Srpska

ѕризренски хлеб од српског брашна

Ќа споменику кнезу Ћазару у  осовскоЉ ћитровици Ључе Ље освануо транспарент (‘ото “анЉуг) Ќа споменику кнезу Ћазару у  осовскоЉ ћитровици Ључе Ље освануо транспарент (‘ото “анЉуг)
††††

Ц £е ли добар хлеб?

Ц Ќема боЪег хлеба од призренског Ц одговара пекар у центру ѕризрена, а на питаЬе што Ље скупЪи него раниЉе, кратко одговара: Ц —рпско брашно. £ош Юе да поскупи.

ƒок у разговору меша екавицу и иЉекавицу, тврди како Ље призренска вода пресудна за квалитет хлеба, и смеЉе се. ” великим породицама и сиротиЬским срединама брашно и хлеб су основне намирнице и без Ьих се не може. ƒомаЮин велике албанске породице прво мора да мисли на хлеб.

ќдлука владе –амуша ’арадинаЉа прво Ље погодила те породице коЉе живе у екстремном сиромаштву. ЌаЉновиЉи извештаЉ ”ЉедиЬених нациЉа на  осову говори да Љедна треЮина становништва, 29,2 одсто, живи у релативном сиромаштву, а 8,2 одсто Ље екстремно сиромашна, што значи да зараРуЉе маЬе од Љедног долара дневно. Ќезапосленост Ље 32,9 одсто док се 27.609 породица налази на листи за социЉалну помоЮ. Мима оваЉ призренски хлеб значи живот.

” српским срединама, у ћетохиЉи, новобрдском краЉу, ѕоморавЪу, наЉтеже Ље корисницима народних кухиЬа коЉима управЪа ’уманитарна организациЉа ,,ћаЉка девет £уговиЮа”. ќва институциЉа, веЮ седамнаест година при ≈пархиЉи рашко-призренскоЉ по благослову епископа “еодосиЉа, на различите начине, помаже три хиЪаде Ъуди. Меним кухиЬама ових хладних дана, пошто су уведене таксе од сто одсто, недостаЉе све.

Ц —тигло нам Ље двадесет пет тона брашна из ÷рне √оре, очекуЉемо Љош Љедан камион намирница. «аиста су брзо реаговали Ъуди и црква из ÷рне √оре Ц каже протиница —ветлана —тевиЮ, коЉа води ову хуманитарну организациЉу. Ц —ада се ЉавЪа Љош Љедан проблем Љер долазе Ъуди коЉи раниЉе нису користили наше услуге. “раже Яак брашна, пакет уЪа или шеЮера, а ми не можемо да их одбиЉемо. ”платио нам Ље „Ѕаштионик” из –епублике —рпске новац да купимо уЪе, а ми овде можемо да купимо само пет пакета Љер су косовске власти забраниле да се продаЉе више српске робе. —ви Ље купуЉу. “ако, ваЪда, спречаваЉу несташице. ЌаЉтеже Ље Љужно од »бра, али се о томе премало говори Ц закЪучуЉе протиница —ветлана.

—амо Ље питаЬе времена када Юе у пекарама престати да мирише хлеб. ќгуглали на притисак, —рби Љужно од »бра су своЉ живот окренули ка невидЪивости. —ве се прилагоРава опстанку у ком Юеш преживети ако си што маЬе видЪив.

Ц ƒо —ветог Ќиколе иЮи Юу неколико пута до  осовске ћитровице да купуЉем српске производе за славу, па ако ме зауставе нека узму све Ц частиЮу их рибом Ц каже професор географиЉе из —ушице Ѕобан £евтиЮ. £евтиЮи се годинама тако снабдеваЉу за —ветог Ќиколу. ќвог децембра су разрадили стратегиЉу за славу. ” невидЪивости, мимикриЉи, меРу таксама и прелазима поЉединац успева да се снаРе и преживи. ћеРународна заЉедница,  фор, ≈улекс, веЮ две децениЉе, пишу неке извештаЉе равнодушном рутином. ѕитаЬа су иста, а одговори се данас веЮином односе на тешку дискриминациЉу коЉу институциЉе спроводе према —рбима и другим етничким групама. ћеРутим, и овакво присуство и понашаЬе има некаквог утицаЉа. ќткако су, пре неколико дана, представници ≈улекса посетили административни прелаз ћердаре, престала су понижаваЉуЮа претресаЬа сиротиЬе на овом пункту, недавно изграРеном по узору на наЉлепше граничне прелазе ка ≈вропскоЉ униЉи. ’оЮе ли интервенисати када школе коЉе се греЉу на нафту ускоро престану с радом?

Ц Ўта да радим с флаЉерима за фестивал, на Ьима пише „ћетохиЉа”? ”зеЮе ми их на ћердару Ц жали се ∆арко ћиленковиЮ, уредник кЬижевних програма ƒома културе „√рачаница”. ” ЬеговоЉ институциЉи од треЮег до шестог децембра одржава се ,,„етири.  осово и ћетохиЉа меРународни филмски фестивал” коЉи ове године има слоган ,,ќвде!”

ј овде у √рачаници, на паноима, на улици поред манастира нема више српске штампе. ќстали су последЬи примерци неких месечника или енигматике, а упорни продавац држи Љош понеку заборавЪену кЬижицу коЉа Ље долазила уз неке дневне новине. ” наЉцрЬим временима, потпуне херметичне изолациЉе, √рачаница и српске средине на  осову и ћетохиЉи нису остаЉале без штампе. Куди су ризиковали живот да задрже своЉе навике, дневне ритуале, да нешто прочитаЉу на свом Љезику. ¬ероватно су по „ѕолитици” у руци у ѕриштини, средином септембра 1999. године, препознали АорРа ÷виЉановиЮа, отели га и убили. »шао Ље у ÷ентар за мир и толеранциЉу да узме новине. ƒанас, готово двадесет година касниЉе, —рби немаЉу право на штампу, нити Ље имаЉу у рукама, не се могу препознати. ћетални мрежасти пано где Ље била српска штампа подсеЮа на затворске решетке, иза Ьега на зиду стоЉе колутови бодЪикаве жице, иза Ьих Ље манастир √рачаница.  роз те решетке и кроз ту жицу —рби виде да су ово дани и месеци у коЉима нема читаЬа.

ѕолитика

05 / 12 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0