Srpska

÷ариград ствара нови црквени поредак

††

††††

ѕоследЬе одлуке —инода ¬асеЪенске патриЉаршиЉе представЪаЉу грубо кршеЬе црквеног права. ќне за циЪ имаЉу легализоваЬе расколника и упад на канонску териториЉу ћосковске ѕатриЉаршиЉе. ќвако Ље у ексклузивном интервЉуу за „ѕолитику”, митрополит волоколамски »ларион (јлфеЉев), шеф ќдеЪеЬа за споЪне црквене везе ћосковске патриЉаршиЉе прокоментарисао синодске одлуке ÷ариграда коЉима Ље укинуто право ћосковскоЉ патриЉаршиЉи да рукополаже киЉевске митрополите као и да са рашчиЬеног епископа ‘иларета ƒенисенка скине анатему.

Ц –еакциЉа —ветог —инода наше цркве од 15. октобра представЪа само одговор на стаЬе коЉе Ље настало због поступака ÷ариграда. —тупивши у општеЬе с расколницима, ÷ариград Ље сам отишао у раскол. — великом жалошЮу ми смо били принуРени да прекинемо односе с ÷ариградском црквом, следеЮи свете каноне.

÷ариградски патриЉарх, коЉи Ље меРу предстоЉатеЪима помесних православних цркава вековима заузимао место првога меРу Љеднакима, сада претендуЉе на то да постане „први без Љеднаких” Ц арбитар коЉи сматра да има право да се меша у унутрашЬе ствари помесних православних цркава, тако што Юе у Ьима самостално регулисати примену канонских норми. ќн полаже право на власт над самом историЉом, укидаЉуЮи одлуке донете пре више од три века. јко веруЉемо у таЉ нови концепт примата у ÷ркви, ниЉедна црквена одлука сада ниЉе чврста и непроменЪива Ц у било ком тренутку оне могу бити Љеднострано укинуте ради политичке користи или других интереса.

ќпасности од рушеЬа вишевековних начела све су свесниЉи предстоЉатеЪи и Љерарси помесних православних цркава, коЉи се залажу за свеправославно разматраЬе украЉинског питаЬа. ” новим условима коЉи су сада настали, морамо тражити нове, адекватне форме општеЬа меРу црквама Ц каже митрополит »ларион.

” тим новим условима, ко Юе имати улогу координационог центра за православне цркве?  о би, на пример, могао сазвати —веправославни сабор и председавати Ьиме, што Ље до сада чинио васеЪенски патриЉарх?

ћоже ли —веправославним сабором председавати цариградски патриЉарх, ако су наЉважниЉи проблеми у православном свету везани управо за Ьегове антиканонске активности? ћислим да Ље очигледно да Ље одговор на то питаЬе негативан. ”логу цариградског престола као координатора у православном свету, коЉу Ље он, иако не без потешкоЮа, остваривао током друге половине ’’ века, сада не може да има. ÷ариградска патриЉаршиЉа Ље своЉе своЉство координационог центра за православне цркве сама укинула.

 аква Ље тренутно ситуациЉа меРу веруЉуЮима и свештенством у ”краЉини? „ула су се упозореЬа да постоЉи опасност од одузимаЬа црквене имовине, а и сами сте више пута упозоравали на могуЮност крвопролиЮа.

ќ томе да такве боЉазни нису биле неосноване може се судити по броЉу особа коЉе Ље 14. октобра полициЉа ухапсила поред  иЉевско-ѕечерске лавре, као и у ЬоЉ самоЉ. Ќеке од ухапшених особа биле су наоружане. ќни су тамо очигледно дошли не да би учествовали у молебану, коЉи Ље у братству вршио предстоЉатеЪ ”краЉинске православне цркве митрополит киЉевски и све ”краЉине ќнуфриЉе. »стовремено, видимо да Ље мноштво Ъуди дошло да учествуЉе у молитви са своЉим предстоЉатеЪем у  иЉеву, хиЪаде веруЉуЮих сакупило се на богослужеЬу и у ѕочаЉевскоЉ лаври за коЉу су екстремисти такоРе говорили да имаЉу намеру да Ље заузму. »з разних места стижу нам информациЉе да су парохиЉани спремни да бране своЉе храмове. „итава наша ÷рква се моли за то да народ ЅожиЉи у ”краЉини уз помоЮ самог √оспода смогне снаге да устраЉе у овим тешким временима и да одржи духовно Љединство.

‘ото: ћосковска патриЉаршиЉа ‘ото: ћосковска патриЉаршиЉа
††††

 ако гледате на образложеЬа ¬асеЪенске патриЉаршиЉе у вези с даваЬем аутокефалности у ”краЉини? ѕатриЉарх ¬артоломеЉ недавно Ље изЉавио да Ље искЪучиво право васеЪенског патриЉарха да даЉе аутокефалност, као и да Ље предузео кораке у том смеру због тога што ћосковска патриЉаршиЉа ниЉе решила „болну ситуациЉу” у ”краЉини.

ѕрво место коЉе Ље услед историЉских околности припало ÷ариградскоЉ патриЉаршиЉи у диптиху, а коЉе Ље она задржала после прекида односа измеРу ÷ариграда и –има, ниЉе примат власти, веЮ примат части, коЉи му не даЉе никаква посебна права на канонскоЉ териториЉи других помесних цркава. ЌапоменуЮу да Ље Љош 1993. године била постигнута свеправославна одлука да Ље проглашаваЬе аутокефалности могуЮе само уз одобреЬе свих помесних православних цркава. ћожемо да констатуЉемо очигледну чиЬеницу: тврдЬе да Ље наводно  иЉевска митрополиЉа била привремено предата ћосковскоЉ патриЉаршиЉи нису утемеЪене, пошто се засниваЉу на тенденциозноЉ интерпретациЉи документа старог преко три стотине година, коЉи ÷ариград вековима ниЉе оспоравао. ћожемо се присетити како Ље патриЉарх ¬артоломеЉ много пута, веЮ дуги низ година, потврРивао да канонским поглаваром православЪа у ”краЉини сматра блаженопочившег митрополита ¬ладимира, а затим митрополита ќнуфриЉа, а никако поглаваре „киЉевске патриЉаршиЉе” и „”јѕ÷”, с коЉима Ље сада почео да општи. ¬ише пута Ље у прошлости позивао расколнике да се покаЉаЬем врате ÷ркви. ћожемо такоРе да поменемо да наша ÷рква никада ниЉе престаЉала да чини напоре коЉи би помогли да зацели раскол у ”краЉини коЉи Ље потекао од власти.

јли, хаЉде да се усредсредимо на следеЮе питаЬе: да ли поступци коЉе Ље предузео ÷ариград воде ка декларисаном циЪу Ц зацеЪиваЬу те ране? ќчигледно не воде. Ќапротив, они имаЉу за циЪ раскол свеправославних размера, интензивираЉу покушаЉе дискриминациЉе канонске ÷ркве у ”краЉини и подстичу верски сукоб на териториЉи ”краЉине. —аборност у доношеЬу одлука Ље, може се реЮи, мерило према коЉем се одреРуЉе Ьихова исправност. ” овом случаЉу цариградски патриЉарх изЉавЪуЉе да само он има право да доноси одлуке коЉе се тичу других цркава. ѕомесне цркве он више не сматра субЉектом меРуцрквених односа, веЮ их Љедноставно ставЪа пред свршен чин. ѕокушаваЉуЮи да себи додели овлашЮеЬа попут оних коЉе Ље папа имао у средЬем веку, цариградски предстоЉатеЪ себе изузима из црквеног устроЉства коЉе одликуЉе православну цркву. ј општеЬе с расколницима, коЉи се нису покаЉали због греха раскола, ставЪа и Ьега самог изван канонског простора.

ѕарадоксална Ље следеЮе ситуациЉа: воЪа веруЉуЮих, коЉи су током скоро три децениЉе остали верни канонскоЉ цркви, суочени с расколом коЉи су отворено подржавали и подржаваЉу украЉинске власти, игнорише се, док они коЉи су истраЉни у расколничким активностима биваЉу награРени „признаваЬем” од стране ÷ариградске патриЉаршиЉе и обеЮаваЬем аутокефалног статуса новоЉ организациЉи коЉа настаЉе уз Ьихово учешЮе. ѕри томе видимо да, упркос обеЮаЬима власти да никога неЮе насилно терати у ту организациЉу, у ¬рховноЉ –ади очекуЉу разматраЬе нацрта закона коЉима се практично легализуЉе заузимаЬе храмова, као и оних коЉи предвиРаЉу лишаваЬе канонске цркве Ьеног историЉског назива и друге дискриминаторске мере. ќсим тога, руководилац расколничке „ иЉевске патриЉаршиЉе” отворено говори да древне православне светиЬе Ц  иЉевско-ѕечерска и ѕочаЉевска лавра Ц мораЉу бити предате тоЉ новоЉ организациЉи коЉа настаЉе. ќвих дана су веЮ и Ьихови називи укЪучени у пуну „титулу патриЉарха”. –азуме се да Юе масовни покушаЉу отимаЬа храмова и предаЉе расколницима великих светиЬа изазвати неприхватаЬе код мноштва веруЉуЮих Ъуди. ¬еЮ сада, упркос постоЉеЮоЉ законскоЉ регулативи, дешаваЉу се случаЉеви заузимаЬа црквених обЉеката уз подршку екстремиста. Ўта Юе се догодити уколико такве „рациЉе” почну да се догаРаЉу свуда?

 олико Ље „украЉинска аутокефалност” црквено, а колико политичко питаЬе? ѕитам вас ово Љер смо сведоци да Ље с неколико политичких адреса, од председника ”краЉине ѕетра ѕорошенка до америчког —теЉт департмента, стигла подршка украЉинскоЉ аутокефалности.

Ќема сумЬе да „ствараЬе Љединствене аутокефалне ”краЉинскоЉ цркве” ниЉе црквени, веЮ политички проЉекат. » зато се активности на ЬеговоЉ реализациЉи предузимаЉу управо на политичком нивоу, насупрот мишЪеЬу ”краЉинске православне цркве, коЉа представЪа веЮину православних верника у земЪи.

Ќе можемо да не приметимо да Ље главна покретачка снага реализациЉе проЉекта „аутокефалности” украЉински председник ѕетро ѕорошенко, коЉи га промовише у оквиру припреме за изборе планиране за наредну годину. ќсим тога, идеЉа одваЉаЬа православних верника у ”краЉини од –уске цркве наилази на ватрену подршку одреРених кругова у америчком естаблишменту, коЉи православЪе сматраЉу изазовом за светски поредак коЉи се формира под Ьиховим руководством.

—игуран сам да политичари не треба да одлучуЉу како црква треба да буде организована. ѕолитичке околности могу да се промене, а канонско устроЉство цркве не сме зависити од воЪе неких конкретних поступака политичара. ≈вропске државе, —јƒ и друге државе непоколебЪиво се придржаваЉу принципа одвоЉености верских организациЉа од државне власти. Ќа основу каквог права ѕетро ѕорошенко, коЉи говори о „европском избору ”краЉине”, противно мишЪеЬу канонске ”краЉинске православне цркве, договара формираЬе неке нове црквене структуре? »сториЉа канонске цркве у ”краЉини стара Ље преко хиЪаду година, а отпочела Ље масовним крштеЬем на ƒЬепру за време владавине раноапостолског кнеза ¬ладимира. —ветовна власт нема права да руши ту хиЪадугодишЬу наследност покушаЉима да отцепи ÷ркву у ”краЉини од духовног Љединства с ћосковском патриЉаршиЉом. ѕри томе бих подсетио да ”краЉинска православна црква има потпуну самосталност у своЉим унутрашЬим пословима.

 акви су односи измеРу ћосковске патриЉаршиЉе и —рпске православне цркве?  ада се отворило „украЉинско питаЬе”, у делу Љавности могла су се поново чути мишЪеЬа да ћосква снажно утиче на —ѕ÷.

”тицаЉ Ље политичка категориЉа, и она ниЉе одговараЉуЮа за опис односа измеРу –уске и —рпске православне цркве, коЉе повезуЉе вишевековна братска Ъубав. „ак Ље и оснивач —рпске цркве —вети —ава примио монашки постриг у руском манастиру на —ветоЉ √ори, а читав низ историЉских знаменитости Ѕеограда изградили су руски емигранти, коЉима Ље £угославиЉа била друга домовина. ћного тога нас обЉедиЬуЉе, наше цркве имаЉу заЉедничку историЉу, слично историЉско искуство, имамо исте погледе на многе ствари. ѕриродно Ље да у тим условима одржавамо тесне братске везе, трудеЮи се да помажемо Љедни другима. “о Ље сведочанство заЉедничке вере коЉа не подлеже ововременскоЉ политичкоЉ конЉунктури, ми га брижЪиво чувамо и пренеЮемо га наредним генерациЉама.

”з то, уверен сам да, када —ѕ÷ и Ьен предстоЉатеЪ даЉу тачну оцену онога што се данас дешава у ”краЉини, они при томе не полазе од жеЪе да учине нешто лепо за –усе, веЮ од жеЪе да одбране канонску истину православЪа, чиЉе Ље напуштаЬе погубно за све цркве.

ѕолитика

08 / 11 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0