Srpska

јутокефалиЉу не траже, веЮ се она намеЮе на силу

ѕредседник ќдеЪеЬа за споЪне црквене односе ћосковске патриЉаршиЉе ћитрополит волоколамски »ларион дао Ље интервЉу за портал на француском Љезику Ortodoxie.com.

††††

Ч ¬ладико, хвала ¬ам што сте пристали да одговорите на наша питаЬа. ќво Ље веЮ треЮи интервЉу. ѕрви пут смо овде, у ѕаризу, разговарали 2007. године, то Ље био интервЉу за радио. ƒруги пут, исте године, разговор Ље одржан на ќхридском Љезеру. —ад се налазимо у ѕаризу, у  ултурно-духовном центру на кеЉу Ѕранли. «а почетак бисмо желели да ¬ам поставимо питаЬе о наЉновиЉим вестима: сви су били зачуРени и осетили су жаЪеЬе због одлуке ѕатриЉарха васеЪенског ¬артоломеЉа да укине јрхиепископиЉу руских православних парохиЉа у западноЉ ≈вропи.  ако бисте могли да прокоментаришете оваЉ догаРаЉ?

Ч ќва одлука ме ниЉе много зачудила, пошто Ље сасвим недавно патриЉарх ¬артоломеЉ „укинуо“ ”краЉинску ѕравославну ÷ркву коЉа се састоЉи од 13.000 парохиЉа, преко 200 манастира и више милиона православних верника. ќн због нечега сматра да има право да укида ÷ркве и да оснива нове, да узакоЬуЉе расколничке структуре и да Љеднострано укида анатеме коЉе Ље изрекло свештеноначалиЉе других ѕомесних ѕравославних ÷ркава. — наше тачке гледишта радЬе коЉа патриЉарх ¬артоломеЉ предузима у последЬе време немаЉу никакву логику Ц ни с тачке гледишта црквених канона, ни с тачке гледишта здравог разума.

јвантура коЉу Ље сад започео у ”краЉини доноси много невоЪа украЉинском православном народу. ѕрви пут у историЉи ÷ркве аутокефалиЉу не траже, веЮ се она намеЮе на силу. ¬еЮина православних верника у ”краЉини припада канонскоЉ ”краЉинскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви коЉа има статус самоуправне ÷ркве у саставу ћосковске патриЉаршиЉе; они нису молили ни за какву аутокефалиЉу и неЮе Ље примити из руку патриЉарха ¬артоломеЉа. Ѕез обзира на то, из месеца у месец са ‘анара се упорно чуЉу изЉаве о „веЮ донетоЉ одлуци“ да се да аутокефалиЉа Ц или ”краЉини, или украЉинском народу, или ”краЉинскоЉ ÷ркви. —а своЉе стране, украЉински председник ѕорошенко о овоме говори као о веЮ решеном питаЬу.

ћислим да се одлука ÷ариградске патриЉаршиЉе о укидаЬу ≈гзархата руских православних парохиЉа у западноЉ ≈вропи такоРе уклапа у ову логику. јли не бих желео да више коментаришем оваЉ потез, Љер ми се чини да на Ьега треба да одговори сам ≈гзархат коЉем предстоЉи да одлучи хоЮе ли и даЪе постоЉати или Юе се укинути.

††††

Ч Ўто се тиче ситуациЉе у ”краЉини, –уска ѕравославна ÷рква Ље реаговала доневши одлуку о престанку евхаристиЉског општеЬа с ÷ариградском патриЉаршиЉом. »стакнуто Ље да се она налази у расколу. ƒана 27. октобра у емисиЉи „÷рква и свет“ ¬и сте рекли: „–аскинувши општеЬе с ÷ариградом самим тим изЉавЪуЉемо да се ÷ариград налази у расколу.“ ∆елео бих да ¬ам поставим питаЬе у вези с термином „раскол“.  ао што пише светитеЪ ¬асилиЉе ¬елики у писму јмфилохиЉу, постоЉе три категориЉе оних коЉи су напустили ÷ркву: Љеретици, коЉи су се у потпуности отцепили и постали туРи због догматских разлога; расколници коЉи су се одвоЉили због питаЬа црквеног живота или због разлога коЉи би могли бити решени; и напокон „самовоЪне скупине“ Ц то су партиЉе коЉе необразовани Ъуди ствараЉу око непокорних презвитера или епископа. ” свом писму светитеЪ ¬асилиЉе говори о томе како треба примати ове Ъуде и да ли треба признавати Ьихово крштеЬе... ¬и то знате боЪе од мене. ƒакле, ако се каже да Ље ÷ариград у расколу, да ли то значи да Ље ван ÷ркве? јко су ван ÷ркве, не могу да саслужуЉу с другим ÷рквама? ƒа ли можете да прокоментаришете ово?

Ч Ќе можемо да примеЬуЉемо такву логику кад Ље у питаЬу црквена реалност. ѕостоЉи изванредан чланак протоЉереЉа √еоргиЉа ‘лоровског о границама ÷ркве. ќн у овом чланку размишЪа о томе коЉе су границе земаЪске ÷ркве и у каквом односу према овим границама се налазе заЉеднице коЉе се налазе у расколу.

ѕрекинувши општеЬе с ÷ариградском патриЉаршиЉом самим тим смо означили своЉ став према Ьеним поступцима у вези с озакоЬаваЬем разкола у ”краЉини Ц поступцима на коЉе смо више пута упозоравали патриЉарха ¬артоломеЉа. ѕоследЬи пут Ље то било 31. августа ове године, кад Ље патриЉарх  ирил допутовао у »стамбул како би се срео с патриЉархом  ирилом и упозорио га на последице оваквих акциЉа. Ќажалост, патриЉарх ¬артоломеЉ ниЉе послушао речи патриЉарха  ирила, ни других поглавара ѕомесних ÷ркава коЉи су га и Љавно и приватно упозоравали на последице оваквих поступака.

«апазите да ниЉедна ѕравославна ÷рква ниЉе подржала патриЉарха ¬артоломеЉа у Ьеговом деловаЬу у ”краЉини. Ќеки су се отворено изЉаснили против, други Љош увек Юуте чекаЉуЮи да виде како Юе се завршити цела ова тужна прича. јли ниЉедна ÷рква ниЉе подржала ÷ариградску патриЉаршиЉу у ЬеноЉ садашЬоЉ авантури.

јко Ље реч о раскиду општеЬа, то Ље била мера на коЉу смо били принуРени и коЉу смо предузели с великом тугом. ћеРутим, црквени канони нам не оставЪаЉу никакву другу могуЮност да реагуЉемо на оваЉ бандитизам коЉи тренутно спроводе патриЉарх ¬артоломеЉ и архиЉереЉи коЉи су га подржали. ќви поступци се не могу назвати никако другачиЉе осим бандитским. ѕатриЉарх ¬артоломеЉ сад говореЮи на различитим платформама каже да сагласност ѕомесних ѕравославних ÷ркава уопште ниЉе потребна да би се основале нове аутокефалне ÷ркве, да би се укинуле анатеме, коЉе Ље изрекао —инод друге ѕомесне ÷ркве. »споставЪа се да он сам, Љеднострано може да решава сва ова питаЬа! ƒа ли то значи да се у ѕравославЪу сад поЉавио папа? –аниЉе нисмо имали папу, а сад смо га добили? ћислим да не можемо да се сложимо с тим и сумЬам у то да Юе се друге ѕомесне ÷ркве сложити с овом новином. —истем папизма Ље настао у  атоличкоЉ цркви Ц овакав систем никад ниЉе постоЉао у православном свету. ћи смо ѕомесне аутокефалне ÷ркве и свака ÷рква Ље одговорна за своЉу паству.

ѕатриЉарху ¬артоломеЉу нико ниЉе дао права да овако поступа. «бог тога Ље наш одговор био изнуРен, али нисмо имали никакву алтернативу и одлука —инода –уске ѕравославне ÷ркве Ље била Љедногласна и Љеднодушна. Ќаш црквени народ Ље подржао ову одлуку. —ад добиЉамо вести из наших митрополиЉа, из епархиЉа и од поЉединачних парохиЉа. —ви подржаваЉу ову одлуку, зато што схватаЉу да се на бандитизам другачиЉе не може одговорити.

Ч √лавни проблем Ље питаЬе првенства, зашто Ље оно потребно, чему? —ве православне ÷ркве сматраЉу да ÷ариградска патриЉаршиЉа има првенство части. јли су недавно Љерарси ÷ариградске патриЉаршиЉе почели да изражаваЉу другачиЉи поглед на првенство. »мам у виду ћитрополита пруског ≈лпидофора коЉи Ље у чланку написао да ѕатриЉарх цариградски ниЉе primus inter pares (први меРу Љеднакима), веЮ primus sine paribus (први без Љеднаких). ƒа ли можете да прокоментаришете овакве изЉаве?

Ч ћислим да Ље то испоЪаваЬе Љереси папизма, против коЉе се ѕравославна ÷рква вековима залагала. Ќе само то, као што знате, управо претензиЉе на васеЪенско поглаварство су биле разлог за раскид измеРу –има и ÷ариграда 1054. године. Ќажалост, сад се историЉа понавЪа, и поступци патриЉарха ¬артоломеЉа веЮ расецаЉу на делове тело ѕравославне ÷ркве.

ѕритом, он то ради свесно. ѕатриЉарх ¬артоломеЉ Ље упозорен на то какве Юе бити последице, али наставЪа да ради по свом извршаваЉуЮи политички налог коЉи Ље добио из —ЉедиЬених јмеричких ƒржава. –уководство ове земЪе не криЉе да Ље оно главни наручилац. Ќалог Ље плаЮен новцем, што се такоРе прилично добро зна; обЉавЪени су подаци о томе. Мегов циЪ Ље разараЬе Љединства ѕравославне ÷ркве.

††††

ѕре свега, патриЉарх ¬артоломеЉ хоЮе да уништи –уску ѕравославну ÷ркву, да Ље максимално ослаби. —амим тим жели да се освети патриЉарху  ирилу за крах  ритског сабора, пошто сматра да Ље он наводно „подговорио“ ѕравославне ÷ркве коЉе су одбиле да учествуЉу на сабору. »ако, подсеЮам на то да Ље прво Ѕугарска ÷рква изЉавила да неЮе учествовати на Ьему, затим јнтиохиЉска, и после тога √рузиЉска, свака Ље одлуку доносила независно, и све ове ÷ркве су имале своЉе разлоге за овакву одлуку. ћосковска патриЉаршиЉа Ље била последЬа ÷рква коЉа Ље одбила да учествуЉе на  ритском сабору и наша одлука се заснивала искЪучиво на томе што Ље, као што смо истицали у току целог предсаборног процеса, одлуке на —веправославном —абору требало да се доносе консезусом, коЉи подразумева учествоваЬе свих општепризнатих ѕомесних ÷ркава. ”колико чак и Љедна ÷рква не учествуЉе то значи да нема косензуса.  ад су три ÷ркве обЉавиле да неЮе доЮи на  ритски сабор (осим тога, —рпска ÷рква Ље изЉавила да треба померити време Ьеног одржаваЬа, али Ље касниЉе променила одлуку), били смо принуРени да одбиЉемо. Ќеко Ље сугерисао патриЉарху ¬артоломеЉу да Ље све то организовао патриЉарх  ирил и он Ље одлучио да се освети на оваЉ начин.

ћислим да с Ъудске стране то ниЉе нимало у реду, а да Ље са хришЮанске тачке гледишта ово што ради просто недопустиво. ¬еома ми Ље жао због духовног пада овог Љерарха коЉи Ље и проузроковао Ьегов пад у шизму. јли желим да подсетим да то ниЉе Љедини случаЉу у историЉи ÷ариградске патриЉаршиЉе. ЌеЮу говорити о “реЮем ¬асеЪенском —абору на коЉем Ље осуРен цариградски патриЉарх ЌесториЉе, коЉи Ље пао у Љерес, али Юу подсетити на средину XV века кад Ље ѕатриЉарх цариградски потписао униЉу с –имом. ”право тада су епископи окупЪени у ћоскви изабрали свог поглавара без благослова ѕатриЉарха цариградског. » од тада –уска ѕравославна ÷рква постоЉи као аутокефална. ќни нису узели благослов ѕатриЉарха цариградског, Љер у том тренутку на цариградскоЉ катедри ниЉе било православног патриЉарха, веЮ Ље био патриЉарх-униЉата коЉи Ље код нас у –усиЉу послао митрополита, коЉи само што ниЉе дошао с кардиналском капом на глави и коЉи Ље почео да помиЬе римског папу на богослужеЬу.  ад су то чули наши кнежеви и боЪари истерали су га. ѕобегао Ље главом без обзира, с тешком муком Ље дошао до –има и тамо Ље постао кардинал. ј кад Ље тадашЬи цариградски патриЉарх сазнао да Ље у ћоскви самостално изабран митрополит, поставио Ље паралелног митрополита у  иЉеву. ќва паралелна митрополиЉа Ље постоЉала двеста година, а после се поново сЉединила с –уском ÷рквом коЉа Ље у ово време веЮ имала статус ѕатриЉаршиЉе.

» сад одЉедном патриЉарх ¬артоломеЉ каже да „укида“ одлуку о присаЉедиЬеЬу  иЉевске митрополиЉе ћосковскоЉ патриЉаршиЉи. »ма изЉава да у ”краЉини сад уопште не постоЉи друга црква осим ÷ариградске патриЉаршиЉе и да Юе томос о аутокефалности дати извесноЉ ”краЉинскоЉ цркви коЉа заправо уопште не постоЉи.

Ч “ачно сте запазили да ниЉедна ÷рква ниЉе подржала отворену одлуку ¬асеЪенске патриЉаршиЉе о ствараЬу независне ”краЉинске цркве. » све ÷ркве се слажу с тим да би требало сазвати —веправославно саветоваЬе или —абор. јли истовремено, по канонима управо ѕатриЉарх васеЪенски сазива —аборе, а он одбиЉа да то учини. ƒобиЉамо, што се каже, зачарани круг.  ако из Ьега изаЮи?

Ч –екли сте „по канонима“. јли коЉим? ƒа ли можете да цитирате каноне по коЉима ѕатриЉарх цариградски има право да сазива —аборе? “акви канони не постоЉе. ¬асеЪенске —аборе ниЉе сазивао ѕатриЉарх васеЪенски, веЮ цар. „иЬеница да Ље у ’’ веку цариградски патриЉарх добио право да сазива саборе представЪа искЪучиво резултат консензуса ѕомесних ѕравославних ÷ркава. » он —аборе не сазива само по своЉоЉ одлуци, веЮ уз сагласност ѕомесних ÷ркава, управо као први меРу Љеднакима.

ѕошто данас нема цара, донедавно смо имали првог меРу Љеднакима Ц ѕатриЉарха цариградског коЉи Ље сазивао —аборе у име ѕомесних ѕравославних ÷ркава. —ад Ље ÷ариградска патриЉаршиЉа саму себе ликвидирала као координатора Ц то ниЉе наша, веЮ Ьена одлука. ќдлучила Ље да се повеже с расколом и зато се сад сама налази у расколу.

“ренутно немамо центар за координациЉу у виду ѕатриЉарха цариградског и треба да размишЪамо како Юемо даЪе живети.  о Юе сазивати саборе Ц да ли Юе то бити ѕатриЉарх александриЉски или неко други, или уопште неЮемо имати —аборе. Ўто се тиче ÷ариградске патриЉаршиЉе, чак и ако она сазове неки —абор, све док се налази у расколу ћосковска патриЉаршиЉа у Ьему неЮе учествовати. ћолили смо ѕатриЉарха цариградског да ради решаваЬа проблема у ”краЉини сазове —абор или —инаксис, односно саветоваЬе. ћеРутим, он Ље радиЉе сам донео одлуку. » сад патриЉарх ¬артоломеЉ треба да сноси одговорност за последице овакве одлуке.

Ч ѕоменули сте да украЉинско питаЬе има другу димензиЉу, односно геополитичку. „есто овде чуЉем да неки украЉинску аутокефалиЉу подржаваЉу зато што Ље то против поЉма „–уског света“ коЉи често помиЬу –уска ÷рква и Ъуди из –усиЉе. ќстали то доживЪаваЉу као своЉеврсни руски неоимпериЉализам или Љедноставно империЉализам. ѕристалице ове тачке гледишта додаЉу да –уска ѕравославна ÷рква ниЉе независна, да се потчиЬава савременоЉ политичкоЉ власти. ƒа ли можете да одговорите на ове оптужбе?

Ч ћогу да кажем да ове опаске представЪаЉу или свесну лаж, или су последица непознаваЬа стварне ситуациЉе. £а сам постао свештеник 1987. године, Љош у совЉетско време и добро се сеЮам како Ље ÷рква тада живела. Ќалазила се под контролом државе. ќд распада —овЉетског —авеза ÷рква Ље потпуно независна од државне власти. ƒржава се код нас не меша у послове ÷ркве Ц ни председник, ни било коЉи државни чиновник не може да каже, ето, треба да изаберете тог и тог патриЉарха или да поставите тог и тог човека на епископску катедру. “о Ље сада незамисливо и митови коЉи се шире о такозваноЉ зависности –уске ѕравославне ÷ркве од државе немаЉу никакве реалне основе.

Ч ¬и сте председник —инодалне библиЉско-богословске комисиЉе. ѕре годину дана, 13. новембра, одржана Ље пленарна седница ове комисиЉе на чиЉем дневном реду су били разматраЬе и анализа докумената усвоЉених на  ритском сабору. јли колико знам, ¬аша критика, ¬аше мишЪеЬе и ¬аша анализа ових одлука Љош увек нису обЉавЪени.

Ч Ќисмо обЉавили своЉу анализу. ќна Ље доставЪена јрхиЉереЉском —абору –уске ѕравославне ÷ркве коЉи Ље на основу ове анализе донео одговараЉуЮу одлуку. Ќе мислим да сад треба да се враЮамо на ову тему и да разматрамо документа  ритског сабора. Ќажалост, то Ље епизода коЉа Ље веЮ остала у прошлости, то Ље воз коЉи Ље прошао. ѕоследица неуспеха  ритског сабора Ље та да нема разматраЬа ових докумената и Ьихове имплементациЉе у ѕомесним ѕравославним ÷рквама.

Ч ¬ладико, последЬе питаЬе Ље практично, о пастирском руковоРеЬу. ƒа ли деца –уске ѕравославне ÷ркве коЉа се налазе у иностранству, где нема храма у близини у коЉем би могла да се причешЮуЉу, веЮ постоЉе само парохиЉе ÷ариградске патриЉаршиЉе, у виду изузетка могу да се причешЮуЉу у ЬоЉ? Ќа пример, има Ъуди коЉи живе у —ЉедиЬеним ƒржавама, на 300 километара од храмова ћосковске патриЉаршиЉе.

Ч Ќе могу да кажем да смо спремни да дозволимо своЉим верницима да се у изузетним случаЉевима причешЮуЉу у шизматичкоЉ ÷ркви каква Ље тренутно ÷ариградска ÷рква. ”лажемо напоре у то да парохиЉе –уске ѕравославне ÷ркве оснуЉемо свуда где има наших православних верника, али нема парохиЉа.

ѕре неколико дана сам био у £ужноЉ  ореЉи. “амо постоЉи заЉедница руских православних верника, али нема ни парохиЉе, ни свештеника –уске ѕравославне ÷ркве. —ви ови Ъуди су донедавно ишли у храм ÷ариградске патриЉаршиЉе и ми нисмо имали намеру да тамо оснивамо своЉу парохиЉу, Љер смо сматрали да ÷ариградска патриЉаршиЉа решава задатак пастирског руковоРеЬа нашим верницима. ћеРутим, сад се налаимо пред неизбежном одлуком: треба да оснуЉемо парохиЉу и да пошаЪемо тамо свештеника. » слаЮемо свештенике свуда где има наших верника, али Љош увек нема парохиЉа.

ѕатриЉархиЉа.ru

07 / 12 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0