Srpska

–асколници коЉи се не покаЉу за своЉе поступке остаЉу расколници

‘ото: –»ј Ќовости / ¬италиЉ Ѕелоусов ‘ото: –»ј Ќовости / ¬италиЉ Ѕелоусов
††††

ѕредседник ќдеЪеЬа за споЪне црквене односе ћосковске патриЉаршиЉе ћитрополит волоколамски »ларион дао Ље интервЉу за –»ј „Ќовости“.

Ч Ќедавно сте се срели с ѕапом римским и кардиналом  охом.  ако  атоличка ÷рква реагуЉе на поступке ÷ариграда према ”краЉини? ƒа ли се може реЮи да се данас диЉалог и сарадЬа с католицима одвиЉаЉу успешниЉе него с православном ÷ариградском патриЉаршиЉом?

Ч ћислим да не би било исправно поредити питаЬе односа меРу православцима и тематику веза с инославним црквама, укЪучуЉуЮи и –имокатоличку ÷ркву. »пак су то различити нивои меРусобних односа. ”верени смо у то да ситуациЉу коЉа Ље настала у православном свету због антиканонских поступака ÷ариградске патриЉаршиЉе саборним путем могу и треба да решаваЉу управо ѕомесне ѕравославне ÷ркве без икакве споЪашЬе интервенциЉе. Ќе сумЬам да се и ¬атикан придржава истог мишЪеЬа.

»стовремено, нова ситуациЉа у православном свету Юе, наравно, имати одреРеног утицаЉа на одвиЉаЬе православно-католичког диЉалога. –ади се о томе што Юе због поступака ÷ариградске патриЉаршиЉе –уска ѕравославна ÷рква бити принуРена да обустави учествоваЬе у раду ћешовите меРународне комисиЉе за богословски диЉалог измеРу –имокатоличке и ѕравославне ÷ркве. ќ томе сам обавестио римског папу ‘раЬу приликом сусрета коЉи Ље одржан 19. октобра.

»пак, билатерални односи измеРу ћосковске патриЉаршиЉе и –имокатоличке ÷ркве Юе се развиЉати и даЪе. Ќа састанку смо, измеРу осталог, говорили о сарадЬи у области културе и у сфери размене студената.

” разговору с ѕапом римским било Ље речи и о црквеноЉ ситуациЉи у ”краЉини у целини. ”познао сам папу ‘раЬу с одлукама нашег —инода коЉе представЪаЉу реакциЉу на поступке ÷ариграда у смислу признаваЬа лидера украЉинског раскола и упада на нашу црквену териториЉу.

Ч »нтернет Ље био преплавЪен публикациЉама о томе да се спрема посета ѕапе римског –усиЉи Ц с чим Ље то повезано по ¬ашем мишЪеЬу?

Ч “ема посете римског папе ‘раЬе –усиЉи се не налази на дневном реду билатералних односа –уске ѕравославне ÷ркве и –имокатоличке ÷ркве. —тиче се утисак да ово питаЬе више занима новинаре него вернике. » у овом случаЉу не говорим само о мишЪеЬу деце –уске ѕравославне ÷ркве меРу коЉима има и оних коЉи се прилично негативно односе према перспективи овакве посете. Ќа пример, пре извесног времена  атоличка ÷рква у –усиЉи Ље изЉавила да би папина посета земЪи сад била преураЬена.

Ч  ако се решава проблем духовне бриге о православним верницима коЉи говоре руски, а раниЉе су одлазили у парохиЉе ÷ариградске патриЉаршиЉе у “урскоЉ и √рчкоЉ, као и ходочасника на јтон?  ако се уопште на обичне Ъуде одразио раскид евхаристиЉског општеЬа измеРу –уске и ÷ариградске ÷ркве?

Ч «а огромну веЮину наших верника прекид евхаристиЉског општеЬа с ÷ариградом ниЉе повезан ни са каквом практичном применом у животу: они Юе наставити да одлазе у храмове ћосковске патриЉаршиЉе у –усиЉи и другим земЪама као и пре, и причешЮиваЮе се као што су се причешЮивали.

ј за духовну децу –уске ѕравославне ÷ркве коЉа привремено или стално живе у “урскоЉ, као и на  риту, –одосу и на неким другим грчким острвима коЉа спадаЉу у канонску териториЉу ÷ариградске патриЉаршиЉе питаЬе духовног руковоРеЬа Ље врло болно. “ренутно покушавамо да пронаРемо начин за решаваЬе овог проблема.

Ўто се тиче православних верника коЉи говоре руски, а коЉи живе у —јƒ и «ападноЉ ≈вропи и коЉи су се причешЮивали у парохиЉама ÷ариградске патриЉаршиЉе због тога што су им териториЉално близу, они Юе моЮи да одлазе у храмове –уске ѕравославне ÷ркве или других ѕомесних ÷ркава у овим земЪама.

£ош Љедна тема Ље ходочашЮе на јтон.  ао што Ље познато, обитеЪи ове „монашке републике“ у √рчкоЉ налазе се у ЉурисдикциЉи ÷ариградске патриЉаршиЉе. Ќаши ходочасници могу да посете —вету √ору, да обиРу храмове, да разговараЉу са сабраЮом обитеЪи и да целиваЉу светиЬе, али не треба тамо да учествуЉу у “аЉнама, измеРу осталог, да се исповедаЉу и причешЮуЉу.

ќнаЉ ко жели да благочестиво обиРе светиЬе не треба да заборави на наше древне обитеЪи као што су ¬алаамски и —оловЉецки манастир коЉи се понекад називаЉу —еверни јтон, као ни —вето-“роЉичку —ергиЉеву лавру, ”спеЬску  иЉевопечерску лавру, где може не само да види лепе храмове и да се упозна с монашким животом, веЮ и да учествуЉе у богослужеЬима и да се причести —ветим ’ристовим “аЉнама.

Ч  ако бисте прокоментарисали недавну изЉаву ѕатриЉарха цариградског ¬артоломеЉа о томе да он „украЉински црквени проблем решава на основу права коЉа су му по канонима дата на светим саборима“ и да „без обзира да ли се то нашоЉ браЮи –усима свиРа или не свиРа, она Юе касниЉе прихватити одлуку коЉу донесе ÷ариградска патриЉаршиЉа, зато што немаЉу избора“?

Ч ѕретензиЉе на извесне „канонске привилегиЉе ѕатриЉарха цариградског да прима апелациЉе архиЉереЉа и клирика из свих аутокефалних ÷ркава“ на коЉе се позива патриЉарх ¬артоломеЉ у покушаЉу да оправда упад на канонску териториЉу наше ÷ркве коЉи противречи црквеним одредбама, нису основане. ќва тема Ље врло детаЪно размотрена у изЉави —ветог синода –уске ѕравославне ÷ркве коЉа Ље усвоЉена 15. октобра. ” документу се истиче да се таква позиваЬа демантуЉу праксом одлука —ветих ¬асеЪенских и ѕомесних —абора и тумачеЬима угледних канониста из византиЉског и новиЉег времена.

„ѕрисваЉаЬе овлашЮеЬа за укидаЬе судских и других одлука поЉединих ѕомесних ѕравославних ÷ркава само Ље Љедна од поЉава новог лажног учеЬа коЉе данас обЉавЪуЉе ÷ариградска ÷рква и коЉим се ѕатриЉарху цариградском приписуЉу права „првог без Љеднаких“ (primus sine paribus) са васеЪенском ЉурисдикциЉом,“ Ц каже се у документу. ѕокушаЉи ѕатриЉарха цариградског да присвоЉи статус „православног ѕапе римског“ коЉи би могао да диктира своЉу воЪу у питаЬима црквених односа и да се меша у послове других ѕомесних ÷ркава на ЬиховоЉ териториЉи представЪа кршеЬе вишевековне канонске традициЉе на коЉоЉ се гради црквени живот.

ћи се с тим никад неЮемо сложити. ѕротив амбициЉа ÷ариградске патриЉаршиЉе коЉе воде ка уништаваЬу саборног принципа у животу ÷ркве говоре и представници других ѕомесних ѕравославних ÷ркава.  ако Ље ових дана истакао Мегова —ветост патриЉарх господин  ирил, „данас став –уске ѕравославне ÷ркве коЉа Ље престала да помиЬе ѕатриЉарха цариградског нема везе само с односима двеЉу патриЉаршиЉа, ради се о самоЉ природи ѕравославне ÷ркве“.

Ч ѕотпуна и званична титула поглавара такозване „ иЉевске патриЉаршиЉе“ ‘иларета након последЬег синода ове структуре садржи називе двеЉу лаври канонске ”краЉинске ѕравославне ÷ркве и гласи: „—вЉатеЉши и ЅлажеЬеЉши (име) архиепископ и митрополит  иЉева Ц маЉке руских градова, галички, патриЉарх целе –усиЉе-”краЉине, —вето-”спеЬске  иЉевопечерске и ѕочаЉевске лавре, свештеноархимандрит“. Ўта то значи и каква се опасност ту криЉе?  ако бисте уопште могли да окарактеришете ‘иларета као личност?

Ч ќ личности овог човека наЉбоЪе говоре Ьегова дела Ц изазиваЬе раскола, кршеЬе заклетве коЉа Ље дата на —абору, одобраваЬе насилног осваЉаЬа храмова, апели коЉи ремете верски мир у земЪи итд.

јко у оваквоЉ светлости разматрамо наЉновиЉе одлуке „синода“ расколничке структуре на чиЉем челу се налази ‘иларет ƒенисенко, можемо видети да „ иЉевска патриЉаршиЉа“ претендуЉе на то да од канонске ”краЉинске ѕравославне ÷ркве одузме велике светиЬе ове земЪе Ц  иЉевопечерску и ѕочаЉевску лавру. —амо Ље питаЬе: шта Юе радити с овим познатим монашким обитеЪима? –асколници у целоЉ земЪи немаЉу толико монаха колико има само у  иЉевопечерскоЉ лаври. „име се у том случаЉу руководе расколници коЉи желе да одузму ове манастире коЉи су светиЬа за милионе Ъуди, коЉи се чуваЉу, а често и рестаурираЉу захваЪуЉуЮи верницима канонске ÷ркве? ƒа ли Ље то само жеЪа да добиЉу неку „некретнину“?

Ч ƒа ли постоЉи велика опасност од тога да Юе, у случаЉу да канонска ”краЉинска ѕравославна ÷рква буде имала чврст став, расколници уз помоЮ егзарха ÷ариграда и украЉинске власти одузети лавре и друге историЉске споменике, обитеЪи и храмове?  аква се реакциЉа верника и клира канонске ”ѕ÷ може очекивати?

Ч Ќе бих желео да мислим да Юе се догаРаЉи развиЉати по катастрофалном сценариЉу. »пак, изЉаве представника украЉинске власти коЉи врше „попис“ храмова, коЉи се налазе своЉини ”краЉинске ѕравославне ÷ркве, и коЉи предлажу насилну промену Ьеног имена, игноришуЮи чиЬенице насиЪа према Ьеним верницима, коЉи покреЮу дискриминационе законодавне инициЉативе и предлажу да ЉоЉ се одузме низ црквених обЉеката у корист некакве нове „аутокефалне“ структуре не оставЪаЉу нам много наде у то да Юе се обистинити речи председника ”краЉине ѕетра ѕорошенка коЉи Ље изЉавио да неЮе бити никакве прерасподеле црквене имовине.

” сваком случаЉу, не можемо да не видимо да даЪи упади световне стихиЉе у црквени живот коЉи су повезани са жеЪом власти у земЪи да зарад своЉих политичких циЪева оствари „аутокефалност“ воде само ка ескалациЉи напетости и ни на коЉи начин не помажу у превазилажеЬу дубоких подела од коЉих пати украЉинско друштво.

Ќажалост, положаЉ у коЉем се данас налази ”краЉинска ѕравославна ÷рква све више подсеЮа на оно што су верници преживели у совЉетско време: притисак власти, опасност од губитка храмова, напади и понижеЬа од стране антицрквено настроЉених снага.

Ч ƒа ли Ље могуЮе да Юе одлука о томосу за ”краЉину бити донета веЮ на наредном —иноду ÷ариградске ÷ркве у новембру? »ли пре тога треба да буде одржана такозвана оснивачка скупштина украЉинске „аутокефалне цркве“?

Ч ќдлука коЉу Ље ÷ариград обЉавио о реализациЉи проЉекта ствараЬа „аутокефалне“ црквене структуре на нашоЉ териториЉи паралелно и упркос канонскоЉ ÷ркви коЉа вековима служи у украЉинскоЉ земЪи и коЉа у свим искушеЬима и радостима остаЉе са своЉим народом очигледно представЪа неканонски поступак. » без обзира на све процедуре за оствареЬе ове одлуке они неЮе моЮи да ЉоЉ придаЉу легитимитет. –асколници коЉи се не покаЉу за своЉе поступке, чак и ако их ÷ариград прими у општеЬе, остаЉу расколници и структура у коЉу ступе такоРе Юе бити расколничка.

Ч  аква опасност прети православном свету и хришЮанству на планети услед раскола?

Ч –аскол коЉи прети да Юе се претворити у дубоку пукотину на целом телу светског православЪа може се одразити и на живот заЉеднице ѕравославних ÷ркава, као и на сведочеЬе коЉе смо призвани да доносимо свету око нас. —авремено друштво се великом брзином дехришЮанизуЉе. ќно доводи у питаЬе установе за коЉе се раниЉе чинило да су непоколебЪиве, а то су породица, морал и традиционални живот. Ќа Ѕлиском истоку хришЮани трпе прогоне, као и у земЪама западне културе коЉа Ље наизглед формирана у оквиру хришЮанске цивилизациЉе, Ъуди коЉи веруЉу у ’риста често биваЉу подвргнути ограничеЬима и притисцима. —ве ово од нас захтева заЉедничку реакциЉу, заЉедничко сведочанство коЉе се подрива поступцима ÷ариграда, коЉи разара православно Љединство.

Ч ƒа ли се опасни процес раздваЉаЬа у православном свету реално може зауставити или то више ниЉе могуЮе?  оЉа Ље то „тачка после коЉе нема више повратка“?

Ч ѕут за превазилажеЬе подела постоЉи Ц треба се само вратити Љединству, а то значи да се не треба солидарисати с делатницима раскола, да треба чувати саборно Љединство ÷ркве и да ниЉедна ÷рква не треба да покушава да присвоЉи веЮа права од других, не треба да упада на териториЉу других ѕомесних ÷ркава. ЌадаЉмо се томе и молимо се за то.

ѕатриЉархиЉа.ru

08 / 11 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0