Srpska

¬ратимо се Ѕогу и ÷ркви, имаЉмо веру непоколебЪиву

–азговор са игуманом манастира ЅаЬска протосинРелом ƒанилом (ƒомазетовиЮ)

††††

ќ. ƒанило: ¬ратимо се Ѕогу и ÷ркви, имаЉмо веру непоколебЪиву, чуваЉмо оно што смо наследили, а нисмо зарадили, будимо одговорни и достоЉни своЉих предака.

” последЬоЉ недеЪи пред ЅожиЮни пост, новембра месеца 2018. године, у манастиру ЅаЬска се окупио велики броЉ верника са разних страна да своЉим присуством увеличаЉу венчаЬе –адомиру ЅараЮу из £ошанице и £елени —пасиЮ из ¬елике ’оче. ћладенцима и гостима домаЮин Ље био игуман ЅаЬске протосинРел ƒанило. »скористили смо оваЉ дивни повод да са оцем ƒанилом попричамо о овом догаРаЉу, о богатоЉ историЉи манастира ЅаЬске, али и о ѕризрену и манастиру —вети јрхангели из коЉих Ље отац ƒанило начинио прве кораке ка Ѕогу и монашком животу.

ѕомаже Ѕог, оче ƒанило, ” ЅаЬскоЉ Ље данас служена —вета таЉна венчаЬа, а ¬и сте, као игуман ове велике светиЬе били домаЮин и оцима коЉи су дошли да чинодеЉствуЉу у венчаЬу, и младенцима и сватовима.  ажите нам шта Ље то што младе Ъуде доводи у ЅаЬску да се венчаваЉу и крштаваЉу своЉу децу, шта Ље то што их веже за ову светиЬу?

Ѕог ¬ам помогао и добро дошли. ƒанашЬи дан Ље био дан радости. £утрос Ље била —вета ЋитургиЉа, након тога Ље било венчаЬе, наших драгих младенаца –адомира ЅараЮа и £елене —пасиЮ. ƒанас Ље заиста било посебно. Ќаша £елена Ље из ¬елике ’оче, а брат –адомир Ље из околине ЋепосавиЮа. –адомир живи на обронцима планине –огозне где се налази манастир ЅаЬска тако да Ље ЅаЬска данас уЉединила ћетохиЉу и –огозну, север  осова и ћетохиЉе. ћлади Ъуди долазе да се венчаваЉу у ЅаЬскоЉ као и на другим местима где су наши манастири, наше цркве. Куди осеЮаЉу ту топлину светиЬе и одазиваЉу се нашим светим прецима коЉи су нам ово подигли, изградили да се ми окупЪамо, служимо Ѕогу и молимо у Ьима. ќвим дивним Ъудима коЉи су данас ступили у брачну заЉедницу благословом ЅожЉим и наше свете цркве дошли су многи приЉатеЪи, оци свештеници из других парохиЉа, сестре монахиЬе из ÷рне √оре, сви смо се данас окупили да заЉедно се Ѕогу помолимо за младенце да буду прави хришЮани, достоЉни своЉих светих предака и да им на неки начин дамо подршку и узвратимо Ъубав коЉи они пружаЉу нашем народу где год он живи. £елена Ље, као што знате, чланица ансамбла  осовски божури , коЉи Ље саставЪен од наше омладине са  осова и ћетохиЉе. ќни гостуЉу по нашим краЉевима, манастирима, широм —рбиЉе и ÷рне √оре, –епублике —рпске и света и проносе истину  осова и ћетохиЉе, буде наш народ да не забораве корене и на таЉ начин повезуЉу све краЉеве где год живи наш народ.

††††

јнсамбл  осовски Ѕожури Ље са другим хуманитарним организациЉама учествовао у хуманитарним концертима коЉим су помогли манастир ЅаЬску?

“ако Ље. ћанастир ЅаЬска се обнавЪа, а  осовски Ѕожури су помогли. ѕрошле године као и ове Ље био организован концерт ‘ондациЉе ƒелиЉе за  осово и ћетохиЉу у ’ерцег Ќовом на коЉема су учествовали  осовски божури. «ахваЪуЉуЮи Ьиховом труду ми смо обновили улазну граРевину, монументалну манастирску капиЉу по узору на средЬовековну кроз коЉу Ље пролазио и улазио у манастир —в. краЪ ћилутин. » данас су кроз ту капиЉу прошли младенци.

††††

—поменули сте, оче, краЪа ћилутина, он Ље подигао манастир ЅаЬску. ћожете ли наше читаоце упознати са историЉом манастира ЅаЬска?

ћанастир ЅаЬску на обронцима планине –огозне подигао Ље наш наЉвеЮи задужбинар —в. краЪ —тефан ”рош ƒруги ћилутин 1313. године. ћанастир Ље посвеЮен —в. архиРакону и првомученику —тефану заштитнику светородне династиЉе ЌемаЬиЮа. ќд многоброЉних ћилутинових задужбина ЅаЬска се издваЉа по своЉоЉ монументалности и архитектури. »зградЬу манастира краЪ ћилутин Ље поверио свом духовном оцу и саветнику, некадашЬем игуману ’иландарском и потоЬем јрхиепископу српском —в. ƒанилу ƒругом коЉи Ље овде био први игуман и ЅаЬски епископ. ЌаЉбоЪи маЉстори онога времена градили су манастир —в. —тефана. ЌесумЬиво Ље да су, поред домаЮих маЉстора, градитеЪи били и маЉстори из ¬изантиЉе и из града  отора са £адранског приморЉа. ћанастирска црква своЉом фасадом од камених блокова у три боЉе Љасно показуЉе изразите утицаЉе архитектуре “оскане и јпулиЉе. —кулпторална декорациЉа портала и прозора изведена Ље у духу романике.  титор Ље богато даривао своЉу задужбину са 75 села и 8 катуна —ветостефанском ’рисовуЪом, повеЪом коЉа Ље до данас сачувана у —ултановом сараЉу у ÷ариграду. ћанастир Ље постао четврти по части меРу царским лаврама средЬовековне —рбиЉе.

††††

 раЪ ћилутин Ље и био сахраЬен у овом манастиру?

—в. краЪ ћилутин се упокоЉио у ЌеродимЪу 1321. године и по ЬеговоЉ жеЪи сахраЬен Ље у ЅаЬскоЉ. “ри године након упокоЉеЬа чудесна знамеЬа и виРеЬа ЉавЪала су се на краЪевом гробу те Ље игуман —ава са братством одслужио свеноЮно бдениЉе и отворивши гроб извадили су краЪево тело потпуно цело и нетЪено. ћошти —в. краЪа ћилутина биле су пренете у кивот и положене пред ’ристовом иконом. “у су почивале све до доласка “урака у —рбиЉу, а онда су пренете у “репчу, данас —тари “рг, надомак  осовске ћитровице. ќдатле су 1460. однете у —офиЉу у √орнобаЬски манастир. ƒанас се мошти —в. краЪа ћилутина налазе у цркви —в. ЌедеЪе у —офиЉи коЉа Ље у народу позната као црква —в.  раЪа. “ако, на неки начин, —в. краЪ ћилутин спаЉа наша два православна народа: српски и бугарски.

»мамо и ∆итиЉе краЪа ћилутина?

ƒа. ∆итиЉе —в. краЪа ћилутина написао Ље јрхиепископ ƒанило ƒруги, а —лужбу —в. краЪу ЅаЬском нешто касниЉе Ље написао ѕатриЉарх ƒанило “реЮи коЉи Ље у ЅаЬскоЉ замонашен.

††††

» ЅаЬска Ље, оче, попут многих наших светиЬа, кроз векове страдала?

ЅаЬска Ље пуно страдала заЉедно са своЉим народом. ” 17. веку манастир Ље наЉвише разорен. ” јустриЉско-турском рату и Љедна и друга воЉска користиле су комплекс манастира као воЉно утврРеЬе. “урци су цркву делом претворили у ЯамиЉу, а делом у стамбени простор. ќслобоРеЬе од “урака 1912. године манастир Ље дочекао у рушевинама.

 о Ље и када извршио прву обнову ЅаЬске после тог периода?

÷рква —в. архиРакона —тефана у ЅаЬскоЉ Ље обновЪена залагаЬем професора и архитекте АурРа ЅошковиЮа 1939. године када Ље црква озидана печеном циглом и покривена дрвеном кровном конструкциЉом. ћанастир Ље служио само као парохиЉска црква више децениЉа, да би промислом ЅожЉим и благословом наше ÷ркве и уз помоЮ наше државе године 2004. године после више векова запустелости манастир оживео.

††††

“е године сте ¬и оче дошли у манастир ЅаЬску из ѕризрена, тачниЉе из манастира —в. јрхангели. ћожемо ли да се подсетимо и тог периода ¬ашег живота, пре ЅаЬске?

£а сам у ѕризрену, тоЉ староЉ српскоЉ престоници и роРен, у делу града недалеко од друге ћилутинове задужбине цркве Ѕогородице Кевишке у коЉу сам често одлазио. ” нашем дому се постило и одлазило у цркву. ќд малих ногу редовно сам, наЉчешЮе са своЉом бабом, ишао на литургиЉу и причешЮивао се. —еЮам се дивних ЅогослужеЬа на коЉима Ље служио владика ѕавле (блаженопочивши наш ѕатриЉарх ѕавле) коЉег смо ми деца често сретали на улицама ѕризрена и прилазили му за благослов.

ј како су изгледали ¬аши први сусрети са монаштвом?

ћоЉи први сусрети са монаштвом били су са монахиЬама из манастира —в. “роЉице код ћушутишта. —еЮам се мати »лариЉе, храбре и неустрашиве игуманиЉе и сестре ’ерувиме, коЉа Ље због свог крхког здравЪа долазила у ѕризрен код лекара и често би нашоЉ куЮи и одседала када ниЉе било превоза ка ћушутишту. ќд сестре ’ерувиме сам добио песмарицу о —в. —ави и први пут слушао о —в. —имеону и —ави, о —ветоЉ √ори где Ље био Ьен братанац монах. —естра ’ерувима, та тиха и кротка монахиЬа благе нарави, на коЉу ме данас ликом потсеЮа мати »сидора из √ориоча, Ље саставни део мог сеЮаЬа на детиЬство.

” ѕризрену сте, оче, дочекали и 1999.годину?

—традаЬе нашег народа и ÷ркве дочекао сам у родном граду 1999. године, дане када Ље српски народ пролазио голготу, киднаповаЬа, убиства и прогон са своЉих вековних огЬишта. ћноги драги Ъуди,роРаци и приЉатеЪи са неописивим болом и тугом напуштали су своЉе домове. Ѕили су то заиста дани када су живи завидели мртвима. «аЉедно са народом из ѕризрена одлазе епископ и свештенство у манастир √рачаницу коЉа постаЉе седиште –ашко-призренске епархиЉе. Ѕлагословом владике тада сам и Ља дошао у манастир √рачаницу из коЉе се након две године враЮам у родни краЉ као искушеник у манастиру —ветих јрхангела. ” —в. јрхангелима се живот одвиЉао у свакодневним богослужеЬима и послушаЬима, онако како Ље то тада било могуЮе. ћанастир су чували немачки воЉници  ‘ќ–а, а нашег народа изброЉати на прстима руку.

ј онда Ље дошао 17. март 2004. и ,,ћартовски погром“...

ћартовски погром 2004. године Ље донео нова страдаЬа по читавом  осову и ћетохиЉи. Ўиптари су читав ѕризрен, векове српског постоЉаЬа за ноЮ спалили. √орела Ље цела ѕоткаЪаЉа и ѕантелиЉа стари српски део града, све призренске цркве биле су спаЪене. ћанастир —ветих јрхангела такоРе ниЉе био поштеРен. –азЉарена маса Ўиптара када Ље у граду спалила све српско и цркве и ЅогословиЉу кренула Ље ка манастиру. ¬оЉници  фора тада брзином евакуишу и одводе братство манастира у оближЬе село —редску. Ѕаш тога дана игуман √ерман и Ља, тада искушеник, били смо на путу. ” повратку за манастир, у току пута стизале су нам вести о страшним дешаваЬима и да нам Ље конак спаЪен.

“адашЬе манастирско братство Ље било упорно и тражило Ље да се опет врати у манастир?

ƒа, месец дана касниЉе, враЮамо се у манастир. ¬ише месеци смо живели под шаторима са намером и упорношЮу да спаЪени конак обновимо. ЅлагодареЮи Ѕогу и добрим Ъудима, несебичноЉ Ъубави нашег народа —ириниЮке жупе и приЉатеЪа манастира —в. јрхангела из √орЬег ћилановца и других приложника обновЪен Ље маЬи монашки конак на месту некадашЬе дуборезачке радионице. ” новом конаку ураРена Ље и капела —в. Ћазара „етвородневног. » тако манастир наставЪа да живи.

††††

»сте године ¬и долазите у манастир ЅаЬску?

“е 2004. године месеца Љула васкрсава након више векова ћилутинова ЅаЬска. ќбновЪен Ље унутар комплекса монашки конак и формирано Ље ново братство од монаха из више манастира наше ≈пархиЉе. ћеРу Ьима сам и Ља. ƒолазим у ЅаЬску где исте године уочи ктиторске славе —в. краЪа ћилутина примам монашки постриг. Ѕило Ље то прво монашеЬе после више векова.

††††

 ако Ље манастир изгледао те године?

ќсим обновЪеног конака за монашко братство на осталим деловима манастирског комплекса ниЉе ништа раРено. —ама црква —в. —тефана Ље била у лошем стаЬу. Ќа зидовима од печене цигле озиданим 1939. биле су позамашне рупе и пукотине кроз коЉе Ље струЉао ваздух и улазиле ситне шумске животиЬе, а кровни покривач Ље све више прокишЬавао. ƒелови малтера са сводова су свакодневно отпадали. ¬елики ЉубилеЉ, 700 година манастира (2013), ЅаЬска Ље дочекала са црквом у таквом стаЬу. “е исте године саниран Ље кров на цркви. “ек после две године (2015) дуго очекивана помоЮ наше државе и «авода за заштиту споменика културе Ље стигла и почиЬу радови на конзервациЉи трпезариЉе и других угрожених делова манастира. »сте године унутрашЬост цркве Ље обимним радовима добрим делом обновЪена, оригинални делови су конзервирани, а нови омалтерсани. «ахваЪуЉуЮи прилогу Љедне честите породице из ѕеЮи реконструисани су иконостас и под и на таЉ начин црква доведена у примерено стаЬе.

††††

–екли сте оче, да Ље у оснивачкоЉ повеЪи манастир ЅаЬска имала у поседу многа села и катуне. ƒа ли данас манастир поседуЉе земЪу и од чега манастир живи?

ћанастир данас нема у поседу обрадиву земЪу, а наша економиЉа Љесте производЬа манастирског пива. Ќеизмерно смо захвални  анцелариЉи за  осово и ћетохиЉу ¬ладе –епублике —рбиЉе коЉа нам Ље помогла отвараЬе занатске пиваре при манастиру. »наче. за оне коЉи не знаЉу, традициЉа пиварства у нашим манастирима датира Љош из средЬег века. ” ЅаЬскоЉ повеЪи има помена о снабдеваЬу манастира сладом и хмеЪем коЉи се користе у производЬи пива.

Ѕити игуман велике светиЬе као што Ље ЅаЬска Ље велика част али и велика обавеза. ”спете ли понекад да одвоЉите време и одете у ѕризрен?

” родни ѕризрен одлазим, не тако често, ал се радуЉем свим срцем сваки пут када одем. ЌаЉчешЮе одем на славу манастира —в. јрхангели, моЉоЉ другоЉ куЮи. ѕонекад, када се пружи прилика обиРем и друге светиЬе у ѕризрену. ћорам признати да су у мени тада помешани радост и туга, а пробуде се и стара сеЮаЬа на родни град и Ъуде коЉих више нема.

††††

ѕо предаЬу оче, у ѕризрену Ље постоЉао велики броЉ цркава?

 осово и ћетохиЉа Љесу —вета земЪа српска, а град ѕризрен наш £ерусалим. ѕредаЬе нам говори да оваЉ древни град имао цркава колико дана у години. ƒо данас Ље сачувано преко 10 цркава у самом граду меРу Ьима и наша катедрална црква Ѕогородице Кевишке, затим црква —в. АорРа, —в. Ќиколе, —в. —паса, —в. ¬рача и друге.

ƒа ли Ље и у селима у околини ѕризрена било цркава?  аква Ље данас ситуациЉа, ако знамо да су многа села после 1999. обесрбЪена?

√отово да ниЉе било села у ѕризренском краЉу без цркве или црквишта док топоними многих места указуЉу на вековно присуство нашег народа. ѕоменуЮу село Кубижду покраЉ самог града, у коЉоЉ Ље до прогона —рба 1999. године било седам цркава. ” —редачкоЉ ∆упи на обронцима Ўаре изнад ѕризрена налазе се броЉне старе цркве, своЉим фрескама и иконама веома значаЉне за нашу историЉу и сведоче о народу коЉи Ље овде вековима живео и стварао.

£есте ли скоро обилазили нека од тих села, посетили светиЬе —редачке жупе?

Ћетос сам неке од тих цркава обишао. Ќажалост, у селима —редачке жупе Ље све маЬе наших Ъуди, углавном Ље старачко становништво остало. ” летЬем периоду буде више нашег народа. —абираЉу се посебно око празника ¬елике √оспоЉине, око цркве ѕресвете Ѕогородице, наЉпоштованиЉе светиЬе у овоЉ ∆упи.†† Ќажалост, има и оних коЉи продаЉу земЪу своЉих предака, али с друге стране имамо и часне Ъуде коЉи и ако живе у туРини пуних срца преносе Ъубав млаРим нараштаЉима према родном краЉу. ќвде морам да споменем породицу —лавише –адивоЉевиЮа из —редске као светли пример. ќни су обновили породичну цркву и породичну куЮу у насеЪу ћилачики и сваке године долазе у своЉе село.

††††

≈то, оче, разговараЉуЮи, прошетали смо ѕризреном присетили се историЉе ЅаЬске, а данашЬи младенци су, као и ¬и животом, споЉили ћетохиЉу и —евер  осова. » шта би, на краЉу могли, поручити —рбима широм света, одавде из ћилутинове ЅаЬске, са  осова и ћетохиЉе?

ƒанас ниЉе нимало лако бити православни —рбин на  осову и ћетохиЉи али ни нашим прецима ниЉе било лако живети и опстати на овим просторима. Ѕили су то Ъуди Љаке вере у √оспода спремни и на жртву када Ље то било неизбежно. «ато и ми данас вратимо се Ѕогу и ÷ркви имаЉмо и ми веру непоколебЪиву, чуваЉмо оно што смо наследили, а нисмо зарадили, будимо одговорни и достоЉни своЉих предака.

06 / 12 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0