таЉ избор каткад може бити неочекиван и непредвидив.

” храм Љедне Љужне руске епархиЉе, 2006. године, ушла Ље 85-годишЬа старица. Мено лице, коЉа Ље она брижно скривала завоЉима, било Ље покривено чиревима. ѕрвобитно Ље Ќадежда »вановна била протестанткиЬа, а после Ље дуго времена ишла код пентакосталаца, веруЉуЮи да Юе тамо наЮи мир своЉоЉ души.

” последЬих десет година Ьеног живота упала Ље у тешке муке: оболела Ље од губе (или Ље барем тако она сама називала своЉу необичну болест, а у цркви нико од Ье ниЉе тражио лекарско увереЬе). ќви наводи звуче готово невероватно, али упркос распростраЬеном вероваЬу, траЉно хоспитализованих лепрозних болесника Ље свега 35% од Ьиховог укупног броЉа. ќстали се лече амбулаторно и пролазе надзор у месним диспанзерима, то су углавном они коЉи не болуЉу од активног облика лепре.

 ако год, али лице ове Љадне жене Ље било поЉедено болешЮу, чиЉе су ширеЬе на Љедвите Љаде спречавале специЉалне инЉекциЉе. “и страшни чиреви су Ље доводили до Љада. ѕриметила Ље застрашуЉуЮу болест исувише касно и не знаЉуЮи шта Юе од себе пала у очаЉ. Ќишта ниЉе помагало: ни лекови, ни лична усиЪена молитва, ни полагаЬе руку у пентакосталним обредима, коЉи су ЉоЉ узалуд обеЮавали ЅожиЉу благодат и брзо исцеЪеЬе.

“ешко Ље реЮи како се код Ье поЉавила жеЪа да поРе у православну цркву. ѕо свему судеЮи се разочарала у своЉу веру и била Ље спремна да поРе било где, ако Ље било икакве шансе за помоЮ. јли, можда се на краЉЬим границама безизлазности и унутрашЬег очаЉа у ЬоЉ пробудио зов и чежЬа за нечим истинским, можда Ље то био искрени глас савести побуРен с висина, коЉи ЉоЉ Ље указао на Љедино право решеЬе.

ѕоред тога, она Ље осеЮала страх, управо онаЉ страх коЉи многи осеЮаЉу на прагу храма, када душа искрено иште сусрет с Ѕогом, трага за благодаЮу коЉу даруЉу само —вете “аЉне. јли истовремено се унутар душе налази несавладиви зид, коЉи спречава одлучуЉуЮи корак, што значи исповедити се свештенику и прикЪучити се православном богослужеЬу. Ќадежда »вановна се боЉала да Юе бити одбачена, да Юе Ље прогнати из цркве и да нико уопште неЮе марити за Ьу. —тога се одлучила на следеЮи несвакидашЬи корак. “ог Љутра, пре него што се коначно одлучила да доРе у цркву, помолила се и надаЉуЮи се да Юе добити неки таЉни знак, у складу са вероваЬима пентакосталаца, негледаЉуЮи Ље трипут отворила —вето ѕисмо. » сва три пута Ље отворила кЬигу на исто место, тамо где Ље жена ’ананеЉка, коЉа Ље била незнабожац, молила —паситеЪа да ЉоЉ исцели запоседнуту кЮер. »пак, √оспод Ље искушао веру ’ананеЉке, испрва Ље ни не удостоЉивши одговора, а после Ьених упорних молби ЉоЉ се обратио речима: ЂЌиЉе добро узимати хлеб од деце и давати га псимаї. £ер та жена ниЉе била део Ѕогоизабраног народа. јли и на тако строги одговор она Ље смирено прозборила: Ђ“ако Ље √осподе! јли и пси Љеду мрве коЉе падаЉу са стола Ьихових господараї. “ада ЉоЉ Ље —паситеЪ одговорио: Ђќ, жено! велика Ље вера твоЉа; нека ти буде по жеЪи твоЉоЉї. » молба ’ананеЉке Ље била испуЬена (видети: ћт. 15: 21Ц28).

Ќаравно, не бих волео да неко од наших читалаца понови такав поступак коЉи Ље веома сличан гатаЬу, али у датом случаЉу Ќадежда »вановна Ље поступила управо тако, налазеЮи се притом ван ѕравославЪа. ѕримила Ље ове ЉеванРеЪске речи као да су упуЮене баш ЬоЉ, у смислу да и ако Ље недостоЉна ипак Ље нико неЮе лишити малецних мрва милостиве помоЮи коЉе може добити само у православном храму. » тако осокоЪена, она Ље пожурила у оближЬу православну цркву.

” току Ље била Ѕожествена ЋитургиЉа. Ќадежда »вановна Ље тихо стала иза свих, слушаЉуЮи богослужеЬе. » почело Ље читаЬе £еванРеЪа.  ако Ље само била задивЪена када Ље чула таЉ исти текст о молби ’ананеЉке, о Ьеном искушеЬу од стране —паситеЪа и МеговоЉ чудесноЉ помоЮи као одговору на скрушену веру те жене.

” ЌадеждиноЉ души жедноЉ смисла десила се промена, осетила Ље у свему што се догаРало присуство Ѕога. —ада, обливена сузама, пришла Ље свештенику коЉи Ље управо изашао из олтара како би примио исповести и испричала о себи све: како болуЉе, жели да се излечи, али да Ље дуго време била с пентакосталцима. Ќа краЉу се обратила молбом: Ђ¬еруЉем да ме √оспод неЮе одбацити, иако не припадам ѕравославноЉ ÷ркви. ћолим вас, причестите меї. Мена молба Ље била превише узаврела од емоциЉа. ќтац ƒимитриЉе Ље пажЪиво саслушао Ьену причу, а затим благонаклоно, али довоЪно тврдо одговорио: ЂЌе, ви се не можете код нас причестити, ако не примите ѕравославЪеї. £ер први емотивни налет са жеЪом примити ѕричешЮе зарад исцеЪеЬа Љош увек не сведочи о чврстоЉ одлуци да човек хоЮе да постане православац и да Ље спреман да живи у складу са правилима ÷ркве. »пак, отац Ље исказао и неопходно милосрРе: Ђ»мамо икону —ветитеЪа Ќиколе „удотворца, таЉ угодник ЅожиЉи Ље помогао многим страдалницима. ћогу да вас помажем ЉелеЉем из кандила коЉе гори пред Ьеговом икономї.

—ложила се. “реба приметити да Ље за протестанта овакав предлог свештеника духовно искушеЬе, Љер они не поштуЉу свеце, нити иконе, а тим пре се не моле свецима пред Ьиховим иконама, клоне се материЉалних светиЬа као што Ље ЉелеЉ од кандила. ќна Ље осетивши истину у речима свештеника прихватила Ьегов предлог. » мада икона —ветог Ќиколе Љош ниЉе била освеЮена, Љер Ље тек стигла у храм, отац ƒимитриЉе Ље помазао болесницу ЉелеЉем из кандила.

Ќадежда Ље отишла смирена и пуна душевне радости: благодат ЅожиЉа се дотакла Ье. –екло би се да Ьеном одушевЪеЬу ниЉе било краЉа и да Ље Ьена одлука о избору Љедине праве вере унапред била донета.

ќпет се поЉавила у храму кроз две недеЪе. » шта се десило? ќд преРашЬе болести ниЉе остало ни трага. √уба, или каква год да Ље у питаЬу била болест, Ље у потпуности нестала.

—вештеник се неописиво обрадовао. » за Ьега Ље то чудо било неочекивано. ЌаЉискрениЉе, мило се осмехуЉуЮи обратио ЉоЉ се речима: Ђ≈то видиш, √оспод ти Ље помогао баш у ѕравославноЉ ÷ркви, тако да сад треба да донесеш одлукуї. —вако би рекао да Ље ту све очигледно. √оспод ЉоЉ Ље указао —воЉу милост, наочиглед свих проЉавио деЉство —воЉе благодати у православном храму. јли хаЉде да овде застанемо. »пак поред ЅожиЉег деЉства такоРе постоЉи и наш одговор, одзив самог човека на ЅожиЉи позив. ј у датом случаЉу одговор исцеЪеног човека се ниЉе испоставио онаквим какав очекуЉемоЕ ѕребацуЉуЮи се с ноге на ногу, као кривац са помешаним осеЮаЬима захвалности и неодлучности, Ќадежда »вановна Ље рекла: Ђƒа, у праву сте, мени Ље овде помогао —ам √оспод. јли, оче, имам веЮ 85 година, то ниЉе узраст за промену вере. “ешко ми Ље да унесем неке кардиналне промене у своЉ живот. ћоже ли све да остане како Љесте?ї ” томе Ље било неке самообмане, као да се човек буквално покушава скрити од ЅожиЉег позива, усред страха од животних промена. —вештеник Ље био зачуРен, али ниЉе могао да иде против жеЪе Ъудског срца. Ќа томе су се и растали. ќтац више ниЉе видео ту жену у цркви.

ћожда Ље само и дошла да би се исцелила. ј отишла када Ље добила шта Ље тражила. ћогуЮе да су ЉоЉ се у души за ово време десиле и Љош неке радосниЉе промене. —удбина ове жене Ље скривена од нас, али мало Ље вероватно да Љу Ље √оспод лишио неких нових покушаЉа уразумЪеЬа.

„удновата Ље Ѕожанска ѕромисао. „овеку друге вере, кога растрзава болест, даруЉе исцеЪеЬе у православном храму, када иствовремено многи православци страдаЉу од истих таквих болести и не исцеЪуЉу се. ”пркос томе они и даЪе остаЉу у ÷ркви. ј протестанткиЬа, коЉа Ље дуго време била са пентакосталцима, добила Ље у православном храму испуЬеЬе своЉе наЉвеЮе молбе, али ниЉе у себи нашла довоЪно снаге да ту и остане.

” томе се криЉе ЅожиЉа мудрост: Ъуде са снажном вером васпитава за спасеЬе кроз животна страдаЬа, а Ъуде са слабом вером кроз сведочеЬе о »стини чудесном помоЮу и слабЪеЬем Ьихових Љада. ѕа ипак, док позива човека, укЪучуЉуЮи ту и чудесна исцеЪеЬа, √оспод Ѕог никада не подвргава нашу слободну воЪу насиЪу.  оначни животни избор увек сам прави човек.

∆алосно Ље да су многима од Ѕога потребни телесно здравЪе, комфор, материЉално благостаЬе, а не чиста вера и спасеЬе душе у вечности.

—вештеник ¬алериЉе ƒухаЬин
— руског јлександар АокиЮ

30 / 10 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0